Mesto gde kulminira određena nepogoda, gde je kap prelila čašu, gde si se uvalio do govana, naravno ni kriv, ni dužan. Baksuz, brate, ne bira na koga će, ali obično hoće na tebe, pa prosto osećaš kako zemlja poskakuje dok se sve živo ruši i kuva oko tebe, ali najviše na mestu gde si ti, jer ti si u tom epicentru, jebiga. To je ono kad se nešto prelomi na tebi, ako do sada nisi shvatio, ali koliko stvar može biti crna, toliko može biti i bela.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Lik koga možemo da vidimo sa najvećim frikovima u gradu. On se druži sa onom malom Majom što nosi mrežaste čarape kao rukavice, sa Mišom koji ima obrijanu glavu i zelenu kikicu na potiljku, sa Dragišom koji nosi električnu gitaru svuda, a nema kabl, sa Tamarom koja ima dredove do poda i barem 4 pirsinga na licu (toliko sam uspela da izbrojim) i sa Natašom. Ona što menja boju kose na svaka dva dana. Bila je plava, pa crna, pa crvena, pa zelena, sad fura neke radioaktivne boje, eto koliko je opasna!

Još jedna od drevnih tehnika autohtonih seljaka u večitoj borbi protiv kupaca. Prateći drevni "zauvar je" kodeks, sve što zemlja nam crna izbaci nekome se mora utrapiti. Čitava nauka se sastoji u tome da se čunk, ili čunak jebemliga, stavi u prazan džak a oko njega ubace sveži krompiri, dok se kroz njega sipa sve što ne valja i tako uspešno zamaskira u sredini.
O grohotnog li smeha čilog čičice dok bez koske ko Kobi Brajant gađa trice o čadžavi čunk. Ili čunak, jebemliga.

Leka protiv ove tehnike nema, kupuj na meru. Sirotinjo.

Vladar iz senke. Poseduje veću teritoriju od Miškovića, a pri tome je niko ne poznaje. Geografski megaloman.

Međunarodni telefonski kod je broj koji se dodeljuje državama po nekom određenom kriterijumu (trebalo bi po lokaciji) i taj broj se obično ukucava (sa predznakom "+") pre pozivnog odnosno broja telefona onoga koga pozivamo.

Odviknuti osobu od neke loše navike uz primenu fizičko-prebijačkih metoda ubeđivanja.

Mesto na koje ćeš otići nakon što si dobio korpu 20 puta u nizu ili ako si neko koga mrzi da izađe napolje ne bi li našao devojku. Očekuješ da ćeš pojebati nešto kvalitetno, a u 85% slučajeva nailaziš na gaborke, babe ili oronule sredovečne žene. Čak i ako započneš razgovor sa nekom "zanosnom" devojkom, jednom ćeš skontati da to nije Katarina iz Pančeva nego neki dlakavac iz okoline Surdulice (nemam nameru nikog da uvredim ako je iz tog mesta) koji se nije istuširao još otkad je Crna Gora proglasila nezavisnot.

U svetu ideja i slobodnih misli cenzori bi bili tajna policija, tužioci, sudije, zatvorski čuvari i egzekutori. To su duhovni patuljci koji poput kerbera verno čuvaju ulaz u svoj svet u kome postoji samo jedno pravilo – STATUS QUO.

Cenzura se zove njihov rad. Efekti ovog rada na original su podjednaki efektima radijacije na embrion. Novokreirana tvorevina je nepoželjna i neprepoznatljiva kako autoru tako i cenzoru. Ironija je u tome što kreacija aotorsko-cenzorksog inženjeringa ponekad stigne do konzumenata i ostane neprepoznata.

Prvi cenzori iz rimskog doba su nosili toge, oružje i bili okruženi legionarima. Evolucijom su preoubučeni u crna odela i bele košulje, a dobili su i nickove kao što su savetnici, konsultanti, pomoćnici.

