- Je li, sine, šta je bilo sinoć sa Mirelom, baš te zažareno gledala tamo kod šanka?
- Pa vodila me posle kući... da me gleda.
- Idi: da te gleda?!?
- Aha. Pocepao sam joj gaće na pola pretsoblja, i golu je namestio na trpezarijsku stolicu. Dobra stolica, solidna, od bukovine.
- Mojne da kenjaš da je bukovina?
- Razumem se u drvo, slušaj dalje: jednu nogu joj naslonim na sto, drugu na radijator, raskrečim je ko svetu Rimljani Paraskevu ... ili je to bila Evdokija? Nema veze, glava joj padne tamo iza naslona, ne može da drži glavu. Ja se upro o stolicu, udobno mi, mogu da ja nabadam kao torero mladog bika u predigri koride. Procurelo do poda, ona se obeznani. Istresem ga u nju, i legnem na kožni kanabe.
- Dobra priča. Baš umeš da pričaš, plastično, ono, mislim, doživljajno...
- Nije kraj: ona dođe, legne na mene. Meni vrućina, malo je pomerim. Tu pričamo jedno frtalj sata, kad ona uzme mačora u usta. Mačor odgovori brzo, i tu je naguzim tako da joj levu nogu popnem na naslon za ruke, malo asimetrije uvek oživi situaciju. Znoj joj se sliva niz leđa: snošaj produženog trajanja, normalno... Pred kraj počne da vrišti. Prozori bili otvoreni, ona kaže: Blago meni, pored prozoraaaa... zagrcne se od naboda. Neka prozora, kažem ja.
- Jadna devojka...
- Nije jadna: pričamo mi tu, slepljeni ko šiptarske krpe na sladoledžijskom štandu u ponoć na porečkoj rivi, kad ona počne: "Hm, Miško, znaš, imam jedan problem?". Koji je kurac sad, pomislim, da joj nije neko bolestan pa joj treba kinta za lekove? "Koji problem imaš, maco", procvrkućem ja. "Pa", kaže ona, "mislim... veliki problem". "Nisam mislio na veličinu", spustim ja diskusiju u realne okvire, "mislim: šta te muči?" "Pa", nastavi ona da žilavi , "mislim...". Tu ja skapiram: "Pa ti nisi svršila?!?" I tu ona zasija okicama!
- Au, jebote, pa šta ćemo sad?
- Kako šta "ćemo"? Šta ti tu imaš da radiš koj moj? Uputim joj ja tu jedan pogled koji sam pokupio od Gari Kupera u "Vera Kruzu" sa Bertom Lankasterom, ono kad se spremaju na poslednji dvoboj kog će Lankaster završiti u prašini, i kažem: "Bejbi, daj mi minut vremena". A onda dodam: "I potrudi se malo za svoj orgazam, nemoj da mi gotovanišeš tu...". I ona se baci na blajv ko koker na porciju mesnih kuglica... Ne znam jesam li ti pričao da kokeri ne umeju da stanu dok jedu, mogu da prsnu ako im ti stalno doturaš hranu, to je zbog neke digestivne anomalije koja...
- Daj ne seri sa psima, drž' se teme!!!
- Dobro, dobro... i tako ti ga ona tu polira jedno 15 minuta... i Krstivoje se podigne iz mrtvih. I da vidiš: uzmem da privlačim onu stajaću vešalicu za sakoe, prazna vešalica, stajala pored kanabeTa, podmetnem joj pod pregib kolena, noga joj visi kao otkinuta, napali me ono stopalo... ja se uprem o parket, dobar, čist parket, lakiran...
- NE SERI PRIČAJ!!!
- ... i krenem da joj ga guram u rč! Mirela zavrišti i baci se prstima na kliću, samo mlati glavom. Prozori otvoreni, komšije već sigurno pozauzimale poze sa grickalicama po svojim sobama... al ko ga jebe. Ima da mre ženska, sama je tražila!

pa brate nije te valjda ona odjebala, nju nije jebao samo onaj ko zuri i ko ima proliv...

-Заљубио сам се у Јелену брате. Готово.
-Матори, она има нешто у себи.
-И ти си приметио?!
-Не коњу, него у себи има Бокијеву китурину сваког дана.
-Е јеби га..

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

- И представљамо вам најновији дилдо на тржишту..
- Хм, могла би то да узмем, чек да видим.
- Да, да драги гледаоци, уз њега ћете да добијете бонус сет ножева од нерђајућег челика..
- Који ће ми то курац?
- Али, има још! Добићете и два пара чарапа које светле у мраку, и 5 пари..
- Ма иди у пичку материну, нећу ја читав Топ Шоп да купим, хтела сам само јебени дилдо.

- Matori nema džidže, nema dopa samo lobetina se valja, a skupa je k'o đavo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta je ovo? Gde je zelena boja? Gde je zažućena defka? Što je sve ovako belo?

- Ћћћао, шта има?
- Ћао, ћао. Ништа ево, ђускам и то, ти?
- Ооуувај, питао сам се, јел би можда хтела да одемо тамо да циркамо ону Даретову раџу?
-Хмм, не.
- А да изађеш са мном сутра до кошутњака, реко ми Мишке да је до јаја поглед?
- Прескочићу и то.
- Што, шта ми фали?
- Реинкарнација?
-----------------------------------------
:има дечка, има дечка, има дечка:
Десет дугих корака касније:

- Шта би, и ти га издувао код мале Сање?
- Ма има дечка будало, не мешам се ја у везе нисам такав.

Uslov koji mora biti ispunjen: devojka koja ima smisao sa za humor.
U principu, može i bez ovoga, ali se time ne garantuje bezbednost genitalija.

- Матори ајде у град да ти нађемо неку добру цупи!
- Ма бежи бре има времена тек ми је педес' осма.

-Тебрекс, како било на разговору, јесу ли те примили?
-Рекли да се види да имам жељу, али...
-Разумем, педала!
_______________________________________________

-Тата, за Нову Годину, да ми купиш нови Супер Дупер Трупер аутомобил!
-Лепо је сине што имаш жељу...

Купање једном у месецу, години или животу.
Улагање целе плате на велику квоту у кладионици уместо куповине потрепштина за породицу.
Проверавање нивоа горива у резервоару упаљеном шибицом и слично.

Неко непожељан у друштву
- Чујем идете на свирку вечерас? Кад се налазите? Дош'о бих.
- Ааам, још нисмо сигурни... ал' има времена, смислићемо већ.

- Значи, не могу да верујем. Онај Влада... 'си видео шта он шета свако вече?
- Јесам, брате....
- Није ми јасно! Изгледа као генетски коктел Игора Микље и Рушке Јакић, Берлускони може да му једе са главе, а Стив Бушеми је за њега боди билдер... јеботе, како?!
- Јебига, има човек жваку...

* * *

- Одлично, колега, чиста десетка, види се да сте вредно радили!
- Итекако, професоре, јутрос сам се радио до пет ујутру... а, шта сам ово полагао?

- Brate glup si koliko si tezak.

- Memedović (voditelj):
Evo nas u Zapadno Severno Novoj Malineziji, idemo do sela Šalabalavukojebinanakrajsvetala gde nas čeka jedan od naših imigranata koji ovde živi već sedamnaest godina, Milojko Grišić...

- Memedović (primer):
Znaš, ove godine idem na Filipine tamo imam neku tetku ili tako nešto, a posle ćemo verovatno i u Argentinu da svratimo, znaš kod one sestričine od mog strikana, al' mi žao što nećemo stići da odemo u Togo, baš sam hteo da vidim čukunstrica od tetke....