Boris Tadić: Ivice, upravo mi je javljeno da su Albanci napali naše Srbe na severu Kosova, ranivši najmanje petoro ljudi, od kojih su dvoje bila deca. Šta ćemo?
Ivica Dačić: Ne smemo da prenaglimo. Prošli put je Jeremić poslao oštar protest pa je Hašim Tači proveo nekoliko dana u WC-u sa teškim prolivom. Posle zvao Obama, bio je ljut jer mu je propala neka žurka u Beloj Kući, zato što je Hašim trebao da donese belo.
Boris Tadić: Ništa onda Ivice. Moramo reagovati adekvatno. Životi naših građana su ugroženi, a ja to neću dozvoliti. Aktiviraj skupštinsku rezoluciju.
Ivica Dačić: Da nije i to prejako, predsedniče? Kažu da će možda Hašima da opasno zaboli penis, a moramo za to da dobijemo podršku od još nekoliko istaknutih boraca za srpske interese.
Boris Tadić: Nema nam druge. Zovi Tomu, Čedu i Mlađu. Treba nam njihova podrška za aktivaciju.
Ivica Dačić: Odmah predsedniče.
Boris Tadić: I zovi Mirka da stavi kafu. Biće ovo duga noć.

Sledeće jutro, vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić, a ovo su najvažnije vesti dana.
Nakon novog napada albanskih terorista na Srbe sa severa Kosova, skupština Srbije je posle celonoćne sednice usvojila rezoluciju, kojom osuđuje napad terorista na nenaoružane Srbe i apeluje na Ujedinjene Nacije da ukore Albance zbog takvog ponašanja.
Odmah nakon objave rezolucije primećena je hitna pomoć ispred kuće Hašima Tačija. Očevidci tvrde da u momentu dok su ga iznosili na nosilima, Tači se držao čvrsto u predelu mošnica i ispuštao jecaje od bola koji je rezolucija prouzrokavala. Nakon toga se pred domaćim novinaraima pojavio i predsednik Srbije Boris Tadić koji je zbog ovog incidenta prekinuo obilazak radova na izgradnji trafike u Borči i njegovu izjavu ćemo u celosti emitovati u popodnevnim vestima.

- Brate, ovako više ne ide. Mi se tu svađamo te ovaj ze onog, onaj je za ovog, a sve sam lopov do lopova. Ajmo mi da osnujemo stranku.
- Ma da bre evo Đole je onako markantan i samo da prestane da vari, ošiša se i vidi bre kakav bi to bio premijer. Svkako bolji od Cvetkovića.
- Ma idi bre pet puta bolji. Sale može da bude ministar zdravstva.
- Što on zdravstva?
- Pa završio je višu medicinsku, nekako mi prirodno.
- Ma on je za veterinara završio, al' u pravu si, bolji bi bio od onog što je zaradio milione na ptičijem gripu sto puta. Barem je pošten.
- Eh da je samo za ptičiji grip pelješio, mnogo je voleo Tomica da krade gde stigne. A ko će ministar za sport i omladinu da bude?
- Šone Gatuzo. Dugo se bavio fudbalom i jeste pravi onaj kasapin bez mozga, al' takav nama i treba. Ko se razume u sport ako ne on.
- Dobro i to je rešeno. A finansije?
- Marinko. Jebiga, drži dve kladionice, zna taj sa parama. Ima da dovede ekonomiju u red za minut, ali treba mu neki savetnik. Ipak je to na malo većem nivou.
- Malo me samo brinu njegove veze sa podzemljem, znaš kladža i tako to.
- Ma nema tu šta. Ima policija da radi svoj posao. Podzemlje ćemo očisiti za pola sata. Ionako svi znaju ko krade, ko valja, ko puca, samo se foliraju da ne znaju.
- Pa koga ćemo za MUP onda?
- Ih, pa to ne dolazi u pitanje, Šomi Drukara. Toliko je sarađivao sa policijom da se već razume potpuno u njihov način rada, a taman ga i svi kriminalci jure zbog nameštanja tako da će ih sada u poziciji vlasti još revnosnije čisiti.
- Pa nama ostade još samo ekologija i spoljni poslovi.
- Za ekologiju ostavljamo Olivera Dulića, mi se u to uopšte ne razumemo i nemamo koga.
- Pa gde ćemo njega Boktemazo, on se toliko nakrao, a nije očistio ni ispred svoje kuće. Imam ja kandidata. Evo Avatar radi godinama u gradskoj čistoći, nije lopov, može on to bolje od Olivera sigurno.
- Jašta bre, pa kud njega zaboravi, eto ti ćeš zbog ovoga da mi budeš savetnik, vidim dobro ti ide.
- Fala brate, a šta ćemo za spoljne poslove.
- Peca Buržuj svakako. Putovao preko, zna engleski, pa i Vuk Drašković je bio isto, a prič'o je engleski k'o Tarzan. Nemoj mi reći da je ovaj mali nesposobni Ljutko, kako se zvaše, Jeremić bolji od Pece.
- Ma 'de je bolji. Dečko nema pojma, ubi nas u očima stranaca. Peca je za njega intelektualac. Makar je položio na učenje jednu petinu ispita na višoj poslovnoj što se za ovoga ne može reći.
- Zaboravismo vojsku bre. Ponos Srbije.
- Ma to će moj ćale. On se u sve oko toga razume, a kada je on tamo bio služilo se godinu dana. I tako je imao više dodira sa vojskom od Šutanovca.
- Još samo da smislimo ime stranke, skupimo deset hiljada potpisa i krećemo.
- Ma to je bre pičkin dim. Ako su uspeli ovi iz Dveri deset hiljada, mi ćemo dvadeset. Pa samo ovde u kraju živi pet hiljada ljudi, a svi će nam potpisati.

