Izraz koji se koristi za nekoga ko je prvi uradio neku stvar koju su zatim svi masovno uradili. Povlačenje mase za sobom poput meksičkih talasa. Koristi se i za pozitivne stvari ali najčešće za slepca koji vodi u juriš.

Potiče od običaja da se za vreme crkvene službe jedan prekesti što zatim rade svi ostali prisutni. Mada često ni taj jedan ne zna kada se treba prekrstiti ali je čuo "amin" ili "aleluja". Bar se ja krstim na te popove reči.

Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).

Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.

Odgovor svake audio-vizuelne pojave novijeg kova na pitanje ko mu/joj je pevački uzor, na koga se ugleda. Rečenica koja bolje od bilo koje druge odslikava nerealnost tih i takvih produkata PR-ova u pogledu sopstvenih mogućnosti. Naravno, što je neko (nešto) više bez sluha, glasa i talenta, češće će ovo ponavljati.
Kod nas ovaj odgovor i nije toliko ustaljen, jer Čolić je Čolić je Čolić.

Neko ko je spreman da pogine za ono u šta veruje. Žrtva je svesna i moralni je čin. Dakle, isključuju se pogibije u toku pljačke, pijanstva, kurvarluka ili psihotične epizode.

Abnormalno iritantna osoba. Čovek koji ne može biti voljen i cenjen ni s ciljem običnog diferenciranja od okoline. Nelord sa aurom odbojnosti, jačom i od stepena krezavosti Ivana Bosiljčića.

Čovek čija pojava pleni dijarejizmom koji će i gladnog naterati da se isere. Tip čoveka koga samo majka voli, ali sa suzama u očima.

Označava sraslost određenog odevnog predmeta ili osobe uz poznatiju i određeniju jedinku.

Proces inicijacije sličan onome u američkim koledž-filmovima kada brucoš pokušava da upadne u bratstvo. Posle neviđenog maltretiranja i ponižavanja od strane "frat-boys"-a, jadni, iznureni i krajnje poniženi brucoš upada u bratstvo samo da bi bio još više maltretiran i iskorišćavan.

Kada izadje on ne pije, on ne igra on sedne u cosak i snima situaciju oko sebe. Lovac nikada ne pokazuje svoje lice dok ne krene u svoj odlucujuci napad a to je oko 2 ujutru kada se ljudi vise i ne secaju sta se tada desilo. Lovac se ne odlikuje lepotom ili dobrom pricom on se odlikuje savrsenim trenutkom za tajming. Svoj plen proucava puna dva sata, prvo locira stolove za kojim su vecinom devojke onda proverenim sistemom eliminise one na koje sigurno nece pretendovati veceras, devojke koje su dosle sa deckom, one tmurne i pogrbljene koje su izasle samo da bi se sutra podsmevale sa svojim tmurnim i pogrbljenim drugaricama necijem pijanstvu. Lovac nikada ne otpisuje boginje veceri koje u pocetku piju samo sok jer znaju da niko tu nije na njihovom nivou i ne pada im na pamet da ih neko navata pijan. Lovac zna da je vece varljivo i da dosta zavisi od turbofolk hitova. Pijanstvo je lovcev najaci adut karta koja ga nikada nije izdala. Fokusirao se na separe sa krdo devojaka i vodjom copora bozanstvenom, koja svojim prekornim pogledom u 12 sati seva na sve svoje sledbenice koje su se vec uhvatile u stiskavac na plesnom podijumu. Lovac prati razvoj situacije i posmatra kako je krdo oslabljeno u 12 i 15 jedna se zvalavi na centru podijuma i odlazi za njegov sto zaboravljajuci maticu koja je ostala da sedi i gleda. Baca u pogled u 1 krdo je poluranjivo i lovac odmah zna da su izasle sa namerom da se bace u promet veceras i primecuje ispijanje trece djus votke veceras kod boginje. Strpljivo ceka do 2 ujutru boginja je vec pijana igra za stolom ali ne izlazi na podijum, igra je izazovna telom govori uzmi me na stolu ako hoces ali niko ne prilazi svi su se vec navatali. Procenjuje da ce pravi ocaj nastati za 20 minuta skoro pred fajront ali ima jos vremena. Ustaje ispravlja kosulju odlucnim hodom prilazi stolu.

