Dobro smišljen naziv za proces u kojem lepe stare reči s jasnim i slojevitim značenjem zamenjujemo novim kovanicama, tuđicama, rečima problematičnog, skrivenog i često lažnog značenja.

Iz nekog razloga starije osobe (naročito muškog pola) imaju tempiran biološki sat da ih iz popodnevno-večernje dremke budi tačno pre početka dnevnika u 19:30. Nepogrešivo se ustaje između 19:15 i 19:25. Tada ostali ukućani imaju da ćute i da okreću kanal momentalno na RTS 1 inače će svašta da bude.

tokom Devedesetih smo svi bili isrtaumirani visokim tonovima i gomilom belih tačkica (Albanci?) koje osvajaju planetu. Pravljenje su razne aluzije na nju i bila je prepevana i u nekim domaćim filmovima. Ma pravi hit tog vremena. I taman kad smo se odmorili nekoliko godina od tih nemilih dana izbace u 19:30 neki ulrta remix iste teme...Ljudi se žale na flashbackove kada čuju ovu staru/novu melodiju.

Baba koja je krenula na zadusnice,te joj smeta guzva u gradu,te autobus nikako da naidje,pa guzva u autubusu,te joj vruce,skupo joj cvece,moglo je biti i malo svezije,toliko kuka, da kad dodje na groblje,zaboravi kome je posla..

Izraz koji opisuje nekoga (najčešće dete) kad se naglo uozbilji ili vrlo usredsređeno bulji u jednu tačku.

Информативна емисија чији уредници, очигледно, бркају концепте дневника као телевизијске емисије, односно дневника, мемоара, као књижевне врсте.

Dnevniče. Prošli put sam ti napisao da neću da te oslovljavam sa dragim, jer šta si ti na kraju krajeva, nego moja projekcija misli na papiru. A ja sebi niti sam drag, nit prek. Nešto između. Ja jesam i nisam u isto vreme.

Nego da se vratim na uzrok ovog mog pisanja. Danas sam dobro proveo dan. Međutim, šta je dobro? Koji je kriterijum dobra? I da li ono postoji kao jedan viši pojam, ili je to samo satisfakcija mojih čula. Ipak, moja čula su danas bila prilično zadovoljna. Barem većinu dana.

Naime danas sam izveo devojku o kojoj sam ti... O kojoj sam mi već pričao. Jelenu. Izveo sam je u kafić " Kod Sizifa". Njoj se i nije nešto svidelo, ali u meni je budilo neka uskomešana osećanja pitanja i svrhe života. Ipak, lepo smo popili piće, i krenuli kući. Otpratio sam je do vrata njenog stana, a ona me je poljubila i rekla mi nešto što sam možda pogrešno protumačio. Rekla mi je da me voli. . .Ja sam joj, složiću se, naravno postavio jedno od osnovnih i normalnih metafizičkih pitanja. Šta je to ljubav? Kako ona uopšte može da me voli i zbog čega? Da li je to samo zato što razmenjujemo telesne tečnosti s vremena na vreme? Ona ne može da me voli, jer smo mi možda jedno biće, pa volevši mene, volela bi sebe, što je po mom mišljenju egoistički i neetički.
Ona mi je na kraju mog izlaganja lupila šamar, i rekla da ne želi više da me vidi. Ja sam joj na to rekao da ako želi možemo odmah razmenjivati tečnosti, mislivši da je to ono što je ona htela da čuje. Odgovor je usledio u vidu vaze za cveće kojom me je gađala.

Ostavši u čudu krenuo sam u prvu kafanu da se prekonsultujem sa samim sobom, jer u vinu je istina. Bar tako kažu.

Ni posle dve flaše vina, nisam imao odgovore koji bi rešili moja pitanja.Meni i dalje nije jasno gde sam pogrešio.

Na kraju krajeva, to je i normalno, jer ja znam da ništa ne znam.

Osoba koja Nemcu nikada neće oprostiti i koristi svaku priliku da vas na to podseti.

Neko ko se baca izrazima iako često ne zna njihovo značenje. Od njega ne očekujete takvu vrstu izražavanja i zato ga poklapate ovom rečenicom.

Суперлатив израза "сере к'о фока". Нешто типа политичар пред изборе или Иван Ивановић петком увече, обилно, неконтролисано и посвуда јер услед разваљености сфинктера не може да задржи цунами браонкасте нијансе и сакатог мириса.

Stepen gradacije ljutine paprike. Vrsta nastala ukrštanjem Madjarske Crvene Smrti i Makedonskog Sataninog Uveta, sa majcine strane. Obicno se konzumira pod dejstvom alkohola u ranim jutarnjim satima tokom haranja ortakovog frizidera u letnjoj kuhinji...ili na slicnom mestu. Posledice mogu biti od blagog pecknja do s....a kaldrme.

