Kažemo kada nivo urina predje sve moguće granice pa počnemo da haluciniramo da nam se ustvari sere.
A ponekad nam se zaista i sere u isto vreme.
Nešto što svi posedujemo ali najčešće koristimo kada je već prekasno, te nam informacija do koje smo došli i ne koristi preterano, šta više, lakše bi nam bilo bez nje.
Jedeš pljeskavicu lošijeg kvaliteta i odjednom uviđaš da u krugu od 3 km oko pljeskavdžinice gde si je kupio nema ni jednog psa lutalice...
Retoričko pitanje samom sebi nakon uviđanja da splet okolnosi koji nam se upravo dogodio, ili nam se događa duže vreme, po svom skromnom mišljenju nismo zaslužili, jer avaj uvek je kriva neka loša karma za koju je odgovoran neko drugi ili neka viša sila za stvari koje nam se događaju, a nikako mi sami.
Mračan stan pun buđi i vlage. Na trošna vrata ulazi čovek u poznim srednjim godinama proćelave sede kose i nosi hrpu papira u ruci. Lupa vratima i uspešno ih zatvara iz trećeg pokušaja. Baca papire na mali okrugli sto i ubrzo im se vraća nakon što ustanovi da u starom izanđalom Beko frižideru nema ničeg osim dve ubudjane viršle i jogurt od prošle godine. Zavalivši se u fotelju iz koje štrči gomila federa, počinje da ih lista polako žvaćući cigaru trulog ukusa.
-Račun za struju, račun za vodu, račun za grejanje, račun za vazduh... Hipoteka, poslednja opomena iz banke, porez na luksuz... Kakav bre kurčev luksuz... Treća rata za onu raspalu peglicu koja drži točkove ko petnaestogodišnjakinja nevinost... Zahtev za razvod braka po šurnaesti put... Alimentacija... Druga alimentacija... I tužba komšije Miće što sam mu zakačio dete raspalom peglicom.-
Baca hrpu papira nazad na sto, i osvrnuvši se pogledom oko sebe, na stan sa trulim podom, izlizanim zidovima, nameštaja ne mlađeg od 50 godina, i svećnog lustera koji samo što ne padne, gaseći cigaretu o fotelju ispušta žalosni vapaj:
-Jaooooooooooooo bože dragi gospode, šta li sam ja radio u prošlom životu da zaslužim ovu bedu i čemer??? Mora da sam bio kurva, ili dželat, ili jebeni Hitler kad me šikaniraš k'o da sam lično rešetao Jevreje na froncle u logorima!-
Šabansko-ljaljansko-budžovanski odgovor na obično, dnevno započni-razgovor pitanje '' Đe si, šta ima? ''.
Izaziva gnušanje i negodovanje, iako se ne koristi toliko često kao ona čuvenija '' šta ima novo - Novi Pazar, Nova Varoš, Herceg Novi'' fora.
: Đes Masja, prase te ubolo, izgubio si se ka na karte. Šta ima?
: Što nema, kupićemo, hnjo hnjo hnjo.
: Šupičkumaterinu. Eto.
Objasniti nekome koliko nam 'odgovara':
1. Njegovo društvo
2. Njegova ideja
Društvo razrađuje detalje za izlazak, kad se na vidiku pojavljuje nepoželjna osoba.
- E, baš nam sad ovaj treba, k’o kamen u cipeli!___
- ...a onda uzmi onaj kredit za vraćanje svih tih kredita i boli te uvo. Rešiš stvar.
- Ma da, to bi mi leglo k’o kamen u cipeli.
Izraz koji nam je svima dobro poznat još odmalena kad su nam stariji prigovarali da se tako ne treba odazivati. Danas nas, uglavnom, boli uvo za to.
A: Nemanjaaaa?
B: Šta jeee?
A: Nije ''šta'' nego ''molim'' !!!
B: Ao, majko dobro je. -.-'
Okolišanje oko potencijalne cimerke jednog kreveta, čekanje da se dovoljno alkoholiše ali ne i previše, a sve u cilju da se General smjesti đe mu je i mjesto, u vlažne predjele Amazona.
Rečenica kojom nas od malena roditelji navikavaju na surovi ljubavni život koji nam predstoji.
Polako nas uvodeći u svet fizičkog bola, omogućavaju nam uvid u buduću patnju, opravdavajući izreku "ljubav boli".
