Na osnovu oskudnih podataka o njemu, izrečenih u seriji, možemo izvući neke podatke o životu ovog junaka od pre radnji ove serije. Ozren Soldatović je rođen oko 1945. godine u Čačku (ili Smederevu). Sa oko 18 godina, majka ga je izbacila iz kuće kao suviše problematičnog. Sa sličnim prijateljima ubrzo odlazi u Italiju, gde postaje značajna figura- u svetu mafije. Od njegove žene, u "Srećnim Ljudima" saznajemo da je na kraju postao toliko značajan da je čak i u toj zemlji, bez griže savesti, naručivao ubistva. Krajem 80-ih godina se vraća u predraspadnu Jugoslaviju i naseljava se u Smederevu. Ženi se kafanskom pevačicom, po imenu Ozrenka. Postaje moćna figura, sponzor lokalnih estradnih umetnica, a u sa početkom krize raste i njegov uticaj na vlast.
Soldatović kupuje velelepnu vilu u Beogradu, u koju se ubrzo useljava, zajedno sa ženom, sa kojom se u međuvremenu posvađao, jer ona opravdano sumnja kako je on vara, i kako planira da je ubije. Ni njena osećanja prema njemu nisu ništa bolja, samo su za nijansu moralnija. Vila predstavlja pravi mali dvor- sa 3 sprata, liftom i gomilom razne posluge. Kuća je krcata raznim preskupim umetničkim predmetima, stilskim nameštajem, vrednim slikama... Soldatovića okružuje obezbeđenje opasnije od same policije- njihov šef nosi nadimak Roki, i u stanju je da ubije iz čistog hira (ako mu se naredi, to je pokazao kad je hladnokrvno pokušao da podmetne bombu Malini Vojvodić). Ubrzo, Soldatović dovodi u svoju vilu i samu majku, koja ga je izbacila iz kuće kad je bio mlad. Iako ponuđena izuzetnim komforom, stara žena ostaje pri svom stavu da je njen sin "običan mangup, koji je ojadio narod...".
Inicijalni razlog Soldatovićevog dolaska u Beograd, bio je činjenica da mu je jedna lokalna zvezda estrade- Keti- pobegla u jugoslovensku prestonicu bez njegovog znanja. Soldatović je nalazi uz pomoć agencije "Perspektiva" kako peva u jednom noćnom klubu, i stavlja je pod svoju zaštitu, reketirajući vlasnika kluba. Kad drugi reketaši bace kašikaru na klub, Soldatović ga kupuje ruiniranog i pokreće sopstveni klub. Ubrzo kupuje i kockarnicu. Kroz nekoliko meseci, Soldatović drži pola Beograda- prodavnice automobila, butike, tržne centre,... Međutim, ubrzo dobija strah od konkurencije, pa pokušava da ubije Malinu Vojvodić, pevačicu koja se vraća iz Italije i redom kupuje više lokala, koje je on planirao za sebe. Počinje da sumnja da iza nje stoji konkurentska mafijaška grupa, koja je u nekoliko navrata pokušala da ga ubije, šaljući mu bombe. Daljinska bomba namenjena Malini na Paviću svojstven volšeban način stiže do Soldatovićeve kockarnice, gde i eksplodira. Srećom po njega, Vojvodićeva napušta Jugoslaviju i vraća se u Italiju. Soldatović je takođe bio i generalni sponzor Izbora za Mis Jugoslavije 1995. godine, na kome je učestvovala i jedna od glavnih junakinja serije: Đurđina Golubović. Soldatović je pokušao da "izgura" Keti, koja se takođe prijavila, Šćepan Šćekić Laru Simonović, ali je osoba koja nije imala nikakvu protekciju, Đurđina, osvojila titulu. Ozlojođeni Soldatović, ali i njegova žena, pogrešnom informacijom ubeđena da je Đurđina njemu ljubavnica (dobila je dojavu da će pobediti ona koja je Ozrenova ljubavnica), čine sve kako pobednica ne bi došla do nagrade. Đurđina ni kriva ni dužna biva šikanirana, ali Soldatović opet pogrešno saznaje kako su Golubovići opasna mafijaška porodica, pa odlučuje da im udovolji dajući im Đurđinine nagrade. Ispostavlja se da se pravih mafijaša, na taj način, nije rešio, jer i dalje dobija telefonske pretnje.
Iako se na kraju "Srećnih Ljudi" činilo da je logično da u narednom periodu Soldatović pogine u nekom od kriminalnih obračuna, to se ne događa. Izvesno, smanjuje se broj ljudi u njegovom okruženju. Njegova majka verovatno umire, a on se sa 60 godina napokon razvodi od žene, sa kojom se, na kraju prethodne serije, činilo da će izgladiti odnose. U međuvremenu, dobija novog mladog pomoćnika, Alamunju, koji umesto ostarelog mafijaša obavlja "prljave" poslove. Iako on drži da mu je Alamunja kao sin, ovaj tajno planira da ubije starog Soldatovića.
Kao što je prethodno rečeno, Soldatović je znatno ostario, a njegovom lošem izgledu doprinosi i nezdrav život i imobilnost. Ipak, primećuje se da se sa moralnog aspekta on značajno popravio, i, iako je još u vezi sa mafijom, podsvesno se sprema i za neka bolja dela spram društva, mada i dalje ima maniju gonjenja i željan je uticaja na političkoj sceni. Njegova izvršna snaga je tridesetsedmogodišnji mafijaš, zvani Alamunja, koga je Ozren pronašao kao uličnog kriminalca i pokušao od njega da napravi krupnu figuru, u čemu je, obzirom na Alamunjino ponašanje u seriji, samo delimično uspeo.
Soldatovićevom klanu, tačnije samom Alamunji, Srećko Šojić, lider Stranke Zdravog Razuma duguje ogroman novac, koji je utrošen u kampanji za parlamentarne izbore. Šojić, što iz škrtičluka, što iz realne nemogućnosti da obezbedi novac, biva pozvan na večeru kod Soldatovića, gde mu je ponuđena ultimativna opklada: ukoliko uđe u skupštinu dug mu je oprošten, ali zastupa Soldatovićeve interese, ukoliko ne, mora isti da vrati do poslednje pare. Kako Šojić ulazi u skupštinu, Soldatović ga podseća na njegove obaveze. U međuvremenu, bivša žena Marinka Pantića se zapošljava kao sobarica u Ozrenovoj kući. Oduševljena time, ona poziva svoju decu da umesto sa ocem, žive u "dvoru, kod jednog starog gospodina". Ona i Soldatovića upita za takvu mogućnost, ali je on optužuje za političku špijunažu, kako se Dimitrije Pantić odvojio od ostatka stranke. Ona priznaje da je bila špijun, ali po savetu vračare Roske kaže da je radila za izraelski MOSAD, te da je lovila bivše naciste. Na kraju ciklusa, Soldatović naređuje da se prate i ona i njen bivši muž.
