Kmet u epohi prosvetiteljstva i kapitalističkom društvu u Vojvodini, sve do pojave partizana '45. Čovek koji traži od veleposednika dozvolu da se nastani na njegov salaš i da mu obavlja sve poslove, od brige za stoku na imanju, preko održavanja čistoće istog pa do, naravno poljoprivrednih radova (oranje, taniranje, setva, žetva...)
Za svoj rad dobija stan, jednu baštu koje može da obrađuje kako želi, 2 svinje godišnje, dozvolu da gaji kokoši ili drugu perad na svom delu salaša, ugovoreni deo kukuruza ili pšenice šta god se skidalo sa njive, dve litre mleka dnevno ako gazda ima krave, ogrev...
Sa salaša može da ode kad god poželi, ali već tri porodice čekaju da se ubace na njegovo mesto. Radno vreme je 24 časa, a mogućnost nepotizma, tj. nasleđivanja radnog mesta sa oca na sina je nešto što dolazi kao nagrada, recimo poput penzije.
Partizani su taj vid radnog odnosa zabranili nazvavši ga robovlasničko iskorištavanje. Danas više ne postoji. Danas imamo dužničko ropstvo.
Izraz se koristi i danas za sve najamne radnike u toku sezonskih poslova u poljoprivredi.
- Znaš onaj salaš prema reci?
- Aham.
- Vratili su zemlju starim vlasnicima, a moj je pradeda tamo bio poslednji biroš.
- To mora da je strašno bilo...
- Nemam pojma, evo baš nešto računam. Moja plata 25 iljada, 300 iljada godišnje. 300 dinara kilo žive vage tovljenika - 60 iljada, 100 dinara mleko puta 365 pa puta 2. Daj mi digitron. 73 iljade. Stan, recimo, 100 evra da ga iznajmiš. 150 iljada. Dakle sve ukupno 283. I još sam 17 iljada u plusu.
- A ogrev?
Izraz kojim se opisuje srpski zakonski pedofil i ženska domišljatost. Izvedeno od prezimena našeg poznatog glumca i politikanta Branislava Lečića - Leke - Lečke.
Markantni gospodin, džentlamen (tačnije dedekanja od 60 godina) obraća se svojoj jedinoj pravoj ljubavi (mlađanoj devojci od 2o i kusur godina): Prilezi zlato moje lepo da Lečka obavimo to...
Iz ovog odnosa Lečka muškarac dobija:
Mlada žena i još mlađa deca koja u isto vreme mogu da ti budu unuci.
Iz istog odnosa Lečka žena dobija:
- muža
- oca
- dedu
- pradedu
- finansijera
- Za seks će se već i sama snaći.
Čovjek od nekih 45-60 godina smežuranog, tačnije grubog lica, sa očima na pola koplja.
Prekrštene noge, lakat jedne ruke na gornjem koljenu, a u ruci stoji cigareta koja gori jako sporo, isto kao što su njegovi pokreti spori.
On ima sve brige svijeta, ali nema nijednu brigu ipak...
Svakodnevno je tu od 6 popodne pa dok konobarica ne krene u treću smjenu po automobilima.
Ima ženu, ili je bar imao, ne sjeća se ni sam, možda ga kući čeka majka, ima posao ili nema, ko će ga znati... Djeca ga i ne gledaju, kod tetke su ili su već stasali za život pa ih boli patka što im ćale proćerdava život.
On ne zna gdje će, ta prčvarica mu je sve što ima. Tu dođe, popije desetak zidara, popriča sa konobaricom, izjada joj se jer tu jelte niko drugi i ne ulazi osim njih dvoje i dostavljači piva kad moraju.
Živi tako što se ujutru probudi u 7, ide pred prodavnicu, tamo pije i onda ide na glavno odredište - u svoju voljenu prčvaru, gdje počiva u miru do kraja radnog vremena.
Nije mu dobro, to se vidi i na prvi pogled, on je samo razočaran u sve i svašta, samo ga još boca nije izdala, mada i ona će jer će da se poskupi.
