Израз који користимо за особу која је по постигнутом успеху или одређеном квалитету успела да буде испред других.

Proces pocinje, paradoksalno, samom kupovinom i njegovo trajanje je, u 99 posto slucajeva, upravno srazmerno visini cene te odeće. Na samom početku procesa, t.j. nakon kupovine, trudimo se da određenu stvar ne uflekamo ili, ne daj Bože, pocepamo. Peremo i peglamo je relativno često, t.j. taman onoliko da uvek bude poprilično čista i uredna ali ne i da se trajno ošteti. Nosi se samo u posebnim prilikama. Nakon nekog vremena, počinjemo i da je nosimo na manje posebnim prilikama i strah od fleka i cepanja se smanjuje. Tada se obično i najprijatnije osećamo dok je nosimo. Posle još jednog vremenskog perioda nosimo je svuda i po kući i po gradu i paznja od prljanja i cepanja se svodi na minimum. Tada roba po prvi put zagazi u sveru starog, ali ne celim svojim delom. Na kraju procesa, navedena strar se nosi samo po kući i obično ima po neku fleku a i po obliku i boji više ne liči na sebe. Ponekad ovo i nije kraj, a to se desava ukoliko baka uvidi da je materijal, navedenog odevnog predmeta, idalan za pravljenje krpe ili je boja idealna za zakrpu.

Mala prodavnica uglavnom tik do ulaza ili do zgrade.
Ima ispred veliku reklamu coca cole sa imenom prodavnice koje je cesto nesto tipa "S.T.R. Djoka" ili "ŽNJ MARKET"
Na ulazu se moze videti 2-3 frizidera uglavnom sa pivom za radnike koji rade na obliznjoj gradjevini.
Tu su onda police sa vocem i povrcem starim mesec dana koje niko ne kupuje, al cisto tu stoje da lepse izgleda sve.
Sama prodavnica je mali svet.
Unutra je iznervirana pordavacica ili prodavac koga sve nervira i jedva ceka da zavrsi radno vreme pa da ide kuci, sedi za stolom starim 20 godina vec izlizanim, tu je i kasa iz 80 i neke koja se u sustini ni ne koristi, al ajd da izgleda profesionalnije sve.
U prodavnici ima svega i svacega, od carapa, sokova, supa u kesici, igracaka, fudbalskih lopti, majica, plasticnih kineskih gluposti za decu pa do osnovnih stvari poput hleba za koje 99.9% ljudi i ide u tu prodavnicu.
Sve vreme negde u pozadini drnda tranzistor na nekoj neidentifikovanoj stanici koja pusta narodnjake po ceo dan, dok cela prodavnica u sustini smrdi na one kineske igracke ranije navedene...
To su takodje jedne od onih prodavnica gde umesto kusura dobijes zvaku...

Ванс а пола тајм ин Сербија, негде између периода Светог Саве и Ђуре Даничића, да не набрајам "се не увреди неко од њих случајно... Сваки писмен човек грабио би све што би му допало шака да прочита, не би ли сазнао нешто више. Било да су то јебиле новине Сербске, љубавна писма, књиге латинске или црквене, са одушевљењем би биле прочитане у једном даху. Добра ствар у целој причи је била да није баш, у то време била нормална ствар бити неписмен, знао да чита, а камоли да пише. Значи, оно мало штива за прочитати није могло бити баш толико поглу.
Брате,
Кајсије су дошли неки безвезњаковићи, научивши писмо с брда с дола, ен ден, је дошао и Интернет. То тек се није знало ко је ту луд а ко збуњен.
Кренули су да свуда расту бест целери, ко конопља поред пута, ко печурке после кише. Кренуло је да ниче смеће, кренуле су да се стварају депоније лиричког измета, и данас, не прође дан, а да не угазимо у барем по њих шесдесет.
Поента,
је да је ни у овој причи нема. Баш као и 99,9% тих горе, у наслову споменутих, списа.

Izabrani.

Odnosno rimejk inostranih filmova u SAD-u. Postoji mišljenje da Amerikanci snimaju rimejkove insotranih filmova zbog toga da bi gledaocima olakšali praćenje radnje filma time što ovi ne bi "gubili vreme" na titlove.

To je u samom startu pogrešno. Prava istina je da veliki broj Amerikanaca ne bi shvtio suštinu nekog japanskog, korejskog, tajlandskog, srpskog, britanskog ili portugalskog filma, ne bi mogao da zbog konstantnog mentalnog medijskog trovanja uđe u poentu radnje, ne bi razumeo odnose likova i ne bi mu bila jasna različitost likova koji se totalno razlikuju od većinskog "fast food-redneck-god bless america" šablona američke populacije.

Takvi filmovi se takvim jedinkama moraju postaviti na njihovom nivou inteligencije zbog daljeg zgrtanja para. Time se još više nacija degradira i svaki sledeći film, bio on rimejk ili neki novi film, još više spušta granice kvaliteta, gubi deo umetnosti do tačke kada ne ostane ni "u" od umetnosti i automatski postane dugometražno sredstvo za ubijanje mozga koje odlikuju pokretne slike, nebulozni tekst bez smisla i radnja bez poente sa sve ogromnom amričkom zastavom u 99% filma (onaj 1% je dok ide odjavna špica sa credits-om).

