Vrhunac simulacije Pornhaba na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Taman kad se onaj ćoravi sa usnama naučio da jaši, dođe Peca Kon sa bandom da zada domaći. Ima, ima virus, al tek od 17h kad Maxi napravi pazar. Deca nisu ugrožena al fizičko da bude na RTSu. Respiratori ima, nađene pare, al ne smemo kažemo okle, jer država nema para, kriza, tranzicija, tek za dve godine bolji život.

Može derbi, ako je pre izbora. Penzioneri, mnogo ih volimo, oni lebac ima da kupuju u 4 ujutru, ko ih jebe, nema spavanja, lepo im Đinđić rekao. Treba svi da se vakcinišu, al Nole ne mora, sin Srbije, mamu im Austrijsku, što ih Gavra nije sve potamanio. Mora QR kod da se skenira, i na račune će ih mećemo, nek se narod navikne. Sledeće dve nedelje ključne.

Tepavčevićka na ministra, visoko se kotira kod muških birača od 50+. Braća Kinezi stižu avionima. Drugi pik, šestog talasa. Alfa, beta, delta, omikron. Grčki normalno, naša braća, sirtaki, giros, Vruć vetar, govna vraćaju sa granice, dabogda im se Partenon zapalio.

Nestorović ekspert, al i nije, slušajte čoveka, al nemojte slučajno da ga slušate. Grobarska govna seku glave. Vakcinu preCednik prima u Čortanovcima da vidi i narod, a ne samo Beograđani, mamicu im jebem. Maske treba, to će Dr. Petrović kod Marića sve da vam objasni, bez brige (PRC test iz guzice ugodniji).

Najsmešniji virus na svetu. U 8 da se tapše, šatro da bude neki solidarizam u narodu. Opet policijski čas, al dobro nećemo novi 5. Oktobar, pa i ne mora baš odma' sad. Sledeće dve nedelje ključne. Lončar bio dobar pajtos sa Dućom Zemuncem, al šta sad ti to pominješ nije bitno, vidiš da je dobar čovek, brine o narodu. Prisluškivan preCednik. Opet izbori, neće valjda Vranjanci opet za Mađare.

Šta će vam toliko brašno ljaljanijo, nije '93-ća pa da Dana i Vuk dele lebac iz kamiona!

Sedma sila

Lea Kiš: Smej se, Lea, samo se smej. Imaš kultnu emisiju na najgledanijoj srpskoj televiziji, tri butika na Bulevaru u kojima imaš doživotni popust od 20% i trajne navlake na zubima. Jednom rečju - uspešna. Da, uspešn...Jao, vidi ga ovaj Ćira što se popeo na táblázat...ups, sto...

Ćira: Fenno-meeeno-menalllno osssećam se...U, jebote, al' smrdim, baš sam pijan, kol'ko sam pijan, mnooogo sam pijan, ahahahaha...Al' takvog me vole, šta me boli kurac, hahahahaha...Saću još malo da izigravam budalu, a onda ću da navalim na švedski sto, onaj Šako izede sve ćevape, mamicu mu jebem onu tursku...Uf, ma samo da mi bedevija ne zatraži da pevam ono sranje, znači, tačno ću se ispovrać...a, da, već to radim...

Zorana Pavić: Smej se, Zorana, samo se smej. Redovan si gost u kultnoj emisiji na najgledanijoj srpskoj televiziji, imaš doživotni popust u tri butika u Batajnici i trajne silikone u grudima. Jednom rečju - uspešna. Da, baš tako...Uf, ček' da se setim neke moje pesme ako mi zatraži ova krava da pevam...Ma, nema veze sad, pevaću tercu Ćiri, i to se računa valjda...Feno-meno-meeenalno oosećam se...

Keba: Uh, jebote, što bi jeb'o ovu Leu...RASTAVIO BIH JE OD KURCA, jebotebog! A i Zorana nije loša za Kebin kurac, možda ću da je jebem u veceu na pauzi...Ma, šta mi se smeška ova Nada Topčagić, kar'o sam je već, šta više 'oće, koju pizdu materinu?! Dobro, ja znam da imam mnogo lep kurac, al' opet...Au, jebote, pa ovaj Ćira gori Cigan od mene, krv ti jebem!

