Prethodnica wannabe-ja.
Definiše se kao bitan element degradacije subjekta u rečenici, često praćen obiljem ironije i podsmeha. Uz izgovaranje ovog pojma često možemo videti poznatu gestikulaciju iz američkih tinejdžerskih serija, u vidu pipkanja palca i kombinacije kažiprsta i cajpera, podignutih u visini glave...

Sredstvo za pretvaranje jedne obične priče u urnebesnu.

Priče prosečnog barona koji ne zna da odustane čak i kad mu se stavi do znanja da njegove lovačke baljezgarije više ni drugo polugodište iz kraja ne uzima za ozbiljno.

Visprenština od odgovora kada pogubiš nit priče sagovornice s velikim sisama.

Nešto što kao klinci svi priželjkujemo da imamo u školi ali avaj pusti snovi.

Pojava kada čovek gotovo nečujno pusti goluba, puvaru, a zasmrdi da ti suze krenu.

Klasična situacija kada dete vozi bicikl pa pusti gidon, a roditelji ga kritikuju.

Odlična fora za podjebavanje onih koji teško pričaju, i čim ih prekineš izgube nit priče i zaborave gde su stali. Veoma je korisno ako je priča smaračka, lako ućutka pričljivog pajvana u sred serendanja.

Lik kojeg prate sve urbane legende u gradu, to je ortak svakog tvog ortaka koji voli da priča zanimljive priče, priče su u glavnom iste a tog ortaka niko ne poznaje...
Da li vam je neko nekada pričao za ortaka od ortaka koji je naložio babu u javnom gradskom prevozu da mora da kaže u automat gde ide pre nego što otkuca kartu?
Isti taj ortak je nadmudrio i kontrolu u basu i smuvao ribu na neki idiotski način...

Gledaj malo u svoje dvorište, pička ti materina. U tanjir supe ispred sebe, za promenu. Ostav' se ćorava posla, što se kaže. Rešavaj probleme u svojoj bogatoj i lepoj germanskoj zemlji a nas pusti da se davimo u sopstvenim govnima ako baš to želimo. Imaš ti i pametnija posla, baba, nego da nama pamet soliš. Slani smo mi odavno, ako nisi znala. Otkači nas se ako Boga znaš i popi pivo. Sveže, 'ladno, nemačko...Paulaner jebeni. Pusti nas na miru i idi u svoje selo, gospođo Merkel. Odjebi, bre.

Pojačaj tu muziku. Pusti na maksimum, neka komšije zovu policiju da stišam.

U jednom trenutku srpska mladež je odlučila da je izlazak sa još jednim parom zabavna stvar. Krivac je Holivud. Sediš, gledaš svoja posla i odjednom ti cura kaže da izlazite s njenom drugaricom i dečkom. Ili ti drug predloži da na večeru povedete 'žene'. Izađeš, sedneš. Logično bi bilo da u takvoj situaciji ima nekog uparivanja npr. pričaš s tipom kako Borusija gazi, ili sa drugom curom kritikujete partnere u vezi ili sa svojom 'draganom' jednostavno natrapavate drugom paru na nos koliko ste savršeni. Ne, ne brale...na dabldejtu si sam samcijat i primaš udarce sa svih strana. Ubrzo se ispostavi da je s druge strane balvan dijametralno suprotnih shvatanja i interesovanja (faca gleda golf i karling), njegova riba kreatura iritantnog smeha, čudne frizure ali i dekoltea s kojeg nećeš moći da skineš pogled, a tvoja cupi...Ona će početi da iznosi pikanterije u vidu dlakama zapušenih odvoda, kontracepcije i odnosa sa tvojom mamom. Ostaje ti samo da buljiš u one lignje ( a žudiš za gurmanskom), držiš se prežvakanih tema, vodiš isprazne priče i nadaš da će sve brzo biti gotovo.

To je mrcina koja pusti "tihomira" pa sve usmrdi kao da u guzici drži tvora.

Pitanje koje sebi postavljamo u trenutku kad se šofer u međugradskom busu sprema da pusti film putnicima željnim sedme umetnosti.

Ljudi koji su većinu svog vremena proveli baš na tom mestu.U jednoj ruci pivo, u drugoj cigara. Padala kiša, grad ili maltene meteori, bez obzira na okolnosti uvek će biti tu. Tu su naravno priče lova, ribolova kao i prisećanje na mlađe dane kada su jurili žemske. Ne jebu živu silu, vi njih gledate- oni gledaju kroz vas udubljeni u priče koje im '' kolege'' pričaju.

Kraj priče.

