Pošast duha koja nas proganja od malih nogu. Nekada smo težili da dobijemo čokoladu, kinder jaje, loptu, autiće i razne igračke..
Kada smo počeli da dobijamo džeparac, sve ovo nam je bilo dostižno ali više nas nije zanimalo. Težili smo za sony-jem, trkačkim biciklom, super-kul patikama, kasnije smo štedeli pare kako bi devojci priredili bogatiji izlazak ili neki fini poklon.
Na kraju kada počneš da zaradjuješ, sve ovo sa lakoćom možeš da priuštiš ali tada već sanjaš o odlasku na more sa devojkom u Španiju na 10 dana, sa drugarima u Prag na 5, kombinuješ kako da uzmeš neka fina polovna kola za male pare, odvojiš se od roditelja.
Posle toga polovnjak ti više nije dobar, žudiš za nečim jačim i bržim, premišljaš kako da se skućiš u svojih 50 - 60 kvadrata..Stremiš ka nekim novim ciljevima, lopte, čokolade, sony, igračke, patike..Sve ti je to sad dostupno, ali više te ni malo ne interesuje. Žena je trudna, uskoro će tome težiti tvoja deca.
Na kraju počinješ da težiš zdravlju. Počinješ da ceniš male stvari kao što je mir, težiš odlasku u banju sa tvojom babom, trudiš se da živiš što duže i raduješ se kad noću stigneš neupišan do kupatila. Nemaš više ni zdravlje, ni snagu ni mladost, i istinski si srećan kada deca i unuci ostvare nešto čemu su težili.
Od kad sam kupio računar,slušam priče kako visim na tom sokoćalu po ceo dan,ne radim ništa,kako ću izgubiti vid,iskriviti leđa...Deda je najglasniji po tom pitanju,non-stop mi priča kako je on u mojim godinama bezbrižno čuvao ovce na čistom vazduhu,jeo palentu svaki dan,kako se zaposlio pre 60 godina u nekom kombinatu,a ja njegov unuk,prvenac,sedim za sokoćalom celi dan,i čekam da mi mama donese nešto da jedem,kako bi ja,da živim u vreme njegove mladosti umro od gladi,jer nisam spreman za život...Međutim,deda se neki dan izleteo i faktički priznao da je i on u mladosti bio žrtva tehnologije i ovisnik ondašnjih aktuelnih aparata...
Deda mi je ispričao kako je on bio glavni baja u selu,jer je prvi kupio radio i doneo ga u svoje selo('58 godine)!Onda se skupi njih dvadeset kod nas u kući i od 4-5 poslepodne,pa uveče do 9-10 slušaju radio.Deda je jedino u pravu da se otuđujem od sveta.Njihovo "sokoćalo" bilo je "humanije" prem ljudima,jer im je omogućavalo kolektivnu zavisnost i bar su se družili za razliku od današnje generacije,koja komunicira preko četa...
Uglavnom se ljudi hvale ovim postignućem ali ako ste u tome zaista uspeli velika je verovatnoća da niste sasvim normalni. Naime, nekada je za ulazak u pomenutu knjigu rekorda bilo potrebno imati specifične urođene sposobnosti ili kvalitete. U knjigu su ulazili najviši i najniži čovek na svetu, najdeblji i najmršaviji, najdugovečniji itd. Međutim, od kada za ulazak "u Ginisa" sleduje i pristojna novčana nagrada i u skladu sa komercijalnim vremenom u kojem živimo ljudi su na različite načine počeli da se dovijaju kako da ostvare ovaj podvig. To je izrodilo mahom bolesne ideje pa su tako takmičari počeli da se nadmeću u krajnje morbidnim disciplinama.
-E jesi video onog Kineza što je oborio rekord po razbijenom broju lubenica glavom za interval od 60 sekundi?
-Jesam, što pitaš?
-E pa istripovao se da je pevac i skočio je u skladište sa perjem u fabrici jastuka namazan katranom.
-Ne čudi me...
Kada smo se kao deca igrali žmurke, uvek bi se našao neki "pametan" drug koji stoji iza onoga ko žmuri, pa čim ovaj završi sa brojanjem, "pijavica" se sa trijumfalnim izrazom lica "zapljune". Zato su deca razvila ovaj odbrambeni mehanizam iz naslova.
Ali... Pijavice se ne predaju lako.
Setili su se da stanu pored onog koji žmuri ili da čučnu pored njega, pa posle govore: "Nisam bio iza tebe, bio sam pored/ispod!"
Zato je svakki iole ozbiljan igrač, poštovao sledeću proceduru:
- 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100! Ko se krije iza mene, ispod mene, pored mene, oko mene (za svaki slučaj), tri puta žmuri! Krećem!