Nada Topčagić: Joooj, kuku meni, al' sam pijana, kol'ko sam pijana, mnooogo sam pijana! Uf, nije trebalo za doručak da popijem ceo vinjak, sad mi se baš povraća...Al' dobro, jedino tako mogu posle da pevam, jeb'ga...Ma, šta me gleda ovaj Keba, koj' moj, da ne misli možda da ću opet da mu dam pičke?! Manji kurac nisam videla na estradi za sve ove godine, a tu sam...pa, oduvek!...Uh, moram posle dodem do Bulevara da pokupim pazar iz butika, kako ću da vozim, majkumu...

Kelner pri švedskom stolu: Dobro se drži ova Nada, obzirom koliko ima godina...Znači, jeb'o bih je na keca...

Kuvar pri švedskom stolu: Dobro se drže ove kifle, obzirom da stoje tu već dva dana... Izlakir'o si ih, Milojice, znači, svaka ti dala!

Šako Polumenta: A što se ti smješkaš, avetinjo nijedna?! Bolje bi ti bilo da doneseš još koji ćevap, nego što se tu ceriš...

Klavijaturista: Šta mi je rekla ona Željka, gde beše to krštenje...? Ma, boli me kurac, odsviram 4 bloka, uzmem 200 evra, skoro k'o platu što imam u "Mokranjcu"...

Kamerman: Samo da ne budem jutarnja smena, samo da ne budem jutarnja smena, samo da ne budem jutarnja sme...'Alo, režija, Ćira pao. Ponavljam - Ćira pao...

Koristi se uglavnom u vaterpolu i rukometu, a odnosi se na situaciju kada je jedan igrač iz tima isključen na odredjeni vremenski period.
Moguće je koristiti i za navijače*, koji dobro bodre svoj tim.
Veoma je upotrebljiv i u fudbalu, ali se ovaj put odnosi na potplaćenog sudiju, ili potplaćenog igrača protivničkog tima.**

Kraj. Muzika je odsvirala fajrontaru, svetla su se digla i muče pijane oči, koje uočavaju fleke od alkohola po zidovima, srču, prenaglašenu, nakaradnu i razmazanu šminku, razmatraš da li vredi nečemu prilaziti. Obezbedjenje opominje da je kraj, moraju momci da srede lokal i urade popis, predaju pare..Šta ćeš - cimaš ostatak pića, plaćaš i odlaziš kući, ili u drugu kafanu, žaleći pomalo osoblje koje mora sada da se jebava. Naizgled naivnom i neupućenom oku posmatrača - gosta sa druge strane šanka.

Sada počinje nova priča, priča posle fajronta - i znaš da se kraj ove noći ne nazire..I raduješ se tome. Kada izadje poslednji gost, i ostane nekoliko odabranih gošći koje ne nameravaju da mrdaju bilo gde, počinje prava stvar. Pazar je zadovoljio, konobarice i šankeri su dali sve od sebe, gazda, menadžer, organizatori, go go igračice, hostesa..Znaju šta sledi.

U početku smo se stideli jedni drugih, tražili skrivena mesta u hodniku, mračnim separeima, šanku, magacinu..Ali vremenom smo se navikli na zajedničko uživanje. Popis i obaveze ostaju za neki drugi dan, a brojeve i cifre potiskuje ploča DJ-a, koju vi ne slušate u slobodnoj prodaji, i počinje uvod u sve ono što zamišlja solista šmirglajući na wc šolji pre leganja u toplu nedeljnu postelju. Prigušena svetla, devojke cepaju majice, alkohol se toči u nekim drugim, neodmerenim količinama. Mesec pliva nag, a ceo klub postaje intimna pozornica čiji prizori ostaju zabeleženi urezani jedino u osmeh koji ostaje do sledećeg petka.

