Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.

Kada ste mali i ne primećujete šta sve morate da pišete,a kada porastete pomislite da su ovi iz prosvete bili na LSD-u.Pokušao sam da napisem odgovor na neku od ovih tema sada sa 24 godine,neverovatno je kakve su mi sve gluposti padale na pamet.Uostalom probajte sami.

Izraz koji se koristi na svadbama za krajnje pijane osobe.
Krenuo je kući, izljubio se sa mladom i mladoženjom i vratio se natrag u salu da ruča.

Tvorci ove izjave nisu, naravno, imali na umu duhovnost, već ono, da je svaka vlast od Boga, pa što si bliži nekome od ljudi koji se malo više pitaju, to ti je život lakši.

Nisi dovoljno stručan, kvalifikovan, iskusan da bi nešto odradio kako treba, ali se tešiš time da i osoba ili životinja za koju to činiš neće uočiti razliku od kvaliteta, neće se žaliti, jer za bolje ne zna, nije videla, čula, osetila, nije informisana.

Recenica koja se kaze kada smo u dilemi da li da potrosimo i poslednje pare od plate,ili od dzeparca (za mladje) ili pak peMzije za matore iako smo skoro sve pare spiskali na provod i oblacenje. Znaci nesto priblizno kao: Kad sam ovolike pare dao dacu i ovo sto je ostalo!

Čorbast pasulj, koji svakim novim podgrevanjem postaje barem 1.5 puta ukusniji.

Parafraza Aristotelove izjave:”Drag mi je Platon, ali mi je istina draža.”
Za veliki broj ljubitelja sporta, fudbala posebno, srednje generacije, igrač kojeg smatraju najboljim, a može se reći i da im je omiljeni fudbaler - Dijego Armando Maradona.
Svi znaju ko je Maradona, ali mnogi ne znaju ko je Manuel Amoros.
Omaleni (visok 1.72 m) desni bek francuske reprezentacije u periodu 1982-1986, poreklom Španac.
Od strane novinara proglašen za najboljeg desnog beka na SP 1986. u Meksiku.
Sa reprezentacijom Francuske osvojio je EP 1984. U Francuskoj.
Sa klubom Olimpik iz Marseja osvojio je Ligu Šampiona 1993. godine.
Detalj iz Amorosove karijere, kojim je on zaslužio posebno mesto u srcu svakog Zvezdaša, i upotrebu gorenavedenog izraza, je njegov promašaj sa penala u prvoj seriji finala Kupa Šampiona u Bariju 1991.

Veoma popularan početak rečenice u nas Srba.Od sutra krećem da učim,od sutra prestajem da pušim,od sutra krećem u teretanu,od sutra ne pijem više...

budistichki sveti spisi(sutre)..najpoznatiji su dijamantska sutra koja je vodich u dostizanju nirvane,kama sutra vodich u ljubavni zivot i.t.d.

Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...

Rečenica kojom dajete čoveku do znanja da znate ko je prdnuo, na osnovu toga što se baja uglavnom sam oda misleći da niko ne zna za foru svaljivanja krivice na drugoga!

Pitanje od milion dolara... Da me je*es ne mogu da joj odgovrim na to pitanje,a sta god da kazem mozda mi se sutra nece jesti... :)

Pitanje koje služi za prozivku osobe čija je haljina duga koliko i prosečna majica (ili, možda koji milimetar duža).

Dokaz čiste, iskonske ljubavi prosječnog balkanca prema svojoj supruzi.

Kaže se nekome ko nosi u ruci rečnik.

Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.

Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.

Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)

Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.

Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...

Pitanje koje do 24te bez izuzetka podrazumeva neku devojku,od 24te nažalost odnosi se na platu,penziju....kad u pitanju nije naglašeno drugačije.

Izreka koja pokazuje da kad je nešto za dž onda to treba maksimalno iskoristiti.

Poslednji pokušaj nekrofila da se izvuče.