Radnja koja je predhodila svakom značajnom, uspješno dostignutom cilju. Po pričama osoba koje su svoju mladost provele u vrijeme Juge, pješačenja su dostizala epske razmjere. Pošto je svaki uspjeh sve slađi što se teže postiže, posebno mjesto u njihovim pričama zauzimaju kilometri utkani u stazu ka dostignuću.
Kako i ne bi! Od raznoraznih kroseva, sletova, štafeta, praćenja Titovih staza revolucije, nije moglo da se živi.
Dolazi se do zaključka da su stanovnici bivše nam države kojim slučajem imali ugrađen kilometar-sat, bili bi odavno rashodovani. Toliko kilometara pojedinačno nije pretrčao ni Paavo Nurmi, koliko su oni u svom životu stigli da pregaze. Hodaj, Foreste, hodaj!
- Ja sam drugu Titu išao na sa'ranu tristopedeset kilometara. Pješke.
- Da, da... Sigurno su samo tebe čekali da počnu sa ceremonijom.
#
- Ja sam u tvojim godinama prelazio po deset kilometara do škole. U jednom pravcu. I nikad nisam zakasnio.
- Kad si blesav! Mogli bi da se ubrišu za moj dolazak.
#
- Ja sam sa drugom prepješačio trideset kilometara da bi prisustvovao koncertu Bijelog dugmeta.
- Trideset?!? Pa, je li bilo naporno?
- Naporno je prvih petnaest. Drugih petnaest - noge same idu.
Australijski izraz za nekog ko šatro ne bi uživao u čarima određenih stvari a pravi se da mu do toga nije stalo.
- Vidi kakav BMW matori, ala bih ga gazio!
- Ma beži bre, to seljački auto.
- Aha, neće koala eukaliptus...
Poraniš ujutro da kupiš hleb, jer svaki je minut važan, pošto cena skače 10 miliona svakog sata. Zatim, voziš se na posao ali ti u medjuvremenu nestane benzina pa onda trčiš preostali kilometar. Posle posla trčiš da kupiš švercovani benzin ali onda shvatiš da su ti maznuli kola,zajebeš to, pa trčiš kući da odgledaš dnevnik pre nego što isključe struju, a u isto vreme zalepiš trake na prozore u slučaju da nato bomba padne blizu, da ne odu stakla od 120 miliona dinara. Onda, trčiš u sklonište i celu noć slušaš eksplozije i spavaš ukupno 2 sata. Od sledećeg jutra, započinje novi krug. I tako u krug u krug.
Takozvana polupsovka. Psuješ, ali ne skroz, suzdržavaš se da ne izleti glagol kako bi sačuvao bar malo duše.
Ukucava ekser, promašuje i nabacuje seljački lak za nokte.
A: Boga, crkvu, Paraskevu, Varzilovdan, Svetog Jeronima, supu sa Isusovim kostima!!
Alkoholičar niže klase, nijansu bolji od klošara. Pije najgori alkohol, ne bira. Retko se šiša, brije ili kupa.
Beži bre džibronjo, smrdiš na kilometar!
Brz način da vam uzmu više para na finjaka,eto da vam učine da se ne smarate sa sitninom.A i njima je tobož lakše da se ne deranžiraju sa gvožđurijom.Kako,tako ostadoste bez para jer vam je seljački da se raspravljate za par dinara.
Omiljena fora “nejakih” bakutanera na pijaci,majstora u busu kao i konobara .
Malo manje vešti vas bar pitaju,dok oni sa naprednim levelom u zaokruživanju ni to,prosto vas pomnože s nulom i pitaju se zašto i dalje stojite pored njih,kao da nešto možebiti čekate?
To vam dođe 87,50 dinara.Da zaokružimo na 90,evo baš nemam sitno ceo dan?
Ne, vratite mi kusur od 2,5 dinara ali ne u vidu žvaka,šibica ili baterija...sačekaću.Kad se sve sabere,uračuna i porez na usluge to vam izađe 14 % kamate.Ako zaokružimo na 15....Ajte vi to vratite na 14 da ne zovem šefa....
