Zivotni standard srednje klase u svetu. Velika riba jede malu. Nesposobnost politicara zemalja 3 sveta,odnosno nesposobnost politicara bilo koje manje drzave. Da li bismo trebali da prosperiramo od pogodnosti danasnjeg sistema u svetu? Zasto smo onda isfrustirani i iscrpljeni? Izraz "ekonomska ekspanzija" sugerise na nesto pozeljno i dobro,ali jednostavno znaci da trebamo da trosimo vise novca. Medjutim trosenje ne znaci da ce nam se zivot pokrenuti na bolje. Trositi vise novca jedino hrani ceo ekonomski sistem,koji je baziran na kupoprodaji. Ukoliko nema strujanja novca, nastaje kriza. Ako mi ne kupujemo, proizvodjaci ostaju bez posla. Ljudi ne kupuju kuce, automobile,ves masine... Ceo sistem pada.
Nama ne treba toliko stvari koliko proizvodjaci proizvode,ali njima mnogo znaci nasa potreba za njima. Zasto u nasim supermaketima mozemo da biramo da kupimo 60 razlicitih vrsta toalet papira kada sluze istoj svrsi? Potraznja je cudo koje pokrece motore ekonomske ekspanzije. U svetskoj ekonomiji ne postoji dovoljno,vec samo hronicna ceznja za necimo novim,za nesto vise. To je glad koja se ne moze zasititi.
Toliko je samo ludosti u svetu po ovom pitanju. Da li ste znali da jedna Americka kompanija proizvodi brzu hranu(povisava krvni pritisak i goji nenormalno), lekove protiv visokog pritiska i lekove za skidanje kilograma!? Banke pokusavaju da me nagovore da kod njih dignem kredit i da se zaduzim,dok me sa druge strane zasipaju sa raznim katalozima robe kako bi taj isti novac potrosio. Kako je moguce da mi u Srbiji mozemo da kupimo jagode iz Ekvadora i Kenije kada u ove zemlje ne mogu da prehrane svoje stanovnisto kamoli tudje!? To je zbog novca,koji im je nophodan da bi te drzave mogle da izmire svoje dugove i kredite. Banke zapadnih zemalja se bogate na zaduzivanjima zemalja treceg sveta.
Zlo potrosackog drustva je u tome sto nas cini nesvesnim prema posledicama nasih dela. Mi kupujemo garderobu koju proizvote savremeni robovi koji rade za neku bednu crkavicu. Pravimo svakodnevno brdo otpada. Jedemo hranu koja je bezukusna,i pravi se pomocu hemikalija koje opet zagadjuju svet oko nas. I jos mnogo toga... I kako izaci iz zacaranog kruga? - Tesko. Nas najveci problem je u tome sto ne znamo sta da uradimo po tom pitanju. Ne znam da li cemo uspeti da se odupremo ovom zlom sistemu. Jedno sigurno zanm,dobro biti nece...
Ono sto je za modernu sponzorusu dobra mecka to je za modernu babu invalidska penzija
Unuka: Vidi ga bako kako je lep, udacu se za njega
Baka: E cero moja nema ti taj ni kuceta ni maceta...Znas, nasa komsinica Jagodinka ima sina doktora..
Unuka: Pa dobro bako ja sam odlucila
Baka: Nemoj da si glupa, da sam ja bila pametna udala bih se za doktora...eh kako sam lepa bila, duga kosa do dupeta, svakog sam mogla da imam...al glupa
Unuka: pa trebala si da budes pametnija
Baka: Eh da se sada pitam, sad bih nasla nekog dedu, sa invalidskom da me bog pogleda
Unuka: sramota bre, de ces u tim godinama
Baka: sta gde cu, pogledaj Ljilju, Dusku, sve zive od muzevljevih penzija...evo olga ima 60000 i zali se..eee da ja imam 60 hiljada
Divna ideja koju bi maloletna osoba mogla da dobije nakon nekolikočasovnog posmatranja novopečenog vlasnika dozvole i njegovih mu mučitelja roditelja. Posle ovog tretmana, verujte mi, svaka pomisao na to kako bi lepo bilo voziti samo svoja sopstvena kola ostaje zamračena, dok se na njeno mesto smešta spasonosna pomisao na gradski prevoz.
Otac: Isključi, isključi, šta radiš to, istrošiće se akumulator!
Majka: Pazi sad, pazi, evo neki manijaci voze brzo, sačekaj da prođu.
Sestra: Ali mama, mislim da sam mogla da prođem 5 puta do sad.
Majka: Što je sigurno, sigurno je...Otac: Pazi sad, uvek se mora obratiti pažnja na ograničenje! Nisi ti neki iskusni vozač da voziš kako ti ćef! Kad je 80, ti vozi 70, kad je 60, ti vozi 50.
Ja: Vidi, ograničenje 40! Sad cepamo na 30! (ubilački pogled okoline)
Otac: Sad ne sme da se pretiče, ali ti i dalje vozi 30...
Sestra: Ali tata, vidi kolika je kolona iza, ala me sad psuju...
Majka: Nek psuju pederčine, što je sigurno, sigurno je!
Ja: U, vidi koja kolona iza...baš da im mahnem, ali ne izgledaju mi mnogo zadovoljno...Majka: Pazi sad na ovog biciklistu, dobro ga zaobiđi, mogao bi da se onesvesti i da ti se sruši na kola!
Majka: Pazi sad na ovu ptičurinu, mnogo nešto obleće oko kola...samo se ti smej, ali tako se jednom ona ptica zalepila tati na šoferšajbnu. Da je bio neki neiskusniji vozač, uplašio bi se, i ko zna šta bi bilo...