Gledajući njega, gledajući njegov zatupljeni osjećaj za prostor i za sve okolo stiče se utisak da je on na nekom drugom mjestu, da je u nirvani i da ga boli patka za sve ostalo osim za tu bočicu koja mu ublažava sve moguće probleme.
Mrak je, 12 sati, sad će kući, poješće ono pasulja što je ostalo od danas, a sjutra ga čeka novi dan.
Pajser kojem je jednog dana dunulo u glavu da bi mogao da digne vece pare zaglupljivanjem nacije nego drndanjem harmonike u Slatkom grehu. Da bi uspeo u svom naumu osnovao je sa jednom polu gumenom bakutom svoju izdavacku kucu - sektu, u kojoj je oduvek vazilo pravilo, da da bi usao u nju, morash da budes najveci seljak u svom selu.
Tu je poceo da okuplja napupele napaljene taljigasice, odranih kolena od privatne prakse,ubedivsi ih da ce biti vise IN kada bi se skinule gole i naucile kako da se dernjaju u mikrofon. Onda se uortacio sa gazdom jedne privatne beogradske televizije, zahvaljujuci kome je Rock 'n' Roll izvrsio suicidni akt, i poceo da snima emisije u kojima ce njegove zvezdice moci da zavijaju do mile volje, a sve u cilju da bi se bolje prodale. Doveo je i izandjalu LOTO ribu, staru 70 leta, da mu sa Minimaksom (o pokojniku sve najlepse) pametuje pre izvodjenja svake nazovi kompozicije.
Kada je biznis krenuo, Sale je uveo i dodatne emisije, pa tako sada umesto jednog Granda, u ponudi imamo: Show, Paradu, Narod Pita, Zvezde, Zvezdice, i naravno Festival.
Kritetrijumi za prijem jedne pevacice u Produkcijsku kucu GRAND:
1) Da budes najveca seljanka u svom selu
2) Da oces da pokazujes sise u udarnom terminu
3) Da oces iste da povecas kada gazda Sale kaze da je potrebno
4) Da ti 60% telesne mase cini silikon
5) Da si vec pevala pod Satorom, ispred Satora, sa Drveta, u stali, svinjcu, oboru i sl
6) Da bi za pare cuvala i govna, a ne pevala u Estradnoj emisiji
7) Da se ne gadis da preuzmes stvar u svoje ruke (Sasinu)
8) Da se ne plasis javnog pljuvanja i ponizenja
7) Da ti se ne gadi da budes Grand pevaljka
8) Da ti se ne gadi da te matorci vataju na svakm cosku
9) Da ti se ne gadi da budes stona penjacica
10) Da ti se ne gadi Sasa Popovic
Vrlo cesto koriscena fora od strane pojedinaca radi pokusaja neplacanja karte .
Slucaj 1.
Kondukter : Ima li koga bez karte ?
Svercer : (vadi hiljadarku i pruza kondukteru) Dajte meni jednu
Kondukter : E jbg , nemam da ti vratim kusur za toliko , da nemas nesto sitnije ?
Svercer : Nemam.
Kondukter : Nista onda , nema veze.Slucaj 2.
Kondukter : Ima li koga bez karte ?
Svercer : (vadi hiljadarku i pruza kondukteru) Dajte meni jednu.
Kondukter : (cepa kartu i broji ) 50, 55,60,65,70,75,80,85,90,95,100,200,300,400,500,....,1000 izvolite!
Svercer : (kiselo se smeje jedva uspevajuci da zadrzi sav kusur u rukama) Hvala ...
Isto sranje,drugo pakovanje!!!
Iako mi to ne priznajemo Kosovo je postalo drzava.Kakva je Kosovo drzava,to je svima jasno,pa i Evropi da je Kosovo sprdnja od drzave.Tamo se ne zna ni ko pije ni ko placa,ni da li imaju institucije vlasti i ako ih imaju ,da li one sluze icemu....
Celu vlast drze dva ili tri coveka ,koji rade sta hoce,svercuju ,ubijaju i sl.,bas kao i njihovom prvom susedu Crnoj Gori!
