(Посвећено оним истакнутим појединцима који су се похвално изразили о мом нажалост брисаном стваралаштву).
Еколошка звер. Ловци, који хране дивљач као што сељак тови прасе - с мотивацијом да га поједе - сматрају штеточином вука, који кад нападне тор не мисли строго само на своју пупу, већ закоље који примерак и за понети, јер се читав чопор стара за младунце. А остане и за остале шумске месождере: сви сте, браћо, позвани. Па и овчарски пси ту профитирају.
Звери су човеку привлачне због двеју заједничких особина_
- витешког духа - не убијају противника који се предао (Конрад Лоренц је пре педесетак година добио Нобелову награду за рад на томе. Он Исусове речи: ,,Окрени и други образ'' тумачи као: ,,Предај се'', што није без основа.)
- Друга је чисто анатомска: очи постављене с лица (јер је ловцима потребно тродимензионално видно поље, док је за плен важно да види све около до иза леђа).
Иначе је вук стрвинар, лепо од њега.
Вук је велика звер (а не као што су мени говорили кад сам била мала: као пас. Прво, и пси су превелики. Велика пудла је отприлике као орманче испод судопере, плаши човека.) Вук је 80 х 140, као трпезаријски сто.
Вук је један од предака домаћег пса (види Лоренцову књигу, коју треба да има свака кућа, ,,Говорио је са животињама'', пуна је анегдота, само не о вуку...) Други је шакал. Ово, хехе, изгледа као песница у нос теорији еволуције, која не признаје конвергенцију, могућност да од двеју врста настане једна. Међутим, није баш тако... Шакалски се од вучјих потомака оштро разликују, мада се зачудо добро мешају - види хаос у кинологији.

Stari mesopotamci su znali za nju još pre 4000 godina pre Hrista, Indusi 3000 godina p.H., egipćani 2000 p.H., a rimljani 1000 godina p.H. Pa ipak, u godini 2007., kompkuterskoj eri, kada čovečanstvo već počinje ozbiljno da razmišlja o teraformiranu drugih planeta, razmnožava se putem sajberseksa,sajberseks i dobija energiju cepanjem atoma, u većini krajeva moderne Srbije,srbija KANALIZACIJA je još uvek u domenu naučne fantastike.

Pošto se srati mora, a da su naši preci čekali na kanalizaciju već bi odavno pozeleneli od muke, oni iskopaše rupe u dvorištima svojim i ime joj dadoše, septička jama. Rešenje nije bilo idealno, ali u tom trenutku jedino moguće. I tako sraše i sraše i sraše.... ma nakenjali se samo tako, e a kad su im nusproizvodi prasetine i sarme počeli navirati nazad u kuću stavljeni su pred novi problem. Kuda s govnima?

Kad vam pola dvorišta plovi u bari miomirisnih telesnih fluida Vaše porodice i komšije Vam jebu mater što Vas je mrzelo da kopate dublju septičku, koga ćete da pozovete u pomoć. Poznato je da kada ste u govnima do guše, a u ovom slučaju je to bukvalno, prijatelja nema nigde na vidiku. Betmen, Supermen i Deda Mraz Vam takodje neće pomoći i uzgred budi rečeno, prestanite da verujete u njih oni NE POSTOJE. A i na Nindža Kornjače možete da zaboravite jer nemate kanalizaciju, nema kanalizacije nema Nindža Kornjača.
Ne! Jedina pomoć koju možete da dobijete su MEDENA KOLICA.

Lokalni seljak koji nema problema da se bakće s govnima (kao što ste Vi) doteraće vam traktorom primitivnu cisternu koja je više bušna nego zakrpljena, više limenka nego cisterna, više manje nego manje više i isprazniti Vam septičku. Pri odlasku, medena kolica će markirati teritoriju tako što za sobom ostavljaju trag po ulici, takozvani med po čemu su i dobila ime, a Vama će to značiti samo to da će Vam i širi komšiluk jebati mater pošto ste sad uspeli da userete ceo kraj. Bravo! Svaka čast!