Velika zahvalnost baba Simki na ustupljenim podacima iz serija
Šifra koju koriste astrolozi tj. božiji ljudi, obeleženi i odabrani, spašeni, zaštićeni i ovaploćeni, poslati da spasu svet i čovečanstvo. Mogu se primetiti na određenim kanalima, najčešće u noćnim satima, jer tada naravno Jupiter ulazi u Saturn. Pa neće valjda preko dana da ulazi. Tih božijih ljudi u koje je ubrizgana svetlost i moć čula ima sve više i polako osvajaju noćne sate na televiziji, praveći astro monopol. Prosto, čovek se nekada zapita kada vidi njihov broj i intelektualni nivo, da nije i on možda obeležen ili čak odabran od neke više sile. Međutim, iako ti odabrani ukupno imaju polugodište osnovne, a od religije koju koriste u svoje tretmane za spas ljudi, znaju samo da se za Uskrs kucaju jaja, to ih ne sprečava da se bave tim poslom, jer im se posao isplati dok god ima ovaca za šišanje. Dovoljno je da sede za svojim lap topom, igraju karte i neprestano ponavljaju ulazak Jupitera u Saturn menjajući stepen ulaska, čisto da bi se razlikovalo. Sami znaju da to ništa ne znači, ali zato za napaćen narod i glupu masu taj ulazak i nada za rešavanje problema znače spoznaju, otkrovenje, istinu, svetlost, nadu i ko zna šta još. Dugih crvenih noktiju, kratke crne kose, ljubičaste senke i upalih očiju teta Gavranka će i ove noći pomoći vama da rešite svoje probleme. Javite se. Cena 2e /0,5 min
G: Halo da li imamo nekoga na vezi ?
N: Dobro veče gospođo Gavranka, evo zovem celu noć jedva sam vas dobila, čekala sam 15 minuta da se uključim...
G: Verujem gospođo da je gužva, jer večeras znate Jupiter ulazi u Saturn, a to se dešava svakih 1254879365 godina, tako da trebate biti srećni što ste u programu, a to što ste čekali to ne brinite, to će vam se uračunati u cenu...(za sebe) znači 15 min * 4 e...znači 60 e..bravo Gavranka majstore.....recite gospođo, šta vas muči...
N: Vidite gospođo Gavranka, imam problem... problem je moj sin...znate on je rođen 1980. i pre dve godine se oženio sa jednom malom, lepo čeljade ima imanje dobro, međutim još ne može da rodi...i ja i moj Milorad noćima ne možemo da spavamo, sanjamo to unuče, a kad bi dao Bog da bude muško..jaooo pa uff...no da se vratim...i sačekala sam ja godinu dana al jok nema ništa, i onda krenem ja kod ovih mojih žena i sa njima malo sam neke travke dzarala, vatali smo po šumi prepelice i krila stavljala snaji pod jastuk, pa sam papak od svinje metala u dvorište komšinici da na nju pređe ta nesreća...mislim njoj trčkaraju unučići po avliji...ne može da izbroji kolko ih ima...a ja ni ćoravo...i sada vi mene ako možete da kažete kuj tu nešto mrsi, el može ona uopšte da rodi, el do ovog mog , el nam možda neko baco mađije, il nisam dobro bacila papak komšinici..ja ne znam..
G: Sačekajte sekund...pa da znala sam...evo gospođo baš mi je žao što ne možete da vidite na ovom mom lap topu, da vam sad ne okrećem..ali ovde Saturn ulazi pod tačno 60 stepeni i 78 minuta...i ovde se tako lepo vidi da vam je bacala magiju komšinica ali ne sa leve nego sa desne strane...tako da vi taj papak od svinje bacite kod nje u dvorište ili još bolje kopito od konja ako imate i ima snaja da rađa čopor dece, ali čopor kad vam kažem...
N: Pa to sam ja pričala i ovom mom šunti Miloradu, sigurno je ova leva komšinica nešto mrsila, al on jok...uff kako bi mu jednu preko usta...jaoo hvala vam Gavranka, spasiteljice moja, svetice moja...pa vidim ja nešto mi mutno sve...kad je ona to bacala, jeste da je već 5 godina u postelji, udario je šlog..al zna oće ona to..zmija jedna.. ...pa bre ima da joj bacim nogu od slona ako treba samo da mi se snaja porodi...jaoo pa ovaj moj sin, on lepotan na majku...muškarčina..jeste da mu je ona prva devojka i da ga nisu primili u vojsku al bre on zdrav ko čelik...a snaja, a snaja moja...ma to lepotica kakve nema...to ima sada da rađa pa da se koti ko ništa, jeste da je starija od ovog mog jedno petnaest godine...al ima da doji ko ništa...
G: Ma naravno gospođo, postaćete vi baka uskoro..ništa vi ne brinite...i ako možete bacite joj nogu od mamuta ako imate...Puno pozdrava...sledeći...koga imamo na vezi...
Svi mi težimo kupovini kvalitetnih stvari koliko smo u mogućnosti jer kvalitet se plaća.
Kvalitet se prepozna i sam je sebi reklama.
Počinjem od kulina bana ali je to neophodno da bih vam dočarao situaciju. Elem u jednom malom zabačenom brazilskom seocetu je otkriven zanimljiv medicinski fenomen. Stopa pojave blizanaca je najveća na svetu i sve to nebi bilo toliko zanimljivo da u to selo nije dolazio niko drugi do Jozef Mengele. Meštani tvrde da ih je posećivao misteriozni nemački doktor tokom 60-tih i da je trudnicama davao neke svoje lekove. Jozef Mengele 15 dana pre ulaska oslobodilaca u Aušvic beži sa lažnim pasošem u Italiju odakle 1948-me prelazi brodom u Argentinu gde živi 10 godina pod svojim pravim imenom. Međutim posle hvatanja Ajhmana od strane Mosada shvata da više nije bezbedan, menja ime i prelazi u Brazil gde ostaje do svoje smrti 1979-te. Posle njegove smrti brazilska policija konfiskuje njegove lične stvari i uredno ih arhivira. U cilju istrage fenomena sa blizancima neko predlaže da se pogledaju Mengeleovi dnevnicikoji stoje u arhivi policije. Ekipa istražitelja dolazi sa televizijom u arhiv. Policajac otpečati sve i polako vadi jednu po jednu stvar. Naliv pero, kravata, naočari, i onda vadi iz kutije ručni sat pogleda ga i ustanovi da radi i što je najčudnije pokazuje tačno vreme. Sat tu stoji od 1979-te znači 31 godinu.
Gde ćeš bolju reklamu za sat i baterije.
Ako se pitate koja je marka, znači nisam video (mentalac).
Svi znamo kao je nekada davno u jednoj zemlji, gde danas vozovi idu brže nego nadrogirani maloletni motociklista polupraznim bulevarom u susret sudbini, narod ustao na kuku i motiku jer 'leba nije bilo, a ni kolača, kako je od toga ispalo veliko sranje, kako su se odigrala masovna narodna okupljanja na trgovima sa sve grickanjem semenki i navijanjem, dok aristokratija i narodni neprijatelji redom ostaju kraći za glavu, što je s obzirom na ondašnju prosečnu visinu Francuza od 1,60 cm zaista kratko.