Crna Gora je u mnogo cemu specificna i ona je jedina feudalna drzava poznata novijoj istoriji,koja jos postoji.Ona je feud Mila Djukanovica,Brane Micunovica i poznata je kao utociste za sve kriminalce sa podrucja Balkana i sire.Bas kao i njihov sused Kosovo,nemaju privredu,turizam im je smesan i zavisi od srpskih turista(kojih se nece nagledati ove godine) i privreda zavisi od novca poteklog od droge,belog roblja i slicnih stvari,koji se na taj nacin pere.Iako za razliku od Kosova ,imaju institucije,one postoje samo kao zajebancija,posto se dobro zna da je milova uvek poslednja....
Jos jedna slicnost izmedju ove dve drzave je da imaju zajednickog neprijatelja,a to je Srbija!
Srbija iako je izgubila Kosovo ,ne bi trebalo da ocajava i narod bi trebalo da posmatra stvari iz drugog ugla,tj. da nismo izgubili "srce Srbije",vec gangrenozni deo koji je mogao da ubije ceo organizam.To sto su se crnogorci odvojili od nas,takodje treba da posmatramo kao blagoslov,jer smo prekinuli niz od 60 godina davanja pomoci i ulaganja u drzavicu od pola miliona stanovnika,koja je shvatila da je najbolje da ne rade nista i kukaju,a glupi srbi ce da ih izdrzavaju dok je sveta i veka!
Kada petkom ili subotom izadješ na neki klub, splav. Dodješ tamo posle naporne nedelje (tokom koje si radio, učio ili šta već) u želji da se provedeš, djuskaš i maksimalno istreseš svu pozitivnu energiju iz sebe... Jedini problem u tome je što atmosfera unutra nije ni blizu za provod, već više podseća na žurku matoraca od 60 godina koji samo gledaju da se napiju, izbaljezgaju svoje nebuloze i odu mirno kući. Ili pak onih koji su pod malo većim gasom, mršte se i imaju želju da lome čaše, inventar ili nekog usputnog prolaznika. Od mnogobrojnih igara na dotičnom mestu možemo videti više vidova djuskanja i uživanja u žurci:
1. Geganje sa čašom (uglavnom viski ili flaša piva)
2. Stajanje u mestu i ruke gore (haos haos brateeee!)
3. Tri do četiri lika koji stvarno svojski igraju (ma brate pederi, ajd ih prebijemo)
4. Pijane plavuše koje se gube (svi "šmekeri" bi da ih startuju jer su dobre ribe, ali ipak preovladjuje izgovor - "Ma daj brate, si video onu našta liči", itd...)
Na kraju te mrtva atmosfera u kojoj preovladjuju nakurčeni (uglavnom pijani od 2 piva) klinci, klinke koje misle da su ribe, ozbiljne mete kojima niko ne sme da pridje (izgovor gore), šmekeri i partymaniaci koji stoje u mestu i "sjajno se provode" maksimalno smore pa ti najbolja i najveća žurka na kraju bude ispred obližnjeg "grill-a" gde zabodeš sa ortacima da pojedeš pljeskavicu (naravno ako za nju imaš pare pošto je pivo na "žurci" koštalo 500din) uz komentar koliko je ustvari celo veče "bilo do jaja!"
Poslanik je termin koji u demokratskim društvima označava osobu koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti, koju biraju građani te oblasti.
Kod nas ovaj termin se moze prevesti i ovako:
Poslanik je politicki akter bez znanja i morala koji u prividu demokratskog drustva oznacava osobu koja sedi u skupstini i kopa nos dok igra tetris, sa nekom replikom koja nema veze sa dnevnim redom cisto da se vidi da je tu, ukoliko mu neko bas ide na zivac izuje cipelu i gadja objekat svog gneva, u eksplicitnim situacijama vadi utoku ili pesnicu iz dzepa, naravno prima enormnu platu za svoj mukotrpan i tezak posao, cak iako se ne pojavi, sto se cesto dogadja jer avaj, poslanici su ljudi u godinama sa veoma krhkim zdravljem.