Johnny Kurajber: Jel čuješ ti Buksno ove dole? Oće stranku da osnuju lololololo
Buksnetina: Jebeš mi sve ako ne bi bili bolji od ovih sada. Aj zakolji džoks pa ga šini dole, smrz'o sam se na ovoj terasi.
Johnny Kurajber: A mogli bi i mi da osnujemo stranku. iscimamo par ljudi sa Vukajlije.
Buksnetina: Vidiš, nije ti to loša ideja. Bili bi i mi bolji od ovih na vlasti. Evo Kaizen bi mogao da bude premijer......

(K)ĆERKA: Mama, jao, znaš šta ima novo! Pričala sam ti o onom dečku, Marku, sećaš se. E, pa zaprosio me danas! Jaoo! Kako sam srećna.
MAJKA: Marko? Koliko se dugo znate? Dva meseca? U ostalom, šta znaš o njemu? Koju školu ima?!
(K)ĆERKA: Dobro, mama, pa zar je to toliko bitno? Jeste da se znamo dva meseca, ali on je divan prema meni. Stvarno je pametan, fin... Jeste da je automehaničar, ali dobro, nije glup. Čak ne koristi ni glupe automehaničarske fore.
MAJKA: Ček', ček', reče li ti to automehaničar?! Crna ćerko, crnoj meni! Šta sam ja doživela! Pa, ti tako lepa, pametna, školovana, zgodna, da nađeš automehaničara! Jaoooo! Pa, zar ne znaš kako te gleda komšije Nikole sin, a dečko, FON završio, lep k'o slika.
(K)ĆERKA: On je gej!
MAJKA: Ma nije, samo je, jadan, smotan. Ajde dobro, neka je on i peder, ali, crna ćerko, bolje i peder nego automehaničar. Neka je i sa srednjom školom, da je to neka Bogoslovija, pa popadija da budeš. Jaoooo, kuku crnoj meni, zašta sam te školovala!!! Jao, pa zar umesto da gledaš dnevnik i da se guraš u politiku, da budeš lepo ministarka, ili još bolje, žena nekog ministra, ti da gledaš SAT i Mirka Alvirovića na RTS2! Šta, bre, ti, uopšte imaš zajedničko sa tim čovekom?!
(K)ĆERKA: E, baš, ako hoćeš da znaš, imam zajedničko DETE sa tim čovekom!

Gradnja autoputa kroz Atakamu, Južna Amerika. Ekspedicija putara iz Srbije došla da pomogne kolegama iz Čilea:
Mile: Au jebote. Otkud ovolike kamenčuge ovuda?
Rajko: E jedino se nama baksuzima može desiti da usred blata i peska nađemo kamenje. OJ ŠEFE!
Šef Sale: (budi se polako) Mrljmmmrmrmmr... Ja sam glas vapijućeg u pustinji... Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok...
Rajko: Ovog sunce udarilo izgleda. Rakije znam da nema, ne dadoše nam je na granici.
Mile: Sunce sigurno. Šefe, problem, gori Mercedes.
Šef Sale: SUNCE VAM JEBEM, BACAJ LOPATE, VATAJ KANTE... Mile jebem li trunje iz opanaka, šta me zajebavaš?
Rajko: Oprosti Sale, ovaaaj, šefe, imamo problem. Vid' ono kamenje.
Šef Sale: Zovi Mirka.
Rajko: Ne rade mašine, Mirko se sobalio k'o morž u kontejneru tamo.
Šef Sale: Daj da vidim... Mile, de probamo ručno.
dižu kamen
Mile: Aaaah! (stenjanje) Ogroman je!
Šef Sale: Paznogeipuuuušćaaaaj. Jebo me pas, ovo je gore od onog mosta preko onog jezera u Finskoj.
Rajko: Je l' preko Nilake?
Mile: Najedeš se kake, lolololo.
Šef Sale: Mile, ne seri. Jes, tamo. Vidi, cvetak neki iz kamena raste.
Rajko: To mi pokojni Pera rekao da je dipladenija.
Šef Sale: Bogmudušuprosti, bio dobar čovek Pera.
Rajko: Jes. Nego šta ćemo sa kamenja?
Šef Sale: Ništa na silu. Uzećemo veći čekić.
Rajko: Mašine su u kvaru šefe.
Šef Sale: Jebeš mašine, pajsadovo! (vadi 4 kile plastičnog eksploziva iz paketa)
Mile: Ohohohooooooooo! Dajder vamo da pokažemo ovim Indijancima kako se pravi vatromet! POJZEEEN!
malo kasnije
Rajko: Gle Mileta, digo ga eksploziv ko kvasac tijesto. Al doooosta brže.
Šef Sale: Bogdamudušuprosti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
POJZEEEEEEEEEEEEEEEEEN!