Neki čak znaju i da je veliko sranje ispadalo u starome Rimu ako bi isporuke žita sa Sicilije, severne Afrike ili Egipta zakasnile koji mesec, pa masa ne bi imala šta da žvaće kad se svrti kući iz koloseuma. Ovo je, naravno, svojevremeno omogućilo Antoniju da jebe Avgusta na distancu, ko Kleopatru na luksuznom krstarenu Nilom. Kad je Antonije preterao s time, a sa malim Oktavjanom nije bilo zajebavati se, umro je od gadnog slučaja sopstvenog mača u abdomenu, a tad medicina i nije bila baš na nekom visokom nivou. Slično je bilo i u Carigradu, dok ga još Muje nisu prekrstile u Istanbul. Hronična nestačica žita mogla je da dovede do lečenja Vizantiskog cara od očinjeg vida od strane pučanstva.Jedan car, koji je bio dovoljno pametan da posluša ženu, poslao je plaćeničku gardu da leči mase od konzumacije kiseonika, pa je posle stigo i da podigne najveću crkvu u hrušćanskom svetu, samo da bi je kasnije oni turski ugursuzi pretvorili u džamiju. Turci generalno sve upropaste, ko što vidite, jebo im pas mater. Osim za jedenje. Tu kapa dole, koj li bi kurac jeli da nam nisu oni, ne znam ni sam.
I da ne tupim više, princip je i budali jasan. Kad nema leba, a ni igre baš nisu nešto, neko ima da najebe gore na vrhu ili dole u blatu.
E sad, do danas su se stvari malo promenile. Igre su postale složenije i zabavnije, pekari su provalili pecivo, pa sad tu mlate pare, a 'lebac više i nije neka eksluziva, nije ovo Užice '41.
Međutim, ''Narod nema leba da jede'' je i dalje poklič kojim baba na pijaci, ko na kavom rimskom forumu, stavlja do znanja kolko je dogorelo do nokata. Ironije je u tome, dragi moji, što su realno stvari baš obrnute. Jebena sirotinja nema baš ništa drugo sem tog leba. Zato i neretko meri po sto kila. Ne zajebavam se. Mislite da Perhanova baba, što će da stvi Bicu i sestru joj Djeljanu u školi od sutra meri isključivo na stočnoj vagi od Cezar salate?
Sad, naravno, znam da je izraz više figurativan u današnje vreme. Osim za one kojima je univerzum u ravnoteži kada je leba 5 dinara, zejtin i mleko još tolko skupa, Šešelj u skupštini, a Tito/Draža i Sloba na nebu.
Ipak, zarad preciznosti, predlažem da poklič sledeće revolucije, ili bar izražavanje nezadovoljstva bude: ''Imamo samo leba!'' ili ''Dajte nam s 'leba!'', možda čak i ekstremistički i pomalo drčno-nezahvalan ''Jebo vas 'leba, oću roštilj!''. Jer jebi ga, apetiti su porasli, vremena se promenila i ni primarne ljudske potrebe više nisu tako primarne, ništa loše, točak istorije se ne može vraćati unazad.
A ako si neki šupak koji će da blagoglagolji kako gladna deca Afrike nemaju ni koru buđavog leba, učini čovečanstvu uslugu, samozapakuj se i samopošalji se sa sve par kila krtole, paškanata i šargarepe za neku centralnoafričku republiku gde se još praktikuje kanibalizam i namiri ih bar za koji dan. Biće od tebe valjan paprikaš, kad već ne može čovek.
-Narod gladan, nema 'leba da jede.
-Narod ima hleba da jede, govnaru, fali sve ostalo. Ima 'leba, al' nema s 'leba.
Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.
Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?
Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.
Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.
Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."
Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.
Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.
Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.
Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.
Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.
Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).
Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!
Uzvik neverovanja. Ne upotrebljava se uvek u negativnlm smislu.
- Dobro poslepodne vam želim.
- Zdravo čudni stranče.
- Ja dolazim from Luton. Čuo sam neverovatne stori o ovom malom mestu. Govori se da ovde živi lejdi vidovita Sorka koja ima neverovatne moći kojima može da podmladi život a isto i govori šta će biti sutra. Molio bih vas da me usmerite ka njenoj kući, ne pitam za cenu.
- Zanimljivi čoveče, požurite ući, suton se bliži a tad je dejstvo magičnih trava najveće, ja sam Zorka, izvolite.
- Ne, to ne možete biti vi. Rekli su mi people da lejdi Sorka ima more than 60 godina a vama ne bih dao ni 40.
- More, nemoj da mi laskaš tu. Izgled zna da prevari, odavno sam ja ušla u devetu deceniju sinko.
- Vau, pa ovo je incredible, te trave stvarno deluju. Kad možemo početi?
- Milovane, dolazi ovamo. Evo još jedan je video onaj tvoj oglas, uberi mi malo kopriva iz dvorišta a ja ću da izmuzem ovog, mislim da će biti dovoljno da otplatimo kredite.
.....
- E ćao, vidim imaš plavi duks i crvenu ružu u levoj ruci!?
- Aha, ma treba sa nekom devojkom da se upoznam, dopisivali smo se na nekom četu, pa je ovo znak prepoznavanja.
- Hehe, pa to sam ja, Sexy_Maky_1994, drago mi je da te konačno upoznajem.
- Ne, to ne možeš biti ti. Šta si uradila sa pravom Marijom, debeli skrndelju, pojela si je, jel da, aaaaa!?
Krvna slika čoveka koji voli da popije. Odlika pravih alkosa, ljudi koji su se po onoj staroj jednom u životu napili i od tad se ne trezne. Stanje u koje se dolazi predanim dugogodišnjim treningom, ažurnim konzumiranjem svega što sadrži etanol - od deda Krstinog domaćeg vina, preko usvinjovače u lokalnim birtijama do medicinskog alkohola kojim baba ispira progledale kurje oči.
Na ovaj način se stvaraju medicinski fenomeni, ljudi kojima teče vino crveno venama njihovim, koji pišaju meku a suza u oku im 21 grad, rekorderi koji premotavaju alko-test kao Omer Ekić TV kvizove i dokazuju naučnicima sa Masačusetsa da voda se i bez vode, samo na alkoholu, može živeti.
-Gde si, brate, nema te ovih dana kao da ćeš da poskupiš. Ja te cimao, uleteo mi singl na kladži pa rekoh da častim po koju turu, da me ne bije maler.
-Jao, gde me sad nađe, ovih dana mi je stalo do alkohola kao Bušmanima do najnovije generacije aj-fona. Bio na Šljivijadi s onim Ljubom Smukom, popili smo u pičku materinu, sad čekam da mi prorade jetra i želudac dok tučem po bokal rasola dnevno.
-Ljuba, to onaj klošar što pije brlju pred zadrugom, pa kad se narolja počne da recituje Ramajanu i Mahabharatu na nekom starom indijskom?
-Taj, samo što nije klošar nego vrhunski ekspert. Tamo bio specijalni gost, degustirao radžu i ocenjivao kvalitet. Skupili se domaćini oko njega, svi ga nude i okolo odjekuje JA PEKO! Kome on ne popije bokal ljute taj nije dobar domaćin, a kome pohvali proizvod taj mu nudi ćerku da joj filuje senfaru dan i noć. Vesela mašina radila samo za njega, popio sam dva kazana domaće.
-Što sereš brate da toliko pije kad ga skoro milicija uhvatila samo s jednim promilom? Pa ja samo s pivom doguram do dva.