"Narodni poslanik opozicione Nove Srbije iz Brusa Milutin Jeličić Jutka vlasnik je najskupljeg automobila u Skupštini Srbiji. Ovaj poslanik stranke Velimira Ilića na sednice parlamenta dolazi u svom „BMW X5", koji sada u salonu košta nešto više od 60.000 evra"
"Plate poslanika mogle bi da iznose pet prosečnih plata u Srbiji, jer je to jedno od rešenja u radnoj verziji najnovijeg predloga zakona o Skupštini. Plate su sada nešto manje od 80 hiljada, a s ovom odredbom iznosile bi preko 150 hiljada dinara."
Ljudi koji su večito zabrinuti za svoje zdravlje i status u društvu, depresivni jer polako ali sigurno ne mogu da nađu pantalone ni u radnjama sa oznakom XXXXL, verni kupci svih mogućih preparata za mršavljenje i ljudi koji bi uradili sve da budu mršavi - sem da se odreknu hrane.
A: I tako sam ti ja uzela onaj najnoviji preparat ''Žuti zmaj'', po nekoj japanskoj tajnoj recepturi... Kažu da stvarno deluje.
B: Pa ne znam, ne verujem ja u to... Možda bi bilo bolje da probaš sa nekim vežbama i sa korigovanjem ishrane?
A: Ma, nema potrebe, rekla mi je koleginica da je ona jela sve što poželi i smršala 5 kila za dve nedelje! Zamisli!
B: Marina?? Pa ona ima 60 kila! I morala je da smrša zbog operacije!
A: Kakve veze ima?! 5 kila je 5 kila!!!
Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.
Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.
Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.
Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.
Definicija napisana za Mizantrophy
Ova grupa rekreativaca će skoro sigurno od vašeg deteta napraviti iskrenog vernika, a proces se odigrava na sledeći način:
Kada ova grupa ljudi kroči na teren dočekuje ih razularena masa ljudi koji skaču i divljaju i prozivaju suparničke navijače. Prvi kontakt sa uzvišenim se dešava prilikom intoniranja himne republike Srbije, čiji tekst uglavnom možete naći na leđima navijača ispred vas.
Već posle 20 minuta provedenih u gledanju lopte koja nekim čudom veoma izbegava igrače ove reprezentacije, ista ta grupa ljudi uspostavlja drugi kontakt sa uzvišenim u vidu pesme "Pomozi Bože". Bog bi možda i pomogao da i sam nije u stanju zbunjenosti.
Nedugo zatim većina na tribinama počinje da se krsti posle svakog kontakta naših izabranih sa loptom. Krste se malo zbog činjenice da su upravo videli nemoguće (neki suludi pas, promašen gol sa 2 metra, sada već učestalu pojavu igranja rukometa u sopstvenom šesnaestercu...) a malo i prizivaju da se čudo dogodi te da ga ovi naši munu među stative protivničkog golmana.
Kanal do Boga je i dalje zapušen, pa je oko 60. minuta velika većina okupljenih već duboko zamišljena, pokušavajući da, u sebi, uspostavi ličniji kontakt sa silom odozgo. Tu je svaki od ovih u stanju da obeća svašta ako eto samo ovaj put pobedimo. Biće dobar, učiće vredno, naći i posao ako treba, neće krasti, prizivati smrt krave iz komšiluka...
Kraj. Opet se krste. Rado bi stavili u praksu tretman monaške lopate po dupetima rekreativaca koji su, naravno, dali 150% svojih mogućnosti.
Bože me sačuvaj...
Najava gubitka samokontrole.
- Šta je komšiji? Rida cele noći, ori se zgrada...plače i viče da mu neko na oči ne izlazi.
- Dobio ćerku! On i žena dobili ćerku.
- Aha, žena mu zatrudnela sa nepunih 60 godina..hahahha..daj mani me!
- Njihov sin Mika, onaj što je završio baletsku i reklamira šampone za kosu...on je promenio pol. Sada je Milenija, po babi izabrao ime ne bi li smekšao ćaleta.
- Pa bolje da mu ne izlazi na oči. Tu ni babino ime ne pomaže.
Svaki vozač u Srbiji koji poštuje saobraćajne propise.
