То су људи који у одређеном времену које је условљено друштвено политичким приликама играју веома битну друштвену улогу.После распада почивше нам државе настала су турбулентна времена, поготово за Србију. Управо таква времена су изњедрила ликове који ће бити битна карика у животи сваког појединца, које ће им у тим новонасталим приликама знатно олакшати живот:

ШВЕРЦЕРИ - незаобилазни ликови Слобине Србије који су били прави магови међународне трговине, размене добара и услуга. Обично просечни људи који су до јуче имали посао, живот егзистенцију постали су прави махери трговин којима би позавидели и брокери са Вол Стрита. ''Ваљање'' робе преко границе, изналажење нових и нових начина трговине, остваривање контаката са најудаљенијим деловима света...то су само неке од особина ових истинских великана свог доба. Без њих болесна деца неби имала праве лекове, аутомобили би служили за складиштење пернате живине, деца неби имала играчке, а модни узор у облачењу становништва неби били Викторија и Дејвид Бекам већ Адам и Ева...

ЖИРАНТИ - ова појава се везује већ за транзициону Србију, када је народ схатио да се шпорет стар 25 година не фарба и не поправља већ баца и замењује новим, да кола немају сентименталну вредност, већ да је то превозно средство које се мења на сваких 3,4,5 година и да није нормално да свог стојадина волиш као рођено дете. Да би људи приуштили себи ов и још многе ствари почели су да се задужују, а да би се задужили требају им жиранти. Жирант је био нови најбољи друг, кум,побратим, брат, син, човек на кога је цела породица гледала као на свеца, спаситеља, људину.
Због жирантства су се склапали и растављали бракови, кумства... Дефинитивно су ови људи обележили епоху од 2000. па на вамо...

ОРТАК КОЈИ ВОЗИ А НЕ ПИЈЕ - овај сој људи, је постао веома тражен откако је уведен нови закон у саобраћају због ког ти се диже коса на глави од саме помисли да одеш у излазак колима. Тај један кобни излазак може толико да те укопа уколико те ухвати мурија , тако да је то постао велики проблем. Стога ортак који не пије а има положен возачки испит је суво злато, драгоценост која се чува, негује, несвакидашља појава о којој се брине цела екипа ( Влајко немој ти са нама на фудбал уганућеш ногу, ...) Ако екипица нема једног таквог у својим редовима онда неретко прибегава стварању истог ( морамо одвићи Кизу од алкохола, морамо малом Микију да уплатимо возачки...)

Свако време изњедри тог неког "MVP"-a свог времена, тог доброг Самарићанина који ће својом жртвом у многоме олакшавати живот широј друштвеној заједници...

Kako bi povećali prodaju svojih biljaka,koja imaju svoja uredna imena u dva reda na latinskom,dodaju im nazive prema potrebi.Drvo života,novca,ljubavi....Bliži se trenutak kada će prodavati cveće koje sprečava pojavu hemoroida onom koji ga zaliva,skida kamenac sa zuba....

Први део ове реченице сви знамо из дефиниције ћелије.
Међутим, основна јединица грађе и функције (у даљем тексту ОЈГФ) може се применити на многе аспекте. Срећемо их у свакодневном животу, али их треба обликовати и класификовати, што се види у примерима:

Облик квиза који се појавио пре 6-7 година на мањим телевизијама (СтудиоБ, Кошава, СОС...) и, наравно, као и све друго у Србији, као такав успео да преживи само пар месеци.

Новост је била што је у сваком тренутку било ко могао да постане учесник, без било каквог ранијег пријављивања, тако што би позвао број, сачекао да дође на ред и био укључен. Питања су увек била занимљива, анимација са квадратићима где је било потребно пребројати исте, мало теже рачунске операције, асоцијације... Награда никад није прелазила 2000 динара али је зато цена позива била стандардна и људи су редовно укључивани и награде дељене. Све док...

Све док после пар месеци мегаломани и лопови са водећих телевизија у земљи нису увидели сјајан начин да згрну паре.

