Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
Neverica. Stavljanje do znanja osobi kojoj se upucuje ovaj izraz da preterano kenja. Njegove price su svi izvalili i svima je dosta njegovih lazi.
-I ja tu pocnem da je ljubim brate i pribijem je uz sebe, ona nosila neke uske trenerke, osecam ja, ona vlaazna brate.
-Ma kako.
-Često je spominju meštani sela iz mog kraja kada na seoskim slavama prođe starija gospođa, inače iz Novog Sada, u lepršavoj lanenoj haljini koja se naravno providi dovoljno da brka koji sedi ispred lokalne kafane pusti slinu do poda.
Seoska slava u Kukujevcima,opština Šid. Čuju se muzika ispod šatora, gužva u glavnoj ulici tolika da kroz nju ne može proći ni Rodni Troter(serija "Mućke"). U jednom trenutku iz te gužve izlazi ona, žena u četrdesetima u lenenoj haljini koja joj ocrtava obline, bujne grudi koje su san svakog muškarca pri erekciji i iza nje bratić-mali pegavi Stevica. U tom trenutku ugleda je brka koji sedi ispred kafane, ispušta flašu koju je prethodno držao jačim stiskom nego što pit bul grize gumenu kinesku lopticu, pušta slinu toliko veliku da je sa poda pokupio 6 čepova piva i mali kamen i kaže:-Stevice jebem li ti tetku iz Novog Sada!!!!!!!!
Osoba koja priča veoma dugo i detaljno. Njegove priče se u nekim trenutcima toliko razduže da se vi izgubite u njima kao snaša u neobranom žitu.
- Joj sinoć kada sam otišao dole u Čajgoviće priđe mi Mara. Znate li Maru? Ma znate ko nju još ne zna. I ja odem sa njom pivo, ovo ono, pije ona kao luda. Izađem iz šatora kad plast sena, legnem da spavam i zazvoni mi telefon, odokativno pogleda juriš na dvanest, nisam se ni spremio kad gazda viče treba sadeti seno, izvadi rogulje meni u ruke, ja kad sam pogledao na sat skapiram da je već jutro, bacim rogulje i na bus. Sedim u busu i da zapalim pljugu, kad ono ja izgubio pljuge, izgleda u plasu sena, pitam vozača on me istera, kako sam iskočio slomim nogu i na hirurgiji završim. Sad eto vi meni u posjetu došli.
- Matori jesi ti njega razumeo šta??
- Ma ko će bre da ga razume, viš ti da je on šeno malo, pričao ko partizanski komesar pred juriš na Sutjesci.
Kad se neko izlupava u razgovoru vec satima i jos te ne pusti da progovoris ni da udahnes vazduh i na kraju kad te pita za misljenje ti mu smoreno ironicnim glasom kazes:"Napaljivo!"
Ziljavac:
a blal blalalblalxl blalla ble blel blel lblel blel blele jajajdcjfjajfcjfvjhfjhfjhgjuhfjsh jsijhfudhgudhusg huhfyhudgyuhdg
dhhdgyhdfghdgfhdg\
cjhfudgyhdfghdgfhsgfh.....
!!!!
E i sta mislis o tome!?
Ja:(mrtva smorena)Hmmm...Napaljivo!
Priče koje se pričaju ženama koje se zovu Vjera.
Pitanje postavljeno osobi u drustvu koji prica totalno nepovezane price, ima neke svoje tripove koje niko nemoze da shvati i od sebe pravi totalnog debila.
Gasterbajterska, pokretna Larusova enciklopedija sveznanja. Vratio se u rodni kraj posle godina i godina izučavanja zanata i jebavanja Švabica po Dizeldorfu i dolini Rajne. Svakoga ko dođe u njegov mali otpad spreman je da usluži i posluži nekom sočnom pričom, o tome kako je sa mlađanim Kitićem lumpovao po kafanama do zore, a od zore radio.
Ali, ovaj izgubljeni brat iz porodice Grim je namazan svim duginim bojama. Zbog nekih štofova proteran iz Nemačke, ali pod izgovorom da se uželeo šljive i slanine, prodaje seljanima priče i izvlači im poslednje dinare. Praveći se pritom da zna nešto više od ribanja toaleta po krčmama i prosipajući idilične, ljubičicama i žuborenjem potočićima protkane, priče o zapadu.
- Dobri dan majstore.
- Bog ti pomogao!
- On neće, pa bi mogao ti.