Ove godine, preko noći, primećena je neverovatna učestalost oglašavanja muzičke numere ZaZ-Je veux (a ni jedne druge pesme od iste pevačice), na zidu profila ogromnog broja ljudi. Prosto je neverovatna pojava kako donedavni bilmezi veruju da su nakalemili na svoju ličnost malo kuture. Ova neverovatna kultuloroška insuficijencija naroda je nastala kao posledica napada virusa Pinkus Rozalius i Grandus Paradus. Ova dva virusa napadaju direktno centralni nervni sistem i kao posledica njihovog decenijskog delovanja, nastala je žestoka otupelost i suženost percepcije, a moć rasuđivanja i mišljenja svedena je na minimum potreban za osnovno preživljavanje.

Donedavni turbofolkeri sada se pretvaraju u hipstere, noseći Klark Kent naočare (što sam sigurna da većina i ne zna koje to), umesto zlatnih lanaca, i u svakom slučaju, trude se da nabace malo stila u svoj imidž. Ljudi plitkih duša koje su se oduvek zadovoljavali jeftinim emocijama i umetnošću, pokušavaju i rade sve što je u njihovoj moći da izgledaju dublje, obrazovanije, osećajnije i kreativnije.
Ovo je sve iz razloga zato što su primetili da ih inteligentna manjina posmatra kao bilmeze i primitivce. Ranije su se tukli sa takvima, a sada pokušavaju ipak, da izgledaju kao oni. Pravi primer jeste masovna histerija ZAZ, koja je ustvari bila prava prilika da umesto postavljanja pesme "TREZAN, a za sebe ne znam", postavi na zid "Ja želim ljubav, radost, dobru volju". Činjenica što je još na francuskom, podiže nadu da će izgledati još intelektualnije.

Poenta celog teksta jeste : to što štancujete jedni od drugih, SAMO jednu istu pesmu, pokazuje koliko i dalje nemate smisla za kulturu i ukus, i ukopava vas dublje. I dalje ste turbofolk. Pokazuje da vaš smisao za lepo i zanimljivo ne ide dalje od onoga što vam se servira preko masovnih medija na tacni. Svi ste i dalje isti, nažalost.

p.s. Onaj koga ovaj tekst naljuti, znači da se pronašao u njemu i da je balvan. Kome je svejedno, taj nema problem što mu se možda i dopada ZaZ, jer je to samo jedan od takvih bendova na koji naleće svaki dan.

Ovo je zezanje... pravljeno je po predrasudama u vezi istih 'ekipa'...
Dizelasi: Nalozeni likovi sa kajlama i roleksom i sa svojim 'toge tebra' recnikom i IQ-om ispod sobne temperature, kao slusaju turbo folk ili moderni meistream rep... idu naokolo i prozivaju po blokovima pankere, metalce i kompaniju...
Pankeri: Iscepani likovi koji se skupljaju po ulazima, donesu gajbu piva i tu provedu ceo dan dangubeci i pljujuci socijalu, politicare i opet socijalu... umesto da odu i zaposle se negde... IQ u naj boljem slucaju oko 50
Emosi: Klinci ne prihvaceni u drustvu koji sede po uglovima i placu, seku vene ziletima, a ne znaju ni zasto - misle da je to kul.. usput ih naravno nasuta neki panker ili skinhec... a ak' im se pojavi cupavac ma vidiku odmah beze krug oko bloka i smeste se u drugi ugao i nastave sa cmizdrenjem... IQ 70-ak, al' ga ne iskoriscavaju ic..
Konformisti/fenseri: Oni se samo uklope u sredinu, stalno su moderni i u trendu... nose sljokice, provokaticno se oblace, slusaju turbo, techno, moderni rep... skupljaju se po diskacima, fensi kaficima, restoranima brze hrane... ne kapiraju ostale 'subkulturne grupe' ljudi i na njih posmatraju kao na niza bica... IQ 10-100 kako kom'...
Hipici: Cupavci koji rolaju vutru i pevaju Bob Marlyja... onak' bore se protiv nasilja i rata... stali u vremenu negde kod '70... IQ nesto oko 75..
Metalci: Cupavci obuceni u crno, svi u nekim lancima, kozi, nitnima, prisevima i nov-novcatim martinkama i maskirnim tolama iz urban shopa... sede po trgovima, ulazima klubovima tamo se lome u sutkama i rasturaju od piva, posle tako pijani idu biju se sa murijasima jer su culi da su opet u'apsili nekog njihovog... IQ se krece(pazi cuda) od 70-120.. al' svakako im ne sluzi ama bas nicemu...
Goticari: Kao fol neki umetnici... nit da nemaju muda kao emosi nit da imaju muda do poda mako metalci.. onak; kao pametni su al' ih svi mrze pa to ne mog uda pokazu... IQ 200... al' ni to ne mogu da pokazu...
Skinsi: Malo vise priglupi i mrze sve i svasta, sisaju se na keca... slusaju Oi!, Black Metal.. nacionalisti, nacisti, rasisti, mrze jevreje, muslimane... 'patriote'.. IQ negde oko 20 u vrh vugle...
Suesajci: Cupavi skinsi.. IQ nesto veci oko 22...
Reperi: Kao urbanni klinci, takodje sa kajlama, roleksima, sa obaveznim nov novcatim Air Maxom... onak sede po ulazima, trgovima... kenjaju o socijali i 'brejkdesuju'.. pricaju kako nema para a rolaju joint i biraju u katalogu novi Air Max.. IQ 70-100 - 115 brat - bratu...
Gungeri/alternativni: Nit' su bradati, nit' su kosati... onako lepo podsisani u sakoima... slusaju Nirvanu i RHCP po nekim trgovima i ceo dan kenjaju o nekom 'boljem vremenu', socijali i besparici... posle idu po nekim klubovima da prosire svoje znanje od 3 akorda i kurce se po sajtovima i forumima kako su opasni sviraci... IQ 60-ak.. samo kad bi i nnote naucili mogli bi u SKC ili KST...

