Nije alternativno nego pravo sranje. Bavi se raznim pretpstavkama, od one da li bi Srbija bila bombardovana da se Bili i Monika nisu bavili download/uploadom pa do pitanja na šta bi ličila Biblija da su Adam i Eva pojeli zmiju a ne jabuku.
Samo se glumci menjaju. Ne mora čovek da bude istoričar da bi to shvatio.
Ljudska glupost zato i jeste svemoguća, jer je svima dostupna.
Pakost, mržnja, ljubav, prokletstvo, alavost... uvek će na Zemlji postojati.
Još onomad kad sam se napio i kad su me vodili na ispiranje, reko sam sebi: Nećeš više nikad u životu da lizneš alkohol! I ne vredi, opet sam se sinoć odvalio.
Jebi ga, istorija se ponavlja
Kaže se u situaciji koja je identična nekoj koja se desila ranije.
Moj ćale: E, tata, ja bi večeras da ostanem u gradu do deset!
Moj deda: Ma jesi li ti normalan! Znaš li koliko se propalica šeta gradom u to vreme! Opljačkaće te ludače!
____________________
Ja: E, ćale, vraćam se kući oko pola četiri...
Moj ćale: Ma jesi li ti normalan! Znaš li koliko se propalica šeta gradom u to vreme! Opljačkaće te ludače!
Moj deda: Istorija se ponavlja! hehe
Situacija kada obrišeš istoriju na pretraživaču zbog pornjave ili slika bivše na fejsu a onda napakuješ za par sekundi neke random sajtove koje imaš na tulbaru ili neke druge gluposti da ne bude baš očigledno .
- Da neznam bolje mislila bi da si peder ?
Kad god pogledam istoriju ti gledao neke bzv slike ortaka tvojih i čitaš Blic , članak o penzijama .
Nov ili skoro nov udžbenik iz Istorije, nasleđen od prošlogodišnjeg učenika starijeg odeljenja.
Boljka koju je provalio sav učiteljski kadar i bio presrećan zbog toga.
- Gde je Bole? Nije doš`o, a zna da treba da odgovara.
- Boleo ga stomak!
- Boli njega istorija, deco!
Ono na šta Amerikanci jako puno polažu. Posledica bogate istorije su nazivi ulica i avenija - peta, sedamnaesta, trideseta, osamdeset prva..
Reč "patetika" potiče od starogrčke reči "pathos". Ova reč imala je najplemenitije moguće značenje: uzvišenosti, posvećenosti, vrhunske emocionalnosti. Estetička kategorija uzvišenog vezana je, pre svega, za starogrčku tragediju. Antički tragični junaci uvek stoje, busaju se u grudi, kleče, dižu ruke u nebo, ali nikada ih nećete videti da sede, jedu ili obavljaju nešto svakodnevno. Junak koji seda usred uzvišene tirade pokvario bi ceo utisak. Vremenom, svako preterano iskazivanje emocija nazvano je patetičnim i dobilo negativan prizvuk i epitet neiskrenosti. Današnji mali zauzeti čovek nema ni snage, a ni vremena za suviše emocija. Umiranje patetike je, ustvari, i umiranje heroike i heroja u savremenom društvu, a funkciju katarze preuzimaju trećerazredne španske serije i rodoljubivi slogani.
Ono kad imaš dvočas iz istorije.
Fizički neizvodljive oscilacije i ogromna brzina prelaska sa jednog sajta na drugi mogu se svrstati u istoriju pregleda prosečnog oca. Onaj koji ti je juče tražio da mu instaliraš neki program koji je previše komplikovan za njega, danas je pokazao sposobnosti klasičnog nolajfera. Čitanje istorije posle ćaletovog vršljanja je, najblaže rečeno, od igle do lokomotive sindrom.
Ne želiš da znaš šta sve možeš da nađeš ako je kojim slučajem ostao sam u kući.
- Ćale ko je gledao Malu Nevestu ovde?
- Ja.
- A ko je brljao po www.jebislobodnežene.com?
- Ne znam, to moraš majku da pitaš.
Ono što moj mali kaže kad ga pitam šta mu ostalo od predmeti u čkolu.
- Roki, jel si bio u čkole?
- Jesam, tatko!
- Šta ti je ostalo?
- Ništa, tatko, svih 20 dinđi sam dao za kiflu!
