Prijateljski savjet iritantnoj osobi da prekine sa svim aktivnostima koje u vama izazivaju nervozu.

Često izgovorena rečenica kada se mučite oko nekog ispita, koji naizgled nema veze sa onim što studirate.

Izjava koju dajemo kada nam presedne pisanje poslovnih pisama i mejlova.

Izraz koji se koristi prilikom dočaranja nekoj osobi o finansijskoj situaciji zaposlenima u skupštini ili drugim državnim ustanovama.

Rečenica koju vam neka osoba govori kada joj je nešto potrebno, a zna da joj vi to možete uraditi, ili pomoći da uradi.

P.S. ovde se misli na šalu, a ne -ONO- "volim te"

Povika savesnog građanina zabrinutog za zdravlje nekog žešćeg poltrona kada se isti previše unese u tunelisanje po tuđem dupetu.

Prije nego što počnem da pripovjedam o ovoj sentimentalnoj priči, koja nema veze sa normalnom definicijom i koju vam pričam usled nedostatka inspiracije, želio bih da je svi dobro pročitate...

Naime, priča, kao i svaka, počinje jednom davno u nekoj zemlji seljaka. I tamo na kraju sela pri samom ulasku u začaranu šumu živio je limar Radoje. Radoje bješe živahan čovjek i majstor svog zanata. Imaše sina jedinca. Bogom danog Milisava, visoka i mudra dječaka, kojeg odgoji sam jer mu žena dade život donoseći na svijet njihovo jedino čedo...

Kako su godine prolazile Milisav je rastao, i postajao pravim momkom. Mnoge su se cure zagledivale u njegove čarne oči i spojene veđe. No njegovo je srce ostajalo njegovo. Kako ga je zla sudbina odredila da odrasta bez majke, u sebi je sjetno i stidljivo krio svoj talenat za poezijom. I tako svrši u selu osmoljetku i krenu dalje u svijet, u obližnju varoš. Tamo upozna spisatelja Dušana, sa kojim se sprijatelji i koji mu pomože da usavrši svoj telenat. Radeći naporno Milisav svrši još dvije godine škole i postade intelektualcem i filozofom...

Dođoše dani kad se više nije vraćao u svoje selo, nego je živio u velikom gradu nadomak one varoši gdje je nekad bio. Otac mu je tužno venuo sam u svojoj kolibi. Iz dana u dan sa sve više tuge u sebi slao mu je pisma po pismonoši Gruji. No Milisav bi tek na neko odgovorio. Već ostarjeli i klonuli starac posla mu pismo da ga želi vidjeti još samo jednom, jer predosjeća da mu je kraj blizu.

Jednog dana limar Radoje okupi svijeta ispred svoje kuće. Kaziva im kako sina posla u bijeli svijet, i kako on svrši velike škole i posta poznatim. I kaziva im da mu sin dolazi svakog mjeseca i da će mu ostaviti da vodi svoj raskošni limarski dućan. Kaziva im to, a kradom je u sebi plakao znajući da tako nije. Nedugo zatim zakašlja se neko pred dućanom. Svi se okrenuše. Kad vidješe da je Milisav cijeli svitet zanijemi. Bješe oronuo i sijed, i imaše već podosta godina. Nosaše samo jedanu torbu, punu knjiga i papira.

- Eto me oče, dođoh iz bijeloga grada.
Radoje ne reče ništa, već mu samo hrapavom rukom pređe preko lica i sijede brade.
- Evo me oče, tvoj sin se vratio.
Radoje ga zagrli i pusti suzu niz staro naborano lice...
- A što si sam, sine? - upita ga otac.
- Kako sam? - zbunjeno reče Milisav.
- Gdje su ti djeca, da trče sad ovuda? Gdje ti je žena?
- Pa oče, imam vremena za to. Posvetio sam se knjizi i spisama. - ponosno reče Milisav.

Radoje je zanijemio. Ćutao je tako nekoliko minuta, i onda se okrete ka svijetu i reče:
- Gledajte ljudi, moja želja bi postane bogatim. I on se vrati bogat, al' u džepu. Džaba škole ako ne zna zanata. Volio bih da mi je sin zidar!

