San svakog Lazarevčanina.

Ono što kaže devojka kojoj je kasnila menstruacija.
Ili dečko koji je osedeo čekajući.

Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.

Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.

Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene

Jednom davno najmudrijem od svih hajduka, negde izmedju prvog i drugog bokala vina, pade napamet ingeniozna ideja. Bese pozna jesen 'iljadu... i neke,u sumi je vec pocelo da biva hladno, a prosle su godine od kako se vucara po raznim vukojebinama jos od onomad kad je pobeg'o iz sela... U selu vise nije bilo zivota,Turci su cinili tezak zulum, posla nije bilo, globe su bile velike i tad je resio da uzme stvar u svoje ruke. I uzeo je (pusku) i zapalio u prvu sumu da radi ono sto najbolje zna, otima bogatima i deli sirotinji (sebi). Ni slutio nije da ce njegova akcija u buducnosti dostici Epske razmere. Dakle skupio je taj mudri hajduk sve svoje drugove kod stabla za sastanke i rekao: "Braco Novembar je mesec, ne pomaze ni rakija u zagrevanju nasih junackih tela..." Na sta se junaci slozise svi... "Braco navukli smo grdne prehlade, ide zima, najslabiji period naseg poslovanja, a i kerovi su nam za petama!" (mislio je na Turske kerove koji lako namirisu njihovu hajducku travu koja sluzi za lecenje prehlade...) "Imam resenje za sve nas, posto lisce opada sve manje ima mesta za skrivanje, moramo traziti druga resenja..." Svi su se zapitali "Gde!?" a on je rekao: "Ja imam onu Jelenu,jeste kurvestija al' posluzice da se nas sest sakrijemo kod nje i nece nas odati ako damo sve od sebe da zadovoljimo njene apetite...." U tom trenutku ostali su znali da je ovo prava odluka. Svako od njih je imao bar jednu ovakvu koju je posecivao i u zoru bezao glavom bez obzira... I slozise se s' njim. Tada mudri vodja zavrsi svoj govor: "E pa braco, sutra je Mitrov dan da ga proslavimo svi zajedno pa kud koji mili moji, pa se vidimo na prolece kad lisce ozeleni..." Neko iz gomile rece "Mozemo da se nadjemo na Djurdjev dan,to je moja krs'na slava, valja se da se zalije..." I svi se slozise i bi tako....

Dva prekrasna dragulja, fatalna kombinacija masnog tkiva i nabubrelih, mrkih bradavica. Krv, znoj i suze. Rad, red i disciplina. Istorija čovečanstva u jednom pogledu. Muškarci su ovoj civilizaciji ponudili samo glupe, sporedne, nepotrebne stvari: rat, roštilj, fašizam, fudbal, usisivač, peglu, frižider, skafander, saksiju ... Sve što je na ovom svetu vredi, isključivo je vlasništvo žena. Predmet fascinacije, obožavanja, divljenja, cviljenja i balavljenja, ženske su grudi vekovima bile sredstvo dominacije nad muškarcima. Danas modni trendovi, upravo preko grudi, dominiraju ženama. Reklame su uništile ravnotežu među polovima, žene su nesigurne, a muškarci frustrirani.
Ideal ženskih grudi nije uvek bio isti. Prvo su poželjne bile velike, pa nešto manje, pa potpuno male, pa onda ponovo velike. Trendove su diktirali ratovi, tržište, modni kreatori, društvene krize i muškarci. Tek je oslobođena žena shvatila da su njene grudi njena lična stvar. Ali kasno. Došla je televizija i odmah je nametnula svoje standarde. Bilo da su male, velike, čvrste ili mlitave, ženske grudi su oduvek bile predmet fascinacije. Dete ih traži, muž ih želi, žena se identifikuje, lekari žele da ih štite, reklame ih koriste, inspiracija su za umetnike, modne magazine, pornografske revije, naučnike...

Janis je bila putnica u jednom veselom vozu, u kom je bilo mnogo seksa, a niko nije dobio SIDU, jer su to bila čednija vremena.Da li su svi platili karte, tj. da li se Janis švercovala, nema pouzdanih podataka( OZNA sve dozna, ali CIA o ovome uglavnom ćuti), a da je svima bilo lepo-pričalo se...
Ona je pravi dokaz da prvi i autentični zazuzimaju najbolja mesta u vozu, bioskopu, a i mnogo, mnogo šire

Označava osobu koja ce pustiti krv zbog viših ciljeva. Samo ovde nema ni D od dobrovoljnosti.