Ništa, samo da ih okrenem, da vidim kako su ćerka i sin i draga, da javim da sam dobro, neće biti duže od 2 minuta. Ok... (podizanje slušalice) +381...

(Vaše usluge se naplaćuju 10e po minutu razgovora...)

-(otac) Halo?
-Halo? Ko je to?
-Halo Ana, ovde tata, desi bre šta radiš?
-Halo koji tata? Moj tata?
-Tvoj tata, Anči tata, šta radiš srce? Je l tu mama?
-Halo, tata ti si?
-Ja sam bre Mirko, tvoj tata, je l tu mama, daj mi je na telefon?
-Halo tata čekaj... slušaj...
-Reci zlato?
-Jesi ti sad u Americi tata?
-Jesam srce i u žurbi sam, daj mi mamu ljubavi?
-umfff pusti slušalicu Markoo nemoj me čupati, aaa ttaaata upomoć
-Halo? Ana?
-Tata, Marko me čupa, otima mi slušalicu hoćeš da ga čuješ?
ako kažem da neću naljutiće se
-Aj, daj ga. Dovidjenja malena.
-Molim?
-Rekao sam dovidjenja. Ćao!
-Ćao tata. Markoo zove te tata, Markooo...

-(Marko) Zdravo tajo!
-Zdravo mali moj, kako si?
-Dobro sam tata, bili smo danas na rekreativnoj jahao sam ovcu tata i onda me Nikola ulepio plastelinom i...
-Super super mili, je l sve uredu?
-Jeste.
-Odlično, daj mi mamu sine.
-Tata, hoće Ana da te čuje.
-Nemoj, daj mi m...
-Anaa, Anaaa tata te zove...

-Alo tata Ana ovde, juče...
-Anči daj mi mamu...
-Koga?
-M-A-M-U
-Tata, mama nije tu otišla je do komšinke. Tata juče...
...

(tutututu)
krv mi se ledi u žilama. Možda je to bilo namerno, a možda je ruka mahinalno pošla, ne znam... Znam samo da je račun ekvivalentan letovanju na Kušadasiju za četiri osobe...

Mali apač u ćošku sjedi i kuje neki novi pakleni plan. Nepomično sjedi, posmatra raspored nameaštaja, gleda kako ko sjedi, razmatra posledice. Kada je sve preračunao kreće u akciju. Hitrim korakom dolazi do fotelje, sa nje skače na trosed pa zatim preko svih prisutnih prepuzi, usput skidajući komšinici periku, pravi kolut i dočeka se na podu. Ustaje i dere se kao kakav arlauk , valjda slavi, ko će mu ga znati... Baca periku, skače đedu za vrat, skida mu naočare i sakriva mu ih. Đed ostaje uskraćen za jedno čulo, izgleda kao slepi miš po danu. Apač se smijulji i ponovo izvodi isti ritual kao prije, arlaukanje, dok drugom rukom rastura stepenasto naslagane babuške na obližnjoj polici. Nakon toga ih šutira s tim što jednu uzima za samoodbranu. (Majka je u međuvremenu već ustala i krenula po Mirka). Apač razmatra novonastalu situaciju i stvara novu taktiku. Daje se u bijeg po kući, kamuflira se pored fikusa i naravno koristi priliku i lomi mu dva-tri lista. Majka se daje u potragu. On lopovskim korakom ide prema vratima smijući se i slaveći novu pobjedu.. Ali ne lezi vraže, deda pronašao naočare pa ga viđe, ošpija ga kod majke. On prelazi na plan B (mislio je taj na sve) kreće ka kupatilu ali majka bejaše brža od rakete. Majka priđe, uvati ga za mišku, stavi ga preko koljena, skida mu gaće i Mirko poče raditi svoj posao. Pljasnu ga dvaput po goloj guzici, ona zavibrira i proizvede neki zvuk poput proletanja mlaznog aviona:" Fiiiiiissss..".
Apača boli, ali on trpi, stegao je zube, ali mu malopređašni događaj izmamljuje osmjeh na lice.
Misija obavljena.