Neka sila je pojam često korišćen u govoru Zlatiborskog okruga, ili bar njegovog ruralnog dela. Najkraće može se definisati kao NN počinilac. Dakle radi se o nepoznatoj osobi, koja je bez svedoka, pod okriljem noći ili nešto slično, uglavnom inkognito počinila neko delo i izazvala recimo štetu. Toj nekoj sili ne pripisuju se nadljudske sposobnosti i natprirodne moći. Nema nikakve veze sa HE-MANom niti sa Ratovima Zvezda. To je, dakle, seljački izraz za nekog od dušmana, ne zna se kog, koji je prethodno učinio neku štetu.
Odem ti ja jutros d'obiđem dedinu livadu i davidim jesu li šljivići izbearali, kad ima šta da vidim. Zamisli, molim te, da je neka sila sinoć naišla i sve one šljiviće izlomila. De će mu duša, na mladar da udari.
Otprilike oko kilometar ipo.
Čudo jedno. Gde god da se nalazim u trenutku kada mi se prisere, poslednji metri pred sranje se pretvaraju u ludački sprint sa stisnutim čmarom i rukom na dupetu.
Bez obzira da li mi se prisere dok ležim na trosedu, sedim za kompjuterom, pričam sa ortacima ispred zgrade ili sam u autu na autoputu otprilike negde između Velike Plane i Lapova, osećaj nadolazećeg govneta linearno raste doživljavajući svoj vrhunac u poslednjim metrima pred sranje. Uvek mi se čini da neću uspeti i da ću negde pred kraj garantovano da se userem, ali to se srećom još uvek nije desilo. Mada je svaki put bilo, baš za dlaku.
Lagana vožnja autoputem. Čini mi se da mi se kenja. Opušteno. Stižem.
Mada, možda, ipak. Dodajem gas. Idemo.
Naplatna rampa. Dobro je. Nema problema.
Ulazim u grad. Uh ala pritiska.
Jebem ti semafore! Sad ste našli da mi crvenite. Ekspres lonac pod pritiskom.
Aha, parking. Ma preparkiraću ga posle. Sada ću samo da ga ubodem ovde. Kreće.
Izlećem iz kola. Nisam ga zaključao, ali niko neće da ga dira. Proviruje.
Trčim kao sumanut. Ulećem u zgradu. Stižem. A ono kreće.
Lift je izgleda na jedanaestom. Kao da ide iz Bukurešta. Da l' da trčim na osmi?
Ma evo ga stiže. Ulećem u lift. Kako sporo ide gore. Raskopčavam se u liftu.
Tu sam. A i govno je tu.
Otključavam nekako stan jednom rukom. A drugu naravno držim na dupetu.
Valjda sam zatvorio vrata. Ulećem u kupatilo.
Pantalone i gaće spadaju sa mene a govno izleće.
Govno upada u WC šolju, a pola sekunde kasnije moje dupe dodiruje dasku.
Kakva radost jebote.
Ultimativni prljavac, gadov nad gadovima. Osoba koja se vrlo rijetko kupa, a i kada se smiluje da to učini, radi to na najbrži mogući način, uglavnom bez sapuna. Ne mijenja čarape, gaće mijenja kad potpuno promijene boju, a potkošulju mijenja tek onda kada mu se počne lijepiti za tijelo. Ne brije se, ne siječe nokte, i ne obraća pažnju na svoju okolinu, i na to koliko smeta ljudima oko sebe. Smrdi na kilometar, a sam to ne osjeća. Svaki prijedlog u vezi higijene ljutito odbija, i nastavlja da radi po svome, koliko god da to bilo pogrešno. On je smrad. On je gadov. On je peksina.
