Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".
Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.
Noob: Brate, koji ti imaš kompjuter?
Geek: AMD Athlon 2 Ghz, 1 GB RAM-a...
Noob: Ma brate, koji ti je to Pentium?
Geek: Pa... Može se reći da je kao Pentium 4.
Noob: Brate, to je sranje, meni će ćale da kupi Pentium 5!
Geek: Kako kad Pentium 5 ne postoji?
Noob: Šta jedeš govna, ima ga moj brat od strica i to je najbolji kompjuter na svetu!
Geek: Zbogom pameti...
Kad bi se šalili i nemoguće, ali dobro za nadahnjujući popodnevni razgovor uz ceđenu pomorandžu ili pivo u zavisnosti od potrebne količine onog hormona sreće.
Prosečna pripadnica svog pola može da ima neoborivu sigurnost snagom svog znanja u strukturu antirid kreme od borovnice, u zanosni miris L' eau de toilette od cimeta za jesenje dane ili u performanse ljubičastih dvanaestica od satena sa čipkom pozadi, jer to u svakom pojedinačnom slučaju uvek jeste "kao stvoreno za nju" ali ne i u pristajanje onog muškog stvora uz njen karakter, potrebe i stajling da se ne izrodi sumnja ni jednog trena. Uostalom, bez sumnje nije zanimljivo, i nema potrebne (pre)doziranosti za ono bar nepogrešivo verovanje u njegov osećaj za romantiku. Jer, Taj Čuveni (uvek u nekom periodu i dobro čuvani) Gospodin On, sve zna. On baš sve zna, bitanga, tako uznemirujuće bude blizu i može mnogo da popije, priča o svojim podvizima, sopstvenom penjanju liftom ili stepenicama uspeha i o ortacima sa kojima deli mišljenje da se žene lože na njih i smeje se, a oči mu budu prelepe; govori o nekom zajedničkom horizontu, da ona i on budu još srećniji gde god se nalazili jer su zajedno, reči su lepe, podrazumeva se da su zajedno. Seks? Odličan. I sličan i različit bude za nju, a njegovo odsustvo onda ona dopiše na onoj belini između redova usmenih saopštenja sećanjem na njegov parfem, srculencem, ili još jednim cipelama.
Priča "o nama" je ispunila svoju svrhu.
-Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka... jer sreća je lepa samo dok se čeka!*
*neko mi je jednom rekao da je ona bila lezbejka. Ima logike.
Izraz se koristi pri opisu događaja sa nezasitim ženkama koje sada moraju da dožive pročišćujuće iskustvo.
- Je li, sine, šta je bilo sinoć sa Mirelom, baš te zažareno gledala tamo kod šanka?
- Pa vodila me posle kući... da me gleda.
- Idi: da te gleda?!?
- Aha. Pocepao sam joj gaće na pola pretsoblja, i golu je namestio na trpezarijsku stolicu. Dobra stolica, solidna, od bukovine.
- Mojne da kenjaš da je bukovina?
- Razumem se u drvo, slušaj dalje: jednu nogu joj naslonim na sto, drugu na radijator, raskrečim je ko svetu Rimljani Paraskevu ... ili je to bila Evdokija? Nema veze, glava joj padne tamo iza naslona, ne može da drži glavu. Ja se upro o stolicu, udobno mi, mogu da ja nabadam kao torero mladog bika u predigri koride. Procurelo do poda, ona se obeznani. Istresem ga u nju, i legnem na kožni kanabe.
- Dobra priča. Baš umeš da pričaš, plastično, ono, mislim, doživljajno...
- Nije kraj: ona dođe, legne na mene. Meni vrućina, malo je pomerim. Tu pričamo jedno frtalj sata, kad ona uzme mačora u usta. Mačor odgovori brzo, i tu je naguzim tako da joj levu nogu popnem na naslon za ruke, malo asimetrije uvek oživi situaciju. Znoj joj se sliva niz leđa: snošaj produženog trajanja, normalno... Pred kraj počne da vrišti. Prozori bili otvoreni, ona kaže: Blago meni, pored prozoraaaa... zagrcne se od naboda. Neka prozora, kažem ja.