muski primer:
aca: de ste bre ljudi sta ima?
stanko: evo radimo ti, gde si poranio?
aca: ma cuti jurim onog klipana jos mi nije uplatio lovu ...duzan mi covek pola miliona... evo ja sad ne mogu da uzmem robu..bio sam kod vlajka na stovariste covek mi kaze uzmi sta ti treba platices kasnije kad ti taj vrati, ma reko necu brate hvala ti, uzimam kod stanka robu tamo sam naviko i dobri smo drugari jes da mi frka al sacekacu dok legnu pare premda bi mi i stanko dao na ler na nekoliko sati ali ne bih dozvolio da se obrukam .. a ...nema sanse nikad nismo imali losu rec .. u nedaj boze. i dok pricamo covek me zove za robu da naruci ja neznam sta da mu kazem imam .. nemam.. bas bedak situacija.
stanko: pa idi uzmi kod vlajka na ler prodaj tom vrati vlajku i to je to , sta palamudis?
aca: pa da nego dal je u redu s tobom ? nema ljutis a? posto stalno kod tebe uzimam ono i bolja mi marza kod tebe ustvari bolje i za tebe i mene, kako hoces ... ja mogu da odem do ovog i uzmem
stanko: idi ti samo , nema ljutis, putuj igumane, ja ne dajem na ler
mirko: sto ne das coveku jebote,bas posteno deluje i drugarski
stanko: posteno, taj bi te sinko zednog preko vode preveo, uzeo bi robu na ler i taj dan i petak kakvih pola miliona kakvo sranje neznas ti njega.

zenski primer:
covek: doktore imam problem, mislim da mi je zena vanzemaljac
doktor: zasto to mislis?
covek: pa slusam je sve sto mi kaze
doktor: kad bi ti rekla da jedes svoja govna dal bi to uradio?
covek: hmmm, mislim da bih
doktor: ok, nista ne brini nije ti zena vanzemaljac samo ti je picka popila mozak nisi jedini mnogo je takvih danas.

Urednik sportskog programa RTS-a (USPRTS): Šare, koga planiraš kao stručne konsultante u toku trajanja Svetskog?
SŠ: U grupi će na svakom osim na meču u nedelju biti u studiju VKS, a za nedeljni meč pregovaram sa Milovanom Stepandićem.
USPRTS: Što nema Đurovića u nedelju? Ima obaveze?
SŠ: Aham, obavlja nedeljni ritual kupanja.
USPRTS: Jesi se dogovorio sa njima o naknadi, ili si opet ostavio meni?
SŠ: Sa VKS je bilo lako, traži po prenosu pola vekne 'leba i slamaricu u ćošku studija, ako se slažete, ali sa Stepandićem imam problema. Traži 2 litre vinjaka.
USPRTS: Pa daj mu, ali posle prenosa.
SŠ: Nestalo šefe. Još kad je Isinbajeva najavila povratak atletici su sva 4 vinjaka isparila, otprilike se poklopilo sa nestankom Duška Koraća.
USPRTS: Moramo se snalaziti onda, Stepandić otpada. A Mirko Ocokoljić?
SŠ: Nemojte njega šefe, hrče mnogo kad zadrema.
USPRTS: Ubacićemo fikus jedan i nacrtati mu brkove. Snimićemo VKS kako govori TeoDosić i niko neće primetiti razliku. Gde mi je Strajnić?
PS: Vučiću pederu!
USPRTS: !?!
SŠ: !?!
PS: Oprostite momci, izlete mi.
USPRTS: Je li, je l' ti ono beše gajiš cveće? Donesi fikus jedan u nedelju u studio.
PS: Šefe nemam, ja samo hrizanteme i karanfile gajim. Pitajte Acu Engleza.
USPRTS: Gde je on? Aco?
AE: Jer ko sam ja?
USPRTS: Nabavi nam fikus jedan za nedelju, frka je.
AE: Interesantna je činjenica da je fikus, latinskog naziva Ficus elastica, biljka poreklom iz tropskih krajeva, a botanički je srodan sa običnom smokvom. Naime, nakon II Svetskog rata, fikus iz godine u godinu postaje najtraženija sobna biljka!
SŠ: Jebeš ovo, odo po Memedovića pa u Sibir.
USPRTS: Fikus otpada. Nabavite mi bure i kupku, opraćemo VKS u toku prenosa, mora biti tu i u nedelju, nemamo zamenu. Ponesite i žičanu četku za brkove.