-Jeste promil, ali KRVI U ALKOHOLU. Njemu je to normalno stanje, kad mu se popne preko tri nije mu dobro i pije lekove za razređivanje krvi da ga ne bi strefila tromboza. Pajkani kad ga startovali čudili se fenomenu, na kraju se uplašili da nije Marsovac ili tajni eksperiment neke Vladine organizacije pa ga pustili. Njegovim venama i drugim perifernim krvnim sudovima teče 50%-ni alkohol. Ako je tačno da je čovek 60% voda onda je on 120% rakija.
Snalazljivost,jer dzabe ti i dva fakulteta zavrsena ako ne mozes da zavrsis pivo posle 22.00.
Diplomac ETF na trafici oko 1.30:
-Dobro vece,jel bi mogao da dobijem jedno pivo,onako ispod zita?
Nervozna prodavacica:
-Ma bezi bre sinko,ces otkaz da dobijem zbog tebe i jedne limenke pivo od koje ce vas troje da se napije?
On: - Dobro,mi se izvinjavamo,mnogo se izvinjavamo.Diplomirani pravnik na trafici oko 1.30:
-Dobro vece,ja cu jedno pivo,a za drugara dve Lav sedmice da se osurimo
Nervozna prodavacica:
-Ma bezi bre sinko,ces otkaz da dobijem zbog tebe i i par limenki piva,stvarno nema smisla,idite u neku kafanu pa se osurite kao ljudi!
On:A da li znate da je u Novom Sadu po nalogu Ustavnog suda ukinuta odluka o zabrani prodaje alkoholnih pica posle 22.00,ja stvarno ne razumem kako u Bg ne moze...
Nervozna prodavacica: Decko,pa ti idi u Novi Sad pa stavi pivo u usta...Mangup iz kraja na trafici oko 1.30.
Mangup iz kraja:
-Good night,I want five beers,here you five hundred dinars,please.
Nervozna prodavacica:
-Pogledaj sada ovog stranca,sto bre ne ides u Evropu pa tamo pijes pivo djubre jedno,uuu,mada mogu da ga zavrnem za 60 dinara od kusura,ko ga jebe kad ne zna u koju zemlju je dosao...izvoli sine svih pet piva i uzdravlje da ih popijes,have a nice time in BGD.
Mangup iz kraja:
-Dovidenja,bilo je lepo poslovati sa Vama...
Nervozna prodavacica:
-Cekaj sinko samo sekund...uuu,jebem te zivote,sta me snadje...
Univerzalna tvrdnja koja može da se iskoristi na više načina, u zavisnosti od situacije.
I) Kod "sporijih", treba proći neko vreme dok im ne dođe iz dupeta u glavu. Tada sledi konstatacija... Ti to mene zajebavaš???
II) Kod impulsivnih, brzo dolazi zaključak... Ti to mene zajebavaš?
III) Kod pametnih, dolazi misao idi vidi ima li me iza ćoška. Mene si našao da zajebavaš!
I)
Vojska... veče... spremanje za spavanje, prozivka kao u zatvoru... pregled opreme...
VEČE 1
Desetar: A vidi mamlaza, pa kako si ti to očistio čizme? Pa ovo je strašno! Vidi na šta liče!!!
Gušter: Ma ne može bolje, vidiš da su starije od mene.
Desetar: Ma može, ajd idi da popraviš.
- Prošlo 60 sekundi -
Gušter: Evo, gotovo.
Desetar: Šta gotovo? Kurac moj gotovo! Pa još gore nego što bilo.
Gušter: Pa ne može bolje.
Desetar: Može...
Gušter: Ne može!
Desetar: MOŽEEE!!!
Gušter: Ma nema šanse bolje!
Desetar: A šta ako ja to napravim bolje???
Gušter: Pa ništa...
Desetar: DAJ 'VAMO!!!
-Posle 5 minuta-
Desetar: Vidiš da može bolje!
Gušter: Pa ne znam baš... meni to isto...
Desetar: Ajd briši
VEČE 2
Desetar: Pa opet ne valja! Idi popravi!
- Prošlo 60 sekundi -
Gušter: Evo...
Desetar: NE VALJAAAAA!!!
Gušter: Ma valja...
Desetar: Ama ne valja čoveče... daj to 'vamo...
VEČE 3
Desetar: JAOOOOO... pa opet ti...
Gušter: Pa šta opet ne valja?
Desetar: Pa opet ne valjaju čizme.
Gušter: Ma valjaju, pa vidiš da su stare...
Desetar: DAJ TO OVAMO!!!
VEČE 4
Desetar: OPEEEET...
Desetar: Daj... E... ti to mene zajebavaš???
Gušter: JA??? Ma gde bi ja to...
Desetar: Eeeee... eeeee... ma beži da te više ne vidim!!! I nosi te svoje stare čizme!!!II) Vojska, prekomande, dobijanje dužnosti, negde u kopnenoj zoni bezbednosti...
Poručnik: Vojničeeee... dolazi ovamo!
Vojnik: Da...
Poručnik: ŠTA DA??? PA ZAR SE TO TAKO KAŽE???
Vojnik: A... pa dooobro...
Poručnik: ŠTA DOBRO? KAŽE SE RAZUMEM GOSPODINE PORUČNIČE!!!
Vojnik: Pa dobro... razumem...
Poručnik: Ijaoooo... pa vidi na šta ličiš... raspojasan, u papučama... gori od rezervista... e sada ćeš ti meni pritvor!
Vojnik: Pa dobro...
Poručnik: AAAA, OPET TI? 3 DANA PRITVORA!!! (Oči mu počinje da se sjaje od veselja)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: ŠTAAA??? 5 DANA PRITVORA!!! (Upravo počinje da crveni kao paprika)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: MA 7 DANA PRITVORA!!! (Počinje da kipi od besa)
Vojnik: Pa dooobro...
Poručnik: Ti to mene zajebavaš???
Vojnik: Ma neeeee... nego, hoćete li da vam pozovem komandanta brigade da mu podnesete zahtev za pritvor? Ja sam znate ovde na ispomoći i ne možete mi vi dati pritvor...
Poručnik: Ko... komandanta b... brigade? Ehhh... vezisti... (Odmahuje rukom i okreće se)III) Vojska, negde u kopnenoj zoni bezbednosti, kapetan bira koga će da postavi na stražu, sitno do skidanja...
Kapetan: (Ide od vojnika do vojnika) Ajde, koje su dužnosti stražara:
Gušter: Da pazi da neko ne uđe u bazu, da čuva opremu, da ne zaspe...
Kapetan: ODLIČNO!!! A kada neko naiđe, šta ćeš da radiš?
Gušter: Vikaću STOJ, KO IDE?
Kapetan: ODLIČNO!!! I šta ćeš onda da radiš?
Gušter: Pa ovaj... vikaću: LOZINKA! I kad mi kaže, pustiću ga.
Kapetan: ODLIČNO!!! A šta ćeš da radiš ako ne stane?
Gušter: Pucaću?
Kapetan: Gde ćeš da pucaš?
Gušter: U vazduh!
Kapetan: ODLIČNO!!! Ti, šta ćeš ti da radiš kad neko naiđe?
Džomba: U koje vreme?
Kapetan: Pa kako u koje vreme???
Džomba: Pa u koje vreme... koliko sati?
Kapetan: Ma u podne... kao da je važno vreme?
Džomba: Dobro, sa koje strane?
Kapetan: Kako sa koje strane???
