rezultati pretrage definicija za "Pusti priče"
Priče iz alkoholizma
Vladika_Danilo
2011-11-01 10:02:41 +0000
Bleja sa ortacima, uživa se u alkoholu, i kreće priča. Teme se mjenjaju u skladu sa količinom unijetog alkoholnog pića.
1. Zagrijavanje (2-3 piva) - Sport i ženke
A: Sreo sam jutros onu Bojanu, što je bila na Šonetov rođus, kakva riba jebote...
B: Ma bježi, ona je debil samo takav.
C: Vidi, za dobar mlin nema loše pšenice.
2. Početak (malo žestine) - Politika, Religija, Filozofija
A: ...svijetska globalizacija vodi specifičan rat u cilju da sputa slobodno srpsko biće i uguši pravoslavnu vjeru.
B: Religija je opijum za narod, milioni ljudi su umrli zbog religije, ja bi to riješio kao drug Tito...
C: Religija je bitna za funkcionisanje društva u cijelini, pomaže pojedincima da dostignu veći cilj i da se drže pravog puta koji vodi u prosvijetljenje.
3. Poluvrijeme (malo više žestine) - Kreće pijevanje
A,B,C (van bilokakvog ritma i potpuno neujednačeno) : AL NOĆAS AKO SLUŠA, NEEK ČUJEEE BOOOOOL, U PIJESMIII KOJUPIJEVAM... NJOOOOOOJ SAMOOOO NJOOOOOOJ...
4. Kraj (log off, disconnect) - Nema
A. Bratee... e, jel ti dobro?
B: ufff... akaksmseubio...
2
23
:
3
Pusti snovi
Gospodar Sitnica
2010-04-05 18:18:57 +0000
to je kada razmisljas,mastas o ...mladoj i uspesnoj devojci, sa rešenim
materijalnim i stambenim pitanjem, ...simpaticnu i veselu, velikodusnu i odanu, koja ne pije, ne puši i nije narkomanka, ....sa smislom za humor,
koja je nacitana i zabavna, s atletskim telom, neudata, bez dece i bez tone dosadne rodbine...
2
35
:
6
Pusti ruku
enemyofthefreeworld
2014-01-15 22:48:19 +0000
Некакав кретенски савет за побољшање игре у тенису и осталим геј спортовима...
Што наравно значи да је најупотребљивији у правим мачо активностима, као што су секс, онанисање, јебање или пак дивљачка мастурбација.
- Јеси ти њу уфатио за сису?
- Па нисам бре, не знам како ћу човече... Не знам!
- А доле?
- Ју, јеси нормалан! Па не могу, не, не, не знам... Не могу!
- Брате, то мора да се обави. Уфати је доле, униђеш споља изниђеш изнутра, пусти руку, без притиска. Као Ноле, хехе.
8
35
:
7
Pusti da oteče...
sijalica
2010-08-03 17:36:50 +0000
Najveći problem u stranim restoranima je kako ovo reci konobaru kad tražimo vodu ko taština duša
5
58
:
5
Ču'š ove priče...
Титанијум
2012-04-16 14:00:33 +0000
Не баш суптилан, не баш пристојан, али свакако ефектан и дјелотворан начин да прекинете нечије просеравање. Користи се кад доживите трансфер блама и неверу усљед енормне количине баронисања. Најбоље га је користити у блиском друштву, зато што је по смислу и презривом тону овај израз у ствари еуфемизам од ''не сери, части ти''.
- Јесам ти причао како сам разбио Ђорђевића у баскету?
- Ког Ђорђевића? Није ваљда Сашу?