Album je gotov, samo još treba da se završi - Tanja Savić

Moj život je kao reka, voda koja stoji i nigde ne teče - Hasan Dudić

Vi ipak imate neki gen, je l’ to neki porodični gen ili ste ga
nasledili od roditelja? - Žika Šarenica, RTS

Mislim, prvo bi morala da naučiš da pišeš, brate, svih šest padeža –
Jelena Karleuša

To da li sam ja lično učestvovao u pregovorima... to ne znam! - Miloš Aligrudić

Oči su duša ogledala – Baki B3 Đogani

Jedva čekam da nam stignu krave, svaki dan ću da ih jašem - Katarina Živković

Jao, ono, kao, bre, dan je toliko lep da ću sada da se izvrnem kao
zečica i podignem sva četiri kopita u vis - Katarina Živković

Ma, bre, ljudi, hoću sama da živim svoj život, umrem svoj život i tako
sve u krug – Katarina Živković

Želja mi je da jednog dana otvorim neku malu školu pevanja, znaš ono,
da ja otkrivam talente, kao što je nekad radio Vuk Karadžić – Bata
Zdravković

- Soja je najzdravija namirnica - Limen
- Znam, soja bikarbona! – Cobe

Svi poginuli u Kraljevu će dobiti svoje stanove – Mirko Cvetković, premijer

E, ajde sad, napiši mu na papiru, samo tiho, da niko ne čuje šta si
napisao - Suzana Mančić

A šta je Cane svirao u EKV? - Nemanja Stevanović

Obećao je da će biti sunčano, mi videli da nije i više ga nećemo
držati za reč, mi ćemo ga držati za kišobran – Ivana Višković, TV
Avala

U eri informatike ne mogu da prihvatim da Pečenjevce bude iza Beograda
– Mlađan Dinkić

Kako znate da je petao muško? - Jasmina Ana

Ej, bre, on misli da sam ja glupa, ja... Pa, ja, bre, imam bar svih 7
razreda osnovne škole – Katarina Živković

Jaaaoo, viiiidi što je lepa, je l' ti se sviđa? - Sanja Marinković,
dok poklanja majicu Saši Matiću

Uzeo si mi jezik iz usta – Gagi Đogani

za neupucene Katarina Zivkovic je pokupila 100 000 evra na farmi.Toliko o farmi

- Šta ćemo večeras Sale?
- Nemam pojma, nešto razmišljam ranije da legnem. Umoran sam.
- Daj ne seri...au vidi ovu dvojicu. Mora da se opet svađaju oko Partizana i Zvezde. Vidi kako su zapenili jedan na drugog.
- Nemoj da ih pržiš molim te. Smaraju.
- Moram Đole. To je ta jedina prednost koju imaš kada navijaš za Bežaniju. Bole te onda u principu kurac. Možeš da se sprdaš sa ovim prženicama.
- ......i šta kao Džajić, Terzić, Ćoki, sve pošteni u pičku materinu. Mafijaški klub Zvezda.
- Da, da, a vi ste mi poštenjačine, jeb'o vas Mirko Marjanović, Đura Frizura i Tuđman.
- Nemoj Sale.
- Moram Brate. De ste ljudi!
- Ćao Sale. Ćao Đole. Šta se radi?
- Evo ništa specijalno. Bleja. Dogovaramo se šta ćemo večeras da radimo. Vi?
- Ništa spec. Blejimo i mi. Klasika.
- Hoćemo sondžu da uzmemo večeras, dva na dva da igramo? U klopu neku a?
- Može Đole, taman da vas oderemo.
- Vas dvojica. Ja se iskreno ne sećam kada ste nas pobedili poslednji put.
- Da, bre stalno se svađate kao neke babe. Već posle prve partije.
- Ajde bre ne serite, pocepaćemo vas.
- Aj i to čudo da vidim. Nego jeste videli vesti danas?
- Šta je bilo?
- Vesterman ide iz Partizana. To su ti časovi ljubavi.
- Odo da iskokam kokice.
- Kao prvo Sale, časovi ljubavi su odnos navijača prema klubu, a ne....
- Ne sećam se da ste tako pre pričali. Puna su vam usta bila kako svi igraju za džabe...
- Ma nemoj, vi ste bolji, bojkot ABA lige i zviždite Nelsonu!
- Barem smo rekord oborili...
- Da, sa duhovima onim!
- Smorili ste se zbog rekorda pa izmišljate!
- Što bi se smorili trinaest titula smo uzeli....
- Mi smo uzeli deset za redom pa šta?
- Kad se igrala košarka na šljaci i nije bilo trojke....
- Kako god karali smo vas!
- Uzela je Zvezda, ovo je sada Efempe....
- Ju brate šta ti je rekao za Zvezdu.
- Franšiza je majmune jedan kao u NBA....
- E ljudi odosmo mi, čujemo se kasnije za PES!
- Franšiza?! To je najsmešnije što sam ikada čuo u životu.
- Je l' smešnije od stipendija što je spomenuo Prasac?!
- Kao prvo smršao je, a kao drugo, bolje i takav da bude nego da krade pare sa Kosova kao onaj vaš Ćoravi....

