После неприкосновених фармерки из Новог Пазара, на другом су месту вечне листе популарности ''радних и парадних'' одевних предмета у Србији. Углавном су служилe и користиле се у Војсци Југославије(не ЈНА него ВЈ, 1992-2003), одакле и највише примерака потиче. До пре 20-так година ретке, преплавиле су бувљаке са престанком ратова, ''модернизацијом'' и ''реорганизацијом''(читај-смањењем) војске, када су отворени магацини, те су велике количине продаване будзашто.
Али не би биле узалуд тако омиљене код корисника свих узраста и занимања да није њихових невероватних особина. Будући да им је првобитна намена била војна, не могу никако да буду део неке умерене свечане комбинације. Зато 'ладно могу да се користе у апсолутно свим осталим ситуацијама. Најбоље то знају мајстори, ловци, грађевинци, дрвосече, путари, пољопривредници, металостругари, заваривачи, глодачи, молери, лакирери, аутомеханичари, физички радници - служи и даље својој сврси као униформа, али овог пута радних људи уместо војника. Њене заслуге су: чврстоћа њеног cordura платна, као и шавова, који је чине скоро неподеривом; ширина (радиле су се у само неколико универзалних величина), која омогућава слободу покрета, луфт и фино проветравање током ношења; јаки џепови од кевлара испод појаса и широки врећасти на ногавицама, у које може да стане и по пет кила ексера и алата без бојазни од испадања и цепања, и способност задржавања јарчевине унутар њих настале вишедневним некупањем . Такође, ту су и ситнији детаљи: широке гајке, за прихват најразличитијих опасача, посебан крој на дупету који вам омогућује да седнете било где, без бојазни да ће те их распарати, итд. Пример генијалне војне једноставности и прави избор за све оне који желе поуздано одело које ће их годинама служити у њиховој мисији крвавог зарађивања динара зарад преживљавања у транзиционом друштву...
И они који спадају у категорију издржаваних лица имају невероватан афинитет према њима. Голобради ''рокери, панкери, металци'' као и већ оматорели пајдомани ''бунтовници против мејнстрима'' не излазе из њих, јер реално, једино оне иду једнако добро и уз мартинке и уз старке.(Част свима, нисам ниједан од поменутих, не сматрам да је све у томе, итд.). И не само они: и младе напаљотине на ''отаџбину, херојство, храброст'', становници ''Велике Србије'', ''мали будући кољачи'' шиптара, хрвата, балија, ЛДП-оваца (и свих осталих осим правих Срба) облећу војне отпаде и бувљаке у потрази за нечим што је некад можда негде видело рата, са огромним задовољним осмехом вуку отуд кесе са по неколико пари оштећених маскирних гаћа, пошто, разуме се, до правог оружја није тако лако доћи...
Врло често комплетиране са разнобојном половном маскирном јакном или прслуком, увучене у гумене чизме, представљају основну ''радну'' одећу оних ловаца који за свој хоби издвајау мање од 100 евра годишње.
Купују их и остали који се или ложе на војску а жале што никако неће отићи(Ботином заслугом), или они што пазаре неупотребљаване примерке чисто ради моде. Највише због практичности. Од посебног значаја. Реално, нема тих гаћа које могу да издрже што и оне: сва та верања, ходања, провлачења кроз трње, прескакања жичане ограде. Не прерашћују се, и не застаревају преко ноћи. Тако комотне лети и прилично топле зими. Непромочиве за снег и блато. Ниједни џепови нису тако пространи за све твоје ситнице и зими тако топли као ови који су некад негде давно грејали промрзле шаке неког твог вршњака. Ниједно платно није тако меко, а тако јако као кордур. Пре матурског одела, вероватно најозбиљнији комад одеће који ћеш обући и у коме нећеш изгледати као шиљокуран, мада, изгледају смешно, док ти неувучене маскирне ногавице ландарају око патика. Панталоне у којима су вероватно десетак класа таквих као ти шиљокурана постајали људи, служећи свој дуг отаџбини. Панталоне у којима је негде можда неко био рањен или можда умро?
Незамењива слика сваког од нас који је одрастао 90-тих а момковао и војниковао 2000-тих. Једино их, разуме се, не воле траумирани ратни ветерани као и ови европејски либерални педерчићи, али њима, јебига, смета све што се директно не тиче њиховог дупета... Tако да:
Дуго нам трајале, и гузице нам грејале ти славни реликти наше не тако славне недавне војничке прошлости!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
"наше не тако славне војничке прошлости!" ?! WTF
Mora da misliš na dešavanja iz 90-ih, jer naša vojnička prošlost jeste slavna
Sve dobro, al' ga ukenja sa komentarom.
ПА НОРМАЛНО ДА НА ТУ ПРОШЛОСТ МИСЛИМ, да мислим на Први светски рат то би било у вези са чакширама и копоранима, којих нажалост одавно нема у слободној продаји и оптицају...