Primer idealne bogom dane geometrije u prirodi, jednakostraničnog šestougla koji prave bića koja ne znaju za lenjir i uglomer. "Superiornost" ljudskog uma retko kad je registruje te su asocijacije vezane uglavnom za ukus - slatko.
"Sinoć sam bio sa jednom malom ... Znaš kakva je ? ... Med u saću ..."
"Šta, ono, slatka ili idealne geometrije, ili i jedno i drugo ?"
"Geometrije ???!???"
"Pa mislim ono, 90-60-90 i te fore ..."
"Ma da ima i to, al' što se cedi ... brateeee ..."
"Šupičkumaterinu bre !!!"
Junak koji ume da stoji u gradskom busu, ne držeći se ni za šta, bez obzira na krivine, brzinu, nagla kočenja i rupe na putu.
Ruke u džepovima, kulijana, autobus naglo koči, nije se ni pomerio... Neka baba se po kočenju oslonila na njega, a ostade ukopan kao stena. Zamislio je babu 60 godina mlađu, nasmešio se i ošmekao ribu pored šipke.
Reči koje kelner izgovara sa ponosom, naročito kada je ceh malo veći. Prvo ide ono "Šta smo imali ovde", po posle par minuta računanja (sabira dva broja, dodaje treći nepostojeći, permutuje cifre u svoju korist) dolazi triumfalno "da vidimo, šta smo dužni", ispraćeno 'jebo sam ti kevu' izrazom lica. Iz kafane izlaziš zbunjen - za šta mi ovaj uze ovolike pare...?
Primer iz ličnog iskustva:
Pečurke - 350,00
Pelinkovac - 120,00
Hleb - 30,00
Pivo Lav - 120,00
Kuver - 60,00
...
A koji je kurac ovaj kuver, majke mu ga...Opet me zajebali!!!
Osoba kojoj se ulizujete
-dobro veče šefe izvolite
-vočačku i saobraćajnu molim
..............................
-Gdine Simiću vozili ste 120km/h kroz naseljeno područje iako je dozvoljeno 60
-ma Šefe morao sam da žurim kući žena mi ima trudove
-za ovo ide dozola gospodine
-šefe može da se dogovorimo?
Cinjenica je da 60 % americke dece nema pojma geografiju,a je to cinjenica i za nasu decu.Garantujem da 90% ucenika osmog razreda nije u stanju da pokaze Kosovo ili da nadje Novi Sad na karti.Treba da se suocimo sa cinjenicom da prosecan Srbin ,nije nista pametniji od prosecnog amerikanca,iako vecima tvrdi suprotno.Da smo pametniji,ne bi bili tu gde jesmo,tj.propadamo vec godinama i kad god se ukaze neki put koji moze voditi ka boljem zivotu,odlucno stajemoprotiv njega(barem vecina)
Stereotipi su jako nezgodni,zato sto su pogresni.Mi kao narod pljujemo amerikance,jer su kao ,glupi.Nemce mrzimo jer vole da rade i disciplinovani su,slovence zato sto su becki konjusari,sve hrvate zato sto su ustase.....Nije iskljuceno da ima i takvih pripadnika ovih naroda,ali se nikako ne moze odnositi na vecinu.Porazavajuca je cinjenica da stereotipe najvise kriste mladi,iako je poznato da 70% nikad nije izaslo van nase zemlje.
Lako je amerikance proglasti glupim narodom,kad smo mi srbi jedini dovoljno pametni i hrabri da to vidimo i mislim da je nasa misija da uverimo svet u to,bez obzira sto ce to kostati nasu naciju ponosa i dostojanstva i sto cemo ispasti smesni
Dođeš onako iz pizde materine, lutaš gradom. Sa strane gledaš sve one ljude.Prosjaci ,radnici,turisti..Sedneš na klupu i gledaš kako prolaze svi oni automibili ,kamioni..Kako vozila prolaze prolaze i vaše misli.Razmišljaš u sebi "Kakav sam ja dripac, pa ja još nemam porodicu". Gladan si.Žedan si. Nemaš cigara.U džepu ti stoji 200 dinara. Došao si u stanje da ne znaš da li da se smeješ ili plačeš. Beda ti je preuzela dušu. Opet u sebi: "Bože, šta treba da radim? Pa zar sam ja kriv što je ovaj svet propao, pa ja sad nemam šta da jedem?"A gde su ti kuća i posao, mora da je maca pojela. Šta ćeš, takva ti je sudbina..