Tadić: Pa dobro bre Vlado, što mi posla Šojgua, ja sam mislio da smo prijatelji
Putin: Prijatelji ne pokušavaju da zajebu jedni druge
Tadić: A nisam hteo majke mi nego se Mlađa izleteo da vam dajemo NIS za 400 miliona a ja mu rekao da kaže da vam ga dajemo za milijardu i 400 miliona, iako smo vam ga dali za 4 miliona, ali ko će da objasni ovim našima da smo vam mi to poklonili kako bi prebili onaj dug, uostalom znaš već i sam
Putin: Harašo Boki, ovaj put ti je oprošteno
Tadić: Drago mi je da smo se razumeli. Sledeći susret sa Šojguom ne znam kako bismo preživeli, eno ga Mlađa plače već 3 dana, Boža se smanjio za još pola metra a Mirko se zatvorio u kancelariju sa nekim Zastavinim pištoljem. Nego kad već pomenu ja Zastavin pištolj, da vas možda ne interesuje Zastava oružje? Sad dolazi na red onaj drugi manji dug, pa rekoh da napravimo opet neko prebijanje, da ne šaljete Šojgua za džabe...

Janukovič (predsednik Ukrajine): Pa dobro bre Mito jeste li vi normalni, duplo veća cena gasa nego prošle godine, jel’ ti stvarno misliš da ćemo mi ovo da ti platimo, i da ću ja da potpišem novi ugovor sa vama
Medvedev: Vidi Viki, ja ti nudim 2 opcije, prva, da ovo platiš i ugovor da potpišeš, da popijemo ovu votku i da se lepo rastanemo, a druga da ti pošaljem Šojgua i da narednu zimu dočekate u igloima k’o Eskimi, još ću i da mu kažem da ste se povezali sa Gruzijcima a znaš vrlo dobro koliko ih on mrzi, uostalom znaš i sam šta je bilo prošli put kad je on dolazio.
Janukovič: Uh, daj penkalu

Osoba A: Jel znaš da je onaj idiot Đole uhvatio moju Miru za dupe pre neki dan?
Osoba B: Ne zezaj, au, pa šta si ti uradio povodom toga?
Osoba A: Ništa, ali Laki mi duguje jednu uslugu, pa će on da ga sredi
Osoba B: Ne misliš valjda na Lakija zvanog Šojgu
Osoba A: Upravo na njega
Osoba B: Au brate, i ti ga pretera, pa nije je on silovao, samo je uhvatio za dupe, ja sam čuo da neke likove nakon susreta sa njim nisu znali da li prvo da vode u urgentni ili direktno u Lazu.

Šamac, ljeto Gospodnje dvije 'iljade i jedanaesto, jul mjesec.
Mala, ali probrana, ekipa od četiri člana se okupila na željezničkoj stanici u namjeri da snimi skeč.
Od ekipaže, samo je prisutna mala kamera, koja je u stanju da pravi video zapise od po 12.43 nanosekunda.
===========================================================================
S: I kako ćemo?
Ž: Ma nešto jednostavno. Recimo, neku foru sa intervjuom o kašnjenju voza. To je najlakše. Znaš ono, putnici ljuti, bude neki šaljivdžija, ubacimo narkomana u priču koji smara raju. Ta priča.
M: Moglo bi da prođe. Puj pik na nadrikanog lika sa nekom sarkastičnom forom.
Ž: 'Ajde može. Mirko, tebe kao novinar pita nešto na foru "koja je razlika između zaobilazne rute i standardne", a ti mu odgovoriš onako ljutito u fazonu "dvaes centi". Onda te on pita da objasniš malo izjavu pa ti to upakuješ kao "pa stara ruta je do jaja, a ova obilaznica ide na kurac" i onda bijesno odjuriš iz kadra. Za to vrijeme novinar ostaje u nekom izbezumljenom stanju sa impresijom na licu.
I: Vidiš, to je baš kul. Imam par ideja kako da to upakujemo.
S: Ingmare, ti dobijaš ulogu narkomana.
I: Ali ja sam htio da budem kamerman. - sebi tiho u njedra - Ipak je moja kamera.
Ž: Ček prvo da vidimo kako da se organizujemo
I: Mogli bi prvo kao, ono, ide njih par sad od stanice, taman da sačekamo kad dođe voz, pa da imamo i njega u kadru. A pošto je i autobuska stanica blizu, mogli smo pitati neke putnike da njih snimimo, znaš ono kao statisti i to...
Ž: Jes' vala Spilberg, i onda crveni ford Mustang iz '63. ulijeće u kadar, čuje se cika kočnica, iskače Bred Pit na portabl jednorogu na rasklapanje koga je držao u gepeku i spašava stvar od vanzemaljaca. More, čovječe, budžet nam je tri evra, koje smo potrošili na pljuge i pivo. Drugo, ovdje staje samo teretni voz, tako da ako snimaš ljude kako idu iz pravca istog to može samo da znači da su stočna grla.
I: E zajebite vi to. Odo ja kući. Kad ste tako neozbiljni.
M: Stani čovječe. De, zajebavali smo se, koji ti je! Mi to iz ljubavi ti tako kažemo. Ne gej ljubavi prema tebi, nego prema činjenici da jedini imaš kameru.
Ž: Jebi ga druže, nije ti to Holivud da dvaput lupiš cipelicama i da se nacrtaš nazad u Kanzasu. Nego, Ajmo mi kod Mićka na crtu, neće od ovog a biti ništa, ubili ste mi ćejf. A i stari mi pao nešto na pamet, mogao bih čovjeku da upalim svijeću.