Džomba: Pa sa strane baze, iz šume...
Kapetan: Pa da li si ti normalan? Evo, u podne iz strane baze!
Džomba: Pa dobro, vikaću stoj ko ide, lozinka...
Kapetan: ODLIČNO!!! (I onda, razmišlja on, razmišlja...) Nego, šta si mislio sa tim u koje vreme i sa koje strane? A ako neko naiđe iz šume?
Džomba: U koje vreme?
Kapetan: PA KAKO U KOJE VREME SUNCE LI TI TVOJE??? AJDE NEKA BUDE U PONOĆ!!!
Džomba: Pa pucaću...
Kapetan: GDE ĆEŠ DA PUCAŠ?
Džomba: Pa u njega, neću valjda da pričam sa njim...
Kapetan: A ZAŠTO ĆEŠ DA PUCAŠ MAMLAZE???
Džomba: Pa ko mi ima dolaziti iz šume u ponoć? Ja lepo prvo pucam a onda pitam ko ide...
Kapetan: PA DA LI SI TI NORMALAN??? PA ŠTO DA PUCAŠ??? A ŠTO DA JA IZAĐEM DA PROŠETAM???
Džomba (U sebi): Pa ništa, gledaćeš da li sam iza ćoška. Mene si našao da zajebavaš!
Kapetan: Ti... nećeš meni na stražu!!!
Džomba (U sebi): Hehe... Dugo ti trebalo...
Džomba: A zašto gospodine kapetane?
Kapetan: Ti to mene zajebavaš? Koja budala mi te posla ovde... beži odavde da te više ne vidim!!!
Džomba (U sebi): Sitno breeee!!!
Ono što treba izbegavati, jer je velika verovatnoća da profita nećete imati, ili da vam oni neće platiti šta treba ili kad treba, a i ako hoće, to će biti uz velike muke.
Proiyvodite neku robu i hoćete da je izvozite u Rumuniju. Nadjete partnera, na oko velika i ozbiljna firma. Prihvata da bude vaš distributer, ali prvo želi da naruči manju količinu da vidi kako će se prodavati. Naručuje robu u vrednosti od hiljadu-dve evra. Njihova firma uglavnom daje rokove plaćanja 60-90 dana, ali pošto je prva narudžbina, obavezuju se da će platiti za 30 dana. sveto bude lepo, roba stigne, ali kad prođe 30 dana, isplate još uvek nema. Vi pokušavate da kontaktirate prvo tipa iz odeljenja za nabavke. Ne javlja se na telefon i ne odgovara na mailove. Zovete menadžera, njegova sekretarica (odnosno likuša u odeljenju za komunikaciju) kaže da nije tu, ali da ostavite podatke pa da će ona da popriča sa njim. Zovete sutra, a ona vam kaže da on zapravo ne radi tu. Zovete na mobilni menadžera, ali ne možete da dobijete vezu iz ko zna kojih razloga (Vodafone Romania je ipak rumunska firma). Više ne znate šta da radite i pišete mail menadžeru, u nadi da će ga kad tad videti i odgovoriti. Napisali ste mail menadžeru, a posle nekoliko sati stiže mail od onog lika iz odeljenja za nabavke koji kaže da je čudno što vas niko nije kontaktirao da vam kaže da je firma upala u stanje "insolvencije" (što na naški znači nešto kao stečaj) i da sa vašim parama možete da se slikate. Jedino što vam ostaje je da psujete i rumuniju i rumune i njihovu evropsku uniju i šta vam je to trebalo da poslujete sa Rumunima!
Škripa Saturnovog prstena kroz poluotvoren prozor munjevito je odjeknula u mojim ušima, uspevši da me trgne iz dremeža. Ponovo rgljam iz petnih žila, ali sam barem živ. Brzim potezom desne ruke zgrabio sam čašu vode sa stola. U pola gutljaja začulo se zvono na ulaznim vratima i par meni dragih glasova. Suv kašalj, ponovo. Izbledela magla. Otvaram oči.
- Izveštaj! :lupanje u čelo: Jebeni izveštaj! Khm, khm...
Poštovano istorijsko društvo,
već par puta sanjam glasove. Dozivaju me, hrane govnima, psuju oca i dete, majku obaška. I kao takvi mi nedostaju. Ovaj izveštaj je moje svedočanstvo o istrebljenju srpskog naroda.
Nestali su svi, potomci svog askurđela na 14-ti stepen Marinka Madžgalja, poslednji potomak Đorđa Balaševića, čak i Eva Ras! Ostao sam samo ja! Kao poslednji Srbin podnosim ovo parče papira i dajem sled najbitnijih događaja koji su doveli do nestanka nebeskog naroda.
• Đoković osvaja RG po prvi put u karijeri. Na dočeku biva bačena bomba od strane nepoznatog Švajcarca, za koga se sumnja da je poslat iz Bazela, po specijalnom zadatku.
• Kako bi osvetili svoje najmilije, blizu 100.000 Srba kreće peške ka Švajcarskoj. Nakon mesec dana stižu do planine Žumberak za koju misle da su Alpi. U pohodu na lokalno slovenačko stanovništvo gine 75.000 Srba i pola Slovenaca, a 25.000 Srba se vraća nazad, ne znajući da to zapravo nije bila Švajcarska.
• Najavljeno smanjenje penzija od strane Aleksandra IX Vučića izaziva revolt srpskih penzionera. U napadu na Skupštinu pridružuju se i ostali stariji građani od 50 godina kojima je dokurčila tiranija loze Vučića. Odlučivši da Aleksandrov deveti potomak bude i poslednji, organizuje se septembarski prevrat gde gine 60% starijih od 50 godina od strane Vučićofila, kojima je mladi Aleksandar obećao radna mesta.
• Ispušivši za posao, Vučićofili su shvatili da je Aleksandar IX Vučić manipulator i lažov, te odlučuju da izvrše atentat na njega. U noći između 14-og i 15-og juna 3022. godina, loza Vučića se gasi kada nepoznati seljak iz Laola ubija Aleksandra hidrantom. Od tog trenutka Srbija nema predsednika, već su izabrani predstavnici Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Niša i Laola koji u buduće vode državu.
• Pošto je svako od njih želeo veće parče kolača, predstavnik Niša organizuje napad na Kragujevac gde strada fabrika Fijata, spomenik u Šumaricama, Dom učenika "Artem" i pumpa na Aerodromu. Međutim, u pomoć Kragujevčanima pristiže Novi Sad koji nije bio u dobrim odnosima sa Nišom. Izbija građanski rat. Laole ratuje za sebe i preti svima da ima nuklearno oružje. Beograd čeka. Nakon dve godine u Srbiji ostaje nešto manje od 70.000 stanovnika. Rat prestaje.
• Najveći neprijatelj Srba – negativan prirodni priraštaj – za svega par godina smanjuje stanovništvo na pola.
• 5022. godine obeležava se 2000 godina otkad Srbija nema predsednika. Organizuje se manifestacija "Dani pobede" gde se igra fudbalski meč između Srbije i Republike Srpske. Nakon vodećeg pogotka Srbije, zapadna tribina popušta usled radovanja domaćih navijača i gine 12.000 ljudi. U Srbiji ostaje još 23.000 ljudi smeštenih u jednoj varošici u Šumadiji.