Šta seljak radi sa govnima ostaje misterija, mada je potvrdjeno da oni koji se bave ovim poslom pride imaju najbolje prinose na njivi.

Особа чије је генетско стабло сатрулило. Неспособна за самостално нормално функционисање, ослања се на околину да га одржава у животу. Али, околина га је одстрањивала хируршки.
Некада су се генетски ћорсокаци тако и завршавали, ћорскокаком. Сада, они се множе. И множе.

Osetiti kad treba nešto uraditi u datom trenutku.
Ubosti u srž.
Imati najveći osećaj moći u tom trenutku, koji se ne može opisati rečima, kao da si iskočio iz Marvelovog filmskog univerzuma.

Ekvivalent lovačkim i pecaroškim pričama,s razlikom što im se bezrezervno veruje,nemogu se proveriti,razvijale su se u sladu sa vremenom iz kog potiču.
A kako vreme prolazi ulaze u legendu,jer nema ko da ih prenosi.

Израз којим се описује пренатрпаност нечега, неред, русвај.

Ono što će da nas strefi. Svi znamo šta, ali niko ne reaguje.

To je osoba koja je u stanju da od cak i najprostije stvari ,napravi takvu komplikaciju,sve u cilju ubedjivanja jedne osobe ili vise njih da je bas on u pravu ili da je bas on resenje za sve probleme.Ona ne laze,ali ni ne govoti ni istinu!
Narod ima drugaciju definiciju za demagoga i ona glasi ovako:
"Demagog je starac koji ubedjuje devojku da je bolji mekan kurac,nego tvrd,jer se od tvrdog dobija rak"!
Demagoga u nasoj zemlji ima jako puno i oni su svuda oko nas,ali nisu svi zasluzili ga dobiju titulu majstora.Cak ni medju politicarima nema mnogo takvih i uglavnom su male mace i jako su providni.....jer samo jedan politicar nosi titulu majstora demagogije!

To ti je osoba koja je toliko duhovita da je prosto dosadna, ne može da prestane da bude zanimljiva, pa polako počne da ide na živac!

Osecaj nesigurnost i patnje koju oseca prosecan covek odrastao u staroj Jugi, kada mu se pokvari voljeni Jugo, koji mu je bio poslednje utociste koje ga je vezivalo za nekadasnje blagostanje... S obzirom na kvalitet automobila, ovo stanje je neobjasnjivo...

Pokušaj ubeđivanja druge strane na neku aktivnost, prema kojoj ona ima određenu averziju prvenstveno zbog mišljenja i eventualne osude okoline.

Najčešće je to odeljenje u medicinskoj školi. Može biti i društveno-jezičko odeljenje gimnazije, kao i odeljenje pojedinih ekonomskoh smerova. Dakle situacija ovako stoji: Bog ti je dodelio sudbinu da 4 godine budeš okruženi ženama. Da, tvoj sopstveni harem. Da li ćeš biti sultan u haremu, to samo od tebe zavisi. Naravno, nisi sam, u odeljenju su i još dva muškarca, ali, kako si procenio, jedan je pomalo gej, a drugi klasičan štreber.

Elem, za sada ti sve izgleda idealno. Već zamišljaš kako bančiš na ekskurizijama dok se minimum pet riba uvija oko tvog nagog tela. Naravno, sledeće veče menjaš njih za novih pet. Zašto? Zato što ti se može! Ti si njihov sultan, gospodar, pokoravaju ti se, a pomalo te se i plaše. Ti se njihov Ser Aleks Ferguson i slušaju te bez pogovora. Razmišljaš i koliko kutija kondoma da poneseš, nikad se ne zne koliko njih će želeti tvoje pubertetsko telo.

E, da se malo vratimo u stvarnost. Dakle, prve mane ženskog odeljenja uočavaš na fizičkom kada nemaš sa kime da odigraš ni partiju basketa. Nije zanimljivo igrati 1 na 1, a za 2 na 2 vas nema. U pomoć pristiže muškobanjasta devojka (svako odeljenja ima po jednu), ali... Nije to to.