Gledaj majmuna, u sred špica on staje onom polumrtvom penzioneru na pešački. Majmuneeee, zaobiđi ga bre i teraj taj krš od auta dalje!
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Šta se koji kurac vučeš? Nagazi bre tu papučicu!
Ali OGRANIČENJE je 60!
Daj bre , amblendovaće nam neko ako ima pandura! VOZI BRŽE!
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Gledaj ga, STAJE NA ŽUTO? Joj dečko, vidi se da nisi odavde. Na žuto se PROLAZI , zbog takvih kao ti nam je Beograd uvek zakrčen!
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Trubi tom kretenu da se skloni il da vozi brže!
Ali to je auto škola, i puna je linija!?
Pa šta , TRUBI MU BRE, da se uplaši, da prođemo, ovako ima da izgubimo ceo dan....
Vrlo relativna stvar, oznacava skup zelja koje bi jedinka volela da ostvari tokom svog zivota... Zanimljivo je da su ovi planovi nekad veoma slicini, kod bioloski veoma razlicitih vrsta...
Mrav: "Nadam se da cu do kraja zivota uspeti da se popnem na ovo brdo..." - zivotni vek oko 60 dana
Kornjaca: "Nadam se da cu do kraja zivota uspeti da se popnem na ovo brdo..." - zivotni vek 150 godina
(da pojasnim, penju se na isto brdo...)
Ovaj izraz se koristi pretežno za vozila poput Kamaza, gde je vozilo hvaljeno za svoj sklop snage, brzine i izdržljivosti. Nećete čuti da to koriste za pičke od auta tipa Mercedes, Fiat, Škoda i slične fensi autiće.
Ali zato Stojadin, Lada, Fića, Volga, Ruski džipovi Gaz i Uaz iz II svetskog rata, pa čak i Peglica, mogu da izguraju ovo bez frke.
Mada se ipak Ruskim vozilima daje ta prednost, jer, zna se ko se vozi po BILO KAKVIH uslovima, bez obraćanja pažnje na te iste uslove.
- Alo komšija, kakav ti je to džip jebote, raspada se!
- Ćuti bre budalo, ti znaš da je ovo Gaz?
- SEREŠ!? Ja se onda izvinjavam.. Ali što je tako sav glibav i raspadnut?
- Zato jer ima preko 60 godina, i to što je raspadnuto je samo lim, ispod je rasni titanijum, znaš i sam. A glibav je jer sam upravo njime išao uz masne bandere dok sam se vraćao iz one močvare sa pecanja.
- Pi, koje sranje. Sad mi ovaj moj BMW X6 izgleda kao škart.
Najisplativija osobina u Srbiji.
Logoped je digao ruke od mene, ali sam ipak uz mukotrpan rad (citaj tata nasao vezu), uspeo da snimim glas za reklamu moj 7 day's za 60 sekundi (ili da cak dobijem sopstvenu emisiju na pinku (mobilni)).
Odbili su me za novinara na fakultetu, ali ja jos uvek vodim top speed srbija maksimalno se slihtajuci sponzorima (Andrija kulundzic na pitanje zasto je izjavio da smart nije mali).
Rekli su mi da nemam dara za pevanje, ali sam opet stigla dovde mukotrpnim radom (random pevaljka).
Moze i u imperativu:
-Idi zavrci sijalice!
Lukava replika upucena nekome ko je umislio da je centar univerzuma.
Upucuje se kad prepotenko smori svojom pricom i ne da nikom drugom zuba da obeli.
Verovatno ce se zbuniti i ako vec odma ne nastavi da vergla, pitace:
-Kakve sijalice!?
-Ma obicne ove od 60 do 100 vati. Ti bi to najlakse, za cas!
-Sto!?
-lepo, popnes se na stolicu, mi ti dodajemo jednu po jednu, ti ih samo prislonis, ne moras da vrtis, sijalice se same zavrcu. Ne zezam se, ozbiljan sam.
-Dobro ajde, ako si tako ozbiljan, objasni mi,leba ti, kako se to same zavrcu!
-Brate, ti si centar svemira, i ceo svemir se oko tebe obrce!!!