Otac: A sad skreni, desno! Desno, kažem desno, ne levo! Sad ćemo morati
da kružimo, o gospode bože, ista si kao tvoja majka, ne zna šta je levo šta je desno!
Majka: Šta si rekao?
Otac: A pa...niiiišta...Majka: PAZI SAD! PAZI, SLUPAĆEŠ SE, PAZI!!!
(svi skačemo, prestrašeni i misleći da smo blizu toga da padnemo u provaliju)
Otac: Šta je bilo?
Majka: Ma ništa, bila je neka rupa na putu.
(stavljam slušalice i isključijem se iz učešća u divnom porodičnom putovanju)
Pojava rezervisana uglavnom za nižerazredni fudbal, ali u poslednje vreme česta pojava na svim terenima i gotovo u svim sportovima. Iako izgleda da je ova pojava deo neke sportske manifestacije, uglavnom je tu najmanje sporta, ili je to uglavnom mešavina uličnog boksa sa dodatnim rekvizitima u zavisnosti od sportske manifestacije na kojoj se treće poluvreme odigrava.
Uglavnom nastaje posle poslednjeg sudijskog zvižduka kada nezadovoljna publika sa jedne od strane krene da juri sudiju, gostujuće igrače, ili pak svoje igrače koji imaju po dve leve noge pa ne mogu ni da trče kako valja, a pogodak je već misaona imenica. Ipak ne mora striktno biti vezan za poslednji zvižduk, jer se često i samo koškanje igrača ili navijača može pretvoriti u pravi neformalni nastavak igre u pogrešnom smeru.
- Kako bi sinoć na tekmi?
- Pa, nije bilo loše, sve do kornera za goste u 60 minutu, tada ga dadoše gostujući, pa smo do kraja gledali treće poluvreme, i kako sudiji nabijaju korner zastavicu gde sunce ne sija.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Na utakmici između Srbije i Albanije viđeno je treće poluvreme, Albanski dron uleteo je na teren sa zastavom Velike Albanije, pa su viđene razne nemile scene, poput MMO borbi navijača Srbije sa albanskim igračima.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Negde u raju
Brus Li - Gospode Bože, molim te samo za jednu stvar?
Bog - Reci Bruse ?
Brus Li - Promeni mi kablovskog operatera, samo hokej gledam, ili me vrati na Zemlju i kupi mi jednu ulaznicu za NFL. Voleo bi da odem na jedno treće poluvreme, pa nek opet umrem.
Legendarna fabrika kamiona iz Priboja,uvek se setim fapa kljunaša,još bez serva,a bili u svim patizanskim filmovima,a menjač skoro od metra...
Dje je FAP mašina
A dje nam je FAP mašina
Dje nam je FAP mašina
Fabrike Automobila Priboj
Najmilija situacija u mom šoferskom životu
Najmilija situacija u mojoj šoferskoj karijeri!
Je kad dodje ljeto
15. juli a ja dobijem turu da iskrcam u centru grada
Tad zatvorim prozore
Upalim grijanje
Dok u kabini ne bude 60 stepeni
Ali ne zato što ja volim da se znojimmm
Već zato da bi se iznerviro!
Onda stanem na semafor,ugasim auto
Ugasim svoju FAP mašinu
I čekam da mi dodje neki nervozni vlasnik kabrioleta pun manekenki
Pun šofera i manekenki
Tad namjestim auspuh u visini njihovih glava
Ubacim u četvrtu
Pritisnem kuplung
Kresnem mašinu dam gas do kraja povučem ručnu puštam kuplung
Nafta ne može da sagorijeva zato što je auto pod opterećenjem
I nafta izbija pod pritiskom i kupa one manekenke
Nemojte se dragi prijatelji čuditi
Što je na njima svo od mojije'govana
Jer tuda je prošla FAP MAŠINAAAAAA!
Zla i opaka populacija koja živi od deranja kože ljudima bez izbora. Gori su od najgorih zelenaša. A zašto?
Zelenaš će ti dati kintu na veliku kamatu, al jebajga, niko te nije lupao po ušima da moraš da krećeš u privatan biznis. Nije ti bilo dovoljno love u državnoj firmi pa si zagazio u nestabilne vode privatluka. Sad plivaj jebiga...
Stanodavac će ti uzeti zadnji dinar, ma šta zadnji, i onaj koji nemaš+kožu s leđa. I to samo zato što negde MORAŠ da živiš.
Za malu, šugavu, memljivu polu-podrumsku prostoriju, koju on tretira kao da je de-luks apartman, tražiće ti maksimalnu sumu novca koju njegovo iskusno lihvarsko oko proceni da možeš izdvojiti. Po mogućstvu 3 meseca unapred.
U stanu je polovan nameštaj. Ormančina koju nije imao gde da baci, škripavi krevet na kom je baba umrla (ovo saznaš od komšinice tek nakon mesec dana), veš mašini ne radi iskuvavanje, (ako ti treba, popravi je), šporet na kom samo ekspres ringla radi, a u reni samo donji grejač. Fiksni nema (imaš mobilni), grejanje je na struju, al nemoj da se šališ da uđeš u crveno, (nije im strano ni preusmeravanje nekih svojih potrošača na tvoje brojilo) vodu i smeće plaćate pola-pola. Iako si ti sam, a njih je gore bulumenta i troše vodu ko da aligatore imaju u stanu.
Vlage u njegovom stanu NIKAD nema. Te vlažne fleke su od kondenzacije, a ne zato što je on štedeo na hidroizolacij, kad je adaptirao garažu u stan.