- Jadna devojka...
- Nije jadna: pričamo mi tu, slepljeni ko šiptarske krpe na sladoledžijskom štandu u ponoć na porečkoj rivi, kad ona počne: "Hm, Miško, znaš, imam jedan problem?". Koji je kurac sad, pomislim, da joj nije neko bolestan pa joj treba kinta za lekove? "Koji problem imaš, maco", procvrkućem ja. "Pa", kaže ona, "mislim... veliki problem". "Nisam mislio na veličinu", spustim ja diskusiju u realne okvire, "mislim: šta te muči?" "Pa", nastavi ona da žilavi , "mislim...". Tu ja skapiram: "Pa ti nisi svršila?!?" I tu ona zasija okicama!
- Au, jebote, pa šta ćemo sad?
- Kako šta "ćemo"? Šta ti tu imaš da radiš koj moj? Uputim joj ja tu jedan pogled koji sam pokupio od Gari Kupera u "Vera Kruzu" sa Bertom Lankasterom, ono kad se spremaju na poslednji dvoboj kog će Lankaster završiti u prašini, i kažem: "Bejbi, daj mi minut vremena". A onda dodam: "I potrudi se malo za svoj orgazam, nemoj da mi gotovanišeš tu...". I ona se baci na blajv ko koker na porciju mesnih kuglica... Ne znam jesam li ti pričao da kokeri ne umeju da stanu dok jedu, mogu da prsnu ako im ti stalno doturaš hranu, to je zbog neke digestivne anomalije koja...
- Daj ne seri sa psima, drž' se teme!!!
- Dobro, dobro... i tako ti ga ona tu polira jedno 15 minuta... i Krstivoje se podigne iz mrtvih. I da vidiš: uzmem da privlačim onu stajaću vešalicu za sakoe, prazna vešalica, stajala pored kanabeTa, podmetnem joj pod pregib kolena, noga joj visi kao otkinuta, napali me ono stopalo... ja se uprem o parket, dobar, čist parket, lakiran...
- NE SERI PRIČAJ!!!
- ... i krenem da joj ga guram u rč! Mirela zavrišti i baci se prstima na kliću, samo mlati glavom. Prozori otvoreni, komšije već sigurno pozauzimale poze sa grickalicama po svojim sobama... al ko ga jebe. Ima da mre ženska, sama je tražila!
Bokser kad skine majicu neki te svetac gleda sa njegove plećke.
sluzi da se opise intimni zivot neke bas bas "slobodne" devojke
pa brate nije te valjda ona odjebala, nju nije jebao samo onaj ko zuri i ko ima proliv...
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Rečenica kojom drugaru indiskretno stavljaš do znanja da riba koju merka, već ima jebača.
-Zaljubio sam se u Jelenu brate. Gotovo.
-Matori, ona ima nešto u sebi.
-I ti si primetio?!
-Ne konju, nego u sebi ima Bokijevu kiturinu svakog dana.
-E jebi ga..
Glavna sentenca kod prodavača iz Top Šopa koja bi trebala da privuče gledaoce a ustvari ih samo još više odbija od produkta, naravno zbog iritacije koju izaziva.
- I predstavljamo vam najnoviji dildo na tržištu..
- Hm, mogla bi to da uzmem, ček da vidim.
- Da, da dragi gledaoci, uz njega ćete da dobijete bonus set noževa od nerđajućeg čelika..
- Koji će mi to kurac?
- Ali, ima još! Dobićete i dva para čarapa koje svetle u mraku, i 5 pari..
- Ma idi u pičku materinu, neću ja čitav Top Šop da kupim, htela sam samo jebeni dildo.
U zimskom periodu pandan frazi 'cao sta radis'.
Promena koja može da pogodi samo duvače, pajdomane i vukajlijaše.
- Matori nema džidže, nema dopa samo lobetina se valja, a skupa je k'o đavo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta je ovo? Gde je zelena boja? Gde je zažućena defka? Što je sve ovako belo?