Idemo dalje. Kako vreme odmiče polako postaješ prijatelj sa svim devojkama. Jedna je uspela tokom pijančenja jedne noći da padne na tvoj šarm, pa ste se poljubili. Naravno, brzinom Usaina Bolta vest se pronela odeljenjem, tako da sad ostalim devojkama ne pada na pamet da budu sa tobom. Toliko o arčenju na ekskurzijama.

Ponedeljak. Prva smena. Još uvek pospan ulaziš i učionicu čekajući da počne čas. Njih 28 melju kao voditeljke jutarnjeg programa, prepričavajući događaje koji su se desili za vikend. Saznaješ kako se Marija poljubila sa Filipom sa prirodnog, kako su se Ivana, Milica i Sara olešile kod ''Bircuza'', kako je Suzana konačno dobila, kako je Milena uradila frenč, kako su se Ljiljini roditelji posvađali, kako se je Ani koža totalno suva, a kosa u haosu, kako je ovaj bio sa onom kurvom, a ona sa onim iz trojke... Sve u svemu, imaš kompletan uvod o celokupnim dešavanjima. Nije da te baš interesuju, ali šta'š.

Našao si devojku. Iz druge škole. Za manje od 2 dana od svojih drugarica dobijaš sve informacije o njoj. Prvi dečko, prvi seks, gde se fenira, gde radi nokte, visina, težina, obim struka, veličina sisa... Sve. Opet, ne interesuje te ništa od toga, ali šta'š.

Slušaš njihova ispovedanja, njihove probleme, svađe, rasprave, smeh, plač, smeješ se kad odvale nešto, strahuješ kad je većina u PMS-u. Trpiš ih 4 godine. Naravno, posle ti se neke ne javljaju u gradu, sa nekima si na 'ćao-ćao', neke povremeno viđaš na kafi, a neke Bogami ti postaju pravi prijatelji.

Природни процес који утиче на начела која условљавају позивање девојке на састнанак/биоскоп/излазак... Природна селекција условљава да се мушкарци према девојкама опходе све смелије и смелије јер се, наравно, на грешкама учи.

Nešto veoma lošeg kvaliteta. U onim, najtežim situacijama . . . zapitaš se,da li je to zaista tako?

Nećemo ovaj put o njoj u hedbenger fontu pisati, niti zajebavati Larsa. Uzećemo nežan pristup, da bi i ljudi koji je ne vole ili nisu upoznati mogli da sednu i pročitaju. A i zbog toga jer zaslužuje da se o njoj kaže nešto na lep i nežan način, čak i u dobroj meri tužan.

Opisaćemo je kao kad bi opisivali život jedne žene, i iz estetskih razloga, dodati neke paranormalne pojave da bi priča bila zanimljivija i lepša.

Познато је да се кроз векове Србија мењала, како све у њој тако и имена. Ко каже да пре није било трендова, тај се вара. Имена говоре све. Нико није могао грђе да вас наружи, него кум који је одлучио да вам "надене" име. Неко је имао среће, а неко дефинитивно не. Све у зависности од тога да ли је кум био пијан као летва кад је био упитан за евентуално име свог кумчета, које је требао да крсти. А пијан је био гарант, јер се и то кроз историју добро познаје, колико смо као народ гадљиви на ракију и остале воћне дестилате.

Metoda kojom se u Srbiji dodeljuju imena ulica, parkova, škola i sl.

Да се разумемо одма', разуме се да неки људи имају проблема са метаболизмом, крупним костима, спорим желуцем (или брзим, како год) и сличним стварима, али по некој слободној процени можемо рећи да је разлог за гојазност 90% људи заправо неумереност у храни и пићу, и то поготову у овом првом. Дакле, пасуљчина за вечеру, кило 'леба дневно у просеку, хасање месишта из куваних јела као да сутра не постоји, газирани сокови, масне пљескавице са гомилом прилога и слично. Воле људи да једу, јебига.