Izraz koji stoji prije izjave koja može naići na prilično loš prijem kod sagovornika.
Šah mat u konverzaciji. U većini slučajeva ma šta vam sagovornik poslije ovoga rekao nemate opravdan razlog da ugrozite njegov fizički i mentalni integritet iako ste svjesni da je upravo tako zvučalo i da mu je upravo to i bila namjera.

Uvod kojim narator bezuspešno pokušava da ublaži užasavajuću činjenicu koju će upravo izneti.

Proverena laž spikera ovog izraza, koliko god bio uverljiv.

Osnovni vid rešavanja problema socijalnih izroda, to jest, džankera, alkosa, metalika, političara i ostalih, po ideologiji mnogih komunistički nastrojenih penzionera. Blaža alternativa bi bilo slanje na Goli otok, al' da je Tito živ.

Chim si stao na noge, krenesh i idesh napred. Pun si elana i pozrtvovanja. Ideje se roje, planovi kroje. Grabish krupnim koracima napred. Hocesh da menjash svet, odbijash vaznu, zahtevash cvet. Idesh, padash, dizesh se, uzdishesh, pa opet isto. Prepreke padaju, smetnje otklanjaju, zabrane krshe, nesuglasice brishu.
Grabish ka cilju. Odjednom, pred tobom zid! Stanesh, zamislish se, osvrnesh na predjeni put i ... trasss! Ne glavom, nogom udarash o zid i prodjesh! Noga je, naravno, slomljena. Uzmesh shtake, pa opet krenesh. Sporije, ali ipak idesh. Taman si se navikao na shtake, kad ... drugi zid!!!
Stanesh, zamislish se, duboko uzdahnesh, pogledash slomljenu nogu, pogledash zdravu i ... tras! Zdravom nogom o zid, i prodjesh. I zdravu si polomio
Bacash shtake i pochnesh da puzish. Teshko je ali ide. Znatno je sporije, ali ti grabish svome cilju. Vec si navikao na puzanje, kad treci zid!!!
Iscrpljen si ali ne odustajesh. Na noge ne mozesh da se oslonish. One su svoje uradile. Ostaju ti ruke i glava. Ako polomish ruke, kako cesh dalje da puzish?
Donosish odluku. Ne razmishljash vishe, jer si za to imao dosta vremena.
Opipavash glavu i trazish gde je najtvrdja. Odluchujesh se zaa chelo. Dopuzao si do zida i ...trasss! Nisi proshao. Drugi put-isti rezultat. Treci-bez promene.
Od udaranja glavom o zid u glavi se razbistri, pogled razvedri, uminushe bolovi slomljenih nogu, pa se pitash: zashto o prvi zid nisi udario glavom. Zashto sam obe noge polomio? Zashto? Kad-tad, morash glavom o zid.

Највећа похвала коју можеш да добијеш за добру одиграну партију фудбала.

Upitna rečenica posle koje će morati da ti dozvoli šta god želeo, morati da te pusti da uradiš neku glupost ma koliko normalnom čoveku ovo bilo glupo i neizvodivo.

Frajer na frajerima, definicija šmekerizma i seksipila. Pogledom prekida ljude na pola, kad igr... TIŠINA MOZGU.
Elem, on kad te pogleda jajnici ti eksplodiraju, mozak uzme neplaćeno, a noge zaborave svoju funkciju i krenu da se šire.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Ja da te ispoštujem samo sam došao (mani me bre čoveče idem si) idealan odgovor na domaćinovo ubeđivanje da ostanete.

Krajnji stepen nenadjebivosti nekog prehrambenog proizvoda.

Čista religiozna tautologija. Te i nete daju nete.

Ovo se primenjuje na žurkama ili nekim skupovima kad oćeš da odvojiš ribu u sobu gde su jakne i gde nema nikog.

Uhvatiš je za ruku i poveo bi je ali ona oće da zna o čemu se radi
pa moraš nešto da kažeš. ( a čista glupost )