Све асоцијације, рачунања и друге ствари које просечан гледалац не уме да реши су одбачене а уведена питања за погађање држава или градова. Обично би се тражила држава која почиње на слово Б или град који се завршава на слово Д а шанса да неко добије паре није постојала. Ако, на пример, постоји 10 држава које задовољавају критеријум, режија ће укључивати људе све док 9 могућих држава не буде прецртано а онда једноставно прогласити крај игре и рећи да је тачна држава она коју нико није рекао. Наравно, цена позива је подигнута и сакривена минијатурним словима на дну екрана. Између тих питања су убацивана прелака са ниском наградом и паре дељене како би се стекла илузија да је квиз валидан.

Пошто људска похлепа нема граница, чак је и ово било мало па се приступило новом нивоу пљачке, какав можемо да видимо данас.

Проценивши да просечан гледалац Гранд весеља и Фарме не уме да наведе 10 држава Европе, одбачена су чак и оваква питања и уведена она која једино Саша Матић не уме да реши. На екрану би се нашло осам црвених и једна зелена слика, са питањем да се пронађе једна која се разликује, или минимално блурована слика неке турбо-фолк звезде коју је требало погодити. Награде су подигнуте на бомбастичне десетине хиљада, доведене полуголе водитељке. Народ зове као блесав... а, наравно, не укључују никога. Ова пљачка је замаскирана неком измишљеном игром укључивања, под неким нејасним објашњењем да се на сваких 30 секунди организује селекција. Углавном, не укључује се нико све док зарада не порасте на десетоструки износ награде и тада се, ваљда, и лопови сажале.

А људи зову и даље...

1.Dvadesetminutno izlaganje Šalteruše uplata koje ti trebaju da bi dobio obrazac ŽWA1.
2.Smaranje osobe na PTT informacijama kojim želi da nas upozna sa impozantnim brojem taxi-udruženja u Srbiji.

Izraz kojim prodavačicu, kelnericu, radnicu, prostitutku ili bilo koju žensku osobu koja radi na nekim uslužnim delatnostima gde direktno njoj plaćate na ruke, ostavljajući joj bakšiš, možete da spustite na najniži mogući nivo. Naravno, ta osoba će se uvrediti samo ako ima bar malo mozga i shvati malo dublje značenje ovoga što joj je rečeno. Može se koristiti u dve situacije, kada je ta osoba stvarno nenormalno ružna, pa je stvarno poželjno da kupi pola tone pudera i ostalih stvari, ili, u drugom slučaju, vrlo je lepa, ali smatra da je iznad ostalih (konkretno Vas) i želite da je spustite na zemlju. Rezultat u slučaju lepe konobarice može biti šamarčina vama, ili u boljem slučaju može da shvati da nije ništa bolja od vas i da prihvati eventualni izlazak. Ukoliko ne poseduje ni gram mozga, osoba će vam zahvaliti uz glupi osmeh na licu (pošto za pametan osmeh nema potrebne sastojke).

GSP vernik - To su oni koje viđamo po gradskom prevozu kako se frantično krste čim ugledaju crkvu u radijusu od jednog kilometra oko sebe. Naravno da oni svima nama moraju da pokažu koliko su veliki vernici ili se pak plaše božijeg gneva ukoliko se prekrste na manje od 200 metara od crkve.

Pomodarni vernik - Svi oni koji do juče nisu bili sigurni da li se krsti s leva na desno ili s desna na levo a danas su spremni da vam satima sole pamet pričajući o bogu i veri. Takvi su skapirali da je veoma moderno biti vernik i obično su takvi do juče slušali metal a sa dolaskom vere prešli su na grand (i sa svirki na splavove). U kolima nekih pomodarnih vernika ćete verovatno oko retrovizora naći zakačen bar jedan krst ili sliku nekog sveca/svetice.

Vernik sa mozgom - Vernik sa mozgom je sasvim svestan da nikakvim racionalnim dokazima ne može dokazati postojanje boga pa se zato iskusno sklanja od svih mogućih teoloških rasprava i gleda svoja posla. Njega nije briga da li vi verujete ili ne verujete, bitno mu je da on veruje. Takvi su nevernicima najmiliji ali su na žalost endemska vrsta.

Vernik rodoljub - Vernici rodoljubi će vas zasipati frazama tipa: "Ako nisi vernik onda nisi ni Srbin, Kosovo je srbija i bog čuva Srbe..." Velike su šanse da će takvi vernici na sva usta propagirati pisanje ćirilicom i odbijati da čitaju bilo šta što je napisano latinicom. U kolima vernika rodoljuba ćete sasvim sigurno naći bar jedan krst oko retrovizora, jednu sliku ikone i neku od gore pomenutih rodoljupskih fraza u formi tetovaže na bicepsu.