Nažalost, evolucija ništa nije učinila po pitanju krajnjeg cilja cenzorskog delovanja - STATUS QUO.

Upozorenje, obavezan detalj u kupeima i hodnicima vozova. Crna pločica, bela slova, odmah iznad kante za otpatke. Zbog toga što nismo svi isti nekima se moralo i nacrtati. Srećom to su bila neka srećnija vremena pa se moglo i ulagati.

Zbog ratova '90-tih, sankcija, bombardovanja, petoktobarskih promena, menjanja vlasti, svetske ekonomske krize i još raznih pizdi materni, Železnica Srbija ni do dana današnjeg nije dala ni dinar u bezbednost putnika. Makar na to jebeno upozorenje. Pa, nije sto dukata.

A i kralo se u njima, nije da nije. Kad smo stoka. Neko je hteo da stavi u sobu ili u auto... neko je i lomio iz čista mira... meraklije su volele da neka slova precrtaju i teraju šegu sa snašama...

Čak su i kante postale raritet.

Retoričko pitanje upućeno sirovini koja se nameračila na vas i nikako da sjaše. Glup kao kamen, težak kao crna zemlja i nervozan kao da mu je neko do malopre drmao kavez.
P.S. Postavljanje pitanja i bilo kakav konflikt preporučuju se isključivo u verbalnoj konverzaciji posredstvom medijuma (telefon, internet, interfon), jer ako ste mu na dohvat ruke, a sirovina fizički jača možete gadno naje... Ako ste vi jači, nema potrebe nadmudrivati se, samo ga treba dobro ošinuti.
Željeni efekti: Totalni bes, psihički lom, šizofreno cepanje u više smerova kod idiota koji vas smara.

Roditeljski monolog.

Scenarista koji je nekada pisao izvanredne tekstove.Sa Kozomarom je genijalno rezirao film Vrane, iako nije skolovan reziser,napisao zvanicno najbolji film crnog talasa, i zvanicno treci najbolji srpski film svih vremena Kad budem mrtav i beo,kultne filmove: Tudja Amerika, Cuvar plaze u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Varljivo leto 68, Tango Argentino Gorana Paskaljevica, Crna macka, beli macor i Dom za vesanje Emira Kusturice, Bubasinter Milana Jelica itd.Takodje je autor kultnih Tv serija kao sto su:Sivi dom, Zaboravljeni, Kamiondzije, Balkan ekspres, Samci, Povratak otpisanih, Otvorena vrata(koscenarista) itd.

Znate je sigurno, na svakoj grupi postoji jedna. Nakinđurena je kao da je orobila 2 juvelirnice, ispeglana (crna ili JK plava) kosa sa umecima dopire joj do struka, a štikle (zaslepljujće, najčešće srebrne) duže su od afro-američkog... uda. Obučena u spisak ugroženih vrsta, sa krokodilom o ramenu, na faksu se pojavljuje jednom u godini, tek da prošeta nove ukrase. Niko nije siguran kako se uopšte upisala, ni kako uspeva da pređe u sledeću godinu, ali je svima drago što je tako. Njen dolazak se željno iščekuje, i prepričava se mesecima. Bez nje bi fakultet bio sumorno mesto, a život prosečnog studenta neuporedivo tužniji.

Umjesto vječitog pitanja "ima li života u svemiru?", mnogo objektivnije i personalnije je da se zapitamo "ima li svemira u životu?".

Imam li ono "sunce moje malo" oko kojeg će se okretati cijeli moj život?
Imam li pokoju "zvijezdu", koja mi sjaji, pa makar i samo jedno vrijeme dok ne isčezne?
Proleti li koja "padalica", pa mi ispuni slatku malu želju?
Što li ova "crna rupa" tu radi, crpi mi snagu i umara me?
Koliko me to "satelita" okružuje, trebaju li mi ili samo zagađuju moju atmosferu?

Sigurno je samo jedno: ne gine nam zemlja.