Reditelj: Si pogledao malo scenu?
Prosečni Srpski Zajebani Glumac (u daljem tekst aka. PSZG): C, nisam stig'o...
Reditelj: Dobro, ništa, ae zbudžićemo nešto...
PSZG: Al' ae požuri, majke ti, čekaju me dole u "Lamartinu"...
Reditelj: E, slušaj sad...O, stigla nam je i glavna glumica, pa de si ti, dušo, kasniš, kasniš, hehe...:cmok, cmok:
Prosečna Srpska Neprimetna Glumica (u daljem tekstu aka. PSNG): Ma, imala neku probu, izvini...Zdravo, PSZG...
PSZG: ‘De si, koleginice...
Reditelj: E pa ako su svi tu...Ljudi, ovako: ovo je jedna od bitnijih scena za čitavu priču u filmu. Mirko i Katica preispituju svoj brak u vezi sa ponudom Mirkovog kuma da dođu kod njega u Australiju i…
PSNG: Čekaj malo…Juče smo radili scenu u kojoj im dorćolski mafijaš kidnapuje dete zbog nekog Mirkovog duga. Kako sad…
Reditelj: Ma, to dođe posle, dušo, tu sekvencu ćemo u formi kratkih rezova, paf-paf-paf!, ono, kao flešbek neki, Peca ima neki program…Ovde, sada, danas – preispitaivanje braka. Hoću pre svega jedan krupan kadar na PSZG-u, tu kod prozora…PSZG-e, je l’ možemo jedan krupni kadrić, a?
PSZG: Ček’ dizvadim žvaku…
Reditelj: Ok…Kole, daj mi keca krupno, e! E, pazi sad, batice – zagledan, neispavan, ozbiljan, Australija, kum, braća, majka Srbija, raskršće. Idemo. Kad budeš spreman...
PSZG: Pa, ono, glumim ti već...
Reditelj: Dobro, dobro...al ‘el može to malo...kako da kažem...
PSZG: Zajebanije?
Reditelj: To.
PSZG: Mogu da pripalim pljugu, ionako mi se puši...
Reditelj: Uuu, odlično, to je to, to je to! Kole, ‘el imamo ovo? Jebote, prošli me trnci…
PSNG: A šta ja treba da radim? Mislim, nisam dobila nikakav tekst, 6 puta sam proveravala mejl…
Reditelj: Kakav tekst, dušo, u ovoj sceni ti si nema. Kao stena. Nećemo ni da te zumiramo, samo želim da te kamera onako ovlaš registruje, u uglu; tužnu, ponosnu, neispavanu, sa plemenito-vulgarnom crtom u držanju…znaš šta hoću da kažem?
PSNG: Paaaa, mogu malo da probam da plačem, mislim…
Reditelj: Može plakanje, može, nije loše...ali nemoj sad tu da mi cmizdriš k’o inače, ok? Hoću da pustiš tek po koju suzu da ti se gordo slije niz obraze, nemoj da mi interpretiraš tu kojekakve Fenene i Klotilde sa FDU, hehe...(PSNG pušta tek po koju suzu da joj se gordo slije niz obraze)...E, tako nešto, dušo, bravo, bravo...Ma, nemaju pojma, bre, ovi u JDP-u koga imaju u trupi, hehe...E, ae sad to isto ponovo, jer ovo prvo nismo snimili, ok?...E i, dušo – skini tu šminku, keve ti. Msm, ‘de još udata žena ide našminkana po kući, hehe?

...i nagrade iz regiona su već dobile svoje nove-stare laureate.