Esteticar je svako ko je alternativan pod sopstvenom prisilom, odnosno da bi se uklopio takozvanom "kul" i "izdvojenom" drustvu, da bi na taj nacin sakrio svoju glupost i nezadovoljstvo samim sobom. Imaju zelju da zive i da misle drugacijim konceptom zivota samo da bi bili na neki nacin privlacni. Da bi se u isto uklopili, iz prisile od samog sebe i od sopstvenog ega, teraju sebe, na silu, da slusaju drugaciju muziku.

Ljudska glupost i nemoral koji su bili promovisani u "gas" periodu su sada cak vise u akcentu, jer esteticarstvo predstavlja ljude sakrivene pod maskom stila koji smatraju sebe "intelektualnim", a zapravo su jos gluplji od nekih gasera.

Toliko je esteticarstvo uslo u sve pore ovog drustva da sada jedan obican covek, ili ne daj boze gaser, svakog coveka koji slusa iole normalnu i drugaciju muziku, ili zivi i gaji sistem vrednosti koji je neobican, biva nazivan najdebilnijim imenom "esteticar", sto je jako tuzno, jer onda normalni alternativni ljudi bivaju bez razloga etiketirani i napadnuti.
Medjutim, cinjenica je da iz te ogromne doze nesigurnosti i sujete, esteticari ce za sebe tvrditi da sve to rade i nose iz ljubavi prema muzici koju slusaju ili iz ljubavi prema necem drugom.
Pobornici su ljudskih prava, feministickih pokreta, svake slobode lgbt ljudi, protiv su totalitarizma, ateisti su ili agnostici i imaju zelju da na neki nacin ucestvuju u drustvu, a u osnovi svake te teme nisu sposobni da pronadju poentu i razloge svacijeg misljenja vec prihvataju zdravo za gotovo uobicajena.

Da ponovim, ljudi koji slusaju drugaciju muziku, koji se oblace na drugaciji nacin, koji citaju i misle na drugaciji nacin od konvencionalnog, nikako ne bi trebalo biti etikterani "esteticarima", ako to iskljucivo rade iz ljubavi i nisu ciljano subjekt danasnjeg poremecenog vremena.

Ime sa pojavom i nema toliku poentu, ali kada smo vec kod fizickog aspekta, nose queen, pink floyd ili nirvana majice, a ne bi znali da vam navedu ko su bili Fredi merkjuri ili kurt kobejn.