- Šta je bilo?
- Ujebala mi se freza.
- Ih, ma to za mene pičkin dim! Da vidim. Aha. Ok. Dobro. Hm. Gadan problem.
- Jel? Daj pomagaj majstore. Ako ne popravim, žena će me za levo mudo obesi!
- Ma ništa ne brini. Sećam se kada sam ja u Njemačkoj kra...dio, ove stvari sam svakodnevno viđao. I imale ugrađen neki predajnik! Pritisneš dugme ako se popravi, i za 5 minuta, pazi, 5 MINUTA, dođu majstori!
- Ma nemoj?
- Da, da. I donesu ti novu frezu! Mercedes ganc! Neće to nikad u Srbiju da bidne.
- Lele. Nego, oš ti to popraviš?
- Eve, baš mi stigla neka gorenje mašina za veš. Ću skinem deo odatle.
- Sa mašine za veš?
- Ma da. Isti kurac, Nemci, Slovenci! Ružni su i Srbi ih ne vole! Ho ho ho. Malo čekićem ovde, testerom ovde. Hm, dodaj mi taj kamen za kupus. E i njim ovde. Eto. Gotovo. 2000 dinara.
- Je li majstore, kako gotovo kad od freze samo dugmići ostali? Nema ni točkove sve, a ni motor.
- Freza popravljena, ti lopatu u ruke i čisti sneg! To je bre ekološki! Očuvanje životne sredine moj bato! Standard! Jevropa!
Neidentifikovano lice od kojeg je svako uzeo po nesto,iz price se moze zakljuciti da ima vecu ponudu od Amazon-a (amazon.com)
Lik 1: "Od koga si uz'o agregat?"
Lik 2: "Ma od coveka,nego da nastavim..."
Sprdačina na račun lovca koji često ume da se zamisli i zastane u pričanju lovačkih priči.
L: (...) i tako smo bežali bežali, i kad smo stigli do ograde, ja je preskočio k'o iz pičke, valjda me cepio adrenalin il šta već. Posle ograde nalećem na pandura, on stoji i kreće ka meni onako polako, ali sigurno... ja tu nisam znao šta da radim i... ovaj... khm...
-Dobro deder! Nemaš više inspiraciju je l'?
Fraza kojom možete da preskočite više ili manje bitan deo neke priče.
(srpski ekvivalent engleskog "yada, yada, yada")
- Je li Baki, daj da čujem neke detalje, kako bilo sinoć u gradu sa onom plavom?
- Da ti kažem, lepo. Prošetali smo, popili piće, nešto, nešto, muda, sarma.... i napravila mi jutros doručak.
Nenapisano ili neizgovoreno,a da se naslutiti iz konteksta ili iz price.
Svi najlepsi i najuspesniji i bez sujete i kompleksa, prirodni, normalni,u isto vreme i snazni i jake licnosti emotivni hipersenzualni, najsarmantniji, najharizmaticniji ljudi koji se ne mogu sresti apsolutno nigde,niti postoje, mogu se sresti na nasoj dragoj i jedinoj i neprevazidjenoj Vukajliji i tako...
:):):)... Ljubim Vas sve i mnogo Vas volim :*:*:*
Vise nego mamu :)) :** :@:@
I tako...
Sve prisutniji izraz, među navijačima, te ostalim Srbima u Srbiji i dijaspori, za lopova, manipulatora, lažova, secikesu i prevaranta.
- Najkasnije za 10 minuta sam kod tebe sa kintom što dugujem!
- Znam, znam, kao i prošli put, pusti me te priče, nemoj da si Tole!
Univerzalna naredba za odstranjivanje radioaktivnog otpada iz domaćinstva. Obično je koriste keva ili ćale, kada ih dete pita šta da radi sa organskom materijom u raspadanju, obično u tečnom stanju. Mlađi član porodice dobija odgovor da se zaputi ka veliko beloj keramičkoj tvorevini, u nju sipa otpad i samo pusti vodu. Bez daljeg razmišljanja oće li ta splačina, preko kanalizacije, ući u Crnomorski sliv, pa dalje u Sredozemno More, Atlanski okean, i da će upravo ta materija ubiti nekoliko divnih pingvina. To osobu koja izbgovara ovu rečenicu, u imperativu, sa obavezno povišenim tonom, preterano ne zanima. Ona ima svoje druge probleme!
- Kevo gde da prospem ovo ulje iz friteze?