• Prirodni priraštaj je na pozitivnoj nuli. Održava se od 22 do 24.000. Trude se ljudi, jbg.
• Godina je 9367. Ostalo je još 687 Srba po poslednjem popisu. Evu Ras hvata šlog u vilicu. Umire. Godine, bajo moj. Svi su na sahrani. Jedino mali Miloš studira u Pragu, Češka. Kad je čuo za smrt "majke ukrštenih reči" šalje mejl saučešća na adresu gospođe.
- Stano, Miša poslao mejl.
- NEEEEEE OTVAAAAAARAAAAAAAJ JEEEEBOTEEEE ___________________________
__________________________________________________________________
Nešto se pojebalo u sistemu. Mejlska bomba. Svi su stradali. Ostao sam samo ja! Mali Miloš, bivši student u Pragu. Sada imam 42 godine i preostali sam potomak Srba. Ne bojim se smrti jer znam da me čeka drugi život. Samo... Kako da znam da ovaj sad život nije taj drugi?
Definicija pisana za takmičenje "Bolje rob nego...".
Post scriptum = lat. nakon napisanog
Koristilo se u početku kada neko u pismu nešto zaboravi da napiše, pa se toga na kraju pisma sjeti i doda pod tom oznakom. Sada se koristi na kraju bilo kakvog teksta kada autor hoće da doda još neku napomenu.
Problem nastaje kada se te napomene nagomilaju, pa nakon jednog P.S. dolazi P.P.S. zatim P.P.P.S. i tako do besvesti. Ovo se najčešće koristi u agresivnim internet ponudama koje hoće pod svaku cenu da vam prodaju neku svoju glupost i onda na kraju ubeđivačkog smarajućeg teksta navode još 5-6 dodatnih ubeđivačkih smarajućih razloga zašto tu njihovu glupost apsolutno morate kupiti.
Do ovde je išao tekst nevjerovatne ponude, a onda je krenulo...
P.S. You're also getting a special bonus for taking fast action.
If you buy today, I will also include (free of charge) "The Three CD Set From When I Me THE TRADER"!
This is the EXTREMELY underground CD set I made from written notes after my encounter with this deranged genius...
He is the real deal.
His vault was filled with the most intense hypnosis tactics the world has ever seen.
I had to pay an INSANE sum of money to buy these from him... You honestly would not believe it if I told you how much.
But the catch was this: UNDER NO CIRCUMSTANCES WAS I TO SHARE THIS INFORMATION.
Now this puts me in quite a bind.
This is probably the worst judgment call of my life, but I decided to release this information for one day.
Here's why:
As I mentioned before, I have well over 133,000 people begging me for this information. I know if I make this THREE CD set available for long I'll get caught. (And if that happens I guess I'll have to deal with it...)
But If I make it available for a VERY short time, then the people that REALLY need it will get it.
So I'm taking the risk (and NOT raising the price of this course).
This THREE CD AUDIO COURSE is MAXED out with meaty information, including deep explanations of all these black ops tactics...
Here's what it includes:
CD1 - Underground Hypnosis Exposed
CD2 - The Roots of Covert Control
CD3 - Controlled Environment Hypnosis
I'm currently planning to pull these CDs at midnight on Monday, September 15, 2008.
Click HERE To Order Now.
P.P.S. One more thing... A lot of people have already "talked". I need you to be extremely tight-lipped about the information on this page. The more people that find out, the faster this site could be shut down. Because Of this, I'm giving you a chance to get ALL of my underground hypnosis information before it's to late.
For a VERY limited time, ALL of this is included in the Underground Hypnosis Course:
The Underground Hypnosis Audio Course
· Black Ops Interview
o Secret Knowledge of Black Ops Revealed!
o Advanced Hypnosis Interview Transcript
· Underground Hypnosis Exposed
o Revealing Look At Underground Hypnosis
o Advanced Training Notes
· Roots of Covert Control: The Majors
o Iron Man Pattern
o Black Mirror Operation
o No Cleaver Technique
o Advanced Tactics Guide
· Controlled Environment Hypnosis
o Learn to instantly hypnotize any subject in a controlled environment.
Please Note: I Reserve The Right to PULL THIS COURSE and NEVER REVEAL IT AGAIN.
This is the only course of it's kind available. Since it's very limited, I urge to not to put it off as you are destined to regret it later.
Click Here And Order Now.
The truth is YOU now have the chance to take control of your life and use the REAL tactics that most of these "pro's" don't know exist (Trust me, I've been getting a LOT of feedback from them..).
You will be creating effortless change within MINUTES of getting this course. And if you don't, then I don't want your money.
P.P.P.S. Don't forget the astonishing guarantee. You have 60 days to get a FULL refund, and I will even let you keep the product free. There is absolutely no reason to pass this up.
Poznati uvaljivači svega i svačega.
U pitanju su dokoni ljudi željni lake zarade koji ulaze u sistem kataloške prodaje raznoraznih sranja i onda besomučno smaraju poznanike i prijatelje da ta ista sranja kupuju. Uglavnom su to magneti, Oriflajm i Avon kozmetika, posuđe i kirbi aparati.
Ukoliko jednom popustite i kupite nešto iz asortimana, zagarantovano je da će vas smarati nedeljama i mesecima posle toga. Najuporniji će vam čak nuditi da u vašem stanu održe prezentaciju svoje robe i ponude je i vašim prijateljima.
Karakteristično je da vam uvaljuju stvari koje vam nikad ne biste kupili, ni u najgorem napadu ludila, a sve sa pričom da je to za vaše bolje i da oni vama zapravo čine uslugu jer vam prodaju sa nekim velikim popustom.
- Jao, mačko, stigle su mi one magnetne narukvice! Dođi obavezno sutra da vidiš!
- Doći ću ovako, da se ispričamo, ali znaš da ja to ne nosim!
- Kako ne nosiš? A ona narukvica što si kupila prošlog meseca? Super ti stoji!
- Dva puta sam je stavila, nemam naviku. Oko zgloba nosim samo sat. Kupila sam narukvicu više tebi da učinim nego zbog sebe.
- Rekla sam ti da je vrlo važno da nosiš magnete! Znaš, ti magnetići se možda ne vide ali oni poboljšavaju cirkulaciju i automatski se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara a dobri su i u sprečavanju menstrualnih bolova!
- Znam, znam! Sve sam shvatila na onom predavanju prošlog meseca!
- Ima predavanje i sledeće nedelje, drži ga dr Stojković. On je primarijus u oblasti magnetizma. Da te prijavim?
- Jao ne mogu, imam neke obaveze cele sledeće nedelje. Da je one tamo pa bih došla ali sledeće nema šanse ...
- Super, pišem te onda za onu tamo! Doduše neće biti dr Stojković ali će biti jedna lekarka, isto jako fina! Pričaće i o ovom novom magnetnom štapiću koji prečišćava vodu! Jesam ti to pokazala?
- Jesi i nemam para za to!
- Ma daj, košta samo 5000! Na popustu je 3000 a ja mogu da ti dam za 2700, neću na tebi da zarađujem, naši smo!
- Hvala, mnogo mi je da platim i 2700 za tako nešto!