To ce biti period koji ce oznaciti pocetak smaka sveta!
Propadanje porno sajta je nesto sto se trenutno smatra za nemoguce,jer tu cak ni kvalitet nije bitan,jer ce se uvek naci dovoljno ljudi(citaj "pacenika), koje ce privuci,da bi se ostvario profit.

Pprozivodi koji čim su prozivedeni dobili naglo sniženje u jednistvenu i neponovljivu ponudu.

Prepoznavanje potencijala i muvanje dosta mladjih cura u cilju da te zapamte za budućnost, kada procvetaju.

Život drka, drka, djon, drka, drka d djon ritma.

Ona situacija gde si uvek žena, uvek si jeban, i, bez obzira što ti je u par trenutaka bilo kul, sad već počinje da boli, koliko god ti lagao da je sve okej i da i dalje uživaš. Sustižu te i fizičke i psihičke kamate, a ti ne znaš kuda ćeš pre. Usne se stežu, jebiga - oba primerka, ali još nekako uzdržavaš sablasni krik, jer je čoveku usadjena ona nada da će sutra biti bolji primerak života, iako u podsvesti zna da neće. Ali ko još sluša podsvest, iako je ona 99% u pravu za sve što pomisli? Niko, jer nije fora da skontaš nešto iz prve.

Otprilike, život u kojem pišeš ovakve stihove na ovu muziku.

Jebeš sam sebe u principu, jer si ti jedina osoba koju ne možeš da slažeš, već samo da si šapućeš gorke istine sa malko blažim rečima, čisto preventivno da ne bi svaki put popušio 2+ promila u samoodbrani.

Pa dokle doguraš.

Бити најгора циција. Јебе ти се тачно да окренеш туру, почастиш другаре, отвориш се за пљугу, улетиш за дувку...боле те, ти си свој новчаник оставио негде дубоко у џепу, чак се ни не ваташ за њега, оно, чисто форе ради, да исцимаш људе.

Скуп вансеријских вештина, достојних далекоисточних мајстора, а стечених током тренаже зване рано родитељство.
Најважнијe: бити тих. Нечујан попут Јеврејина скривеног током рације Гестапоа. Јер, дечји крхки сан је твоја слобода. Стога се шапуће, збориш лаконски и тихо. Ако знаш језик знакова, користи га.
Све радиш постепено, контролисано: крећеш се, притискаш кваку, отвараш теглу. Лагано, континуалним покретом.
Мисија није лака, граничи се са Сајлент Асасином на најтежем левелу, мали кикс и ето аларма.
Користиш мачји ход. Осим што доприноси одржању тишине, омогућава очување људи и имовине. Ескивирају се лего-коцке, шиљати Гормити и аутићи расути по поду, као и ситни кућни љубимци и до пола поједене чоколадне бананице. Левел 99 достигнут је када успеш да попут ховеркрафта у последњој милисекунди залебдиш тик изнад предмета на поду... и не згазиш га. Вежба, само вежба, млади падаване.

Наравно ту је и брзи и нечујни секс™. Никад се не зна колико времена имаш на располагању, па, иако си до тада успевао да изгураш пола сата лубрикантног трења, сада не смеш ризиковати, јер нити имаш времена, нити енергије, већ сводиш ствар на технику "колибријев лет са пригушивачем". Напомена: ова брза и ефикасна техника у први мах може подсећати на сцену силовања из домаћег филма, захваљујући импровизовацији "уза зид", "на поду крај кревеца", "на сушилици за веш" и повременом елементу "шака на уста", којим се суспендује евентуални крик задовољства.

Вештине постају интегрисани део особе, развијени инстинкти трају и када клинари нису ту или чак дуго пошто одрасту.

Bodi bilderi i fitnes treneri egzoticnog, gotovo savrsenog izgleda ucestvuju u ovom sistemu reklamiranja proizvoda. Po istom u svest eventualnog kupca ulazi slika njega sa plocicama kao nacrtanim, podignutom seksi guzom, ramenima ili grudima kao u grckih bogova/boginja... Samo da, kao u fotosopu, ubace svoju facu na to telo! Naravno, svaki voditelj takve reklame (koja traje i po 20min) ce naglasavati tehnicke karakteristike proizvoda ("moze da izdrzi i po 150kg", "nagnite se slobodno, zadrzace vas u mestu"...). Zasto?! Sve je radjeno po americkom/zapadnjackom uzorku potencijalnih kupaca za koje je i vazno da ih "leg magic" izdrzi!
Medjutim, nikad se u tim reklamama, uzivo sa voditeljima, nece pojaviti neko ko je zaista pocetnik, kome treba nesto objasniti, ko ce pokazati kako taj proizvod deluje u praksi, na prvi pogled. Neko ko zaista ima 140-150kg i kome ce to pomoci.

