Sleng kojim novinari svih novina zele da nam dočaraju koliko je sve otišlo do kurca. Ova rečenica je postala toliko popularna u svetu novinara da nema statistike u kojoj se ona ne pominje.

Datum nakon kojeg je proizvod u opticaju prodaje još najmanje mesec dana.

У овом општем медијском лудилу ја морам нешто да запазим. Дакле, дошла група француских навијача у БГ, и дошли Гробари испеглали неке од њих међу којима је један од пребијених француских навијача после неког времена преминуо. То је заиста страшно, с оббзиром на то да се насиље на улицама, а поготово на стадионима отргло контроли. Сваки дан можеш прочитати у вестима: овај пребио овог, група младића убила од батина оног... Дакле, имам утисак да је овај наш народ начисто полудео и изгубио сваке критеријуме за морал и самоконтролу.
Шта мене овде у ствари највише мучи?
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА СМО МИ ТОЛИКО ЈЕБЕНО РЕТАРДИРАНИ? Слушам вести и згражавам се! Највиши српски званичници одају пошту, али то није довољно, и раја се приватила тастатуре па на сајт медијске јавне куће Србије шаље поруке саучешћа. Чак се један, сав сломљен болом, јадан, досетио да једна београдска улица добије назив по имену преминулог!
ИЗВИНИТЕ, ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ, КАО СВИ ОСТАЛИ ВИСОКИ ЗВАНИЧНИЦИ И ВИ ПОЛТРОНСКИ РЕТАРДИ, ДА ЛИ СЕ И ЈЕДАН ФРАНЦУСКИ ЗВАНИЧНИК, ИЛИ ЊЕН ДРЖАВЉАНИН, ИЗВИНИО ИЛИ ИЗРАЗИО ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ И ЈЕДНЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ У БОМБАРДОВАЊУ 99'? ДА ЛИ ЈЕ И ЈЕДАН ФРАНЦУЗ ОДАО ПОШТУ СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА, ЗГРАДАМА, МОСТОВИМА ОД БОМБИ КОЈЕ СУ ЊИХОВИ АВИОНИ ТАКО ВЕЛИКОДУШНО СИПАЛИ ПО НАМА?
овај народ има велику душу али кратко памћење...

Moto crnogorskih domaćina koji po ogromnim cenama izdaju brloge koje nazivaju sobama turistima koji nisu u finansijskoj situaciji da biraju bolji smeštaj.

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

Најпопуларнија марка телефона међу старијом популацијом наше земље. Претежно због своје натприродне издржљивости и лакоће руковања али и због чињенице да се код нас овај бренд појавио још на почетку ере мобилних телефона у Србији па су га наши људи давно тестирали.

Osoba koja uvek ima nešto da doda, bilo to dodavanje uglja u kotao, pića u čašu ili vickaste dosetke upućene ka nekome kome već pola sata društvo za stolom pomera dupe.

Ono što dodatno karakteriše dodavača jeste da on/ona ne zna za meru, tako da će taj kotao dići pritisak na 3.5 bara i nabiti temperaturu preko 90'C, čaša će se preliti i uflekati domaćici nov novcati stolnjak koji joj je zet doneo iz Vijenu, a onaj kome je dupe pomereno će ga na kraju pomeriti sa mesta jednom vaspitačkom šamarčinom, i to nimalo suptilno.

Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.

Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.

Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.

Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.

Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.

Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.

Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.

Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!

To je shvatanje neke osobe,po kojoj bi stvari bile dosta bolje da je on predsedinik.
Za razliku od drugih nezadovoljnih ljudi,on je znatno nezadovoljniji.
Njegovo shvatanje predsedničke moći i uticaja je malo precenjeno,pa one ponekad znaju dostići čak i božanske veličine.
Problemi,koje bi on rešio za dobrobit svih,uglavnom su problemi,koji njega najviše muče.