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

Ljeto 1995., dopust. Kafana 'Kum 3', selo Kukulje.
Uvod:
Rajko (došao sa blokade Kalinovika):-Kume, koji će t' kurac Kalaš, pones' pištolj i britvu za nedajbože, šta vuknjariš to kojupičkumaterinu?
Ljubomir (friško siš'o sa Vozuće)-Kumajlo, ned'o Bog da je upotrijebim, al' k'o što ka'e moj đed Sveto: Sine, bud' ti siguran.
Rajko:-O ludog čovjeka. Vide! Šta će t' sad i kratež.
Ljubomir-Šut' i sjedaj:

Dolazak pred kafanu. Agregat radi, ima svjetla, ispred kafane, naše junake dočekuje još para drugova na dopustu. U kafani dere tranzistor, Baja Mali Knindža, gori sveta zemlja.

Mirko:-Konobar'ce, flaš' rakije, odma'!
U međuvremenu, u kafanu upada grupa rezervista, k'o da su s' lanca pušteni. Da skratim priču, Rajko saznaje da je jedan od ovih rezervista opštio sa njegovom ćerkom. Rajko ne vjeruje. Padaju razne uvrede, vade se noževi, ali uglavnom sve ostaje na uvredama. Svi sjedaju nazad za stolove, ali tu nije kraj. Samo zatišje pred buru.

Rezervista jebač: Ma ljudi moji, miješa k'o mješalac za beton, nisam 'odati mog'o dva dana poslije. Šta da vam kažem, iskusna mala.

Tu nastaje prekid muzike. I sve se to čuje glasno. Konobarica čačka oko tranzistora ne bil' ga 'opravila, ali nikoga ne boli kurac za muziku, svi gledaju u Rajka. Konobarica čačka tranzstor i sve osmatra ko video kamera. Svi u kafani kao da su čekali taj momenat, tuča je završna scena svakog odlaska u kafanu. Napetost u zraku se može sječi nožem.
Rajko: Sad ću ti da ti jebem mater!

U tom momentu, Rajko ustaje, hvata flašu rakije, i u maniru specijalca se prebacuje preko stola. Flaša rakije se razbija u jebačevu glavu a u kafani nastaje haos. Svako udara svakoga. Konobarica popravi tranzistor, dreknu muzika, Crni Gavran, Baje. Kao kakav katalizator za čitavu situaciju

DAJ GA VAMO(raširio krila)ŠTA JE PIČKOOOOOOOOAAAAAAAAAAAAAAAA JEBEM TI MATER NE MENE, NJEGA KONJE GLUPI (vojvode Momčila) RAAAAAAAAAAAJKO NAZAD CURIKAMO ODAVLEN(kuće,pokraj kuće)NE IDEM DOK MU NE PRESUDIM PIŠTOLJOM(kako sam ti proklet)NE LETVOM NE LETVOM, AU(srpstvo napadnuto)GLAVE DOLE STOL'CA!(moja, dosta ti je plača)AAAAAAAAAAAA JEBEM MU MATER KO BACA STOL'CE(Novak)SAŠ DOBT I STO PREKO LEĐA,OD DE VAM(minobacača)AAAAAAAAAAAA(muzika)ĐE KONOBARCA LJUDI MOJI ALO NEMA BRITVE AAAAAAAAAA, JEBEM TI MATER ZA OVO(muzika, i dalje) O SUNCE TI JEBEM ŽARANO, MARŠ TAM (neko se zapucava direktno u piće, leđima, opet vrisak, neko je dohvatio tranzistor i razbio ga nekome od glavu, muzike nema)LJUBO KONJU ĐE ĆEŠ SAD PIZDURINO! (Ljubo razbija prozor). KUME ETO MENE SA KALAŠOM.
Niko Ljubu nije registrovao. Minuta kasnije Ljubo ulijeće i pušta rafal po plafonu, da se ovi umire. Tuča prestaje u momentu.
-KUME JA TEB' KA'EM DA ĆE KALAŠ TREBAT'!
Sin gazde kafane, čim je čuo šta se dešava, dojurio autom do kafane, i ponio puškomitraljez. Zlu ne trebalo
škljocaj
-Rođače, spuštaj tu skalameriju odma'! PA DA VAM JEBEM MATER, PRVU NOĆ ŠTO DOĐEM SA FRONTA I TAMAN DA JEBEM ŽENU KAKO JE BOG PROPIS'O, A VI OĐE SRANJE PRAVITE. Marš svi napolje, dok vas nijesam pobio! Marš stoko neotesana!

Ljubo: Kume, jesil' ga?
Rajko: Ma dobio je stol'com od mene preko leđa, više mu i ne treba.
Ljubo: Kume, a bilo je dobro što sam ponio kalaš. E ljud, znal' iko đe konobar'ca?
Rendom lik: Jeb'ga, zadnji put sam ju vidio kad sam zafrljačio onog lika međ' piće.
Nađena jutro poslije, spavala u magacinu.