Bogatstvo srpskog jezika ogleda se i u imenicama koje označavaju natrpirodna bića. Postoji naravno čitava slovenska mitologija sa znanim i neznanim bićima i bogovima. Ipak, nekoliko njih se zadržalo u svakodnevnoj upotrebi. Ta bića se pojavljuju svako na svom manje više odredjenom mestu (reka, put noću, groblje) i svako od njih ima svoje karakteristike kako izgledom (mada se svi kunu da drugačije izgledaju od onog drugog koji ih je "video") tako i moćima koje imaju i posledicama koje ostavljaju. Posledice uglavnom nisu smrtne ali u najmanju ruku izazivaju generacijsko šunatavilo("i unučići mu šuntavi"). Ne bih se naravno bavio detaljnim opisima i elaboracijom jer nisam ekspert ali svako od nas je svestan popularne percepcije nekih od tih bića. Svaki kraj ima svoje demone i neki ne idu uz neki mentalitet (mi nemamo npr. prikaze kao "stvarne", reč se naravno upotrebljava ali niko nikad u Srbiji ne sreće prikaze...).

Buđenje sa osećajem griže savesti. Još jedan izlazak i potraga za one night stand_om je neuspešno okončan, sve što imam u ovom sumornom usamljenom jutru je crna rupa od tekile,memorija prazna, put do dzezve je dug, stavljam kafu, trčim da povratim, na izlasku mi se javljaju fleške, mala grupa ružnjikavih tajlanđanki maše rukicama, uh, sad razumem, to znači "odjebi", zubata plavuša od metar i žilet stavlja šaku na usta i brani se od mog vatrenog nasrtaja, lagana diskusija sa ful našminkanim muškarcem dok čekam taksi.... u jebo te, dobro je da sam se probudio sam. Nikad više neću da pijem.

Bilijarski termin, sličnog značenja kao i "kresnuti" ili "rezati" kuglu. Često se koristi kada se kugla nalazi na nekoliko centimetara levo ili desno od rupe, pa se ne može ubaciti direktno, već na ovaj način.

(neko me je pitao ispod definicije za crne rupe kako objašnjavam hokingovu radijaciju ako crne rupe ne emituju svetlost, pošto ne mogu još da odgovorim na komentar napisaću definiciju pa ću tako objasniti)

Hokingova radijacija je jedini fenomen kojeg poznajemo gde je crna rupa u stanju da emituje neki vid zračenja ili čestica.
Bitno je napomenuti da ovo nije emitovanje svetlosnih zraka, iako je nazivamo radijacija, takođe, zračenje ne dolazi direktno iz crne rupe već sa njenog horizonta događaja.

Ovako Hokingova radijacija nastaje na ovaj način:
- Postoji kvantni fenomen koji se odvija u vakuumu svemira, težak je za razumevanje ali njegova suština je da iz potpunog bezvazdušnog prostora - vakuuma - svake sekunde nastane par čestica-antičestica ali se nedugo zatim (u pitanju su milijarditi delovi sekunde) ponište. Ovakve kvantne fluktoacije se dešavaju i blizu horizonta događaja crne rupe, pa se veoma retko dogodi da jedna čestica iz para čestica-antičestica upadne u sam singularitet crne rupe, dok druga uspe da pobegne gravitacionom polju. Ovaj događaj posmatraču će izgledati kao da je crna rupaemitovala česticu, međutim u pitanju je samo velika slučajost da se kvantna fluktoacija odigra na takavčudan način. Ovaj fenomen zovemo HOKINGOVA RADIJACIJA, otkrio ju je kosmolog i fiičar Stiven Hoking.

Nadam se da sam sada razjasnio da ova radijacija nije emitovanje svetlosti :)

Sačuvajte definiciju jer dolaziiz prve ruke, onako učimo u astronomskoj opservatoriji u Beogradu (Zvezdara), sumnjam da ćete bolje objašnjenje naći na Vikipediji ili na netu.

Najčešće seksualno zlostavljan insekt od strane ljudi koji žive u Dalmaciji.