Dan, neki, ne znam koji. Poremetio mi se centar za kalendar u ušima otkad me je debeli oteo iz naručja majke stare. Opet se vraćam sa svojim sunarodnicima nazad u katakombe za spavanje. Iako je polarni dan, nama se već odavno smrklo. Već dva mjeseca smišljamo kako dedi da kažemo da i nama treba odmora. Radimo svi ko crnci, a elfovi iz Afrike samo optužuju za rasisitičke komentare. Planiramo da štrajkujemo, ali svi znamo kako je bilo, bješe devedes devete, kad se dedica vidno iznerviran vratio sa Balkana. Ne pamtim da me je iko ikad tako šibao korbačem preko leđa. Jeb'o mater i Rudolf i svijetleći nos i PVO! Tri dana smo sastavljali proklete sanke. Sreća pa su bile rezervne. Nego, kad pomenuh Balkan, čudni su tamošnji elfovi. Ili se kolju oko poslova ili rade bolje od svih nas zajedno. Al dobri su, znaju da se vesele. Donesu neke vatrene vode, pa popiju po dva litra i ništa im ne bude, a nas ostale, sem ruskih elfova, u'vati od prve čašice. Nego... A da, dedica mora da padne večeras. Smučilo nam se da živimo pod tiranskim režimom debelog! Dosta je više pravljenja igračaka, ionako ih sve manje proizvodimo na polovima. Sva proizvodnja otišla u Kinu! A šta mi jadni elfovi da radimo? Dobro, ja pamprčim elficu iz kancelarije za međunarodnu saradnju, meni je lijepo, htio bih i prsten da joj stavim, ali nemam odakle! Žene... Uh, već pola deset, a sutra je nova godina. Jebem ti ženo dan i kud me rodi da budem Deda mrazov elf, pa i za Novu godinu moram da radim, a od beneficiranog radnog staža i penzije ću kurac da vidim. U jebote, evo ga deda, sad će da nam jebe mater. Opet je pio sa balkanskim elfovima...

Djevojka koja čeka posljednji voz za udaju. Nema više vremena za bilo šta, dodijala ćaći, još ako ima brata koji je doveo snaju koja može pomagati materi, jednostavno, vakat joj je da mijenja ključeve na privjesku s likom Žare, ili Bore Drljače.

Izraz koji se najčešće koristi u sportu, uglavnom u fudbalu. Radi se o balvanu bez mozga, koji igra odbranu i u stopu prati protivničkog igrača. Zalepi se kao penzos za šaleter u pošti i samo cepa.

Večiti kontraš !
Rodio se iz dupeta.
Neodređen je kao koraci u rukometu.
Ako bi neko gledao Grand, on bi gledao Tarota. Ako bi njegovi ortaci pripitomljavali Štrumfetu, on bi trsio Vendija.
I tako dalje ...

Izraz koji mnogi ljudi pogrešno koriste za označavanje radnje od koje nema koristi.

Baba iz komšiluka koja ti prorekne buducnost dok si reko keks.
Obično te "startuje" u prodavnici dok ste za kasom. Zna ceo komšiluk, sto često kod nje dovodi do brkanja imena, a i komšiluk zna nju.
Obično "startuje" omladinu, ali se ne preza da krene i na dobro drzeće dedice. Ljudi je neretko mešaju sa ludom babom, ali verujte mi ona nema nikakve veze sa istom.

Početak rečenice većine baba kada krenu da odgovaraju na pitanje na koje nisu sigurne, ili pak jesu ali to rade iz čiste oholosti.

- Uzvik u svim bajkama gde se provlači motiv zle starice koju hvata glavni junak na kraju sa sekirom
- Uzvik u realnosti kada sretnemo istu zlu babu iz bajke za kasom ili na nekoj činovničkoj dužnosti
- Uzvik koji bi trebalo da se uvede u latinoameričkim serijama jer je zlih baba tamo k'o pleve, a Fernando Kolunga bi bio sjajan sa sekiricom i tim uzvikom

Izraz, koji je nastao po uzoru na staru narodnu priču "Deda i repa" u kojoj su dedi pomogli baba, unuk, unuka, ker i mačka da iščupaju repu. Danas ovaj izraz predstavlja radnju, kojoj treba više vremena, a samim tim strpljenja, živaca i tolerancije, da se ona izvrši, da na kraju odustaneš od same ideje. Nešto vrlo blisko Sizifovom poslu.