- A što se ti ne bi učlanila u naš sistem? Onda skupljaš bodove i sve ti je mnogo jeftinije a na svakih 60 bodova dobijaš besplatan poklon. Učlanjenje te košta 12000 ali dobijaš i štapić i magnetnu narukvicu i brošić i ...
- Znaš šta? Šupičku materinu i ti i tvoji magneti koji ničemu ne služe! Nabij ih u dupe, kravo pohlepna! Neu to da kupim, nećeš dinara od mene videti, jasno?
Fudbalski klub iz Francuske, u sportsko-kladioničarskom slengu poznat kao beskompromisni ploditelj koji ordinira po sistemu ''Uđe - napravi sedmorke - izađe - nestane iz tvog života''.
Zašto baš sedmorke? Ovaj klub je decenijama beležio prilično mršave uspehe da bi tokom 2000-ih čak sedam puta zaredom osvajao trofej domaćeg prvenstva i izazvao šok u zemlji galskih petlova, ali kako svakoj sreći dođe kraj, nastupila su i neka smutna vremena za popularne ''lavove''.
Predgrađe Pariza, leto 2014.
Vinz: Pozvao sam onu alžirsku glavudžu Malika El Djebenu u teretanu u kraju, dečko je harmonikaš, broji rebra, štono kažu... Nikad u životu ništa teže od sopstvene ćune dizao nije, kad ono međutim - podiže on 60 kila k'o iz pičke, i traži još! Povećavali smo težine, stavljali teg za tegom na onu šipku al' on ne prestaje da diže! Kažem ti, ima tu neku nadljudsku snagu, k'o da je Čemberlejn!
Saïd: Merde! Al' vas je izdominir'o k'o Olimpik iz Liona!
Sintagma kojom ulični dileri pokušavaju naterati na kupovinu Cialisa, Viagre, Kamagre i ostalih seksi suplemenata napaljenog klinca ili postsredovečnog muškarca mlohavog polnog uda.
'De si, Dane, šta ima?! Vidim neki bicepsi krenuli, mora da i pičići to vole, a?
- Naravno, matori, zato i moram nešto da te pitam. Treba mi nešto da neku iz teretane naučim pameti i pokažem joj ko je gazda! Gleda me riba, iz očiju joj viri!
Ok, brate, samo reci šta te zanima.
- Ma, bilo šta, samo da ne spada do jutra!
Evo ti ovo, nije loše, 5 komada za 60 evra...
- Ček', zar to u apoteci na košta dosta manje?!
Košta, al' ti idi u apoteku i reci da hoćeš dotičnu odvaliti od kare!
- U pravu si, uzeću onda... nego, je l' dobra stvar?
Brate, sa tim svaki put kao da je prvi!
______________________________________________________________________
Momak, izvini, je l' tebe zovu Gušter?
- Profesore Guzina, ono što su pričali za Vašu ćerku i mene, to ništa nije...
Ma, jebeš to, nije mi do toga! Htedoh nešto da te pitam... dolazi mi neka studentkinja sa postdiplomskih, treba da joj kao pomognem oko završnog rada, a već odavno vidim da je njoj do drugog nekog rada, if you know what I mean?
- Aha, i treba Vam nešto da...
Pa, ako je do rada, hoću da je dobro odradim, ali razumeš i sam, posao na fakultetu, godine, stres... neću da mi sve godie rada i truda padnu u vodu zbog gospodina Mlohavog!
- Hm, razumem Vas potpuno. Ovo je za Vas idealno, a zbog Vašeg godišta i obaveza, ne ustručavajte se od uzimanja i trostruke doze. I onda, svaki put kao da je prvi!
Ok. Nego, jesi li više diplomirao, mnogo si ti to odužio?
- Pa, ostalo mi je samo Građansko procesno kod Vas...
Aha, 'ajde ako ovo što si mi dao bude odšljakalo kako treba, videćemo da malo uvedemo za tebe fleksibilniji način ispitivanja...
Posebna vrsta dijaspore, koja je emigrirala dosta davno, najkasnije do polovine 70ih i bitno se razlikuje od onih gastosa koji su zapalili od 80ih na ovamo.
Za razliku od garniture koja je zapalila tek kada se smračilo u bivšoj Jugi, a koja je makar u manjoj ili većoj meri još uvek vezana za svoj zavičaj (tu je neka vikendica, stari stan, stara majka, stara škola, stara ljubav,...), stara garnitura je odavno sasekla sve veze sa svojim poreklom. Mada su takođe zapalili iz ekonomskih razloga, oni nisu kretali trbuhom za kruhom, već uglavnom zato što im se nije dopadao sistem u tadašnjoj zemlji.
Sami su u velikoj meri zaboravili jezik, njihova deca ga nikada nisu ni progovorila (naročito ako su iz mešanih brakova), uglavnom su dobili novo državljanstvo i preuzeli nove obrasce ponašanja. U velikoj većini slučajeva, prema nekadašnjim zemljacima ne pokazuju nikakvu bliskost/srdačnost/toplinu.
Mika i Laza se voze u potrazi za prenoćištem negde kod Berna.
Mika: Sine, lepo sam ti rekao da krenemo ranije, ovako ne bismo pukli još kinte, jer si se ti umorio za volanom... E, eno, tamo lepo piše "Übernachtung", to ti je prenoćište. Hajde koči.
(izlaze)
Laza: Au... Pazi ovo, na interfonu ime "Miladin Petronijević", koji smo useri nemam reči, u ovoj vukojebini da naletimo na Srbina...
zvrrrrr...
Miladin: Ja, guten abend, zi šprehen mit Petronijević...
Mika: Ja, guten abend, her Petronijević, vir zind aus Zerbijen, vir zuhen da prespavamo...
(trenutak tišine)
Miladin: Komen zi dan bite!
(ulaze)
Mika: Nemam pojma da li me je skontao da smo Srbi
Laza: Brate, sa takvim nemačkim te niko ne bi skontao...
(stižu na ulaz)
Miladin: Guten abend!
Mika: Guten abend...
Laza: Dobro veče... Može srpski?
Miladin: Uffff... Mogla srpski, ali ja to malo zaboravila. Davno bila tamo...
(stižu na recepciju)
Miladin: Dakle vama trebala Übernachtung. S obzirom da vi kasno stigla, mi imala samo još pansion od zehcih frank po osoba.
Laza: A je li, da te pitam, možeš ti nama kao zemljacima neki popust da središ?
Miladin: Ufff... Das get niht hir...
Mika: Kaže da neće moći... Dobro ništa, evo, neka bude 60 franaka, samo da znate, do sada su nam naši uvek svuda činili za cenu...
Miladin: Mi ne bila više naši.. Ja emigrirala odmah posle osnovna škola, još 68. godina sa moji geštorbene roditelji. Moja žena je Švajc, moja deca odavno Švajc. Ne oseća emocija, vi sada druga narod, ja sada Švajc...
Najneverovatniji izveštaj o svakodnevnim aktivnostima inspektora.