Utešna nagrada ispaljenog lika. Kako se drugačije oprati i opravdati, nego starim dobrim svrgavanjem krivice.
Posle četiri popijene rakije, ugašene sa pola čaše nikšićkog, muda dovoljno porastu da se priđe devojci. Naravno, prepričavanjem u sebi, uvek ispadamo nekako kul, kao oni englezi iz supergotivne emisije o kolima, ali na pretposlednjem koraku do nje, javi se i ona druga strana.
- Ćććao, šta ima?
- Ćao, ćao. Ništa evo, đuskam i to, ti?
- Oouuvaj, pitao sam se, jel bi možda htela da odemo tamo da cirkamo onu Daretovu radžu?
-Hmm, ne.
- A da izađeš sa mnom sutra do košutnjaka, reko mi Miške da je do jaja pogled?
- Preskočiću i to.
- Što, šta mi fali?
- Reinkarnacija?
-----------------------------------------
:ima dečka, ima dečka, ima dečka:
Deset dugih koraka kasnije:- Šta bi, i ti ga izduvao kod male Sanje?
- Ma ima dečka budalo, ne mešam se ja u veze nisam takav.
Dobacivanje vickastog dečka kada njegova devojka razgovara ili se dopisuje sa nekom dobrodržećom drugaricom.
Uslov koji mora biti ispunjen: devojka koja ima smisao sa za humor.
U principu, može i bez ovoga, ali se time ne garantuje bezbednost genitalija.
Često izgovarana rečenica od strane ljudi koji su lenji toliko da ih mrzi iako umiruću od žeđi odu po vodu koja je udaljena metar od njih.
- Matori ajde u grad da ti nađemo neku dobru cupi!
- Ma beži bre ima vremena tek mi je pedes' osma.
Nema mogućnosti. Ništa od toga.
-Tebreks, kako bilo na razgovoru, jesu li te primili?
-Rekli da se vidi da imam želju, ali...
-Razumem, pedala!
_______________________________________________-Tata, za Novu Godinu, da mi kupiš novi Super Duper Truper automobil!
-Lepo je sine što imaš želju...
Kraći oblik narodne izreke:
svašta kurac napravi, pička rodi, voz povuče i vojska obuče.
Obično se koriste kad vidite da neko postupa suprotno zdravom razumu.
Kupanje jednom u mesecu, godini ili životu.
Ulaganje cele plate na veliku kvotu u kladionici umesto kupovine potrepština za porodicu.
Proveravanje nivoa goriva u rezervoaru upaljenom šibicom i slično.
Čućemo se, dogovorićemo se, videćemo se, dogovorićemo se da se čujemo da bismo se dogovorili da se vidimo... al' juče.
Neko nepoželjan u društvu
- Čujem idete na svirku večeras? Kad se nalazite? Doš'o bih.
- Aaam, još nismo sigurni... al' ima vremena, smislićemo već.
Znači da je ružan k'o lopov, ali ga to ne sprečava da taslači najbolje pičke u gradu kad god mu se digne ona stvar. Ili, da položi ispit iz predmeta za koji nije baš siguran ni kako se zove.
- Znači, ne mogu da verujem. Onaj Vlada... 'si video šta on šeta svako veče?
- Jesam, brate....
- Nije mi jasno! Izgleda kao genetski koktel Igora Miklje i Ruške Jakić, Berluskoni može da mu jede sa glave, a Stiv Bušemi je za njega bodi bilder... jebote, kako?!
- Jebiga, ima čovek žvaku...* * *
- Odlično, kolega, čista desetka, vidi se da ste vredno radili!
- Itekako, profesore, jutros sam se radio do pet ujutru... a, šta sam ovo polagao?
Razoravajući komentar nakon razgovora sa "skockanom" pripadnicom lepšeg pola koja, blago rečeno, nema ništa u glavi.
Osoba kojoj ne verujete ni u ludilu.
Kazemo za nekog ko je mnogo glup :
- Brate glup si koliko si tezak.
