Krajnji stepen posvećene zabrinutosti i posesivnog čuvanja dragocenosti koje je homo sapiens u stanju da ispolji. Briga vođena instinktivnom gadošću pri pomisli o ulasku štrokavih kurčeva nadničara međ' bedra jedre osamnaestogodišnje kćerke jedinice, alabaster belog tena, sa par kilograma viška kao u renesansne lepotice, čuvane kao krunski dragulj u posedu umiruće engleske grofice, u strahu skrivane k'o novčanica od 100 maraka 1993. godine, i pored toga što je ta ista kćerka pretumbavajući kurčeve istestirala više amortizera Golfa dvojke nego omanja agencija za tehnički pregled vozila, stekla veći radni staž u jahanju nego čitava Družina prstena u pohodu na Mordor, i vlaženjem na rumene momke sa lokalne pilane prosula više ulja na platnu svojih skupocenih pamučnih gaćica nego svi majstori italijanske renesansne škole slikanja.

Možeš ti preldžiju odvesti u VIP ložu milanske opere, on će na slušalicama svoje Nokije pustiti Žareta i Gocija, umesto tragičnog prizora kad Romeo umire na operskoj sceni, on će gledati u njemu najbliže dekoltirane sise buržujske milfače. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što je čoveku u krvi niko nije uspeo.

Finalna faza bubanja. Najomrazenija od strane ,,obnavljaca" iz dva osnovna razloga. Prvi je sto uvek traje duze s obzirom na vreme predvidjeno za obnavljanje(npr. knjiga od 650 str. i mnogo vise podataka za jedan dan) a drugi je sto tek tad shvatimo koliko pojma nemamo. Zakljucak do kojeg najcesce dolazimo nakon ove faze ucenja bolan je i okrutan, jer nam nedvosmisleno sugerise da cemo to isto gradivo obnavljati jos mnogo puta.

Lanac trgovinskih radnji robe široke potrošnje lokalnog karaktera. U zavisnosti od kraja ima različita imena "Kod Sime", "STR Lika", "Mali Miloš", "Market Marko"... Karakterišu ga mali prodajni prostor (voće i povrće ispred), standardni asortiman robe (nema sve od svega, ali ima od svega ponešto) i mogućnost kreditiranja građanstva sa proizvoljnom kamatom (tzv. crta). Zbog načina zaračunavanja kamate po slobodnom izboru vlasnika je i nastao naziv trgovinskog lanca.

minimarket, bakalnica, dragstor, kiosk, STR, ono što ne spada u stanje i zbivanje, ali i ono što se krije iza rajfešlusa, tj.šlica. kada neko zaboravi da se zašlicuje, tj. zarajfešlusa nakon određene radnje onda sledi opomena : 'Hej, radi ti radnja!' i zna se šta mu je činiti. ali pažljivo jer je zip kod muškarca razlog za postojanje kastracionog straha, dok je dragstor zip kod žene stvorio zavist prema penisu iz izloga iste radnje.

Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).

Tehnika koju uveliko koriste studenti i srednjoskolci pri hvatanju beleski na predavanjima. Tehnika je nastala zbog profesora koje boli k...c da li ste vi nesto bitno zapisali i nece da ponove. pa ste vi prinudjeni da se snalazite.

Mutant nastao pri adaptaciji na životne uslove u gusto naseljenim predelima i prilikom zračenja TV frekvencija. A kao posledica iznenadne strukturalne promene DNK, kada je domaćin prvi put prebacio sa "Žikine Šarenice" na "Seks i Grad".

Prostiji od Andrije Ojdanića.
Urbaniji od Lune Lu.

Bio svuda.
Naučio ništa.

Iskusni, ljigavi ,matori krimos iz kraja, koji podstrekuje decu na kriminal i koristi ih za obavljanje prljavog posla mesto njega i njegovih starijih pajtaša.

Ćomanski ngsle. Kulturnija verzija pitanja "Gde mogu da se ubijem od dopa i popušim dva-tri džojstika?"

Nazvati stvari pravim imenom, građansko vaspitanje stajl. Neprejebiva kulturica ako nameravate nekoga ili nešto da spustite tamo 'de mu je stvarno mesto a da svoj jezik pritom ne inficirate standardnim fristajlom psovki i uvreda iz vokabulara serbskog (pička, govno, kurac, sisa). Ono, jeste da pominjanje ženskog roditelja u konotaciji sa vašim polnim organom teško da će ikada biti skinuto sa pijedestala Spustova&Uvreda Naroda Nebeskog (M.Vujaklija, Matica Srpska, 324 str., tvrd povez), ali ponekad, i to samo ponekad, nije naodmet biti fin.

Elem, konstrukciju iz naslova možete i trebate koristiti u svim onim prilikama i situacijama pri kojima se neko ili nešto oko vas "pokaže ispod nominalnih očekivanja"...ili što bi naš narod rek'o - usere motku.

Naš narod baš zanimljivo priča, zar ne?

Неизоставни украс деурбанизованих насеља, настао насушном потребом да се по хлеб, цигаре и пиво скокне за 2 минута.
Налази се ту негде и у твом крају као реликт турске културне доминације на нашим просторима. "Уређена" је принципом "слично са сличним иде" па се тако на једном истом рафу налазе женски улошци, јогурт и средство против комараца у летњим месецима.