Ideš u neki kafić. Ideš u onaj koji je baš na zabačenom mestu, jer opet misliš da je tamo jeftinije.Ulaziš u kafić koji ima tri stola ,jedan suncobran i konobaricu od 60 i kusur godina. Naručuješ kafu koju nisi pio par dana. Misliš da će ti ostati i da nešto jedeš.
Konobarica: Izvol'te ?
Nezaposlen: Jednu kafu bih molio.
Konobarica: Stiže za dva minuta.
Nezaposlen: Okej.
Konobarica: (donosi kafu)
Nezaposlen: Hvala.
Konobarica: (donosi račun)
Nezaposlen: (gledaš u račun, koji iznosi 130 dinara, zatim podižeš pogled ka konobarici govoreći sledeće reči): Gospođo, pa ja još nisam jeo! Čemu toliki račun onda?
Omiljena rečenica učenika koji ne voli da uči.
- Sinus od alfa iznosi 30 stepeni, što dalje implicira da kosinus od alfa iznosi 60 stepeni.. Jovanoviću, slušaš li ti mene?
- Izvinte profesore al' šta će ovo meni u životu?!
Godina 2037. Tinejdžer se vraća gajbi posle škole. Baca svoj iPhone 14G na krevet, KAZE kompjuteru da se upali i ide do frizidera po Fantu od crvenog kivija sa aromom graška. Na vratima friza monitor, prikazuje temperaturu, broj jaja unutar istog i GPS lokaciju svih ukućana. Pomenuti tinejdžer snima da je gajba prazna i zaleće se do kompa kome se doduse i dalje podize Windows Vista XP 11 Ultimate - Bill Gates Tribute Edition. Pali svoj 14.2 Dolby Surround System (3 centralna, 2 levo, 2 desno, 3 na plafonu, 4 iza ormara, 1 woofer ispod stola i 1 woofer kod komšije)
Okrece se ka 3D monitoru, ubacuje BluRay Double Layer USB flash od 60 terabyta i starim dobrim duplim klikom pušta jedan jedini .mkv7 file. 3D slika se širi po sobi, neka nova Jenna Jameson i Anita Blond kreću da srču jedna drugoj brandžice, u ruskoj svemirskoj stanici iz zemljine donje orbite - Novi Mir.
Zvuk realniji nego u stvarnosti. Stolica bešumno vibrira taman toliko da se jajca zagolicaju i dodaju nerealnosti ugodjaja.
Jedan od woofera (ne onaj kod komšije) ispušta opojnu mešavinu mirisa ženskog parfema, španske mušice, kože i jonskih čestica (iz svemirske stanice).
Tinejdžer brže bolje uzima Orbit žvaku od ženskog znoja (i to 2 kao na reklami) dok bacaka spravicu u extazi potpunog ludila zvuka, slike, dodira, mirisa i ukusa.
Lagano završava posao, ide na net sa protokom od 120 giga/msec Semi-Assisted Satelistskog navodjenja i na MININOVI budućnosti skida sličnan .mkv7 Ultimate Full 3D HD porno video.... ali POV !
Ovo je sve u USA... Kod nas će biti i dalje:
- Brate, imam HD pornić!
- Ne seeerriii! Jel od 10 giga?
- Si luud, pa da mi zauzme ceo Hard Disc! BRip brate, od 2.5 giga!
Način na koji “poznavaoci” tenisa u Srbiji komentarišu susret nekog od naših tenisera sa nekim od favorita za osvajanje turnira.
A:”Protiv koga to igra Ana?
B:” Protiv Venus Vilijams.”
A:”Pa, ne mora ni da se skida da se znoji!”
-------------------------------------------------------------
Posle nepunih 60 minuta, pošto je Ana predala zbog povrede
A sav srećan:”Šta sam rekao!”
Za vrlo zajebanog tipa, tipa koji je sposoban za sve, koji je u stanju da uradi bilo šta u nezgodnoj situaciji, kaže se da je sojzgas. Ovaj nadimak se ponegde još uvek zadržao u selima u centralnoj Srbiji, mada su likovi koje tako zovu odavno prestali da budu ono što nadimak kaže o njima. Godine su u pitanju... Kako ja kapiram ovakav nadimak je bio popularan 60-ih ili 70-ih godina prošlog veka. Nisam čuo da nekog mlađeg zovu sojzgas.
Zašto sojzgas?
Sojzgas bi po mojim saznanjima trebalo da bude so hlorovodonične kiseline. U kiselinu se ubace limčići od cinka ili pocinkovanog lima koji se rastvaraju u kiselini. To vri i kipi dok traje rastvaranje, a kada se reakcija završi i kada se sve to smiri, dobije se so hlorovodonične kiseline odnosno sojzgas kako se ta tečnost zvala u narodu. Inače je služila za čišćenje površina koje je trebalo zalemiti, pa su se flaše sojzgasa mogle videti kod limara ili sličnih majstora koji su nešto lemili.