Rikverc u realnost pojedinca kad mu se pruži prilika da kupi nešto što košta znatno više nego što on može da plati.

Gastrabajterska čokolada,
koja je čekana ko ozebo sunce od strane naših uspelih u životu rodjaka na privremenom radu u Njemačkoj.

Када се удубимо у филм (најгоре је у напети трилер) испред нас се одједном створи шарена позадина са великим натписом који и сам означава почетак реклама. У углу обично мора да стоји касица-прасица изнад које пише име банке. Углавном , тада одрасли нађу времена за себе (оду у тоалет , можда се чак и иструшрају јер рекламе могу да трају колико и сам филм) , деца се обично скупе јер починње реклама са ''клипсијем'' у коме добијеш поклон тетоважу. Онда почиње , Мерикс , Вениш , 'де се бабе обично заинтересују и додају на то ''А пошто беше тај Вениш? А тек што лажу пизда им материна.'' Касније се појављује жена са огромним сисама како рекламира млеко за тело на које наравно нико не гледа (барем не припадници мушког пола). Наравно , увек се ту нађе ''ПРОФЕСИОНАЛНА НЕГА КОСЕ ЗА НАС''. Касније долази Вип. И наравно ИДЕА , и каква су снижења , и наравно све што ту чујемо јесте број ''99'' , и наравно неком дође да разбије екран. И после када се све те свињарије заврше , почиње филм , нико не зна шта се дешава до следећег доласка вениша.

Ovo je vrsta kerova, koji u 99.9% slucajeva obitavaju na selu, ono 0.1% je nekako uspelo da pobegne, pa se izgubilo u gradu, pa zivi sto kazu, "na rubu propasti" i ceka da ga lokalni sinteri pokupe i nose u kafileriju.
Dobio je ime po turkoj reci avlija, sto znaci dvoriste, gde obicno obitava, spreman da laje ceo dan kad mu se digne kurac, i da vas ispidzi do maksimuma. naravno, kad se spremite da idete negde u selo da proterate kera, glancnete nove pantalone i lakovane cipele, on ce skociti na vas, cisto radi jebiga. batine ne pomazu, jer je doticni oguglao na njih i jednostavno dzabe. spreman da zadavi kokosku ili bio koje drugo pernato zivince ako mu prepizdi, iako je zbog toga popasao batina ko salate.narocito komsisko, sto posle znaci robnu razmenu preko ostalih seoskih dobara,sto uglavnom izaziva glavobolju sirokih razmera. uglavnom crne boje, i jedna od glavnih preporuka mu je sto laje kao popizdeo kad neko dolazi, i time pokazuje jedinu svrhu svog postojanja. a i ko jebe seosku kucu bez kera!
takodje se ova rec koristi u opisu ljudskog karaktera, kad presusi sva moguca inspiracija, i onda je ovo jedini pravi sinonim za necije ponasanje.

Omogućava ti da se sa ortacima pucaš u šumi bez da se cimaš zbog pandura.

Uvek se u svačijem društvu iz detinjstva može naći neki mali vrag koji uvek igra žmurke kao i ostala deca iz ekipe, ali je on u tome totalni promašaj. Pored toga što gorepomenuti uopšte ne zna ni pravila te igre, on se uvek najočajnije sakrije i dovoljno je samo otvoriti oči i pronaći ga istog trenutka, što igru čini previše dosadnom i predvidljivom. Za takve se, pored toga što ih niko iz družine ne gotivi, kaže da su kao zidni sat, jer su uvek na nekom vidnom mestu.

Planina u blizini Beograda,koja je nekada bogata zivom,danas je poznato izletnicko mesto.Sa daljine se prepoznaje po televizijskom tornju,koji je bio srusen 99',a sad je ponovo izgradjen.
Sa zavrsetkom zime i lepim vremenom u prolece ,Avala svoju sezonu otvara ,uglavnom, za prvi maj,kada ljudi dolaze tamo na uranak,koji se moze opisati samo jednom recju....svinjocid!Naime ,tamo se skupe primitivci najgore vrste,kojima nije dosta da se napiju ili nazderu,vec obavezno,moraju da se i pobiju.Podsticaj im daje i to sto nema milicije,jeftina i losa muzika koja tresti iz kola i sa ozvucenja koja neki nose,vruce pivo i losa rakija.
Posle Prvog maja,na Avalu se dolazi ,obicno ,vikendom i prave se rostilji i uziva se u prirodi.Obavezno izbegavati da sve to radite u blizini tornja,osim ako nemate nameru da uzivate uz hitove devedesetih,posto ih ekipa koja se tamo redovno skuplja,maksimalno forsira.Ako ste se zazeleli ,tu mozete uzivati uz "Dvesta na sat",da djuskate uz"Kao kamikaza",da secete vene na "Oci boje duge" i ostale govnarije iz tih godina,na koje se meni izvrce zeludac kada ih cujem.