Odušak umornim konobarima, nervoznim igračicama, šankerima i srećnicima koji su se tu zadesili, sada i možda nikad više..Naša mala tajna. Poseban trenutak, fajront - stanje koje se zaboravlja u društvu zrakom prvog sunca. Čaše smeju da se lome, šank se pali, i uskoro su svi uglavnom goli, sreću se pogledi i ruke, tela, poljupci..Na ploči šanka, uz frižider sa cugom, kod prozora sa pogledom preko reke, na grad, magacin, separe..Sve je puno slasti i uživanja. I tako, jedan trenutak. Jedan prolazni trenutak koji ostaje gde treba, traje koliko želi i odlazi dalje, ostavljajući za sobom zoru, osmehe na licima i rasutu garderobu. Oborene flaše, razbacane pare, ruke se otpliću, poslednji, neiskreni poljubac pred povratak u rutinu, kolegijalnost i profesionalnu učtivost.

A onda, fajront.

Vapaj trenera kada vidi kako se njegovi puleni muče na terenu. Neorganizovanost igrača i bezidejnost u igri dovode ga do ludila, te bi on najrađe skinuo svoje trenersko odelo i uskočio u kopačke, kako bi objasnio deci neke stvari i demonstrirao im iz prve ruke kako je on to sa lakoćom radio u svoje vreme.

Merna jedinica koja označava kvalitet potencijalnog mladoženje u očima mladinih roditelja.

Kučka je savršena imitacija ljudskosti! Ovaj kao i svaki drugi oblik psihopatije teško je prepoznati ukoliko se ne pojavi situacija u kojoj kučka nužno ispoljava svoju prirodu! Jednako kao što je nemoguće utvrditi da li je neko levoruk ili desnoruk pre no mu se u više navrata baci lopta, tako je i sa situacijama u kojima kučka “objavljuje” sebe! Sve dotle kučku je nemoguće prepoznati jer njeni činovi stalno osciliraju tako da bolnica misli da je za zatvor, a zatvor misli da je za bolnicu! Sinonim za kučku je “bogomoljka” – ženka insekta koja nakon parenja pojede svog mužjaka! Na kratke ili duge staze maksima svake kučke je – “gotov pazar”! Kučka je neizrasla duša koja je tek napustila mentalni raj životinjskog carstva te zatečena u ljudskom organizmu poseduje spontanu faunsku nevinost koja neodoljivo podseća na duševnost (privrženost porodu npr. ili neodoljivost spontanosti niže logike koja na najmanju umišljenost ugroženosti reaguje u skladu sa automatizmom životinjskog carstva)! Kučka je tako u egzistencijalnoj izraslosti tek biološki robot – medijum prirode, suštinski nesposoban da druge zaštiti od sebe! Ukoliko oženite kučku budite sigurni da vas neće pozvati na piće nikad, niti vam samoinicijativno kupiti košulju da bi vas usrećila, osim ukoliko iza toga ne postoji skriveni motiv! Kučka živi od patnje i poniženja svejedno prolaznog ili stalnog partnera jer njena škrtost je pre svega emotivna, a zatim i materijalna! Kučka se tako manipulacijom održava u socijalnom ekvilibrijumu! Ukoliko ovakvim načinstvom ne uspeva da sakrije svoje bezmalo apsolutno egzistencionalno neznanje kučka sve gura “pod tepih”, ostaje “u pravu” ili odćuti svaki očigledni dokaz nekorisnosti i objektivne štete koju nanosi na ma kojoj životnoj ravni svojim činjenjima! Kučka ne razume da nije smešno ako se svi ne smeju! Ona može da se smeje i dok drugi plaču, jer njena faunska imitacija saosećajnosti ne doseže dalje od mirisa feromona! Težište svesti kučke je u zakonima i običajima krda, jer njen mental je osuđen na oponašanje, budući nesposoban da vlada sobom bez povoca socijalne uslovljenosti! Tako je kučki najviše u politici – stanju opažanja koje isključuje svaki oblik svesnosti! Kučkin krajnji domet “vertikalnosti” je ritualan i završava u najboljem slučaju sujeverjem i crkvenim obredima! Svaka logika dalja od “il’ je crno il’ je belo” iz stanja opažanja jedne kučke - nesumnjivo je “ludilo”! Kučka razume nežnost kao i svako ispoljenje prirode, ali dalje od ličnih prohteva razume samo ogoljenu silu koju joj može pružiti samo “džukela”! Kučka sve što je dobro uzima kao vazduh, a sve greške sakuplja u špil sa “adutima”! Lukavost je mudrost kučke! Kučku je nemoguće egzistencionalno opismeniti jer je svo njeno “znanje” – baratanje prikrivanjem neznanja! Kučku opismenjava jedino samo životno preobraženje putem retroaktivnosti, to jest objektivnim vrednovanjem onog što je izgubila blefirajući moć putem lukavstva! Tako kučka stiče mudrost onda kad je ne može više primeniti!