Vernik demagog: Takvi će vam na sva usta pričati o realnim događajima iz svetih zapisa dok će one apsolutno idijotske priče tipa Nojeve barke iskusno prećutkivati i voditi se politikom: " 'Ajde da citiramo samo ono što je moglo da se desi a sve ono što je pisao neko ko je očigledno bio na halucinogenim pečurkama ćemo prećutati... Ali to ne znači da zapisi nisu istiniti, to samo znači da ima nekih malih odstupanja".

Mini vernice - Ne, ovo nisu male vernice već žestoko sređene ribe koje u dopičnjacima dolaze u crkvu na krštenja. Napućenih usana se slikaju pored freski na crkvenom zidu i sevaju svojim sisama i dupetima unaokolo u nadi da će što bolje ispasti na fejsu.

Mnogobožački vernik – Neko ko veruje u Khorna, boga krvi i rata, ili Lolth, demonsku boginju haosa... U prevodu neko kome puca kurac za hrišćanstvo, živi život u svom svetu i sasvim mu se jebe da li je ili nije neki jadnik prikucan za krst pre 2000 i kusur godina...

Metafora principijelnog dokazivanja sopstvene snage i autoriteta u određenoj sferi međuljudske interakcije. Nekakav prirodni apgrejd idioma pokazati zube i imati muda, uz onu obaveznu i danas tako rasprostranjenu crtu političke mistifikacije usled koje je svaka bogovetna interpretacija dozvoljena.

Kao pojava, sreće se na a) individualnom, b) kolektivnom i(li) c) državn(ičk)om nivou.

To su ona slova na reklamama koja se pojave u vremenskom periodu od 0.001 milisekund i koja imaju zaista čudnu sadržinu.

Nekada s pravom vrlo cenjena i poštovana obrazovna institucija, u kojoj je studiranje bilo rezervisano samo za najsposobnije i najtalentovanije, a danas moralno potpuno srozan fakultet, koji upisuje (a bogami i završava!) svaka šuša koja zna da izračuna maseni udeo soli u rastvoru soli i vode i da nabroji sve faze mitoze. Ili, naravno, kome je i ovo previše komplikovano, a ima i takvih, kešira 'pravoj osobi' 3-4 'iljade evra, čime bez muke postaje ponosni student uglednog fakulteta. Od 6 godina, koliko traje fakultet, prve tri su pretežno rezervisane za pretkliničke predmete (anatomija, histologija i embriologija, humana genetika, medicinska biohemija, fiziologija, mikrobiologija i imunologija, patološka anatomija, medicinska statistika i informatika...), dok se počev od 4. godine akcenat stavlja na kliničke predmete (interna medicina, dermatovenerologija, psihijatrija, hirurgija, pedijatrija, ginekologija, oftalmologija, ORL, medicinska higijena i ekologija, sudska medicina...). Na fakultetu postoje 3 grupe studenata. Vrlo je upečatljiva grupa platiša&tatinih sinova. Kod prvih, ocena koju dobiju je direktno proporcionalna dubini džepa (jer, zaboga, ne mogu isto koštati šestica i desetka iz anatomije!), dok drugi redom dobijaju desetke, s obzirom da im roditelji druguju sa kolegom koji ispituje njihovo čedo. Kod mene na drugoj godini ima brdo onih koji su 'ladno dobili desetke iz ubedljivo najtežeg predmeta, nek priča ko šta hoće, fiziologije, a kad bi ih sad neko pitao da objasne definiciju akcionog potencijala, odgovorili bi da se radi o novom energetskom piću. Inače, o cenovnicima pojedinih profesora se toliko javno govori, da će ih još istaći na vratima kabineta! Druga grupa su vanserijski talentovani studenti, inteligentni i sposobni, koji su u stanju da za nedelju dana 'progutaju' knjigu od 1500 strana. Ovi studenti su, čini se, trn u oku većine profesora, koji ih kinje i dezavuišu jer misle da svojim fantastičnim znanjem i trudom pokušavaju da omalovaže njihov značaj i položaj. Drugi su, prosto, besni, jer, zaboga, zašto bi neko 'od korice do korice' naučio knjigu od 1000-2000 strana, kad je mogao jednostavno da plati 1000 evra?! Trećoj grupi studenata, prosečnim studentima, u koju i sam spadam, fakultet je važan i trude se, ali ne fanatično, pa im se ocene kreću u opsegu od 6 do 8. Ova grupa je profesorima najmanje interesantna. Fakultet potencira teorijsku spram praktične strane medicine, pa tako dobijamo mlade lekare koji 'u prste' znaju da navedu broj i hemijsku strukturu kardiospecifičnih enzima u akutnom infarktu miokarda, ali nisu baš sigrni kako da pacijentu sa infarktom i pomognu. Inače, fakultet jeste vrlo težak, ali se često njegova težina odnosi na obim, a ne na strukturu gradiva. U narodu važi kao najteži, ali pre bih rekao da je najnaporniji i najzahtevniji, dok mislim da su Farmaceutski, Mašinski, Fakultet za fizičku hemiju, ETF, Građevinski, pa možda i molekularna biologija i Rudarsko-geološki znatno teži. Posle 6 godina studija i jedne godine lekarskog staža, stičete diplomu i zvanje doktora medicine, u narodu poznatijeg kao lekar opšte prakse ili samo lekar. Sa njom, u najboljem slučaju, možete udruživati rad u nekom od domova zdravlja, gde ćete ceo dan meriti babama pritisak, pisati upute i uništavati svoje srce hektolitrima turske, tj. domaće kafe, pošto posle 6 godina uloženih u studije medicine po srpskom obrazovnom sistemu za više i niste sposobni. Ako nemate pozamašan kapital izražen u evrima, debelu vezu ili, u najgorem slučaju, prosek preko 9.7, na specijalizaciju zaboravite! Ako vam je nekim čudom i udele, to neće biti specijalizacija koju ste hteli već nešto treće, uglavnom anesteziologija ili opšta medicina. Pa, ko voli, nek izvoli ;) !

