Okolišanje oko potencijalne cimerke jednog kreveta, čekanje da se dovoljno alkoholiše ali ne i previše, a sve u cilju da se General smjesti đe mu je i mjesto, u vlažne predjele Amazona.

Đe si Mare, đe si Kraljeviću!
Što činiš, jevtika te izjela?

Koji si sad pa ti, crn kaurine?
Govori brzo il ti ode glava!

Došao sam poklona tebi nosim,
Donosim ti ljuti flegšip Sony.

- A?
- Šta me jebeš brt, što mi razbijaš deseterac?
- Pa ič te ne razbiram.
- Nači sony matora xperia Z3, nači mega paket MTS-a imaš, kod Preševa neće da ti šljaka al od Vranja kida.
- Šta radi to?
- Pa imaš fejs matora malo dispratiš konje Bogadanove.
- Joj viđe li zeke što skečeve baca ;o)
- Malo xxx akcije, kucaj vila Raviojla.
- Ne mogu da ubodem...
- Daj da ti skinem qverty, e tako aj sad.
- Viđe vile što čini hahaha
- I tako furaj buraz, palim na portal moram i do Stevana Sinđelića da svratim, čujem da je bulji nekoj.
- Ae poyy

"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Poduži vibrator nezavidne debljine.

Orthodox Celts je srpski bend koji je nastao 1992. godine. Izvodi irsku folk muziku sa blagom aromom rocka. Na pocetku karijere su izvodili irsku folk muziku (Star of the county down, Rocky road to dublin), a kasnije su poceli da izvode svoje (Green Roses, The Celts strike again, Drinking song). Tekstove im radi frontmen Aleksandar Petrovic (Aca Seltik), a muziku violinistiknja Ana Djokic. Inace, ovaj bend je veoma popularizovao irsku muziku i dao povod za osnivanje jos nekih bendova tog zanra kao sto su Tir na n'Og i Irish Stew of Sindidun.

Muškarac, najčešće srednjih godina, koji laganim korakom ide sa jedne strane ulice ili trotoara na drugu i meri kolika je dužina. Oko njega se širi jasan miris alkohola i povremeno zastane da izbaci kotu na određenom mestu. Iako mu se usne skoro i ne pomeraju, odnekud iz njega dopire geometarski "theme song" koji varira u melodiji od primerka do primerka, ali je tekst skoro uvek isti:

-Sm se npjiooooo pfffff khaaa pfujjjjjj, bmtileba onćmni mjku da pom pfujjjj khmmmm ŠTA JE?

Ništa novo.

Religioznija verzija od "Đe si ti sto godina?" ili "Gdje si do sada, pizda ti materina?!". U suštini, ovo je ironična zahvala božanstvu što konačno vidimo nekoga nakon dužeg vremena ili, alternativno, nakon dužeg kašnjenja.

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Đe si poš'o?!

Ne ide se na Rusiju biciklom. Ne moreš na tenk viljuškom!

Izraz apsolutne dominacije i nadmoći. Može da se koristi u svakodnevnim situacijama kod kojih se protivniku ne daje ni promil šanse da iz duela izađe kao pobjednik.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Počuj Marko moje kazivanje
da ti dođe glavi prizivanje
da Srbije buduće udahneš
prije nego životom izdahneš
Srbija ti jeste sada vaka
samo vaka i drugačije nikaka
Na astalu neki pendžer stoji
te iz cuga tri litije kroji
al ne iglom i svilom šarenom
no Božijom slikom i prilikom
Kroz taj pendžer tica ne proleće
ali blešti kao plamen sveće
nema vetra ni mirisa rose
na dugme uključuje to se.
Tako čudo računarom krste
da ga trošiš ti pripremi prste
Porod sina, odapnuće majke
šenlučenje, dovođenje snajke
sve se vidi na pendžeru tome
pokazuje i tuđem i svome.
Tamo nađeš al nemoš da diraš
čuješ pesmu ne moraš da sviraš
gledaš žensko ko od svoje majke
đe prikaže međunožne jarke
a muškije sablji kolko oćeš
crnih belih, uostalom doćeš.
Budi zbogom Marko aranđelu
i ne stišći tamo đe piše kada
Sanja Kruševac jebi odma sada.

Mazohistički klubovi. Svake godine kao bore se kroz našu ligu za Evropu da bi na kraju u istoj bili surovo kažnjeni. U pretkolu pretkola kvalifikacija za Ligu Šampiona gledamo kako "uvijek neugodni Kiprani, Bjelorusi, Azerbedžanci, Rusini ili Cincari" prave sado-mazo pornić sa našim klubom đe su naši vazda dojnji.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

Nastaje za razliku od normalnih osoba koje rade, kod teških neradnika. Ostatak svijeta odmara nedeljnim danom od predhodnih pet radnih dana. A za razliku od njih, osobi koja planduje po čitavu sedmicu, i gleda samo đe će se provesti, napiti, najesti, nedjelja pada teško kao smrt.

Rečenica koja je u kombinaciji sa: 'Šta je bilo?' i 'Što me gledaš?' sastavljena od ukupno 8 termina, i uz 'kralju', 'đe si' i 'Milo' čini 90 odsto vokabulara prosečnog momka u Crnoj Gori, uzrasta od 12 do 22 god.
Predhodi uletanju jos desetorice đetića i isprebijanju slučajnog prolaznika koji je bacio 'preteći' pogled.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...