Ekvivalent lovačkim i pecaroškim pričama,s razlikom što im se bezrezervno veruje,nemogu se proveriti,razvijale su se u sladu sa vremenom iz kog potiču.
A kako vreme prolazi ulaze u legendu,jer nema ko da ih prenosi.
1389.Ko ne došo sutra na Kosovo ,od roda mu ništa ne rodilo...
1804.Eto mene vama,eto nama rata s Turcima
1918.Ako neznaš šta su muke teške,probaj preći Albaniju peške.
1945.Druže Tito Srbi tebe lažu,oni vole Đenerala Dražu.
1991.Ratni huškači,strani plaćenici,domaći izdajnici....su napali goloruke.....(upiši po volji)
1999.Građani čestitam vam mir,i još jednu veličanstvenu pobedu....(?!)
2000.pa nadalje:Tata je sine menjao pelene najbrže u celom gradu,a tek što je pazio decu u Radosnom detinjstvu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+