Lažeš ko pas, ali sam ja suviše lepo vaspitan da ti to kažem u facu.

Netom po zavrsenoj Akademiji,lutao je Marko ulicama glavnog grada. I negdje u sumrak u nekom uglu sretne neku Ciganku kako prosi,sazali se i dade joj neku sitnu lovu. Ciganka ga odmjeri,dopade joj se naocito momce i odluci da ga nagradi. Zovnu ga,tutnu mu neku flasicu u ruke i nasavjetova da je popije veceras prije spavanja ako zeli sebi dobra u buducnosti. Marko mlad,zelen poslusa je i popi onu tekucinu pred spavanje po savjetu.
Od iduceg jutra njegov zivot vise nije bio isti. Poce da se mijenja. Probudi se kad lezi pored krasne zene. Prvi put je vidi al'zna joj ime. Cimnu on nju stidljivo i sapnu : "Ema,Emice"a ona se cimnu i samo rece :"Gospode Boze,Dragisa radim u drugoj smeni,ne budi me".
"Da,da" promrlja i shvati da je on Dragisa...da,da misli on dok se krece prema toaletu nepoznatog stana koji mu je totalno poznat. Na vratima se susretne sa plavim golobradim deckom spremnim za skolu koji mu zatrazi neki dinar."More majke ti ga sasave i nevaspitane"vrisnu Dragisa dok je decko trcao prema izlaznim vratima.
U hodniku se srete sa podbulim covjekom,crvenih ociju,ocigledno nenaspavan sa alkohlonim oreolom..."More evo i njega nakon cele noci ko zna gde je bio.Kad uzmem motku ima da vam je slomim na ledjima majke vam ga sasave i bezobrazne".Podbuli covjek mu samo dade svezanj novcanica i odgega do svoje sobe.Halapljivo brojeci novcanice,cuo je zenski glas iza sebe. Neka djevojka crne uvijene kose sa carapama "Udarnik"na nogama je govorila : "Svako jutro u kuci je galama,gungula,svadja a ja umorna dodjem sa proba,pa dokle vise"?
Marko zbunjen i neodlucan se spremi i krenu na posao ali ne prema Akademiji ili pozoristu vec prema trgovackom preduzecu gdje je saznao da mu se direktor zove Biberovic,da ga mrzi Kurcubic,da mu je sekretarica Zivadinka,da je na sudu sa Pasalicem i da mu je nadimak Giga.
Nakon radnog vremena dodje Giga kuci. Tisina,nigdje nikoga. Prilegnu malo covjek da odmori,zbunjen je i usni. Kad se probudio nadje se na ladji na Dunavu. Al'je to bio momenat iznenadjenja. Oko njega gorstaci,utuceni,pokunjeni,izmoreni. Ladja se krece prema Zemunu a on gleda u Beograd. No to nije onaj Beograd koji on zna vec neki mali,stari,prljav..gleda on desno kad Turci!!!! Koje iznenadjenje.Svi psuju,cuju se puske,topovi,veliki i silan narod se otisnuo ka rijeci da predje obalu a njega nazivaju gospodarom. Shvati da je..Karadjordje..uh Bog te...sjede Marko od iznenadjenja,shvati da je 19 vijek,da Srbija pada,da je on Veliki vozd,gospodar srpski. Na njemu crna stara nosnja i sablja..gleda u Mladena sto se skvrcio na dnu camca,gleda u onaj narod sto pokusava pobjeci turskom zulumu i pomisli da nesto kaze. Ucuta,prokunu ciganku i shvati da je do vjecnosti zarobljen u Giginom i Karadjordjevom tijelu. Dignu se,dize sablju i ugleda usamljenog konjanika na obali. Nije bio siguran da li je to Milos Obrenovic ili Aleksandar Bercek...