Е сад, свако од нас је милион пута у животу принуђен да једе "у јавности", са ортацима и ортакињама по разним пљескавџиницама, пицеријама, кафанама и осталим угоститељским објектима намењеним стрикно за ждерање. Они који су на своју линију поносни, или их за њу боли уво, у тој ситуацији јешће као што то и иначе раде. С друге стране, они који од разговора о својој тежини беже к'о Веља Илић од хране која не садржи барем 50% масти, у тим ситуацијама углавном глуме незаинтересованост или пак стриктно одбијају храну, испадају лицемершине нивоа Пижона кад каже да је сам састављао списак за пријатељску са увек неугодном репрезентацијом Сао Томеа и Принципеа.

Ај овако, враћаш се с друштвом са свирке, или са било ког провода који је захтевао макар минималну физичку активност у виду климања главом. Уморни сте и гладни, па је ред да се у пола ноћи бане у неочекивану посету некој рандом пљескавџници. Нормалан, уморан човек ће том приликом у циљу задовољавања сопственог желуца узети нешто типа "гурманска пљескавица пуњена ролованом пилетином и умотана у сланину, па све то у кајмаку". Дебељан ће том приликом одмахивати руком уз: "Нека, нисам гладан, нећу ја ништа..."

Еј бре!

Као да остали не знају да једва чека да дође кући и направи кајгану од 10 јаја са кило месишта и збирним бројем калорија које дуплирају оних 2000 дневно што стоје препоручени на флаши кока-коле. Као да смо јели стиропор па му/јој верујемо док нам прича да му/јој је тај мали понфри сасвим довољан за вечеру, док кеви куца поруку да греје суљпа.

Наручи оно што ће да те засити и на шта си највећу балу пустио гледајући мени, немој да глумиш Др Филгуда к'о да сви не видимо да ни сам не знаш где да сместиш тих 20 кила вишка.

Osoba koja je toliko umorna od života i razočarana u društvo, da je izbačena iz šah kluba jer narušava klupsku atmosveru. Živan je nadahnut talasom ranog romantizma, on vodi ljubav pogledom. U čitaonici. Jer Živan čita.
Živan je poput Haklebi Fina, samo što Živan nema hrabrosti da putuje. Ali mašta. Tako da je Živan obišao sve krajeve sveta, od Karpata do prašuma, a da nije izašao iz svoje sobe. Jer Živan veruje kako će njega neko naći. A malo ko zna da Živan i postoji.
Živan je poput filmskog glumca. Iz jednog od onih filmova ala Kejt i Leopold, samo što Živan nije takav 2 sata, već čitav život.

Slikovit prikaz da dotični nikako ne mogu ni biti jednaki sa prvonavedenim. Inače, odlikuju se obiljem praznih fraza u govoru, bez obzira da li je tema razgovora politika, sport, cena hleba, čišćenje snega ispred zgrade ili pak koja pevaljka nema silikone.
Kao primarne karakterisitike su još: zadovoljstvo sedenja isključivo u fotelji (donji deo ledja sa prirodno urodjenim oblikom od svojih roditelja), proizvodnja ničega, ekstremno široki vratovi (zbog čega su specijalizovane zadruge u vlasništvu istih, morale da prave i do metar duže kravate), ali i prirodni refleks da padajući sa bilo kakve visine, uvek se dočekaju u fotelji.
Zanimljiv je detalj da su na papiru ateisti, ali u populističkom delovanju, vole da glume i jevandjeliste, pa čak i srpskog patrijarha.
Skloni su šenlučenju i kod kretanja atipičnom skretanju u desno.
Od prirodnih staništa, najviše im odgovaraju klimatizovane vile sa najmanje 1.000 kvadrata. Mogu se pronaći na Dalekom Istoku. Po izgledu se razlikuju od svojih srodnika u Srbiji, gde su se prilagodili društevo-prirodnim uslovima i opstaju čitavih 70 godina. Naime, srpski komunista je vrsta koja je nekada migrirala prema istoku. Danas lete često prema Briselu. Takva pojava se naziva "evrointegracija".