Ono što roditelj sa prosečnom platom u Srbiji posle 15 u mesecu pomisle, a ne govore deci, kada ovi krenu da nabrajaju šta sve treba da im se kupi.
Dete prvi razred osnovne škole: Tata, za sutra mi treba sveska velikog formata na linije, pare za užinu, i da dobio sam pozivnicu za rođendan idem kod Dace, a mogao bi mi kupiti i jednu čokoladu, čisto da se malo zasladim, ustvari ne, ne, jednog gormita...
Otac u sebi: sveska 350 din, užina 60 din, rođendan 600 din, čokolda 135din, gormit 180din, ukupno: 1325 din; pall mall 110, u novčaniku 290 din. A jebote bolje da puši, manje bi koštao, obojici po cigare i ostane i za leb.... Jebem ti platu!
Još jedna savremena narodna izreka koja u kombinaciji sa svojom bliznakinjom ''Šta zna svinja šta je dinja'' na veoma slikovit i poetski način pojašnjava zašto televizor, fen i jebeni otvarač za konzerve ( kao, uostalom, i same konzerve ) nisu baš za sve ljude. Takvi treba zauvek da ostanu na svojim brdima i love zalutale putnike-prolaznike za svoju kolekciju ljudskih kostiju. Njima ne treba civilizacija, tehnika, kultura. Koji će im kurac telefon, kompjuter, brijač – oni to nikada neće razumeti. Ne znam. Možda je to, ustvari, i dobra stvar ( jer : čemu jebeni Ivan Ivanović svake nedelje uveče i Ana Štajdohar sa svojim bendom ?! ). I jednoga dana, kada budu umrli u svojoj 45-oj godini ( jer : čemu taj Vitamin C? ), neće morati da brinu za ''civilizovano'' mesto na onom svetu - ostatak plemena sa kojim su živeli će ih verovatno ostaviti da istrunu negde u nekoj vodi ( jer : čemu ašov ? ), obzirom da vatru još nisu otkrili.
Prisetimo se za kraj i čuvene scene iz dojajnog filma ''Tri karte za Holivud'' i prognostičke replike Branislava Cige Jerinića : '' Ako ovo jedu i piju ( amerikanci, žvake i koka-kolu ), mora da se zarati ''. Ja sam završio.
- E, brate...Kad ćeš da mi vratiš onaj MP3 što sam ti pozajmio još pre dva meseca...?
- U, tebra...povodom toga...Ovaj, znaš...ja sam nešto pokušav'o da prebacim na njega i...Ma, jebiga...ništa mi tu nije bilo jasno...Jebote, stalno mi iskakao neki 'EROR' i ja rek'o baterija, pa ga otvorio...I gledam ja tako 'de da stavim novu a baš majka tad napravila neku gibanicu i donela jogurt a meni se baš nešto...
- Dobro, brate. Shvatio sam. Onda mi do sutra donesi 60 eura...
- Što, bre?!
- Zato što bi, da ti dam, i jebenu žvaku pokvario, majmunčino...!!!!
Verovatno da nema živog bića u Srbiji od 7 do 107 koje nije čulo ovu rečenicu.
Rodila se, naravno, sa prvim koracima privatizacije. No, bračni par Pavić nam je kroz svoje serije poručivao to indirektno još od Gige Moravca i Boljeg života.
Državna firma: radni staž, penziono, socijalno, bolovanje (60% od plate), 100% bolovanje* (povreda na radu (koja i ne mora da se stvarno desi na poslu, prim. aut.) ), 100% bolovanje 2 (posledica povrede na radu (bolovanje izvađeno na ime povrede na radu, makar se ona desila i deset godina unazad), beneficije, regresi, rekreacije (odeš u banju ili na more, a računa ti se kao da radiš na poslu), rehabilitacije, beneficije, plaćeni rad, neplaćeni rad, godišnji odmor...
100% bolovanje= na bolovanju si, primaš platu kao da radiš (možda i malo višu).
Privatna firma: u najboljem slučaju, 50% od ponuđenih opcija državne firme. U najgorem slučaju, ni 2%.