Ukleti Holanđanin ili Leteći Holandjanin je u stvari fantomski brod- iako se Holanđanin odnosi na zapovednika tog broda. Reč je o trgovačkoj galiji iz 17. veka. Prati je legenda da je upala u oluju u blizini Rta dobre nade kod Južne Afrike. Navodno je njen zapovednik odbio da se vrati, zaklevši se nebu i đavolu da će obići rt, pa makar morao da plovi do sudnjeg dana. Tako je taj fantomski brod sa posadom mrtvaca i kostura postao zastrašujući predznak prokletstva.

Pitanje koje nam postavljaju prijatelji roditelja kada ih sretnemo na ulici. Prvo pričaju o zdravlju, o državi i ostalim stvarima, onda odjednom ućute, okrenu glavu ka tebi, i pitaju te: ''A koji si ti sad razred"? Kada im odgovorite, počinje njihova beseda kojoj nema kraja.

Најгора могућа ситуација у којој се можете наћи. Ваш другар лаже, лаже, убија, ви преврћете очима, нервирате се колико лик лаже. А он вас на крају узима за свједока своје приче.

Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića.
Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...

Odmah da se razumemo, ne kritikujem ja crkvu i religiju već pojedince, a to su popovi koji su umislili da su veći od Boga, čast izuzecima. Kako negde sečenje kolača košta 500, negde 300, a negde koliko daš, kako opelo za sahranu košta 7000, negde 5000, a negde koliko daš, jel to znači ako ti daš 7000, pokojnik ima specijalnu VIP ulaznicu za raj i sve pogodnosti koje idu uz nju. Rodi se neko-pare, umre neko-pare, venčanje-pare, slava-pare, sveti vodicu-pare... Nije moja baba luda bila kad me je terala da studiram bogosloviju.

Pretnja koja iskazuje nameru ubistva.

Tabut je turcizam koji predstavlja ime za sanduk ili nosila. U svakodnevnom govoru koristi se za imenovanje neke uzane, tesne, ,mračne sobe. Ako čovek bude dugo u njoj, provodeći vreme na razne načine i on postaje isti. Bezvoljan, razočaran, deprimiran. Tako da ovaj termin može da predstavi i čoveka kao tabuta ili što bi mi rekli namćor, mizantrop.

Stilska figura koju koriste pripadnici MUP-a u svojim izveštajima i tokom usmenih kazivanja. Obuhvata više jezičkih trikova kojima se preuveličava neko nedelo (izražavanje mase ''ulova'' manjim mernim jedinicama, pleonazmi, menjanje redosleda reči u rečenici...). Hiperbolisanjem glorifikuju sami sebe, opravdavaju svoje mesto na državnoj sisi, zastrašuju pučanstvo,.... i nekako deluju pametnije, jebemliga.