Izražavanje neslaganja sa sagovornikovim izlaganjem o određenoj temi. Potpuni bol u kurcu prokazan ciničnom primedbom kojom mu stavljate do znanja da vas ne zanima to što ima da kaže jer se predmetom priče ne možete okoristiti, a subjekt teme razgovora na vaš život utiče poput inflacije u Srednjoj zemlji.

Izraz korišćen najčešće od prekaljenih materijalista (u pokušaju) sa skeptičnim pogledom na svet oko sebe koji ih je naučio da sve uzimaju s rezervom i da ne polažu previše nade u dešavanja oko njih, jer po Marfijevim, a i po svim drugim baksuznim zakonima, dobre stvari njih neće zakačiti, tako da se vešto ograđuju od istih, držeći misli za sebe, ne obraćajući previše pažnju na kremu oko njih, jer su svesni da će ih pored svega zapasti blato. Fraza drugačija od maksime ''Koga boli kurac?!'', jer navedena obuhvata celokupne društevene odnose, dok se naslov odnosi na lično mišljenje i korist pojedinca koji je izgovara iz punih usta, smatrajući da stvari od kojih ne može direktno profitirati ne treba uvoditi na dnevni red.

Buduća Srpska vazduhoplovna i svemirska administracija,koja će imati sedište i trening centre u Pančevu,gde će budući astronomi trenirati adaptaciju na stanje bez kiseonika.

Rudimentarna, zastarela tehnologija, najčešće iz
pre-digitalne ere.

Често питање током деведесетих, постављано као да нема трећег одговора, још више доприносећи целокупној јебелудзбуњеног атмосфери.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Srce pumpa, krv ključa, vratna žila bije ritmom hiljadu bubnjeva, dok se iz grla hiljada mladih, napucanih momaka otima ovaj stih ponosa i lokalne samouprave! Bohore, decxko, pokrij tu tetku na plećki, Smare, ljepoto, omaži taj majonez sa bicepsa - ovde je primerke napucala brza hrana a tetovirala priroda...ili ćale, dok je još bio u mogućnosti, phahaha. Gde je to "ovde", pitate? Znajte, tako nešto se ne pita, hnjo. Tako nešto se ZNA i to, ako ne iz nekih drugih razloga, onda zbog radi lične bezbednosti. Ono, matori, kročiš u verovatno najopasniju teritoriju na svetu, tu endemsku beogradsku opštinu (otkinuće me zbog ovog "beogradsku", al' zaslužio sam) naspram koje i Bronks, i Harlem deluju k'o amiške vukojebine a brazilske favele kao godišnji odmor za vaše unutrašnje organe, nači, ne bi bilo loše znati gde i dokle se ta teritorija uopšte prostire. Što se ortodoksnih Zemunaca tiče, tu dileme nema: na severu je sâmo nebo granica, dok je na jugu to čuvena i po svemu legendarna palačinkarnica "Pinokio" u Karađorđevoj ulici, ta mitska "point of no return" kota, to omiljeno fast-food stecište zemunskih lobanja s početka ovog oproštajnog pism...NAČI, BATEEE, SAD SI REKO BEOGRADSKA OPŠTINA I NIKAD VIŠE, ŠČUO???

Najbezobraznija stoka u ljudskom društvu. Prave se da ne čuju kada njihov ljubimac bezrazložno laje cijelu noć ne dajući ostalom normalnom svijetu da na miru spava. Ili stvarno ne čuju ili su toliko bezobrazni da ih boli kurac za ostale. Jedina misterija je kako njima ne smeta.

Koristi se u situacijama kad se u poslu pogreši a ipak se radi o sitnim greškama koje ne utječu na celinu. Možda je najčešće upotrebljavana uzrečica. Koriste je svi radnici. Vrlo brzo je nauče novajlije jer je to prva stvar koju nauče od starih majstora.