Pojava koja je prisutna po društvenim strukturama/organizacijama koje teže da budu različite od mejnstrima (uopšte). Na koji način?
Antimejnstrim organizacija/struktura ima svoj mejnstrim, koji kao takav postaje antimejnstrim zvaničnog mejnstrima ostalih mejnstrim organizacija/struktura. Ali za ovu antimejnstrim organizaciju/strukturu je svakako da ponovim: njen mejnstrim, koji kao takav biva stvoren od strane jednog člana te antimejnstrim organizacije/strukture. Vremenom, i ostali članovi prihvataju takav stav/izraz koji na kraju postane opšteprihvaćen u toj organizaciji/strukturi.
Samim tim mejnstrim prelazi u ziljavi pozeraj.

Ja sam od onih srećnika koji je priključen na toplanu, koja nema mogućnost prelaska sa gasa na mazut.

Svako od vas ko je imao kakav-takav kontakt s nekom visoko-obrazovnom akademskom institucijom upoznat je s tipom profesora koji će biti pomenut. U modernom vremenu oni predstavljaju poslednjeg Mohikanca koji se pokušava odupreti novom vremenu koje je već davno došlo. Ima ih na svakom fakultetu, ali njihova pojava i otuđenost od sredine najuočljivija je u akademskim granama koje su nakon pada Berlinskog zida i samog tehnološkog napretka u poslednjoj deceniji XX veka, doživele značajne promene. Aristotel je (manje-više) isto značio danas kao i pre 30 godina, Toman Man je i tad bio jedan od najvećih nemačkih pisaca (s tim što je tad verovatno više pominjana njegova rana podrška nacizmu u Nemačkoj), ali razumete suštinu. Njegova akademska izgubljenost najuočljivija je u ekonomiji i tehničkim naukama.

Našeg profana realno zabole bludiša za modu, kodeks oblačenja i savremene trendove. Neretki su i oni tehnološki nepismeni, jer su mu ego i id ostali u vremenu nekoliko decenija za nama. Takvog čoveka ne zanimaju moderni makroekonomski agregati i njihov uticaj na globalnu ekonomsku sliku, ali je veoma bitna informacija vezana za udeo krava s tamnim pigmentom oko guzice u drugom kvartalu 1969. godine.

Kod takvih ni šarmantne studenkinje bujnog i obnaženog poprsja ne dolaze na konsultacije, jer on na njih gleda kao takve, u bukvalnom smislu, a ne kao alternativni vid građenja odnosa profesor-student. Iako ima više nego korektnu zaradu, koju je i zaslužio, njemu je to apsolutno irelevantno. Ukoliko nije u ozbiljnom suficitu kilograma u odnosu na dane kad je bio asistent, neretko obuče i odelo koje je nosio kao mladi akademski proleter, nošen nadom da će sloga i jedinstvo pobediti sve.

Predavanja takvih profesora su najčešće poluprazna, osim onih par potpuno zaluđenih, ali i oni posle nekog vremena uvide besmisao slušanja hvalospeva o vremenu koje nismo imali sreće proživeti. Predmet koji takav profesor predaje uglavnom ima istorijski karakter i kao takav jedini update predstavlja zub vremena koji u vremenskim intervalima menja koncept predmeta, koji je apsolutno buljaški i bez potrebe angažovanja sive moždane mase u proces učenja.

Iako su akademska vrsta koja izumire, svaki od primeraka je više nego dovoljan da umanji želju za akademskim napredovanjem u životu.

Turbofolkističke organizacije su privredni subjekti koje su srušile stari i uspostavile novi sistem vrijednosti, u kojem su kultura, moral, poštenje, obrazovanje, rad, zamijenjeni nekulturom, nemoralom, nepoštenjem, neobrazovanjem i neradom, a sve u cilju ostvarivanja dobiti.

Ove organizacije su, mašući zastavom primitivizma, hrabro stupile u obračun sa zdravim razumom, te su, zauzevši strateške položaje na radio/tv frekvencijama, krenule sa sistematskim infiltriranjem u sve pore društvenog života. Moto im je bio Sveprisutnost.

Obaranje starog i uspostavljanje novog sistema vrijednosti izvršen je zahvaljujući tajnom projektu koji je nazvan "blitzstih". Za realizaciju ovog projekta, angažirani su najnetalentiraniji, najnepismeniji, najmaloumniji, najnemuzikalniji (u svemu "najne") tekstopisci i kompozitori (sa akcentom na "tekstopisci"), koji su imali za cilj stvaranje umotvorina u kojima će se propagirati nemoral, nekultura, nerad, neobrazovanje... Imajući u vidu da su ove umotvorine svojevrstan poziv društvu da se dozove nezdravom razumu, morale su imati što manje riječi, koje će se u nedogled ponavljati, kako bi se što lakše pamtile i kod ciljane populacije bile prihvaćene instant metodom. Zajednički naziv za krajnji proizvod bio je “Primitivman”. U tome ima simbolike.