Poređenje koje se koristi kada neko dozvoli vrlo nestabilnoj ličnosti da donese važnu odluku, dođe u posed nečega bitnog, dobije moć da odlučuje o sudbini ljudi ili uopšte bilo šta što bi moglo da naškodi nekome.

Opšte je poznato da je Žirinovski poprilično nenormalan i da kao istaknuti član, takozvanog trilinga ludaka Šešelj-Mihalolijakos-Žirinovski, ne bi trebao da dođe na hiljadu kilometara od dugmeta za lansiranje nuklearke, jer bi je naravno iste sekunde lansirao, a da ne bi ni razmišljao gde će. Samo da pukne.

Ako ste žensko, sigurno ga znate. Muvao vas je. Nekih devetnaest puta. I vašu drugaricu. I njenu drugaricu. I onu čudnu devojku što ima kosu k’o krzneni okovratnik. I njenu drugaricu. Onu grbavu. Retko do nikad mu uspeva, što ga samo ohrabruje. Iako ste mu xy puta već suptilno stavili do znanja da mu je mnogo isplativije da se druži s desnicom rukom nego da vama prilazi – ne isplati se. I dalje vam (kao i svakom ženskom stvoru u krugu od par kilometara) dahće za vratom i namiguje onako kako je video da rade baje u pornićima, zalud se nadajući da će proizvesti sličan efekat.

Svako od nas u svojoj bližoj okolini (ne daj bože u familiji) ima jednu osobu koja odgovara ovom opisu. Naravno, u 100% slučajeva reč je o osobi muškog pola, najčešće srednjih godina. U mladosti nije bilo sporta kojim se nije bavio, od fudbala pa sve do pikada što mu daje za pravo da sebe smatra najvećim sportskim stručnjakom. Ni u jednom sportu se nije dugo zadržao jer ga je na fudbalu trener mrzeo i nije mu dao da igra, košarku je ostavio jer je trener glup a saigrači nesposobni, rukomet jer su mu tri isključenja na po dva minuta isuviše malo za jedno poluvreme a kamoli za celu utakmicu, i tako dalje. Danas, on je škembav, poćelav, retko kad uredno obrijan i podšišan čovek koji vazda fura sportski stil oblačenja, tipa trenerke koje su mu uvek spoštene na pola dupeta pa mu je takozvani "majstorski dekolte" uvek otkriven, izlizane stare dresove Crvene Zvezde ili Partizana, Milana, Barselone, BSK Borče i slično. Ne propušta nijedan sprtski dogadjaj u svojoj bližoj okolini pa makar to bilo i pljuvanje u dalj, i tvrdi da bi čak i u tome pobedio svakoga. Njegove omiljene sportske manifestacije koje redovno posećuje su lokalni turniri u malom fudbalu i basketu i tu dolazi do izražaja svo njegovo raskošno znanje i stručnost u svetu sporta. Dobacuje, deli savete, pljuje sudije, igrači su svi redom invalidi, psuje oca, majku, sestru, babu, tetku, pa tako sve redom do četvrtog kolena i nazad. Trudi se da bude u centru pažnje i moli boga da neko udje u raspravu sa njim, iako svi znaju za jadac pa im ne pada na pamet da to urade. Ipak, ponekad se nadje nekizajebant koji iz čiste dosade rasplete neku sportsku tematiku sa njim čisto da mu prodje vreme, da gleda dotičnog sportskog eksperta kako pizdi i trudi se da mu dokaže neke svoje mudrosti, i naravno da se slatko ismeje njegovoj gluposti. I pored togašto ga većina ljudi u njegovom okruženju smatra komedijom života, on ipak ima neke posebne povlastice u svom mestu ili kraju, a to su recimo sto u kladionici za kojim samo on sme da sedi, uvek otvorena crta u kafani u kojoj je rado vidjen gost jer uveseljava i privlači mušterije svojom pojavom i samim tim gazdi pravi veći pazar, i naravno može da na trafici prelista dnevnu sportsku štampu a da mu prodavačica ne kenja u fazonu "nije ti ovo biblioteka". E sad, takvih ljudi ima oženjenih i ne oženjenih, odnosno sa decom ili bez dece. Ako su kao u prvom slučaju samci onda je to u suštini ok, ali ako su oženjeni i imaju sina, e onda jadno to dete! Mali će biti forsiran i teran da ide na pet sportova odjedom, a zadovoljstvo bavljenja bilo kojim od njih biće zamenjeno kritikama i konstantim zvocanjem njegovog ambicioznog oca koji pokušava da preko svog deteta izleči svoje komplekse iz mladosti i da od njega napravi sportsku zvezdu na kojoj će zgrnuti pare i živeti lagodno do kraja života, makar malog morao puškom da tera na to.