Bez preterane romantike i patetike, sa surovo hladnim stavom i "teškom" rukom, do znanja vam se stavlja da datu stvar, jednostavno, morate da volite.
- Mamaaaa :kme:, ja ne volim spanać!!
- 'ajde bre sine, to je zdravo!
- Zdravo mama, ja ne volim spanać!
- E pa ima da ga jedeš, drugo nema! Nema!
- NEĆU! NE VOLIM!!
- Sad ćeš da dobiješ po dupetu, pa ćeš da vidiš kako ćeš da voliš! :pljasa pljasa:*Dete voli*
------------------------
- Skidaj te noge sa kauča! Jesi opet pozvao one tvoje giliptere da gledate utakmicu? Misliš li ti da radiš nešto? Znaš da ne volim kada mi dođe onaj Rade..
- Ženo, Rade nam je kum, i to je moj najbolji drugar iz detinjstva. Budi dobra, napravi mi sendvič. Pusa.
- Ona seljačina?! Neću tog čoveka u kući, ja njega ne volim i tačka.
- Ne voliš, a? Nemo' sad da ustanem, da ti zalepim par roditeljskih, pa da vidiš kako ćeš da voliš. Sve u šesn'es!
- Bla bla bla..
- :pljusa pljusa:*žena voli*
Opušteno raditi stvari koje nam čine zadovoljstvo, ili koje jednostavno moramo da obavimo, u jednom trenutku.
Brate laganica, razvučemo ovo do pet, mojne sada da završimo, pa da nas pohvale kako smo vredni, pa nam uvale još posla.
Misao koja nam često prođe kroz glavu kada nešto zaseremo.
-Ponesi nam one kiflice što ti je mama pravila.
-Ma nema problema.
-Nemoj zaboraviti!
-Ma kakvi. Ne brinite.
...
...
-A gdje su ti kiflice!?
-Znate ja sam razmišljao...!!!
Uzivanje u nestvarnom skladu boja koje nam moze docarati samo otvoreno more,sunce i nebo, dok nam kroz glavu prolazi misao.... " Oooo Boze! Da li je bilo pametno gledati Titanik sedam puta?"
Pesma koja nam prvo padne na pamet kad otvorimo oči i onda nam se vrti ceo dan u glavi. Neretko je nesvesno zviždućemo u autobusu, čekaonici, na pecanju itd...
-Alo dečko, koja ti je to melodija što zviždućeš pa si se sav upljuvao!
-Ma jutros sam čuo na radiju pa mi ceo dan ne izlazi iz glave. Jebo me otac ludi i kad je ostavio radio na Radio Dženariku..... "Vozio sam jednu malu niz ibarsku magistralu..."
To je ono kad neki ljudi u Srbiji misle da su nam Rusi stvarno neko i nesto, i da su nam oni jelte pomogli.
Jedan primer... Ako ima neko... Jedan samo...
Rutava vulva. Dlake se važu u kilama. Nije videlo žileta ni na reklamama.
Po uzoru na ovog baju.
- Brale, opali li ti onu malu što si je vodio u bioskop, pa na večeru, pa kuracpalac?
- Ma jesam, al' jedva!
- Što? Da nisi postao gadljiv?
- Kren'o ja nju da skidam, i sve je bilo dobro do gaća. Ja tamo kad ono međutim - riba rutava za medalju- Jebeni Felaini znači! Dole je kosmata u pičku materinu.
- E nek si je jebo, vala! A jesi li liznuo malo, a?
- Ne spojiše se usne dok se međa ne okrči!
Đe si Mare, đe si Kraljeviću!
Što činiš, jevtika te izjela?
Koji si sad pa ti, crn kaurine?
Govori brzo il ti ode glava!
Došao sam poklona tebi nosim,
Donosim ti ljuti flegšip Sony.
- A?
- Šta me jebeš brt, što mi razbijaš deseterac?
- Pa ič te ne razbiram.
- Nači sony matora xperia Z3, nači mega paket MTS-a imaš, kod Preševa neće da ti šljaka al od Vranja kida.
- Šta radi to?
- Pa imaš fejs matora malo dispratiš konje Bogadanove.
- Joj viđe li zeke što skečeve baca ;o)
- Malo xxx akcije, kucaj vila Raviojla.