Пространа је 25, 30 некад и 40 квадрата ако је газда имао човека у општини да откине део паркинга, тротоара, игралишта или друге јавне површине и припоји га свом С.Т.Р. царству.

Запослена радница је директан потомак шалтерске службенице. Фискални рачун и ситан кусур даје на изричит и недвосмислен захтев. Неће "заборавити" ни један артикл да спакује у кесу...ако си висок преко метар и деведесетпет, кратко ошишан и строго намрштен.

Bilo koja zemlja zapadne Evrope u kojoj imamo neku familiju voljnu da finansijski pomogne nas u otadžbini.

i tacke na kruznici je povucena tetiva,zatim iz podnozja tetive je povucen precnik a zatim i prav normala na prvobitnu tetivu...dokazati da je tacka koja se nalazi na preseku ove dve tetive i centar kruznic jednako udaljeni od tacke u kojoj simetrala dobijenog ugla sece kruznicu

Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.

Čovek koji uspešno izbegava sve vidove promocija: letke, flajere, pamflete i.t.d

Igraš u bednoj zemlji i još bednijoj ligi i klubu sa budžetom na nivou omanjeg STR-a, ali to te ne sprečava da u punoj meri iskažeš svoj talenat. Uz mnogo rada i odricanja od raznih zadovoljstava koje pruža dečačko doba uspevaš da privučeš pažnju jednog od većih klubova iz svoje zemlje. Posle dve godine debituješ u prvom timu i potpisuješ prvi profesionalni ugovor. Već naredne sezone si najbolji strelac i asistent lige, dobijaš razna priznanja i u očima svojih sunarodnika postaješ "the chosen one", tj. onaj koji će konačno da izvuče nacionalni tim iz govana. Za tebe se interesuju evropski velikani, potpisuješ za neki od njih. Greješ klupu 2 godine, a povremeno uđeš kao izmena u 89-om minutu, ukoliko tvoj klub vodi sa više od 3 gola razlike. Prvenstvene mečeve gledaš na TV-u. Nakon toga te šalju te na pozajmicu gde priliku dobijaš još ređe. Posle isteka pozajmice, razočaran, napuštaš klub i potpisuješ za vicešampiona kazahstanske treće - A divizije. Nakon par godina vucaranja po Istoku, sa napunjenih 30, vraćaš se u matični klub i postaješ tutor nekom novom Perici...

Piljara prirasla ti srcu jer uvek možeš kupiti na recku..

Ovakve knjige pruzaju prakticne savete kako da nesto brze,pametnije i lakse uradis:
„Kako sustici džeparosa u samo shest koraka?“ , „Kako se popeti na drugi sprat u samo deset koraka?“ , „Kako napisati knjigu sa naslovom „Kako da ... u samo x koraka?“ u samo dva koraka?“ itd.Pisac ovih knjiga je neka tamo svetski poznata faca,legenda za kojeg ti inace prvi put cujes;produhovljeni guru za organizaciju rada i slobodnog vremena,zavrsio Oksford,Kembridz i sl. i po pravilu pruza „consulting“ usluge vodecim multinacionalnim kompanijama(obicno se navodi statistika u predgovoru knjige kako je ta kompanija za vreme njegovog savetodavanja zgrnula pola do milijardu dolara vise nego lane)Konacno,nakon procitanih 300-400 str knjige uzmes mucno da na stvarnim problemima primenjujes ono sto si naucio i tek onda ukapiras da si se zestoko zajabao.Ne samo da nisi postao organizovaniji u svom radu i uopste zivotu nego shvatis da nisi ni praktican onoliko koliko bi realno mogao biti jer iznova i iznova gubis vreme citajuci tu vrstu literature.

Dok se širom sveta propagandne ideje kristališu i evoluiraju, dok Koka–kola daje lekcije Pepsiju i udara temelje jednoj novoj, bartonovskoj viziji reklamiranja, a marketinški timovi svetskih kompanija se neprestano uvećavaju, u Srbiji Dragan Nikolić i Milena Dravić besomučno ispijaju kafe u zavejanoj lovačkoj kolibi negde u planinama Mordora.

Reklame za deterdžent svode se na to da postoji bar jedan koji je gori od ponuđenog. Ako nam to nije dovoljno, obogaćene su najgorom mogućom glumačkom ekipom i ponekim detetom koje nikako ne sme da bude ružno, jer mora da razneži babe besne na one beščasnike što se opet potrsiše u Velikom bratu.

Tu je takođe starosni Tele šop, koji glumom na nivou reklame za imalin iz 68' i sinhronizacijom animiranog filma “Umočiću” pokušava da ti objasni zašto ti je priručna polir-mašina za manžetne najpotrebnija stvar na svetu govoreći ti ko se sve pomoću nje spasio i oženio i čije sve slatko ne bi bilo danas na ovom stolu.

Imamo i brojne pokušaje originalnosti koji su došli kao posledica sezonske inspiracije, poput “Ceresit lepak” reklama u kojima džakovi igraju fudbal(već vidim građevinara kako ga zbog toga kupuje), jebu se, beru artičoke itd, ili Novak Đoković reklama, koje svojom kreativnošću predstavljaju vrhunac domaćeg EPP-a.
Naime, Đoković igra tenis protiv onog proizvoda koji treba da kupiš.

Ostatak propagandnog tereta uglavnom snose miljenici nacije, ljudi sa Farme.

Privatni oglasi za stanove na tabli za umrlice.