- Баш њега. Слушај. То је било кад сам тек уписао факултет, био сам или бруцош или друга година, чини ми се ипак бруцош. Дођем ти ја на терен са неким својим друговима, и играмо ми неко вријеме, кад се одједном појави неки момак, 18-19 година, и ја видим да су се сви узнемирили. Питам ја овог једног ''Ко је тај момак?'', а он ми каже ''Како га не препознајеш? То је мали Ђорђевић из Партизана, много добар играч''. Почесмо с игром, прво три на три, а затим један на један. И стварно, видим ја, мали је убица - чини ми се пет или шест узастопних побједа имао. И дође ред на мене. Ја мислим ''Куку мене, овај ће ме уништит'', и би тако с почетка, ал' су онда почеле да ме серу тројке. Фис једна, фис друга, фис трећа, и добих га 11-4. Приђе он мени и каже ''Милане, ти си најбољи тројкаш ког сам икад видио. Требао би доћи код нас, такав таленат се... ''
- Чу'ш ове приче...
- Шта је, што ме прекиде?
- Стари, грозно млатиш, да не кажем нешто теже. Све да је та твоја скаска тачна, у шта сумњам, јер кад си ти био бруцош, Сале је могао имати највише пет-шест година, пошто је он '67 годиште. Тако да другоме ти те приче причај. Ти добио Ђорђевића... Мо'ш мислити...
12
26
:
8
Katastarsko-lovačke priče
Granjka
2013-11-05 22:41:26 +0000
06:30 Кец пали из прве.
06:45 Стигао сам на посао 15 минута раније. Сачекала ме кафа на столу. Сунце греје, а 4. је новембар. Николић је председник Србије. Америка је пред банкротом.
08:00 Неко куца. Улази прва странка за данас.
- Добар дан, господине. - пружа ми кесу са 200 грама кафе и једном чоколадом.
- Добар дан и Вама господине. Не могу да примим Ваш поклон, у супротности је са мојим моралним кодексом. То је мито.
- Ај не зезајте! Мито бекријо! - смеје се он. - Данас ми је леп дан, нисам чекао испред Ваших врата, па реко` да частим.
- Лепо од Вас, али нема потребе, нема гужве јер наши грађани сада све завршавају путем мејла.
- И ја бих, али тек што сам купио нови Делов лаптоп, па док ми инсталирају све што треба.
- Нека, нека, у здравље да користите. Којим послом Ви код мене?
- Треба да укњижим ову парцелу на своје име. То ми је од покојног оца остало. - Пружа папире.
- Изволите, седите. Да погледамо... Ахам... ахам... Вила од 500 квадрата?
- Јес`, мој је отац био гастарбајтер, зидо је из љубави.
- И базен од 100 метaра.
- Воло да плива.
- Екстра... Мераклија. Добро... Ево овако... Да би сте ово укњижили на себе, потребно је да платите таксу од...
Прекиде ме човек: - Ево, уплатио сам - пружа уплатницу.
- Добро. То је један корак. Очева умрлица је доказ да је он заиста умро. Њу ћете извадити код... - опет ме прекиде:
- Ево умрлица. - пружа документ. Већ га гледам мало чудније.
- А... Ваша мајка, односно његова супруга је наследник у случају смрти супруга. Јел она жива?
- Није, она је умрела пре десетину година.
- ``Ту сам те чекао`` - мислим се у себи. - Моје саучешће. Ипак и за њу нам треба умрлица, како не би било... - маше папиром испред мене.
- Еве мајкина умрелица.
- Доооброоо - сад већ озбиљно сумњам да ме неко од колега зајебава са скривеном камером.
- Господине, можда ћу бити индискретан, али откуд знате шта сте све требали да донесете од докумената?
- Па, прочитао сам на огласној табли.
- Где?
- Па овдена, испред канцеларије.
- Баш баш овде?
- Баш!
- Зезате Ви мене!
- Не бих ја, очију ми, ту сам прочитао.
И даље сам у неверици. Јбт, овај има 3 од 4 поготка. До овог нивоа још нико није дошао. Али, као у Донки конгу, Краљицу игрице још нико није прешао.
- Добро... лепо је све ово што сте скупили, него, последње питање и докторирали сте на мојој катедри - имате ли брата или сестру, односно још неког наследника овог лепог богатства?
- Имам 2 брата и сестру, `вала Богу!