- Kako gde dečko, pa u šolju bre, kako nisi do sad naučio!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale menjao sam ulje na Samari, gde da prospem ovo staro?
- Kako bre sine u pičku materinu, u WC šolju, samo odma pusti vodu, da ne zakori!
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Deda, gde ćemo da bacimo ovaj stari smederevac iz podruma?
- Pa sine prospi to u šo... Ustvari daćemo ga onim ciganima kad naiđu u petak.
Početak neke priče, kojim se govornik unapred ograđuje. Nije bitno šta sledi, bitno je da je ovo rečeno na početku.
-Ovaj, nemoj pogrešno da me shvatiš, ali pička ti materina.
Ono što svi tinejdžeri imaju. Koriste u svim mogućim situacijama. I neretko brzo smišljaju priče koje zvuče istinito drugim ljudima kako bi se izvukli iz neprijatne situacije.
"Slušaj, ako nam neko uleti u sobu - zapamti - okliznula si se i pala mi na kurac."
Lik kome bi na broju skinutog mraka pozavideo i Lane Gutović u ulozi Pustolova koji je imao običaj da nas na kraju svake epizode počasti nekim novim 'specijalnim' mrakom - crna boja koja je uvek izgledala isto, ali je poticala iz pećine u kojoj žive emancipovani medvedi, jednojajčane ribe i prosvećeni daždevnjaci. Lik iz priče, nadaleko poznati jebač presretač, ime koje pola publike na Marakani na Cecinom koncertu vrišti u jednoglasnom horu, dok druga polovina ljubi tetovažu na ruci. Ortak baja. Živa legenda na čija pleća se svaljuje odgovornost za nestanak zmajeva.
- Šta si uradio sa onom malom?
- Ma ništa. Hoće prvi put iz ljubavi.
- Ha? Prvi put kažeš?
- Ma da...
- Brajko, tu je odavno overio Paja Piton. Mala te zbarila opasno.
- Ma otkud ti to znaš?
- Pričao mi. Paja Piton ti je pokupio više mraka nego Pustolov, a osim toga, njegove priče JESU istinite. Nevinu u ovom naselju nećeš naći, sve što napuni četrn'est leta, prvo zakuca Pitonu na vrata.
Žena, koja ne samo da je nesposobna da se uhvati u koštac sa svojim problemima već je toliko njanjava da ne može da pogleda jutarnji program Srđana i Jovane a da ne pusti suze junačke
Ta ti brate plače na:
Jovaninu odevnu kombinaciju. Zato što Željko jebe Jovanu. Zato što je Srdjan nizak. Zato će danas biti kiša, zbog poskuljenja zejtina iako ona prži svoje krompiriće na palminom ulju, zato što ljudi neće da usvajaju jadne mačiće a on bi rado da se ne gadi dlaka, zato što su studenti vojne akademije diplomirali i bacili svoje kapice uvis. Zato što će ti isti studenti mrsiti muda na račun države celog svog života. Plače zato što plače na gluposti.
Plačljiva pizda.
E da plače zato sto je niko nije oženio a ona kuka zato što bi verovatno na svom venčanju grcala u suzama i ne bi mogla da izgovori sudbonosno da!!!!
Suptilan način da kažeš nekome da je shvatio poentu priče i da je sasvim nepotrebno zapitkivati više.
- Šta ti je? Čemu takva faca?
- Ma, Marija, brate.
- Šta, prevarila te je?
- Ma nije.
- Ostala trudna? Ćale njen te prebio? Pojebao si joj švecu? Au, nisi valjda? Kevu si joj odradio? Kuku, crni ti, pa šta ćeš sad?
- Alo, inspektore! U redu je, našao si naftu, prestani da bušiš više. Išamarao me njen ćale.
Šta bude - biće! Pusti :autora-po-izboru-za-koga-znaš-da-će-biti-smak-sveta-ako-dopustiš-ušima-da-ga-čuju: pa da izginemo! Poklič ljudi koji planiraju da okrenu svoj život u sasvim drugom smeru ne mareći za posledice.
-Nek ide život!- reče Hamlet, zgrabi Ofeliju za ruku i zapali za London na veliku radost Klaudijevu (koji umire dve godine kasnije od srčke na veliku radost Fortinbrasovu). Hamlet i Ofelija živeli su srećno do smrti u poznoj starosti, okruženi razularenom dečurlijom koja im je pojela džigerice.