Računi moraju u dan tačno da se plate, ako ti nije prošla plata, snađi se negde, nije ga briga.
Kućne ljubimce ne podnosi, eventualno neku akvarijumsku ribicu ili kornjaču bi i mogao da istoleriše. Nisu glasne, pa neće uznemiravati njegove pse, mačke i papagaje.
Prvo i obavezno pitanje im je ''Jeste li zaposleni?''
-Jesam zaposlen, naravno. Da nemam posao živeo bih još sa roditeljima, bratom, sestrom i zetom, njihovim klincima i dedom.
-A kolika vam je plata?
-Pa tu negde, oko 250 eura.
-Aha. Znači, stan 150, računi izađu oko 60, od čega vi mislite da živite? Od 40 eura?
-Pa i devojka mi ima solidan posao.
-Kakva devojka? Nju niste spominjali!
-Pa moja devojka. Neću živeti sam kao pustinjak.
-Ali onda stan nije 150 već 200 eura.
-Čoveče, nisam ja sezonski radnik pa da mi naplaćuješ po ležaju. A i ležaj ima samo jedan, tako da mu dođe isti kurac.
-Aaa nije isto. Radićete one stvari, pa ja to moram da slušam i trpim. Ima i to svoju cenu, znate.
-A jel može 250? Al da mi ne pravite problem oko buke?
-Khm, naravno da može.
-I da vam dam za 6 meseci unapred. Čisto da ne mislim svaki mesec o tome.
-E, to bi bilo odlično!
-Mogu i dvorište da vam održavam...
-Jel?
-Naravno. Ali neću! Teraj se u tri pičke materine, i ti ovaj ćumez!Definicija napisana za Mizan-trophy 2. kolo
Najkvalitetniji način za ošamariti životnu pratilju. Izvodi se nadlanicom, pretežno iz lakta, rezantnim udarcem odozdo na gore. Pojednako je atraktivan kao forhend slajs, ali nimalo ne gubi na oštrini (posebni znalci prilikom izvođenja bekhend slajsa nose prsten). Više je nego praktičan za javna okupljanja u kojima vaša lepša polovina sedi do vas (bioskop, pozorište, svadba njene drugarice, večera u restoranu itd.) jer, tom prilikom, šamar možete uputiti bez ustajanja. Na velikoj ceni su majstori koji podjednako dobro barataju obema rukama jer bekhend slajs izvode s podjednakom lakoćom, s koje god strane da im devojka sedi. Samim tim, vreme vaše reakcije na grešku je znatno umanjeno, pa ona neće tražiti znakove vaše slabosti u eventualnom odugovlačenju. Stil se preporučuje za prekršaje poput izjava da Stiven Sigal smara, ako iznosi svoje mišljenje pred tvojim društvom, a mrzi vas da ustajete itd. Još jednom, prezadovoljni ste i vi, i devojka, i objektivna publika...
U savremenom dobu, muškarcima je život sve teži. Stvari poput emancipacije žena, njihovog prava na školovanje, ženskog prava glasa, a, od sredine ’60-ih, i potčinjenost mitu ženskog orgazma, svakog pravog muškarca užasavaju i sputavaju na svakom koraku. Jedini način da se danas osetite kao pravi, starovremenski muškarac, su povremeni šamari, precizno upućeni, i još preciznije dozirani. Količina i učestalost su veoma bitni, jer pogrešno doziranje i loš tajming mogu od vas, pravog muškarca, napraviti sliku bezosećajnog siledžije. Naravno, u zavisnosti od spoljnih i unutrašnjih faktora, uslovno rečeno, „komunikacione situacije“ i težine prekršaja postoji veliki broj stilova šamaranja. Pritom, ne treba se oslanjati na činjenicu da domaće devojke i žene, kao uslovnu reakciju na batine, organima reda često kažu: „Sama sam pala“. Dakle, šamarajte ih kao samosvesna i ponosna bića.
Veoma nezgodna stvar ako si student na nekom "Work and Travel" programu i jedina informacija o ceni pića koju znaš je iz filmova. Nisi ti kriv, ipak su pre 20 godina prestali snimati filmove u kojima piju nešto osim destilovane vode u kafićima. A i ko bi očekivao da inflacija pogađa debele Amere.
1884.
Džon Vejn a.k.a. Šerif Čens: Daj mi flašu viskija i čašu. U stvari daj samo flašu.
Konobar: 13 centi.
Džon Vejn a.k.a. Šerif Čens: Evo ti 15. Zadrži kusur i plati sebi kurvu.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
1971.
Klint Istvud a.k.a. Prljavi Hari: Šest piva.
Konobar: Tri i po dolara.
Klint Istvud a.k.a. Prljavi Hari: Evo petaka i plati sebi taksi sa ostatkom.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
2011.
Miroslav iz Loznice a.k.a. Šomi Keršme: Četiri ova koktela sa kišobrančićem za mene i moje vesele drugare.
Konobar: OK. To bi bilo 60 plus 20 za kišobrančiće plus 20% bakšiša. Zaokružujem na 100.
Miroslav iz Loznice a.k.a. Šomi Keršme: Samo da odem do jakne, tamo mi je novčanik.
Veseli drugari: 'De nam je piće?
Miroslav iz Loznice a.k.a. Šomi Keršme: Za te pare su ga teleportovali u moju sobu i pretvorili u ćaletovu prepečenicu. Bežimo odavde.
Osnovna ponuda cige uličnog prodavca.
Cena varira.
Kreće se od:-100€,original roba iz nemačke,decu da nemam!
do:-Kuma daj crvenu,ti si mi prva mušterija,sefte da 'vatam.
