Izraz koji moži da se primeni se primeni na više vidova spoljašljeg izgleda neke devojke.
Kad je prvi u pitanju, aludira se na ružnoću iste, facijalne deformacije. Njena ružnoća je toliko velika, uočljiva i nesvakidašnja, da nije uopšte čudno da se trljala plutonijom pod mišku što je rezultiralo nečim što možemo nazvati "Božji smisao za humor".
Drugi je stanje odeće koju nosi, u smislu odrpanost, umazanost iste. Ponekad može biti toliko ekstremna, da čo'ek pomisli da je dotična cavulja ispuzala iz ruševina nastalih od eksplozije. Kad je prosjaci vide takvu na ulici, krenu da joj nude kintu i ustupaju mesto 'de žickaju kintu.
Ponekad, u ekstremnim slučajevima, može da se desi da se ova dva vida obogaljenosti poklope. E, to je onda već nešto, malo ređa pojava. Ne preporučuje se gledanje u takve ribe, postoji ogromna šansa da dobiješ neku očnu bolest ili čak da oslepiš. Havarija na kub.

Kako, bolan, ne znaš koji? To ti je rođak, od tetke Savke, pa njene sestre Smilje od čo'eka iz prvog braka, onog Mitra Rabadžije sin. Ne znaš Savku? Sram te bilo, ne poznaješ fameliju. Znaš li onda Boška Siminog? I on je bio sa njim te večeri. Kako - koji Boško? Pa, kako će biti da ne znaš njega, on se stalno družio sa sestrom od tetke one plave kasirke iz Savkine prodavnice. K'o da su se malo i družili više nego što treba. Viđ'o si ih po selu sigurno. Au, pa reče ti da ne znaš Savku. Šta kažeš?!? Nije bitno? Kako, bolan, nije bitno? Bitno je za priču, ja ti je nikako ne mogu ispričati, dok ne znam da si zamislio Boška u toj situvaciji, neće ti biti smješno k'o što je meni bilo. Ja i Savo umal' nismo pišnuli u gaće kad smo gledali. E, čuj, koji Savo...

Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Porno-glumac karijerista.

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Ruralac.

Onaj oblik individue kome možeš da odrediš stanište na prvu sintagmu koju izusti. Ne mora da bude loš čo'ek, ali ne treba ni da ga pitaš da li mu je urlanje bika ili pesma pevca jutarnji alarm, pošto je to aksiom.

Stilistu posuđuje od Bate Kan Kana Bogdamudušuprosti. Kožna jakna uz donji deo trenerke koju kiti jedna od kineskih šaljivih zajebancija tipa file, abidas i slično dodatno uverava posmatrača u geografsko poreklo pojedinca kojem se već ranije čudio zbog pijačnih patika sa vodenim đonom leptejebo. Ruljo otklanja svaku sumnju u svoj identitet kad prilikom kretanja iz kafane u kojoj je marno dve velike pive seda u golfa, askonu ili kadeta suzu sportaka istovremeno uključujući radio Džunglu iz Teslića.

Od škole ima neki zanat koji podrazumeva šrafciger i rolcangle, a bogami i štemajzl. U poslednje vreme zna da bude čest stanovnik kladionica ganjajući prelaz sa višom kvotom - sanja da sebi kupi novu kožnu šoferku pošto je stara dotrajala. Kao pojava je bezopasan, ali se mora voditi računa da ne pređe u kategoriju seljačina pošto onda pomoći, osim malja i automacke, nema.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Izraz koji se upotrebljava za pripadnike gej zajednice, najčešće one isfeminizirane. Može se čuti i u obliku peško.

To je stvar koja finansijski uništava velike kompanije lcd televizora i plazmi (Samsung, sony, panasonic itd...) jer niko neće da kupi ove MODERNE televizore.

Karakterna osobina.
Smarač koji je usavršio svoju tehniku davljenja i doveo je do nivoa umjetnosti.

Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.

Are you ready to rock по нашки.

Oblik koji tvoje spolovilo u jutarnjoj erekciji napravi na jorganu, kada spavaš okrenut leđima ka krevetu. Veoma podsjeća na čuveno romulansko portabl utvrđenje, po kojem je dobio ime.

Veoma rasprostranjena sorta čo'jeka čiji je životni cilj ispijanje piva ispred zadruge i pišanje uz ogradu bogatog seljaka koji ga je otpustio s njegovog posla čišćenja štale i tovljenja 20 bikova, jerbo je svojevremeno potajno krao po tri litre mlijeka od kojeg mu je žena pravila domaći sir kako bi imao dobro meze.
Ima tri razreda osnovne škole i knjige od četvtrog, voli da dobro pojede i popije, a naročito da posjedi ispred kazana sa svojim drugovima lolama i bekrijama, kada u zanosu emocija triput izljubi svakog od njih i počne da baljezga o tome kako je život kurva. Jedino što je u životu stekao je loš glas o njemu. On nije jedan od onih kojemu će seljanke da prinose žrtvu u vidu pogače i rujnog vina kako bi oženio njihovu kćer jedinicu, niti onaj kojemu će jedan iole imućniji čovjek ponuditi posao. Ne, gdje se on pojavi, tu trava ne niče. On je propao u životu. Dno.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Izraz neviđene euforije vozača koji je otkrio servo volan.

Najzad, posle mnogo truda, znoja i rada dobiti crni pojas u jednoj od disciplina. Pokazati znanje i umeće. Jednostavno doktorirati, postati najbolji u nečemu, postati bolji od svih i biti iznat svih, nemati ravnog sebi u vršenju neke radnje, postići hetrik.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Čovek naleti na Jutjubu na uskopištenu pesmicu nekog benda koji svira samo u hašišarama Grinič Vilidža ili budžacima Bario Gotika i to malo zadovoljstvo ga pukne skroz pogrešno, tako da pomisli da je to nešto što samo njemu pripada zbog toga što i inače mnogo jede govna ne bi li nekako ispunio svoju ljušturu od postojanja.

Sledi zajebanija megalomanija začinjena samoobmanom koja se prodaje kao samosvest a samo je "samo". On ga je otkrio, on je lično iskliktao taj sled URL-ova, on je bio prvi bez obzira na to šta piše pod "pogledano puta" i to je zato njegovo i bolje mu ne prilazi jer navukao je šal do brade i gleda te odsutno ali ipak nekako nedefinisano hostilno kroz cvikere debelog plastičnog okvira, i da znaš, vidi te savršeno jer dukatlija u stvari ni nema dioptriju. Ovo se može izraziti i jednostavnom formulom:

d(ukatlija)-D(ioptrija)x1/i(ronija)=H(ipsterija), izražena 0-1

Ako je stepen opasno blizu 1, kao jedina terapija ostaje nulta tolerancija (vidi pod: roditeljska). Kao rehabilitacija se preporučuje izmeštanje grobalja po kolubarskom ugljenokopnom basenu to jest posao koji je najdalje moguće po horizontali od prodavca u Urban Outletu. U suprotnom, ostaje samo institucionalizovanje: znači, fluorescentno zelene kroksice na noge i pravo put NGO sektora.