- Zajeban je kao sojzgas.
- Beži od njega, zovu ga Sojzgas. Sigurno zato što je dobar i lepo vaspitan.
- Pije žestoka pića, pivo, vino... On pije sve osim sojzgasa.
- Pijem sve osim sojzgasa. Od njega me malo dere gorušica.
Državna sisa je državna ustanova koja svojim zaposlenicima obezbeđuje više od jedan obrok dnevno.
primer1.
Narodna skupština je neka vrsta državne sise i to sise krave simentalke, i to ne obične nego Virdžinija rekorderka koja daje 60 l mleka dnevno.
Primer2.
-Auu kako ćeš sad da izađeš na kraj kad više nisi na državnu sisu!
Deca cveća, večito mladi dugokosi momci i devojke, danas ipak umorni i uglavnom nemoćni starci od 60-70 goina. Ljudi koji su tih ne tako davnih šezdesetih i sedamdesetih pokušavali da promene svet na bolje, veovali su u univerzalni mir i ljubav, povratak čoveka prirodi, i iznad svega borili se za prekid krvavog rata u Vijenamu.
Vozili su svoje šarene autobuse i kombije, iscrtane cvećem i pisevima, ložili velike vatre oko kojih su sedeli, pevali uz akustične gitare, ili goli igrali.
Verovali su da čovek ne treba da se stidi sebe takvog kakav jeste, da je predivan i da treba da živi u skladu sa prirodom. Borili su se za seksualne slobode, pravo glasa, prava mladih, prava životinja, protiv gladi, rata, tlačenja..
Poširivali su vidike uz LSD i razne druge opijate, verovali u slobodu, znali da je život jedan..I bili su srećni.
Danas na njih možda gledamo kao na gomilu narkomana, deluju pomalo smešno kada ih vidimo, i čudimo se onima koji još uvek veruju da možemo promeniti svet. Deluju kao osilni ostatak jednog nepovratno prošlog vremena..
Ali to vreme je ipak bilo zdravije i lepše. Imali su svoje ideale koje su sledili i u koje su verovali. Imali su jedan Woodstock, Hendriksa, Dorse i Morisona, Dženis Džoplin, Smoke on the wather, dugu kosu koju su nosili sa ponosom, čistije reke, poljane, nebo, svoje zvezde, i jedni druge.
U glas su pevali Dust in the wind, u šta su se na kraju i pretvorili..
OPIS ČEDA:
1. Čedo nije učilo još od kad je naučio prva slova...
2. Kroz školu se provukao na šarm, ili na opasnog oca, ili je postao dizel njuška..
3. Uz pomoć 1 od 3 prethodno navedene fore, obezbedio je više od 16 iz srednje, i obezbedi nekako 14 bodova na prijemnom, od mogućih 60, uspeo je da se uvali na samofinansiranje. (možda je na 1 od 3 načina uspeo da obezbedi svih 30 bodova, pa postoji prilika da se upiše i sa 0 bodova)
4. Bravo, uspeo je da se upiše na nekom od nepopularnih fakulteta, ima status studenta, neće morati da traži posao, na predavanja i vežbe neće ići.
Školarina koju će roditelji morati da plate je prava sitnica, jer dotični nema primanja.
5.Dodatni troškovi su i novci za razne užine, ŠV obraske, poneku knjigu,skriptu, Makserice, šuškave trenerke i ostali ''asesoar'', brat bratu nije ispod 300 Đura mesečno.
Predlog roditeljima takvih studenata je da kupe konopac, i prekrate sebi muke što pre, sa što manje koprcanja...
Jebač iz primera
Mlada devojka, uskog struka, tankih dugih nogica, a sisurdača ko da je iz Fukušime!
- Matori vidi ova Viki ima sisu ko dete od 3 godine!
- Šta lupaš, bre!? Kakvo dete!?
- Pa ko celo dete od 3 godine... Sise joj 60% telesne mase... Lubeničarka klasična!
Obično pitanje baba i deda sa sela kada vide njima nepoznato dete. Ovo pitanje obavezno prati neki čudan pogled.
Negde u centralnoj Srbiji, ispred prodavnice. Sreću se deda u ranim 60-im i dečak od 10-ak godina.
Deda: Alo mali, čiji si ti?
Dečak: Ja Miletov sin, Mileta mehaničara.
Deda: E kakav si tunjav, isti otac.