Kod vispernijih trgovaca koji dolaze direktno,na kućni prag,nalaze se još:kompleti alata,posuđe(mentalac),radio kasetofoni,ćebad (kineski)ambasador,posteljina i nenadjebivi aparati za merenje šećera u krvi i krvnog pritiska.Deo kućne apoteke svakog starijeg domaćinstva.
Roditelji moje žene kupe pre dve godine aparat za merenje pritiska.Pitam taštu,šta će im?
Tašta:-Kako šta će,zete?Pa mi smo stariji ljudi,nama je preko 60 godina,moramo da se kontrolišemo.
Ja:-Baba,što ne idete lekaru ko ostali svet?
Tašta:-Ma,lekari ništa ne znaju.Na šta god da se žalim,daju diklofen i bensedin.
Dobro reko.Nije prošlo puno vremena,dođem s posla,vidim ženi oči suzne, nešto nervozna.
Pitam je:-Šta je bilo?
Žena:-Zvala je mama....buaaaaaaa(plače)?
Ja:-Čija mama?(moja je tad još uvek bila živa)
Žena:-Moja mama,aaabuaaaaaaaaa
Ja:-Šta je bilo?Jesu svi živi,šta se desilo?
Žena:-Mami loše,skočio joj donji pritisak,merila na aparat...
Ja:-E,da je dedi skočio donji,spustio bi ga babi,ni kurca joj ne bi falilo....O'ma bi ozdravila....
Žena:-Kako možeš,stoko jedna.....
Jebiga,došlo mi,he,he,he...
Popularni naziv za autobusku liniju 601 koja saobraća od Surčina do Glavne železničke stanice i kojom se, kao što samo ime kaže, uglavnom vozi nekakav polusvet.
U Surčinu, na prvih nekoliko stanica, ukrcavaju se uglavnom zemljoradnici u ritama koji sa sobom često nose gajbe i džakove pune voća i povrća a desi se da uđe i poneko sa lopatom ili grabuljama.
Potom na Ledinama ulaze pripadnici romske populacije (čitaj: Cigani) i to uglavnom cele porodice sa sitnom decom, od Bice i Đeljane pa do Avatara i Jamezdina. Deca neretko pevaju, sviraju, vrte se oko šipke i izvode raznorazne mučne performanse koje prekidaju tek kada dobiju novac.
Na Novom Beogradu se, u već preput autobus, uglavljuju Crnogorci iz Studenjaka i nešto malo pristojnog sveta koji ide do Sava centra a potom preseda na neku normalniju liniju.
Kad se ide u drugom smeru, od Glavne železničke ka Surčinu, putnici su mahom kurve iz Picinog parka, pijani klošari i pederi koji ordiniraju po železničkoj stanici.
Zanimljivo je da postoji svega nekoliko novih autobusa koji saobraćaju na ovoj liniji tako da se većina putnika prevozi crvenim socijalnim autobusima sa sirotinjskim ringišpilom na sredini, bez klime i bez mogućnosti otvaranja prozora.
Na ovoj liniji je povećana verovatnoća susretanja sa GSP manijacima ali zato nema ni minimalne šanse da vas nahvata kontrola. Prosto - gadi im se da uđu i osete izmešan miris kokošinjca, znoja i kineskih parfema!
Jedan običan dan na liniji šesto-seljak ...
Temperatura 39 u hladu, 42 na asfaltu, 60 u autobusu ... autobus zaglavljen u gužvi na Gazeli koja se renovira ko zna koji put za redom.
Akteri : gazda Mića iz Surčina, u adidas trenerci koju nosi od prošle zime, potkošulji koju je obukao jesenas i kineskim papučama. Sa njim putuje džak krompira. Srećko, neženja iz Surčina, težak 130 kila, pati od problema preteranog znojenja. Sa Srećkom putuje i majka sa dlakavim rukama, ošišana na "bosanku". Tu su i Kasandra i Ignjacio, trinaestogodišnji bračni par sa Ledina. Pored njih sedi stariji bračni par, u dvadesetim godinama, sa decom Bicom, Đeljanom, Avatarom, Gumuš, Mehmetom, Luis Migelom, Robokapom i bliznakinjama Niveom i Soleom. Tu je i Pejo, Crnogorac iz Bijelog Polja, nastanjen u Studenjaku, koji kasni na predavanje i usput naglas priča na dva telefona u isto vreme. Živopisnu družinu dopunjuje par nadrkanih matoraca koji idu na Banovo Brdo i žele da presednu na 88, nekoliko devojaka koje misle da će ovim basom stići na Adu, manijak koji drka na iste te devojke, baba koja tvrdi da će umreti i ludak koji u ovakvu gužvu ulazi noseći kavez sa zecom!
Opšte je poznato da je u biološkom smislu drvo živo biće - hrani se, diše, raste... Međutim, njegova glavna i najuočljivija osobina jeste nemogućnost pokreta, te ukopanost u jednom delu zemlje. Upravo je od ove stablaste tvorevine i nastao gore pomenuti izraz. Drvena Marija, zapravo je fraza koja je vezana isključivo za jednu igru - žmurku. Na ovaj način, deca iskaljuju najviši stepen nezadovoljstva postupanjem takmičara koji je žmurio. Pravila kažu:
-Zabranjen je bilo kakav pokušaj ostajanja na mestu odbrojavanja.
-Na pomenutoj lokaciji, prilikom žmurenja, zabranjeno je:
*Prikriveno gledanje odredišta prema kojem idu skrivači.