Malerčina. Pred njim se zatvaraju šalteri zbog pauze za doručak, semafori uvek pokazuju crveno, a ulične svetiljke se gase dok prolazi mračnim ulicama. Baksuz nad baksuzima.

Isto što i pustiti buvu, podvaliti neku priču, napaliti nekom pričom, navući pričom i tome slični, samo što prosipanje žvale se radi suptilno, da deluje kao da je neko N.N. lice to izgovorilo iz mase, ili da onaj kome je žvala podmetnuta ni ne pomisli da je možda navučen. Malo teško objasniti iz razloga što samo najveći majstori laganja mogu uspešno da prospu žvalu.

Kaže se za osobu koja prilikom normalnog razgovora nekontrolisano viče, kad god može upotrebljava reči "znači", "bre", "brate", "idemoo", "alo debili", "ajdee" i slično.

*Liku oladi malo, šta se tripuješ ko da si vođa navijača.

Ukoliko ne izlazite iz kuće, a pri tom vam je temperatura u sobi konstantna, a roletne spuštene, kladioničarski forumi (tj kvantitet predloga) su najbolji pokazatelj koje je godišnje doba.
Iskusniji nolajferi ih koriste i za vremensku prognozu.

Mnogi muškarci imaju problem kada je u pitanju osvajanje plena. Nekako mi se čini kao da ili da ne znaju ili ne žele da prepoznaju ženske signale. Evo nekoliko saveta kako da shvatiš da nisi poželjan devojci kojoj se udvaraš. P.S. Naravno da sam gomilu ovih stvari shvatio na ličnom iskustvu, ali na greškama se uči...

После неприкосновених фармерки из Новог Пазара, на другом су месту вечне листе популарности ''радних и парадних'' одевних предмета у Србији. Углавном су служилe и користиле се у Војсци Југославије(не ЈНА него ВЈ, 1992-2003), одакле и највише примерака потиче. До пре 20-так година ретке, преплавиле су бувљаке са престанком ратова, ''модернизацијом'' и ''реорганизацијом''(читај-смањењем) војске, када су отворени магацини, те су велике количине продаване будзашто.
Али не би биле узалуд тако омиљене код корисника свих узраста и занимања да није њихових невероватних особина. Будући да им је првобитна намена била војна, не могу никако да буду део неке умерене свечане комбинације. Зато 'ладно могу да се користе у апсолутно свим осталим ситуацијама. Најбоље то знају мајстори, ловци, грађевинци, дрвосече, путари, пољопривредници, металостругари, заваривачи, глодачи, молери, лакирери, аутомеханичари, физички радници - служи и даље својој сврси као униформа, али овог пута радних људи уместо војника. Њене заслуге су: чврстоћа њеног cordura платна, као и шавова, који је чине скоро неподеривом; ширина (радиле су се у само неколико универзалних величина), која омогућава слободу покрета, луфт и фино проветравање током ношења; јаки џепови од кевлара испод појаса и широки врећасти на ногавицама, у које може да стане и по пет кила ексера и алата без бојазни од испадања и цепања, и способност задржавања јарчевине унутар њих настале вишедневним некупањем . Такође, ту су и ситнији детаљи: широке гајке, за прихват најразличитијих опасача, посебан крој на дупету који вам омогућује да седнете било где, без бојазни да ће те их распарати, итд. Пример генијалне војне једноставности и прави избор за све оне који желе поуздано одело које ће их годинама служити у њиховој мисији крвавог зарађивања динара зарад преживљавања у транзиционом друштву...