Za svetu misiju trovanja društva Primitivman-om odbabrani su najsposobniji agenti koji su na tajnom zadatku koristili kodna imena: Era, Gedža, Viki, Siki, Šike, Hule, Ceca, Ćana, Mica i sl. Nekima od njih u trag je ušao tajni agent Bora Čorba, identifikovao ih je i pokušao spasiti čovječanstvo tako što je objavio njihova imena u pjesmi, u posprdnom, ironičnom tonu, ali to nije dalo rezultate. Tajni agenti su nastavili trovati društvo, ne obazirući se na Borin otpor.

U aktivnostima na spaljivanju moždanih vijuga zbunjenog stanovništva isticali su se agenti ženskog pola, specijalno odjeveni i obučeni za takvo što. Vrckajući ovim, treskajući onim, u nevidljivim uniformama (svi su mislili da one nisu odjevene) izvršile su hipnozu nad zdravorazumskim kolebljivcima, te na taj prikrile svoje krešteće glasove i u njihov mozak inputirale stihove kojim je uspostavljan novi sistem vrijednosti.

Kako je rastao broj turbofolkističkih organizacija i njihovih agenata, tako je rastao i broj duhovnokontaminiranog stanovništva. Ovakav progresivni rast broja duhovnih ugursuza iznenadio je i najoptimističnije vođe turbofolksističkih organizacija. Kako bi iskoristili ovakvo stanje, novitetima su do vrha napunili kotao svoje turbofolk lokomotive i punom parom krenuli u osvajanje novih teritorija zdravog razuma, sijajući za sobom primitivluk kao mlad lukac superbaka sa kosmodiskom na ledjima.

Višegodišnja agresija rezultirala je uspjehom, turbofolkističke organizacije su postigle cilj, uspostavile su novi sistem vrijednosti, te ostvaruju ogromnu novčanu dobit. Kako bi održale poredak, koriste se starim, provjerenim metodama: dominacijom putem medija, punjenjem lokomotive novim agentima koji se nazijavu Zvijezde ovoga ili onoga, Farmama, Velikim Bratovima… Zdravorazumnih je, na njihovu veliku radost i na radost njihovih džepova, sve manje. U ovom ratu sa zdravorazumašima najviše stradaju maloljetnici.

Klasična grupa bliskih prijatelja koji se vode idejnim rečenjima tima ''Lošije danas za bolje sutra'' i ''Danas mogu da se zezam, a za sutra stvarno ne znam''.
Naravno, ne mora ih biti četvorica da bi bili kornjače, potrebno je samo da se u toj ekipi ističu sva četiri karaktera naših zelenih heroja iz detinjstva.

Donatelo je lik koji uvek ima neke fiks ideje kako da otme nešto za manje pare ili ode za Tursku na more auto-stopom. Katalizator i osnivač onih najboljih timskih ideja. Vrlo verovatno zaludjen kompom i netom odakle ih i skuplja, bez toga ništa ne prolazi.

Rafaelo bi bio lik koji možda malo pika teretanu ili drnda
zgibove kući na kajsiji, malko grubljeg, sarkastičnog karaktera. Sve kod njega može, samo nemoj da mu se brecaš, biće
po pički. Ali ipak je za ekipu uvek tu.

Mikelandjelo je najmladji član ekipe. Ne mora po godinama biti, ali po psihi definitivno jeste, jebiga. Njemu je do zabave i samo do toga. Da bi mu ugurao neku mudru u vuglu, potrebno je da ga zvizneš nun-čakama po glavi da bi slušao. Sve mu je smešno i sve hoće da proba, mada je u duši dobar k'o 'lebac.

Leonardo drži sve te pacijente na okupu. I sam je pacijent, ali ipak je on organizator svega i na neki način vodja, jer je možda jednom u srednjoj prebio siledžiju ili rekao razrednom da je pička, pa je zaradio rispekt koji se iz dana u dan podiže, bez da iko ikad posumnja u validnost istog.
------------------------------------------

Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.