Poziv koji se ne odbija. U 99% slučajeva upućuje devojka drugarici. Onda drugarica, bez pogovora, ostavlja sve započeto, i razgovor i cigaretu i kreće sa svojom drugaricom do klozeta. Iza sebe ostavljaju mrmljanje muškaraca "zašto devojke uvek idu zajedno do toaleta" i odgovor nekog pametnjakovića koji kaže: "haha, to je da se ne zna koja je kenjala"
Ipak, svako ko malo bolje poznaje žene shvatio bi da je to previše jednostavno da bi objasnilo fenomen poziva na močanje.
I dok ostatak društva sasvim bezbrižno nastavlja razgovor, u toaletu se vodi teška polemika. Teme mogu biti najrazličitije, od "jel si videla kakve cipele ima ona seljanka", preko "gooovno jedno, neće ni da mi se javi", do "... i šta sad ja njemu da odgovorim na ovu poruku?".
Ovi razgovori su svakoj pripadnici ženskog pola veoma bitni. Tu one, nadomak čučavca, otvaraju napaćenu dušu svojoj drugarici, tu nastaju ispovesti toliko jake (pogotovo ukoliko su pomešane s malo alkohola), da neretko izazivaju suze i zagrljaje.
Ispovest traje sve dok se ne čuju nečiji koraci, onda tu sve prestaje, dve drugarice se nasmejane vraćaju svom društvu uz obavezan pojačan smeh, (danekažem cerekanje) pri ulasku u prostoriju.
I sve izgleda sasvim u redu i sve opet ide svojim tokom, i niko i ne sluti do kakvih je erupcija emocija došlo maločas iza zatvorenih vrata ženkskog kolezata.

Kolateralna šteta je najčešće vojni izraz koji razvodnjava zločin, koji je bio neminovan prilikom realizovanja svojih ciljeva. Uglavnom se radi procena kolateralne štete, a pošto su njene žrtve isključivo civili i civilna infrastruktura (kao i kod terorističkih napada), upravo zbog toga i jeste zločin. Nažalost, subjektivno se posmatra, u zavisnosti s koje strane posmatraš.

Kolateralna šteta u operacijama spasavanja je sa boljom namerom procenjena, tako da uglavnom ima manje posledice.

Debela devojka, iako ponekad može da bude jako slatka („k'o puslica“) ustvari predstavlja sebičnu, samoživu i egocentričnu osobu, koja ni malo ne vodi računa pre svega o svom zdravlju, tj. o sebi a zatim ni o svom (devojačkom) izgledu. Najbitnije joj je da zadovolji svoje najniže, bazične prohteve za jelom, spavanjem, lenstvovanjem, a bogami i za seksom. Zato je uvek lak plen na žurkama i pijankama !

Možeš li onda da pomisliš koliko će onda da mari za tebe, tvoje zdravlje i neke tvoje realne životne prioritete ?

Za razliku od prosečne žene, koja se svakako ugoji posle 35-te ili 40-te, zbog promenjenog metabolizma, trudnoće i slično, debela devojka se godinama pretvori u pravu debelu KRAVETINU. Ono što je nekad bilo krofnasto, bucmasto i slatko, posle 35-te zapravo postaje viseća, otromboljena, ogromna naslaga debelog sala i celulita. Nastavljajući da zanemaruje sebe i svoje zdravlje, počinje potpuno da zanemaruje i svoju higijenu, pa takve osobe u 99% slučajeva jako bazde na skorele naslage osušenog znoja. Njihov bazd se oseća i pola sata nakon boravka u liftu, na primer. Pošto je nije briga za mišljenje drugih, vremenom potpuno zanemari i garderobu, pa se najčešće može sresti u nekoj flanelskoj, izbledeloj haljini, ili nekim starim helankama. I što je najbitnije, godinama se i ono malo obzira koje je imala prema drugima izgubi, pa život (ili suživot) sa takvom osobom postaje noćna mora