Uberosveta pripadnici ženskog pola, koja vas je izradila, povredila ili mrko pogledala, u sapunicama i filmovima afkors. Pošto karma igra za razjareno-ucveljenog lika, svaka opcija da ne kupuje meta kondome ili da ih ostavi na njemu nepristupačno mesto je, podrazumeva se, isključena, te je samo potrebno odabrati pravi trenutak i iglu i osveta može da počne. Jebitačna osveta, ali bukvalno. Ako je potrebno napraviti majndfak situaciju, kao što to biva u sapunicama, ispašće da ste vi zapravo otac deteta čiji ste život navodno prouzrokovali, jer kondomi vazda pucaju i kada vi to ne želite. A i karma je kurva, pa ne igra za vas kad vama to odgovara.

Ustaljen dobitak Nobelove nagrade za mir.

Komentatorska uvertira pred sam start jedne fudbalske utakmice, u kojoj se sastaju dva tima koja su ranije već ukrštala koplja, pa im je ova utakmica svakako jedna repriza. Ume da bude veoma iritantno slušati kako je tekma koju gledamo zapravo repriza tamo nekog duela izvađenog iz naftalina, gde se fudbal igrao krpenim loptama, i gde je bilo normalno uvesti psa na teren. Niski standardi, nekvalitetan fudbal, ali istorija je ipak bila ispisana.
Bilo da je reč o sudaru dva fudbalska giganta, ili jednog giganta sa vrećom za udaranje, ili duel dve vreće za udaranje (onda svakako jedna drugoj predstavlja u isto vreme i giganta i džak za punjenje), komentator će reći kako gledamo još jednu zanimljivu utakmicu, reprizu one koja se odigrala pre pet vekova na jednoj livadi. Naravno sa istim akterima, to jest istim imenom kluba, ako i on nije u međuvremenu promenjen. Generacijski gledano, osobe koje su odigrale pomenute mečeve možemo svrstati u redove navrndeda, askurđela, kurđupa ili kojih već staračkih kolonija koje idu posle titule pradeda. Većina se, naravno, odvano vinula u legende najčuvenijeg sporta na planeti, i postala sastavni deo zemljišta.

Uber-gušt.
Ako oko ičega u Srbiji danas postoji koliki-toliki konsenzus, to je da je većina naroda 5. oktobra osetila toplinu oko srca kada je demoliran butik Marka Miloševića, pri čemu je na zidu dotičnog ispisan sada već čuveni grafit- "Žali se tati!". A tata od tog dana, kao što je poznato, više nije mogao ništa, pa je nju ejdž Rada Pašić samo mogao u svojoj kući u Požarevcu vulgarno da proklinje, prazno preti i vređa, kako svedoče oni koji su radili kod njega. Ovaj manje-više simboličan čin označio je kraj zabranjenog grada, u šta se Požarevac za vreme nezvanične strahovlade gospodina sina pretvorio.
Dok će o Slobi konačan sud dati istorija kada prođe neko pristojno vreme, već sada svi vrlo dobro znaju da Mare nije mogao ni taj butik, ni Bambilend, pa ni Požarevac da stekne noseći gajbice, kako je tvrdio njegov ćaća u svom poslednjem intervjuu neki mesec kasnije.
Kao fraza, sasvim je primenljiva i dan-danas, uz neizbežan efekat gledanja kako se dojučerašnji tlačitelj slama.

На'вата ли неку цупи? Боксерски начин да питаш ортака да ли је омрсио брке.

To su dogadjaji koje skola organizuje da bi uzela debele pare a djaci ih jedva cekaju jer to im je kao slobodan dan.

Zlo s kraja dvadesetog vijeka,preciznije kraja osamdesetih.
Kao i sve dobro iz tih godina,i Warhammer se odrzao do danas,praveci pometnju u geek i nerd redovima koji su uglavnom navikli na takve igre,jer su se mnogi drugi pripadnici raznih socijalnih kasti ukljucili u igranje istog.
Najlakse ga je opisati kao mutirano dijete Dungeons and Dragons-a i Star Warsa,sa primjesama religije i ljudske prirode i obicaja generalno,al to bi bio vrlo slab opis,slican opisu boje ociju figuri osobe koju ne poznajemo a nalazi se na rastojanjo od pedeset metara od nas u gustoj magli.
Warhammer je univrzum u kom svemirski vitezovi kolju gomile vanzemaljaca i demona,radeci to na svima dobro poznat nacin-propagandom,religijom i mrznjom i sto je najcudnije,prica pije vodu jer je bez rupa-demoni u svemiru su potpuno normalna stvar.
Istorija Warhammera pocinje krajem dvadeset prvog vijeka i pocetkom zlatnog doba Covjeka,s cijim pocetkom mnoge druge rase bivaju skoro pa unistene ili istrebljene.
U 41om milenijumu,ljudska rasa je mehanizam mrznje,rata i totalnog unistenja,a u isto vrijeme i protagonista i antagonista price.
Sve ostale rase u igri su tu da bi pale pokosene metkom prosjecnog covjeka.
Razlog zasto jedan dio ljudi voli ovu igru je i to sto orci nose sjekire i mitraljeze u isto vrijeme i jasu rakete.

Evo napokon prave verzije nemilog događaja negde u Negotinskoj Krajini.