- То је добро, али уједно и лоше... - Преплављује ме онај чудан осећај када се осећам лепо што ћу некоме да саопштим нешто ружно, иако знам да сам ђубре, али јаче је од мене... године рада су убиле оно мало човека што је било у мени.
- Како то мислите лоше? Шта је ту лоше?
- Како да Вам кажем... И они су законити наследници имовине, па све ово морате да поделите на 4 дела. То значи године суђења, процеси, онда деоба једне WC шоље на 4 једнака дела, свакоме по 25 метери базена, снајке ће се хватати за косе, зетови ће ломити руке и ноге... једном речју - гром и пакао!
Човек ме гледа са смешком на лицу.
- Тој се неће деси! - гура ми папир под нос.
- Шта је ово?
- Сагласност осталих наследника да се одричу имовине у моју корист.
- Зезаш.
- Јок ја.
Загледам папир.
- А где је печат? - осмехујем се.
- На другој страни. - попиша ме.
- Оно јес... - загледам га. - А јел прави?
- Најправији који постоји.
И даље загледам печат. Узмима лупу... Ма мени ово смрди...
- Оверено у суду?
- Да!
- ЗАЈЕБАВАШ!!!
- Не, бре, све по пропису.
Окрећем се нервозно на столици.
- Миловане!!! Миловане!!! (тај ради у канцеларији до моје, један дркаџија геометар који не може да потрефи ни врата колико је пијан рано зором, а камо ли да премери терен како треба)- дерем се као магарац. - Што ме зајебавате? Па није први април, није ми ни рођендан...
- Ко те зајебава? - Зачуђено ће човек.
- Реци роде ко те је наговорио на ово?
- Ники бре, дошо сам да завршим посо ко сви људи.
- Ко је Ники? Никола? Јао пиздооооооооо! (Никола је мастиљара правник од преко пута, иначе велики зајебант)- Дерем се и даље. - Никола, доста спрдње! Па људи чиме сам ово заслужио! Ајде, ајде изађите!
- Куј да изађе господине?
- Па ови твоји што терају шегу са мном. Само да још искочи и Карамела са оним педерским качкетом па да вас све побијем.
- Ја не знам о чему Ви причате, али ако може, ја бих да ми ово обавимо па да ја идем мојим послом.
Трго сам пола чаше вискија што ми ономад донео гастоз Мајкл Јовановић када је вадио документа за свој аеродром у сред села без струје.
- Ја не могу да верујем... Јел Ви сигурно нисте из екипе што ради скривену камеру? - питам у неверици.
- Аман, па нисам, човече, дошао сам само да укњижим ово.
Лупам му печате, као у сну, као у магновењу. Na ovome svetu mogu da kazem sto se desava, to nije istina.. mislim na ovome svetu sto bi naglasio da propaganda sto vecina kazu da o ovome, nije istina. Губим се.
Човек узима своје папире и креће ка вратима.
- Чекајте! - вриштим успаничено.
- Да?
- Чекај роде, има још нешто.
- Које?
- Фали ти један папир.
- Који папир сад, кад сам све донео?
- Ево овај - вадим из ормара најскупљи висики из своје колекције донација митоманских странака које су хтеле преко реда и преко закона да им се среди пола метра јебене њиве или неки усрани камен међаш око кога се мрзе и кољу са родбином и комшијама већ вековима. Флашу увијам у шарени папир и пружам је човеку.
- Хвала, нисте требали. - љубазно ће он.
- Не, Ви нисте требали... да долазите. Нико ми неће веровати у ову причу. Јел могу да Вас замолим за једну заједничку слику, да је урамим?
- Наравно!
- Птичица!
Дефиниција није написана ни за једно такмичење, будући да Грањка нема приступ нигде осим у Катастру. И има судску забрану на Милеву Јовић из Пореске Управе, за прилазак на 200 метери.
5
26
:
8
Čaršijske priče i radio Mileva
Reservoir dog
2012-09-07 14:47:38 +0000
Osnovni izvori informacija savremenih srpskih novinara.
11
54
:
11
Pusti me u kurac
Проскил
2011-06-15 17:22:00 +0000
Одјебивачки одговор на притисак саговорника који не зна да је претерао у мрачењу.