*Bilo kakav pokušaj varanja prilikom odbrojavanja vremena za koje se ostali
mogu prikriti.
-Zabranjeno je korišćenje 'nadmoćnih' rečenica, kojima se na nepravedan način može izdejstvovati lična dobit.
*Primer: "Pu zeka iz daleka!"
Kao što se iz priloženog tročlanog zakonika dalo za videti, član br. jedan upravo
razmatra o nedozvoljenoj poziciji koja i prouzrokuje korišćenje izraza. Baš kao drvo, tražilac se u ovakvim situacijama služi istovremenim stajanjem u mestu i razgledanjem okoline, što mu automatski daje prednost bržeg reagovanja.
Tražilac: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100!
Gotovooo! Ko se nije sakrio, magarac biooo!
*Razgleda, ne nameravajući da se pomakne sa mesta od kojeg je i počeo. Povremeno se udalji 4-5 metara, ali odmah zatim paranojično se vraća.*
*Drugo dete viri iza žbuna. Situaciju vidi kao savršeno pogodnu za svoj izlazak. Polako se diže, tihim koracima se približava, i onda - trk! Međutim, prerano za ikakav pokušaj. Tražilac ga primećuje, brzo se okreće ka mestu odbrojavanja*
Tražilac: Pu Milan!
*Milan se međutim ne predaje, očajnički zadaje poslednji udarac. Nažalost, ovog puta je bilo prekasno.*
Milan: Pu za mene!
Tražilac: Ne može, ja sam prvi!
*Razljućen i vidno uzdrman, Milan uzvraćuje.*
Milan: Pa nije fer, kad si drvena Marija!!! Izađite svi, bio je drvena Marija!
Najjaci covek kroz citav vas zivot.
*Kada imatee pet godina:
-Moj tata je najjaci covek na svetu. Moze da me podigne kao od sale i baci u vazduh. On je sigurno jaci od Perinog tate( jebiga Pera je sa 5 godina imao 32kg).
*Kada imate 10 godina:
-Otac je taj koji moze da zastrasi skolske siledzije. Mozda ne moze da ih baca u vazduh, ali moze da im izvuce usi. Bas je jak.
*Kada imate 15 godina:
-Divim mu se kako sastavlja kraj sa krajem. Ja u srednjoj, sestra u osnovnoj, mnogo tu novca treba, a plata mala. Ma cale je sila.
*Sa 22 godine:
-Jos mi salje lovu na faks, a jedva ima i za sebe. Radi dva posla, gotovo da se ni ne odmara. Jebes robokapa, moj cale je sila.
*Sa 30 godina:
-Eto prodao je svoja kola, da bih ja kupio bolja. Dao mi je celu ustedjevinu, da otplatim prokleti stan, stvarno je otac nesto posebno.
*Sa 40 godina:
-Unucima daje pola crkavice od 8000 koju dobija svaki mesec. Kao da im je on otac, jos uvek me gleda kao dete, e cale moj.
*Sa 60:
-Ne smem ni da zamislim sta ce biti!
Kada neko krene da smara o vanzemaljcima...
Najbolji način da efikasno promenite temu.
...vlada SAD krila podatke o vanzemaljcima 60 godina, onda je to nekako procurelo; pronađen leteći tanjir u pustinji, šes' tela visokih jedan metar, predsednik ćutao sve vreme, javnost i dalje u neznanju. Naredio tajno da se digne pet aviona, i on lično, da odbrani čovečanstvo, seo u jedan avion. Stisnuo džojstik, ispalio raketu, pogodio leteći tanjir u fotonski štit, kad ono kurac, ništa. Rekao mu posle tokivokijem da mogu da se dogovore ako 'oće, sve ga ovaj razumeo, izgleda govore engleski. Ti vanzemaljci. Džaba, sve je to obavijeno velom tajne, tu i tamo članak u novinama, a svaki pokušaj da se dođe do potpune istine završava se u ćorsokaku... nego, izgleda se sada opet došlo do novih sanzanja... juče baš čitam Treće..
- E?
- Šta?
- Gledaj gore, bre!
- Gde, bre?
- Tamo, bre, iznad zgrade!
- Šta, bre, iznad zgrade?
- Evo ga! Sad prolete jedan!
- Samo se ti zezaj sa tim. Da malo čitaš nešto, ne bi to to tako.
Procenat izlaznosti koji se očekuje na svim sledećim izborima na osnovu zbirne statistike pojedinačnih stranaka. Nakon izbora se ustanovi da on obično iznosi 50%.
SNS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 60% glasova, jer je narodu dosta ovakve vlasti.
DS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 70%, jer bilo koja druga vlast bi nas vodila u izolaciju.
LDP: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 40% glasova jer smo mi jedina realna stranka koja se bori za pravi sistem vrednosti.
PUPS: Mi ćemo na sledećim izborima osvojiti 30% glasova, jer su penzioneri budućnost naše zemlje.
SPS: Mi ćemo osvojiti 20% jer jedino se mi borimo za socijalnu pravdu.
SRS: Mi ćemo osvojiti 40% na sledećim izborima, jer smo mi jedina stranka koja se čvrsto drži svojih ubeđenja.
Savez neprskanih rotkvica: Mi ćemo osvojiti 20% glasova, jer će za nas glasati svi oni koji su imali trovanje od prskanih rotkvica.
Liga ljubičastih vanzemaljaca: Mi ćemo osvojiti 20% glasova, za nas će glasati svi oni koji veruju da u svemiru postoje pripadnici gay populacije.
-Halo.