- Mene si našo, majke ti ga! Od predmeti te pitam! Imao si 7 kecova!
- A, pa, ostalo je istorija, muzički, mate-a-tatik, kako beše onaj...
Pored viceva Ivana Ivanovića, dočeka nove godina u klubu gde svira Đorđe David, i obraćanja Mirka Cvetkovića građanima, ne mogu da se setim iritantnije stvari. Elem, određeni ljudi su bili prinuđeni da pročitaju par stranica u osnovnoj i srednjoj(eventualno) školi, i ovo je rečenica koja im je ostala urezana u memoriji kao alfa i omega istorije.
E sad, naravno, osmogodišnje školovanje, u učionici koja ima ovaj plakat na jednom od zidova, mora ostaviti posledice, pa taman da je pisalo "Delča ima naj frizuru". Analogno tome, u svakoj raspravi koja uključuje bilo kakav period dalji od pet godina, zlatna rečenica se pojavljuje u mislima, i ponosno/otresito se izgovara, kao da je otkrivena perpetum mobile.
-Ne, pazi, Englezi su to sve zakuvali, jebem li im kraljicu ja malo.
-Ma, aj što su zakuvali, nego što se posle prave i naivni, ja ti kažem, da nema engleza,ne bi ni Hitlera bilo.
-Momci, ne diskutujte za džabe, historia est magistra vite, najebaće oni kad tad.
-Gle ovog pajvana, opet si otvarao sestrinu istoriju za peti razred, da se podsetiš,a?
--------------------------------------------------------------------
- Šaljemo vam kurvu, da se malo opustite!
-Evo seks-bombe ćetnici!
-Ne mogu ja bolan, to mi je učiteljica.
Savjet štrebera kako da je najlakše naučiš.
Svaki put kada je muškarac sam u stanu, vraća se u period istorije kada pantalone nisu ni izmišljene.
Života? Života!!!
- A?
- Ne spavaj na času, pizda ti materina!http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Je fusnota koju je Mojsije procitao pred smrt sa kamenih ploca
Moto većine novih direktora, političara itd.
Jedna epoha se smenjuje drugom čim tvorci prethodne nestanu prirodnim putem.
-Profesore kada je nestalo bratsvo i jedinstvo?
-Umrlo je sa svojim tvorcima, tačnije sa raspadom ex Jugoslavije.
- Sto ce reci...
-Da, upravo tako, čim YU brejkeri izdahnu, nastpiće nova era.
-Kakva će biti?
-To ti meni reci.
To je ona situacija kad shvatiš da su tvoja znanja iz topografije krhka, i da je došlo novo vreme, tj. da se vratilo staro.
Baba: Ajde sine da mi odeš do krojačice, dogovorile smo se da mi zameni dugmad na kostimu, dobar kostim ali mi pootpadala dugmad...
Borko: Važi, baba, gde ti je krojačica, baš sad idem u igraonicu?
Baba: U Kneginje Zorke, tamo na raskrsnici sa...
Borko: Koja ti je to ulica, baba, gde je to?
Baba: Pa ona, sine, što ide od Bulevara Kralja Aleksandra...
Borko: Koji je to bulevar?
Baba: Pa onaj gde je Skupština, sa konjima, sine, šta je tebi, jesi opet pio ona tvoja pića u konzervama?
Borko: A... Bulevar revolucije... dobro, i gde dalje?
Baba: Pa ideš desno kod Metropola, do Makenzijeve...
Borko: Kakva Makenzijeva?
Baba: Ma to je ona što ide od Slavije na gore, prema Čuburi...
Borko: Aha... Maršala Tolbuhina... a ova tvoja je Ivana Milutinovića, sad shvatam!
Baba: Ne znam ja ko ti je taj Milutinović...
Borko: Ne znam ni ja, baba, ko je ta tvoja kneginja... ja sam naučio ovako, nemoj sad da mi izmišljaš neka nova imena!
Baba: I ja kad sam učila, Borko, to je bila kneginja... pa je tvoj otac sa njegovima to menjao, pa se evo vratilo!
Borko (ljubi babu i uzima kesu sa kostimom): Baba, dožive ti da se svet vrati na tvoje! Ako, baba, ako...
Baba: Pazi, sine, da ti ne poispada dugmad, nemoj da tumbaš tu kesu...