07:00
Inspektor: Došao sam na posao, i saznao lokaciju osumnjičenog za šverc kokaina. Krenuo sam na adresu, video da je on već počeo da raznosi drozu po kraju, i krenuo u poteru. Pucao je na mene, pokušavao je da me izgura kolima u provaliju (obavezno ima neka provalija), pa je, kada je došao u slepu ulicu, i provalio u napuštenu fabriku koja je bila odma tu. Sasvim slučajno je bila upaljena visoka peć (ona što najavljuju paljenje iste u Smederevu već dve godine). Lancem me je davio, i pokušavao da me ugura u nju... Uspeo sam da dohvatim neku sekiru, i da ga mlatnem, ali nije ga mnogo povredilo... Zatim sam ga udario u stilu Brus Lija u Zmajevom gnezdu, kada se borio protiv likuša na štiklama. Visio je sa mosta, i u tom trenutku video da može da pobegne hvatajući se za onaj isti lanac što je visio i malopre, dočeka se na noge, i pripuca na mene iz pištolja... Od jedno 60 metkova koje je ispalio, pogode me jedno dva tri...ko će brojati, ali u rame ništa strašno... Pali bager, ključevi su bili u bravi, i ruši me sa mosta, tako da padam direktno u lopatu. Pokušava da me odnese do one peći, ali ja uspevam sekundu pre toga da iskočim, nogom razbijam prozor iz četvrtog puta, i skačem na njega. Kako sam skočio na njega, kolenom pritiskam sirenu, i oko nas se skupljaju jedno tridesetak likova iz obezbedjenja. Tu ja pokušavam da objasnim da sam ja policajac, a ne on, jer i on isto tvrdi. Ali ne leži vraže, on je imao lažnu značku, a meni je moja upala u peć. On se izvlači, mene krenu da tabaju, ja se branim, i trk za njim.
Komandir: Dobro, i šta je onda bilo...?
Inspektor: Pa ništa, bilo 10 sati, i ja otišao na pauzu...
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Paralelni univerzum u kome nema gabora, grobova i ostalih avetinja. Svet u kome vreme provode, najbolji frajeri i ribe. Svet, gde svaki Erik postaje Bananamen.
FLIRT AND DATE PROFIL:
-ON je gospodin srednjih godina, galantan, crn i markantan. On je alfa mužjak. Sportski je gradjen, a takav mu je i auto. Živi u centru grada. Nežan je i pažljiv, zna šta žene žele.
Smisao za humor mu je u rangu engleskog, a maniri bečki. Visok je 190cm pa na više, dugačak bar 21, a obim 15cm.
Ženu ima, ali je dosadna. On želi akciju, jer je mlad u duši. A ti si ga privukla. Ti srećna dobitnice višestrukog orgazma.
_____________________________-ONA: Balava Afrodita, od 18 leta, alfa ženkica, sa karakterom Amazonke. I ako inteligentna, ona glumi ćurku, jer ona zna šta muškarci žele.
Ona voli sex, ali mrzi brak. Ona voli grupno, ali mrzi druženje. Njen životni moto je "fuck and go".
Mere su joj savršene 88-60-88-5. Vitka kao gazela, guzu je povukla na mamu brazilku, grudi na baku balkanku.
Njoj ne treba zezanje i beskonačno muvanje. Njoj treba akcija, jer je ona savršenstvo bez mane, ona je deo vojničkih snova, ona je lutka sa naslovne strane i treba joj lova. Zato i jeste izabrala tebe, alfa mužjaka iz gornjeg opisa.
_________________________REALNOST:
-ON je mator i zapao je u krizu srednjih godina. Crnu kosu je video na svojoj glavi, poslednji put pre 30 i kusur godina. Ako se ispucale vene, računaju u mišiće, da, onda je sportski gradjen. Jedino sportsko na njegovoj Zastavi 128, su karirane presvlake, na kojima piše race. Zna on zaista šta žene žele, ali nema para da priušti. Radi od jutra do sutra, jer njegova krava (supruga) ne zna koliko joj je dosta. Smisla za humor nema, jer mu nije do života. Sex je zaboravio. A jedina mu je zabava da uveče, nakon posla, sedne za svoj komp, (za koji mu je ostalo još 6 rata) i da svog, jedva živog vršnjaka zabavi sa slikama od tebe, alfa ženke.
___________________________-ONA, ukoliko nije skriveni ON, je bezazlena bubuljičava klinka, koju sex ne interesuje. Ona samo želi dopunu za mobilni, zato i jeste izabrala tebe, galantnog i bogatog alfa mužjaka.
P(r)oroci iz Majamija...
Jebena ekipa jebozovnih jebača i jebačica...
A Osama još na slobodi, jebote, i pored sve te njihove nenadjebivosti...
H, Horatio: Lik koji cedi kroz zube i kad povraća... Vozi ''hamera''(H u H), jebeno smiren, ciničan i ogorčen, zna sve ko se sa kim jebe i švaleriše po celom Majamiju, devetkom pravi gugutku od goluba na preko 100m. Kad skine cvikere, i Čak Noris se oladi. Uvek ima posla sa vanredno glupim i neškolovanim krimosima, koji su svi odreda slatki, izbrijani, iskvarcovani, izfrizirani, nauljeni, napuderisani manekeni, i nikad ne bi pomislio da su u stanju da nekog roknu...LOL
Calleigh Duquesne(ona plava balističarka): Opasna pičeta, stvorena za tvrde, bizarne, pervezne jebačine, unjkava i mutava, očigledno lošije IQ pozicije... I pored toga, ladno je u stanju da provali na osnovu fragmenta metka iskopanog iz oranja posle 60 godina iz kog je oružja ispaljen, sa koje pozicije i model i serijski broj oružja, kao i kome je prodat i ceo dosije vlasnika...LOL
Eric Delko(onaj hispano): Isto nekorektan lik... Može da se sveti i rokne koga hoće, jer je on zakon... Ima neke probleme i kao i H, leči frustracije na privedenima...
Alexx Woods(crnkinja): Supersposobni laborant... Može da na ulici, na mestu uviđaja potpuno izanalizira DNK počinioca i balističke trajektorije metaka(bez laboratorije)... Da ima laboratoriju pri ruci, sigurno bi mogla da od sadržaja kante za đubre napravi akcelerator čestica, ili nuklearno gorivo...
Ryan Wolfe: Smetenjak iz ''CSI Las Wegas'' pozajmljen zbog deficita neozbiljnih glumaca za tu ulogu... Kao Džekil i Hajd, on ovde evoluira u samostalnog operativca, lakog na obaraču, sarkastičnog i autonomnog... Ima i mačo stila u tragovima...
Natalia Boa Vista(najžešća riba): Laborant i još jedan DNK-adžija u laboratoriji, i najrasnije grlo iz Horejšijeve ergele... Na stranu njena kompetencija i fiktivne nadljudske sposobnosti, jedini utisak koji se stiče o njoj je tipa '' Sine, kako bi je prskao po licu!''.. Namazana, brutalna, onim divnim, krupnim pohotnim okicama, budi nam neizdržive trnce i strahovitu vrelinu u preponama... Plus to što nikad ne izlazi iz tesnih, belih pantalonica...
Frank Tripp(ćelavi): Belac sa vratinom, koji vrši prljavi i šljakerski deo posla istražitelja... On je tu da primi metak u rame, aperkat u bradu, nož u butinu, amatersku bombu u telo umesto naših prefinjenih forenzičara, ali je njemu to sve OK. Inače, najkorektniji i najhumaniji član tima, sa najrealnijim sposobnostima... Izgleda voli da se druži sa intelektualcima, inače zašto bi uopšte i trpeo Horejsija i ekipu...