-Slušaj mali, naši protivnici, ona govna, danas u tvojoj ulici dijele materijal, potrudi se da budeš ono što jesi, ponašaj se kretenski kao prema svojim stranačkim kolegama, i pohvalicu te Gradskom ocu, nikad ti lakši zadatak nisam dao.
- Ali šefe, mi smo svoji, niste vi meni svako, pa da ja sa njima isto tako...
-Mrš.
Nedugo zatim na vratima se pojavi ulizivački prijatno lice sa plakata mi poznate djevojčice. Dok sam otvorio poče:
-„Zdravstvo, školstvo, obrazovanje, kultura, korupcija, demokratija, sistem vrijednosti, pravda, socijalna pravda, investicije, infrastruktura, životna sreedina, zaposlenost...“
-„Stani, bona, da ja tebe pitam, jebe li tebe iko, ikad, kad tako melješ?“
Ovo pitanje izazvalo je popriličan gnjev njenih stranačkih kolega, pa me jedan i pitao kako mogu biti tako nepristojan, drugi nešto psovao.
-„Daj čovječe, odmah me satrala ko Mrka Anu Bekutu, nije normalna. A i ti, da ti, što te objesilo na tu nosinu pa visiš ko Teofil Pančić na B92, kako te nije sramota da takav ideš po ulici, samo strašiš birače? A vidi ove male, srećo babina, nisi valjda i ti na listi, koliko ti je godina i kad si prije ušla u politiku?“
- „Jesam na listi sam, a u stranci sam od 16 godine“- odgovori mi šilježe.
-„Tu griješite. Vidiš, prošle sedmice se porodila žena potpredsjedniku našeg opštinskog odbora, ama nije babica ni dočekala dijete, on mu već navukao stranački dres i pozvao predsjednika stranke, da otvori, ovaj, prereže pupčanu vrpcu. To je vjernost, i organizacija, zato mi dominiramo. Aj sad mrš iz avlije“.
Nije prošlo malo na vratima mi se pojavi neki droger, brada, repina, vijetnamka poderana, blijede farmerke...
-„Dobar dan, mi smo stranka Zelenih“
-„Matere ti?!“
-„Jeste, eto vidimo pred vašom kućom neka drva, znate moramo da razvijemo ekološku svijest...“
-„Sine, ko je to sad na vratima?“. –začu se didov glas.
-„Niko dide, Zeleni.“
-„TURCI! Udri sine ne daj oka otvoriti, 'oće opet da nas porobe, 'vataj tog čupavog i 'odma omlati od ćošak k'o mačku, zabarikadiraj strugu, i ne daj na dvo' dok ja odem po pušku.“
Na sam pomen puške zelembaći natrgoše bježati, k'o da su zobali uranijum a ne žitarice, a did za njima:“ Stani ture, ja sam bio lugar 40 godina, preš'o sam više nego bilo koji mercedes ljumbaš, ma samo da mi je 60...“
Tačno ne znam ko će mi dida paziti kad ja i stari krepamo.
Poslije niko nije ni dolazio.
„Halo, mali, pohvali dida, obavijestićemo Gradskog oca, i ti možeš i bolje.“
To vam je,jelte isti kurac ko i pesma.E sad,Srbija je država u kojoj su idoli mladima uglavnom neke kvazi poznate ličnosti,pevaljke,tupavi voditelji,žestoki momci i ostala gamad.I onda ta tupava voditeljka,kako bi pokazala da ona nije samo još jedna "samo izađi,smeškaj se,izbaci sise,vrcni guzom i postani slavna" devojka,uzme da se izražava malo drugačije nego što je ova nacija navikla,a naravno što je novo to je odma'- VAU,kako bi impresionirala svoju publiku...
"I sada će,naša nova zvezda,elegantni,harizmatični,uvek nasmejani mamlaz(po volji zameniti sa svojim "omiljenim" pevačem),izvesti jednu divnu,divnu muzičku numeru koja mu je donela toliko osvojenih ženskih srca,ljubavnih pisama i mnoštvo aplauza!"
Prosečan gledalac,žena od 60 godina:"Jao sine,kako ova ćer'a lepo priča!Baš je pametna,a pritom i zgodna.Mora da je završila silne,škole,ne primaju ovde svakoga...Dođi,dođi da čuješ ovu MUZIČKU NUMERU!"
X:"Muzič...št..(u jebem ti seme) Da kevo,završila je ona...ali možda tri komada ispod stola!!!Normalno da ne primaju svakoga,ko će normalan da vodi ta govna od emisije!!Prime onog ko će da im draška muda,kome mogu da naređuju,ti što su završili silne fakultete ne ližu čmar tim idiotima!Muzička numera!E serem joj se u muzičku numeru!"
Pg,ž60g:"Crni sine,gde nauči takve reči..."
Grozan obred (da ne kažem običaj).
A lepa je namera bila... davnih vremena. Neki se tamo australopitekus setio da oda počast svom sunarodniku i da ga otprati na onaj svet dostojanstveno, ili mu je pak smrdela lešina koja privlači svakojake lešinare i predatore.
Davno je to bilo... Čovek je evoluirao sada, "napredovao". To nije više instikt koji ga nagoni da sakrije tragove iza sebe da ga ne bi pojela neka karakondžula. Ne, čovek je sada razumno biće, kako ono kažu - Homo Sapiens? Sada je u pitanju razum, razum koji se pita: "Šta će reći narod ako ne bude bar 60 kila pečenja? Umro mu ćale, u žalosti je i opet stis'o kesu? Ne, ne može to tako. Dok sam ja gazda sahrani da vidi narod kol'ko tugujem.".