Osoba koja do centra (suštine) priče dolazi sporednim pričicama koje nemaju veze sa glavnom pričom, već je u koncentričnim krugovima obilaze kao kiša oko Kragujevca. Slušanje ovakve priče je pravo mučenje za svaku iole normalnu osobu. Na ovaj način najčešće pričaju osobe kojima se ništa zanimljivo ne dešava u životu, pa na ovaj način pokušavaju da zadrže sagovornika što duže (na njegovu žalost).

Da ispoštujem primarnu viziju, i da ovo takmičenje ne ispadne baronisanje o jebačkim dogodovštinama, pričaću vam nešto drugo...
Napomenuo bih, jebačinu sam upoznao vrlo rano, (jebu me roditelji od kad znam za sebe, ja sam redovno jebo učiteljicu i nastavnike, posle me 2 decenije karala policija, a ni ja im nisam ostajao dužan) tako da mi je seks rano dosadio, te sam se zato fokusirao na sport kojim se bave nejebači, pecanje.
Nisam se nešto preterano trudio da upecam ribu, nit sam imao nekih iskustava ranije, i pecaljku sam uglavnom koristio da tučem komšijsku decu i kerove, kad mi svojom larmom ne daju da spavam, al jedan događaj je vredan priče.
Beše to pre 2 godine... Krenuo sam u solo akciju na pecanje, jer sam imao moje mesto, za koje malo ljudi zna. Redovno sam tamo hranio ribu, i ljubomorno ga čuvao od ostalih pecaroša.
Inače, mesto je u blizini jednog mosta, a čuo sam da ispod mosta leže somovi grdosije. Želeo sam jednog.
Naoružan dobrim priborom i mamcima, a i strpljenjem, krenuo sam rano ujutro. Ladu Nivu sam sakrio malo dalje, manje zbog lopova, više zbog ribočuvara.
Prvi trzaj sam imao čim sam zabacio, i znao sam, tačno sam znao, zver njuška mamac i razmišlja dal da otvori golema usta i posluži se.
CAP! Opasno i trenutno potapanje plovka govori mi da je zagrizao, ču zagrizao, progutao mamac bre, i ludačkom brzinom hvatam štap, povlačim se dalje od obale (da me monstrum ne povuče u vodu) i počinje bitka. Čovek protiv zveri, a zver polako postajem i ja. Adrenalin kola kroz vene, umor ne osećam, pete su mi ukopane u vlažnu banatsku zemlju i polako skraćujem najlon. Po pola kruga na Šekspirovoj mašinici, na svakih pola sata, i zver je sve bliže površini.
Nešto debelo kao moja ruka se praćaknu na vodi i ja pomislih da je jegulja na udici, ali kad spazih oko, veličine traktorske felne, svatih da to nije jegulja već jedan brk somovskog kralja.
On postaje sve bešnji, ja sve umorniji, te mi pade na pamet spasonosna misao. Štap obmotam oko obližnje stare vrbe i odjurim po Nivu. Lajka ima napred čekrk i tako ću ga izvući na suvo.
Dok sam se vratio nazad, jebena vrba je još samo korenom virila iz vode. (Ne kažu džabe stari ljudi da džigerica nije meso, vrba nije drvo, a zet nije čovek)
Hvatam kuku od čekrka i skačem u vodu. U par zamaha stižem do drveta i obmotavam sajlu oko debla. Monstrum malo popušta pritisak, skuplja snagu za ''grand finale'' a ja ulećem u Ladu i startujem čekrk. Sve ti ne jebem, kad je osetio da ga povlačim napolje, pa kad je poludio, krene da mi vuče auto u vodu, a ja ubacim u rikverc, uključim reduktor na sva 4 točka i dam mu ga po gasu...
Na svoj užas skapiram da Lada ore zemlju, ali i dalje ide prema vodi, i da ću završiti na dnu Tise ako ne iskočim.
Zgrabim samo novčanik iz kasete i izletim iz vozila. Snagom očajnika, uhvatim se za zadnji branik, i pružim poslednji otpor, ali mi od Lade osta samo tablica u rukama, a monstrum je odvuče u mutnu Tisu. Ostadoh ja tako i bez soma i bez auta, i ovo prvi put iznosim u javnost, jer znam da je teško za poverovati.
Tablica baš i nije neki dokaz, tragove guma je vreme izbrisalo, a dugo se videlo ulegnuće na vodi, tamo gde je monstrum ležao.

Kada vam, na jugu Srbije, neko pusti ovu rečenicu - nemojte se zbuniti već ponovite svoju pređašnju.

Naizgled tiha i povučena mala opajdara, koja kad pusti glas cepa bubne opne i iritira k'o zvonce na biciklu.