Vašar k'o vašar, balerina, kolca na sudaranje i, naravski, the ringišpil. Običan, malo izanđao, ali služi svrsi. Ganci što ga montiraju malo popili, malo ih bole tuki da tu sad ugađaju mesto i 'ladovinu, i metnu ga oni tu. Pored seoske škole.

I počinju da pristižu prve mušterije, nakinđurene, rumene i debele. Poseda prva tura ( kasnije se ispostavilo i poslednja tog dana), svi veseli, podvriskuju, podjebavaju se na vlaškom, i čekaju da majstor uključi vrtešku. Upali Ciga ono čudo, centrifugalna sila krene da se za'ukćava, leleee, Vlasi poludeše od sreće, pa sad kreće zezanje, bre! Piči Izvorinka Milošević, smrde one kobasice, a centrifugalna sila dostiže zavidnu snagu.
Kako krug ringišpila počinje da poprima na obimu, tako ovaj manje pijani Ciganin počinje da uviđa draškajuću blizinu školskog zida u odnosu na centralnu tačku svog ringišpila. I gle, Vlačići počeše da se blago češaju. O zid. To u prvom krugu. U drugom ramena počeše da bole. Smeh poče da jenjava.
I tako, dok manje pijani Rom uspe da izgovori : "A be Džafter, ava kari, kurafte pozicija!", pripadnici rumunsko- moldavskog porekla počeše da se lepe na zid OŠ-a k'o komarci na kreku. Ostalo je istorija, koja će delimično biti preneta u primeru, pod uslovom da u podsvesti zamislite originalan saundtrek koji je pratio ovaj nemili događaj, pesmu "Mandruljica, mandrulja" by Izvorinka Milošević.

Veoma interesantan izraz, nastao u vreme austrougarske vladavine Bosnom. Benjamin Kalaj je bio generalni konzul Austrougarske u Beogradu, a kasnije ministar finansija i guverner Bosne. O tome kako je obavljao tu dužnost dovoljno govori ova živopisna izreka, čijim izgovaranjem možemo da zamislimo brkatog Austrougara koji je zajašio mršavu i izbledelu Bosnu i nema nameru da je pusti... Ni dan danas.

Bolest. Da, komotno se može nazvati bolešću. Ukratko, peripatetici su bili Aristotelovi učenici čije se učenje bukvalno obavljalo u hodu. Završi se predavanja, a oni prešli 8 kilometara jbt.

Telefonski peripatetik ne može sedeti i pričati na telefon, taman mu obe noge bile polomljene, nekako će se vući po podu ne bi li se kretao. Oboleli od peripatetičnog telefoniranja prelaze po 15km dnevno, neki i preko 20 ako ih baaš riba smara da pričaju.

Možda negde na svetu i ima većih meraklija od Turaka. Postoji određena verovatnoća da je i ta slika stvorena u svesti našeg naroda rezultat petovekovnog ispiranja mozga od strane domaćih oslobodilačkih snaga koje su nas sve vreme ubeđivale da su Turci len i neuk narod koji se po cele dane izležava, ispija kahve i čibuka i da samo treba da dignemo ustanak i da će Turci odmah podviti repove i otperjati u pravcu Carigrada. Neka istorija kaže drugačije, mada nije isključeno da postoji još neka, drugačija. Ovde isključivo na istoriju mislim.

Istini za volju, "merak" je turcizam, a mi je uveliko i naveliko koristimo. Možda mi i nemamo naše reči da opišemo merak? Da li uopšte znamo šta je merak? Ili, pak, sevap? Inuiti imaju na hiljade reči za sneg, da li oni imaju svoju reč za merak ili i oni koriste ovaj turcizam? Nisam siguran, ne poznajem nijednog Inuita a i čini mi se Turci nisu stigli do njih, a da jesu, ko zna kojim bi se jezikom tamo govorilo. Uostalom, šta će Turci na severu, gde je tu merak?

A "bujrum" znači "izvolite". Ali ne bilo koje. Ima njih raznih. Ponizno izvolite, službeno izvolite, tek tako reda radi izvolite. Ali ne i saću da ti lagano, sa merakom, jebem mater izvolite.

Dva imena koja odisu patriotizmom. Sam uvod u to da ce deca biti mnogo zajebane dase. Sa jedne strane imamo Marka Kraljevića koji šiba šta stigne(...doduše samo u pesmama). Svak' sukne k'o ljuta guja kad se batica Mare mača lati. Ovamo imamo Miloša Obilića koji je pouzdaniji istorijski...jebiga dečko je znao koga da skenja. Šomi je inače bio mnogo lud, kad se zaleti ne zna gde bije.

Na finjaka. Gospodski. Bez upotrebe snage koja klade valja.

Na kredit. Na crtu. Na veresiju.

Na inteligenciju. Na podvalu. Ja sam za vas Zapadna Evropa.