И они који спадају у категорију издржаваних лица имају невероватан афинитет према њима. Голобради ''рокери, панкери, металци'' као и већ оматорели пајдомани ''бунтовници против мејнстрима'' не излазе из њих, јер реално, једино оне иду једнако добро и уз мартинке и уз старке.(Част свима, нисам ниједан од поменутих, не сматрам да је све у томе, итд.). И не само они: и младе напаљотине на ''отаџбину, херојство, храброст'', становници ''Велике Србије'', ''мали будући кољачи'' шиптара, хрвата, балија, ЛДП-оваца (и свих осталих осим правих Срба) облећу војне отпаде и бувљаке у потрази за нечим што је некад можда негде видело рата, са огромним задовољним осмехом вуку отуд кесе са по неколико пари оштећених маскирних гаћа, пошто, разуме се, до правог оружја није тако лако доћи...
Врло често комплетиране са разнобојном половном маскирном јакном или прслуком, увучене у гумене чизме, представљају основну ''радну'' одећу оних ловаца који за свој хоби издвајау мање од 100 евра годишње.

Купују их и остали који се или ложе на војску а жале што никако неће отићи(Ботином заслугом), или они што пазаре неупотребљаване примерке чисто ради моде. Највише због практичности. Од посебног значаја. Реално, нема тих гаћа које могу да издрже што и оне: сва та верања, ходања, провлачења кроз трње, прескакања жичане ограде. Не прерашћују се, и не застаревају преко ноћи. Тако комотне лети и прилично топле зими. Непромочиве за снег и блато. Ниједни џепови нису тако пространи за све твоје ситнице и зими тако топли као ови који су некад негде давно грејали промрзле шаке неког твог вршњака. Ниједно платно није тако меко, а тако јако као кордур. Пре матурског одела, вероватно најозбиљнији комад одеће који ћеш обући и у коме нећеш изгледати као шиљокуран, мада, изгледају смешно, док ти неувучене маскирне ногавице ландарају око патика. Панталоне у којима су вероватно десетак класа таквих као ти шиљокурана постајали људи, служећи свој дуг отаџбини. Панталоне у којима је негде можда неко био рањен или можда умро?
Незамењива слика сваког од нас који је одрастао 90-тих а момковао и војниковао 2000-тих. Једино их, разуме се, не воле траумирани ратни ветерани као и ови европејски либерални педерчићи, али њима, јебига, смета све што се директно не тиче њиховог дупета... Tако да:

U trendu je TV emisija koja postoji vec desetak godina bez razloga. Koncept emisije se nije promenio nimalo od samog pocetka,prica se mnogo,ni o cemu i bez ikakve svrhe,kao ni voditeljka,naravno,zaslugom estetske hirurgije!

Neizostavan sastojak svakog blejačkog udruženja. On se smeje na sahrani, salutira Hitleru ispred izraelske ambasade, glumi gej aktivistu na Porodičnoj šetnji, duva pred stanicom, gađa limenkama Kole antiglobaliste i da ne dužim dalje, jede ono što se ne jede. Nadimak su mu dali sami blejači, jer isti svojim nedelima nedostojno predstavlja njihov hud tako da za svako nastalo sranje u gradu ekipa mora da pruža alibi za ''ne daj Bože''.

Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.

Moto mnogočlanih porodica romulanske nacionalnosti koje žive od prosajčenja i srodnih delatnosti.