- Фотошоп је до јаја програм, мислим, ако знаш да радиш у њему.. Је л зна можда твој професор да ради у фотошопу?
-...
- Нема појма, али да видиш како смо ми на скраћеном курсу рачунарских трикова радили монтаже, саћеш, саћеш да видиш.. Ово на пример
- Ацо, сине, је л ми видиш плаво око врата?
- Не, што?
- А пусти ме у курац, видиш да те не слушам!
1
33
:
7
Druga strana priče
selenijum
2013-09-10 23:41:56 +0000
Uglavnom nesaslušana verzija. Ona prva uđe u glavu pa moš raditi šta hoćeš da pravo kažeš šta je bilo, al džaba, nemre. Uvijek ima taj neki hepek koji te negdje u malom mozgu ubjeđuje da je vjerovatno istinitije ono što si prvo čuo, pa ti trabunjaj koliko hoćeš, većina te neće čuti.
Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.
Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.
Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…
Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.
Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.
Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.
Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.
2
20
:
4
Price posle raskida kad ona ostavi njega
mirke1982
2010-05-04 01:18:36 +0000
Analiza zasto i sta se desilo.
Zenska verzija
Sve sam mu napisala: I koliko mi je drag i kao brat i kao drug koliko ga cenim i postujem i da se duhovno poklapsamo i da je jako fin i plemenit i da je pametan i duhovit, da zasluzuje istu takvu koja ce da ga voli i postuje i ceni i koja ce shvatati koliko vredi, da i ja to sve shvatam ali da moje srce pripada drugom. Ma sve ce razumeti i shvatiti kad procita poruku.
Muska verzija
Brate sutnula me Marina nekom kilometarskom porukom. Mrzelo me da citam.
9
124
:
13
Narodne pesme i priče
radovan
2008-11-17 14:19:39 +0000
Dokaz da je bilo Andrića pre Andrića i Jakšića pre Jakšića.
0
14
:
1
Priče za laku noć
nem0
2011-12-17 17:13:19 +0000
Посткоиталне приче које партнер приповеда на уво својој партнерки, држећи је у чврстом загрљају, у магновењу пре заспивања, када су мисли најчистије и најсировије, када стварно и мисли оно што каже. Тихо, тихо, али ипак довољно гласно да јој се уреже у памћење, јер, жена не би била жена кад не би веровала у све што јој објект жеље и прималац љубави каже. Карактеристично за ову појаву је то што жена, неретко, пусти машти на вољу и чује оно што јој није речено.
Оно што је он рекао: Пријаш ми, јако, могао бих овако заувек да лежим.
Оно што је она чула: Тако си дивна и савршена, ти си за мене кројена, хоћу децу да ми рађаш.
50
47
:
9
Tužne priče političara
Снежана
2011-02-26 02:13:20 +0000
Neko im valjda došapne da ponekad moraju ispričati neku tužnu priču iz svoje mladosti. Najzabavniji deo je kada loš političar na te "pi-ar-menadzerske" bljuvotine nasedne onda se sve obično završi groteskno i štetno po samog političara.
Primer je tužna burleska Borisa Tadića:
Tadić: "Spavao sam u bednim drvenim dečijim kolicima."
Pa, jebote, predsedniče, šta si očekivao u pedesetim godinama prošlog veka?!
Internet, u kolicima na mlazni pogon?!
Tadić: "Kao dete sam jeo leba, luka i masti."
Ma, marš u pizdu materinu! Pedesetih i šezdesetih godina to je bila sasvim normalna hrana većine ljudi, ko je još imao para i za šta drugo? Ljudi su gradili pruge, bez ikakve naknade, u radnim akcijama, većina građana je jela proju, puru, hleb i mast, naši roditelji su uglavnom odrasli na tome.
Tadić: "Kao student sam prodavao novine u Klubu Književnika."
Čekaj, Tadiću, stani malo, pička mu materina, studenti u zemlji u kojoj si ti sada predsednik, cepaju drva i hrane se solo pasuljem u ,,Tri kostura".