- Ne mogu da ubodem...
- Daj da ti skinem qverty, e tako aj sad.
- Viđe vile što čini hahaha
- I tako furaj buraz, palim na portal moram i do Stevana Sinđelića da svratim, čujem da je bulji nekoj.
- Ae poyy
"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.
A-Klasni seljak, B-Ugledni mladi Beograđanin
A: E, Mića, bogoti đe je ova Makedonska ulica, treba mi Dom omladine za neki kurac?
B: Oprostite?
A: Makedonska ulica, jes' gluv ti na jedno uvo?
B: Hm, da, Makedonska. Mislim da se to sad zove Svetogorska, nisam siguran. Vi niste iz Beograda?
A: Jok, ja sam ti iz Komarana.
B: A gde je to, ako se nećete uvrediti?
A: U pič, ovaj, odma' kod Zabrdnjih Tolaca, samo malo levo.
Još jedno random opravdanje i zamazivanje očiju, isporučeno nam od naših sportista, nakon očajne partije, prave katastrofe, debakla... Klasičan spin i skretanje s gorućeg problema, takoreći sportska varijanta ''slatkog limuna'', često upotpunjena sličnim šablonima: ne mogu nas dva puta pobediti, da nam je neko ovo ponudio na početku, uzdignućemo se još jači poput feniksa, proradiće naš inat...
- Šta nam možete reći nakon ove katastrofe od Brurin... pardon Bur-ki-ne Fa-so?
- Pa vidite, ne bih ja to nazvao katastrofom, ovo je više jedan poraz koji je došao u pravo vreme... jedna opomena, kako ne bi bilo opuštanja protiv sličnih selekcija na šampionatu.
- Svakako da utakmica nije takmičarskog značaja i da smo igrali bez kapitena ali s obzirom na rezultat 3:0 i renome protivnika, morate se složiti svakako najteži poraz u istoriji našeg fudbala?
- Molim vas nemojte tako, pa mi nikada nismo imali adekvatnu podršku... Pljujete nas već pre šampionata. Pokušavamo da napravimo hemiju u ekipi, znate ovo su još uvek pripreme, noge su teške, uigravamo još uvek taktiku a i danas svi igraju fudbal...
Antipod sirupu od belog sleza. Najukusniji slatkiš za bolesnu decu svih vremena. Čarobna roze tečnost uz koju smo kao deca uživali, pa nam kašalj nije teško padao jer na svakih osam sati posrčemo jednu-dve supene kašike ovog čarobnog napitka.
-Joj, kad ću opet da kašljem!?
-Što, je l da ne ideš u školu?
-Ma jok, pije mi se pentreksil.
-Mmmnjam, i meni.
-Aj da pijemo ladnu vodu znojavi.
-Ajde.
Kada starije osobe pričaju neki trač, anegdotu, situaciju itd. u kojima se spominje neko lice, onda obično prvo saznamo porijeklo, seme i pleme aktera te priče, pa tek poslije pola sata - sat stignemo do poente priče! ( ukoliko pripovjedač ne zaboravi šta nam je zapravo htio ispričati)
Moja baka : Eee moj sine, moraš paziti kada voziš! Tako je bio jedan u mom selu Okruglici, zvali ga Čvarak, mater mu bila iz neke jadne porodice, a ćaća mu 'odao po selu i po kavanama, mada je radio kao službenik u opštini. I imali su ti oni finu kuću i imanje, jer mu je đed šumar bio pa fino stekao za života, a jadan imao samo tog jednog sina, jer mu druga dva umrla kad su bili mali, naka bolešljiva djeca bila,...
(pola sata kasnije) ...I tako mu se ćaća propio, a mater se razbolila pa ostaše bez zemlje i stoke, a bo'me fine krave imali,...
(sat kasnije) ... a nije jadan dobro učio, pa su ga na zanat dali... Joj, pa meni zagori pita!! (i tu se priča neslavno završava, a mi ostadosmo uskraćeni za poentu!)
Najzaslužniji za sve ono što nam se dogodilo od devedesetih godina prošlog veka, a i za mnogo toga što nam se još uvek dešava. Uglavnom neradnici, žale i danas za njim.
Kad bih znao ko je kriv za rat i sva sranja u zemljama bivše Juge, odsekao bih mu i drugu nogu.