Leglo licemerja ta sahrana. Dolazi ti neki čovek, prvi put ga vidiš u životu, još i bazdi na tvoju prepečenicu: "Dobar čovek bio taj Mile... Ajd' živeli." Pruža ruku masnu od svinjetine (a lepo si postavio tanjire i srebrni pribor samo za ovakve prilike): "Primi moje iskreno saučešće. Hik." Dok pereš ruke razmiljaš se: "Kurac bio dobar čovek... Sećam se, kad se jednom vratio kući pijan, što nije bila retkost, majku je udarao oklagijom po glavi sve dok nije počelo nešto crveno da prska po zidu. Sakrio sam se ispod kreveta kad sam ga video tako besnog i kasno zaspao. Probudio sam se u Domu za nezbrinutu decu. Imao sam samo 4 godine, ali takve slike ostaju urezane u pamćenju." Od tada nisi čuo za njega, sve do pre nedelju dana kad ti je poštar uz račun za struju uručio to čudesno pismo u kom si saznao da je skot koji ti je ubio majku i oduzeo normalno detinjstvo najzad otegao papke. Kaže: "Poštovani Obrade, sa žaljenjem Vas obaveštavamo da je Vaš otac preminuo 11.04.2011 u 16:34h. Molimo Vas da se u što kraćem roku javite u kapelu u Mišarskoj br. 11 kako biste preuzeli leš i izmirili dugovanje za održavanje pokojnika. Vaše JKP". Gnušaš se. Raduješ se. Dođe ti da ne odeš tamo, da staviš tačku na taj deo života, zauvek. Ali... Šta će reći narod? Kako ćeš sutra izaći na ulicu? I eto te tu gde si, sahranjuješ osobu koja ti je jedino dala usrani život (verovatno slučajno) i slušaš lažno sažaljenje nekih tamo neznanaca.
Upozorenje koje stiti usi i oci mladih gledalaca i spasava roditelje od neugodnih pitanja.Kako su psiholozi, il ko vec, utvrdili sta je i sa koliko godina dozvoljeno da se gleda ne zna se, ali to odprilike izgleda ovako:
12 god :Neko ce u filmu-seriji reci :"Mars u persun"!
14:Neko ce u programu koji sledi reci "jebi ga"!
16:Lucidni reditelj ce "jebi ga " ukombinovati sa jednom nagom sisom glavne glumice.
17:Pogadjate, glagol "jebi ga " frikombinovan sa obe dojke
18:Kurati crnja pumpa kineskinju od dvaes kila dok na dva metra od njih debela crnkinja cuci otvorenih usta ispod anusa divokoze...E TU SMO
problem je lako uocljiv i postavlja se pitanje ako su vec hteli da nas postepeno uvedu u prljavi svet odraslih zasto upozorenja nisu nastavljena po istom sistemu gradiranja perverzije ?npr
18:Romanticni sex izmedju dve osobe
20:Glumac kamsatuje partnerku po faci
22:Glumac kamsatuje partnerku po faci al je prethodno tera da stavi naocare.
24:Analni sex sa lubrikantima
30:Grand parada
38:Teranje partnerke da brise produkt kamsata sa laminata upotrebom sopstvenog jezika mesto zogera
40: Evronet
43:Gledanje prenosa skupstinskog zasedanja
50:Epizoda Srecnih ljudi gde se voajerise kroz kljucaonicu Snezana Savic dok se tusira u Topolskoj 18
60:Predizborna kampanja
70:Filmski evrgrinovi ''Cao inspektore", "Hajde da se volimo " sva tri dela
Vrsta homosapiensa sa sledećim osobinama:
Stanište: Najčešće se nalazi na prostorima bivše Jugoslavije, ali je od devedesetih godina primjećen i mahom u srednjoj Evropi (Njemačka, Švajcarska, Austrija), dok u manjoj mjeri naseljava Skandinavsko poluostrvo, Sjevernu Ameriku i Australiju.
Tipična visina i težina: 150 - 180 cm, > 100 kg u 93.4% primjeraka.
Ponašanje: Izraziti nivo samouvjerenosti, obrnuto proporcionalan nivou inteligencije. Ono što on smatra kao smijanje, to je većinom kreveljenje proprećeno ispuštanjem zastrašujuće-neartikulisanih-rokćućih zvukova tokom recitovanja njegovih poluidiotskih fazona. Većinu dana provodi po kafićima, sportskim kladionicama ili po prodavnicama bespoštedno smarajući djevojke i žene koje tamo rade, dok ne odu u invalidsku penziju prouzrokovanu psihičkim smetnjama nastalim mahom zbog dejstvovanja gore pomenutog specimena. Sredovječni šmeker je pun raznovrsnih priča u kojima opisuje kako je zajebao neke Ruse za dva kamiona cigara; kako je za jedno veče stigao odigrati 3 utakmice malog fubdala, opaliti jednu klinku u Novom Sadu, kasnije otići na svadbu u neku selendru kod Kostolca, gdje je smuvao dvije bliznakinje - Korejku i Crnkinju i kresao ih "z' guza dok su im bile noge na njegovim ramenima". I da - to veče je popio 3 bokala vina, 3 litre viskija i pola gajbe piva.