1
28
:
16
Pusti meni
Нови Колач
2016-07-05 16:31:31 +0000
Чаробне речи којима се сваки мушкарац преводи у пасивно стање. Било да у рукама држи усисивач или нешто друго.
0
24
:
6
Priča bez priče
Ањоњимус
2016-09-21 22:40:18 +0000
Definicija je doslovno ista kao i naslov. Priča koja po svim svojim parametrima nema apsolutno nijednu jedinu stvar koja bi na neki, pa i krajnje atipičan način, uspela da animira jednog od učesnika razgovora. Može ih često biti i više, nema tačno određenog broja niti tačno određenih pravila. Čovek sebe dovodi u situaciju da sluša neke gluposti kako bi zadovoljio neku osnovnu potrebu za komunikacijom sa ljudima jer mu je dosadilo da sluša samog sebe. Ali na kraju shvati da je najbolje razgovore vodio upravo sam sa sobom. Tok konverzacije je krajnje mukotrpan i težak i često je tema banalna politička situacija, poljoprivreda... Razgovor je obavezno propraćen potvrdnim klimanjem glavom, kolutanjem očima i kratkim ali efektnim:"Daaaa".
-Ee prošle nedelje nam bili ovi iz Carnex-a i rekli nam da imamo najbolje svinje. Oborili smo rekord od prošle godine.
-Jel? Pa super.
- Ma da bre. Znaš kako smo ih utovarali bre? A to su velike svinje? Ti ih kao juriš po svinjcu i sada ih teraš na onu rampu znaš...
- Da da. Rampa kod prikolice
- Ee to. Haha i ja ih jurio onako i kaže mi ćale:"Ajde bree jebale te svinje šta trčiš sa njima, uteruj to". A ja brate počeo stvarno da trčim tamo kao manijak neki..
-Haha da daa.
1
14
:
6
Ribolovačke/Lovačke priče
DjuraLegenda
2011-12-01 17:57:19 +0000
Posebna vrsta narodnih umotvorina i narodnog stvaralaštva u kome je cilj što više napumpati priču nepotebnim i fantastičnim elementima.Važno je da ispadne moguće a u isto vreme neverovatno srećno ili vestovito/umešno. Najbolji pripovedači pričaju tako da ih cela kafana čuje i pazi sa nestrpljenjem.
Mladi Mile: Idem da upecam jednog skobalja ili barem 2-3 klema da ima da se jede...
Stari Radoslav iz Vinkovca:Saću ti pričam priču o tome kako sam uvatio 2 skobalja od 8 kila i jednog klema sa dve glave i 4 repa!
Mladi Mile:Pa tu mi pričali i još trojica jučer...
Stari Radoslav:Pa šta..
Mladi Mile:Ali ja vas nikad nisam video da pecate gos'n Rade.
Stari Radoslav:Nije fora da pecaš mali , ih, vidiš ovog tipa pored mene? To ti Steva, on nikad nije bio na reci al priča kao Vuk!
0
7
:
0
Pusti neku ćirilicu
Скелетор
2012-07-30 16:19:28 +0000
Prošla je ponoć, trenseri iskakali, metaleri odslemovali svoje. Vreme je za malo trve narodnjaka da se razgali masa i dovrši tеk načet karton 'Smederevke'.
''Aserehe, aha, ehe, aserem ja, ahe, jeje ''
- Jebote, smoriste. Dj Džamijo, ae brate neku ćir'licu, živ mi ti.
- Evo-evo saću...Opaaaaa!
''Чинио сам чуда стизао сам свуда, радила је свашта, ова глава луда!''
:CANGR-ŠLJAS-KRC!:
- MEDIK GADEMET!
11
56
:
17
Pusti Molitvu
Миленце
2011-03-16 22:52:47 +0000
Молим те назови ме немам довољно кредита,услуга МТС коју сви несебично користимо када немамо кредита.
Брате опет немам кредита јебеног,ма боли те уво пусти молитву.
0
15
:
3
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.