Izgled: Uredno podšišana kosa (ono što je preostalo) ofarbana u tamnocrveno-smedju boju, uz vidno primjetne izrasline sijedih. Seksi stomačić je uredno upakovan u "Sweet Years" majicu, vrlo često sa florescentnim natpisima "Versace" i "Dolce Gabanna". Kod siromašnijih primjeraka se može vidjeti i "Nikkke", "Gucchy" i tako dalje. Iz nekog misterioznog razloga na tjemenu mu se nalaze kul cvike sa pozlaćenim natpisom sa strane, koje zbog te iste misterije najčešće tu i obitavaju, a bivaju stavljene na oči samo kad dotični ulazi u svoje prevozno sredstvo ili sjedi u bašti kafića. A kad smo kod prevoznog sredstva, to su najčešće: "VW Passat", "VW Golf" IV i V, "Audi" 4, 6 kao i "Mercedes", za one malo nostalgičnije. Oni malo manje uspješni voze "Golf" II, "Audi jaje" itd., ali to ne umanjuje nivo njihovog samopouzdanja. Većinom su vlasnici tezgi na pijacama, vlasnici kafića i kladionica, a često ih ima medju taksistima ili propalim fudbalerima.
Parenje: Vrlo rijetko se desi, najčešće sa ženkom koja poluprepadnuta sjedi kući pod pritiskom bračne obaveze i straha, brine se o potomstvu i nema ama bas nikakva ljudska prava. Često pokušava da se pari sa ženskim osobama mladjim od 25 godina, što mu inače teško polazi za rukom - izuzev ako dotična nema IQ jednak njenoj težini "žive vage"- znaci oko 65. Takva ženska osoba na početku biva obasipana "sklepanim i stereotipnim komentarima", a za uzvrat čitava "ljubavna gimnastika" sa njom (ako se desi) biva ispripovjedana stilom kao u Filipa Višnjića, uz dodatak mnogo hiperbola i pohvala sa sebe samoga.
Ritual zavodjenja: Ritual zavodjenja je vrlo jednostavan. Počinje od ulaska u odredjenu prostoriju ugostiteljske radnje (da budemo preciziniji kafića, redje kafane), jedna obrva je malo podignuta odavajući iskusan i zajeban stav dok mu je većina moždanih funkcija angažovana u pustanju pjesme u glavi ""Gde si bila kad sam bio niko..." ili "Krenulo mi u životu, ja sam dete sreće...". Ritual se upotpunjuje drzanjem mačo stava, sa ponosnim isticanjem stomaka kao krunskog dragulja njegove figure, nerijetko ćelava glava je uglancana i svježe ispolirana. Jedan od ključnih i presudnih momenata udvaranja i romantike se sastoji u ostavljanju ključeva na sto kao i mobilnog telefona, koji osim funkcije razgovora ima i mikrotalasnu, frižider, i svemirski demodulator kao dodatne funkcije i košta više od 5 prosječnih plata u Srbiji.
Zanimljivosti: Interesantno je primjetiti da sledeći pojmovi izazivaju nalete gromoglasnog smijeha kod ovih specimena: "studiranje", "knjiga", "muzej", "zagrljaj", itd.. Pored ograničenog dijapazona moždanih funkcija, vrlo je interesantno da su pomenute individue u stanju da naizust izrecituju imena svih rezervnih igrača pretposljednjeg kluba treće turkmenistanske lige. (O vrsti sporta nećemo ni precizirati, podrazumjeva se da je to fudbal.) Takodje tvrde su vrlo informisani o ljubavnim istorijatima žena u regionu od ~ 60-ak kilometara (koja je kome dala, kada, koliko često, itd.). U njihovom govoru ne postoje fraze: "Zamolio bih Vas..", "Postoji mogućnost da nisam siguran...".
Izraz koji je poznat kao jedan od obeležja SFRJ, kada su panduri i službenici u javnom i državnom sektoru imali bar mrvu svesti o poslu koji obavljaju.
Predstavlja osnovnu razliku između milicajca i policajca.
Danas bi to bila injekcija neophodnog antibiotika u borbi protiv nepotizma, koji vlada u našoj zemlji...
1977. godina, patrola milicije zaustavlja vozilo...
MILICAJAC: -"Dobro veče druže, molim vas vozačku i saobraćajnu."
VOZAČ: -"Komšija Gvozdene, jesi li to ti...?"
MILICAJAC: -"O to si ti komšija, pa ja ni ne vidim... A što si prešao na crveno malopre?"
VOZAČ: -"Žurim komšo, žena mi ima kontrakcije, izgleda da će da se porodi svaki čas..."
MILICAJAC: -"E nek' ti je sa srećom, al' moram da ti pišem kaznu... To ti je 20.000 starih dinara..."
VOZAČ: -"Nećeš valjda u ovom trenutku...?"
MILICAJAC: -"Žao mi je komšija... Služba je služba, družba je družba. Otkud ja znam da me iza onog ćoška ne gleda komandir...? Neću da izgubim posao..."
___________________________________________________________________2010. godina, policijski radar hvata vozilo u nedozvoljenoj brzini...
POLICAJAC: -"Dobar dan gospodine, ugasite motor i spremite vozačku i saobraćajnu..."
VOZAČ: -"Dobar dan Nebojša..."
POLICAJAC: -"Ooooooo čika Dule, pa ja ni ne vidim... Kako kući?"
VOZAČ: -"Dobro je, svi živi i zdravi... Je li, šta sam uradio kad si me zaustavio?"
POLICAJAC: - "Pa išli ste 50 preko ograničenja... Ovde je ograničenje 60, a vi ste išli 110..."
VOZAČ: -"Nemoj da pričaš...? Mora da sam se zaneo..."
POLICAJAC: -"Ma ko ga jebe, samo vi palite motor, pa ćemo se mi videti. Pozdravite kući."
VOZAČ: -"E hvala ti Nešo, baš si ljudina..."
POLICAJAC: -"Vežite pojas, jer dole, kod nadvožnjaka ima još jedna patrola... I polako..."