Bogotac seljačkih hardkor psovki i neoboriv dokaz da je svaka familija na kraju krajeva ipak najosetljivija tamo gde je i najranjivija – kod porodičnog stabla. Uvreda koja za razliku od svoje sestre „Jebem ti ja ________ (ciljano žensko čeljade) u pičku!“ svojom više nego malicioznom aluzijom na incest pogađa pravo u dušu sagovornika „s onu stranu ograde“, i predstavlja gotovo garantovanu crvenu maramu za vrlo skori fizički obračun međ' zaraćenim partijama.
Jednom sam posmatrao seosku tuču. Izdaleka, doduše. Ljudi moji, kako se oni peglaju...
- Trifune, kad ćeš da mi vrneš one vile što sam ti zajmio letos, bre? Ne mogu više bez nji', fale mi u poslu...
- Pa, faliće ti, moj Jovo, još dugo jer mi ti nikakve vile nikad nisi dav'o, te ih ja tebi i ne mogu vratiti!
- Kako ti ih, bre, nisam dao, pa dolazio onaj tvoj...kako se zove...onaj mali zrikavi...
- Šta reče, bre?! E, jedi govna, Jovane, ščuo!
- Ma, jedi ti balegu, krv ti jebem da ti jebem usranu!
- Jebem ja tebi ženu u pičku, bre!
- A ja tebi i majku i ženu! U šupak, moré!
- A ja tebi u obe rupe!...
- Dabogda zatek'o sina sa tuđim kurcem u ustima, komunjaro partizanska!
- Ma, jebi se sa sestrom, ti kenjac jedan!
- E, jesam već, brate mili, nije ništa drugačije od normalnog...
Izraz koji se sve češće koristi za opisivanje štrokavih ljudi.
-Vidi ovog kako je gaziran. Smrdi na kilometar...
"endemski" izraz sa kojim veliki deo populacije nije upoznat,predstavlja zamenu za pojam masturbacije i uglavnom je izgovaran od strane onog smrdljivog ludaka što spava na klupama ili obitiva pred autobuskom stanicom salećući nevine putnike.Naime,postavljanjem pitanja on u sebi objedinjuje matorog pedofila opterećenog seksom i vašljivog nolajfera čineći jednu jezivu individuu koju normalan svet zaobilazi na kilometar.Ipak,desi se da čiča naleti na neopreznog putnika i počne da ga smara pitajući ga izvesna pitanja u vezi sa brojem njegovih "šiljenja" na dan.Naravno,taj čiča je već opštepoznata osoba u tom mestu i svi razumeju šta ih on pita.Tako da,ako čujete negde ovaj izraz,upozoreni ste na njegovo značenje i na vama je šta ćete činiti.
ML(matori ludak):Je li,burazeru,jel šiljiš ti?
Čovek:Beži od mene,budalo jedna!O Isuse Bože...
--------------------------------------------------
ili...
ML:Je li,klinci,jel šiljite vi?
A: Naravno,Pepi! (recimo da mu je to nadimak)
ML:A koliko puta dnevno ga šiljite?
B:Ja sedam puta,on tri puta...
ML:Ako,ako,pet puta najmanje...
Bogovi sa Olipma se pitaju već vekovima: Ko će najduže izdržati? Nastavnik, porodica ili učenik.
Česte su pojave kad (najčešće) majka deteta u situaciji kada mnogo zapne oko domaćeg zadatka, kontaktira (najčešće) svog starijeg sina koji studira u obližnjem gradu. Sve u cilju pomaganja, jer je po difoltu on to već prošao. I pretpostavka je da zna.
Mnogo zreliji od vremena kada je pohađao osnovnu školu i menjao učionice kao automehaničar karburator, stariji sin improvizuje onako grubo, po seljački, što bi se reklo. Kapira on odlično zašto je u pesmi Ljubivoja Ršumovića "miš dobio gripčanju, pa je seo u džip i na kraju doživeo fras kad je shvatio da mačak oće da ga skovitla". Ali kako to objasniti detetu od devet godina?
Poruka od keve: Okrenime poštomi treba nešto oko Teinog domaćeg, date pitam a nemam kredita.
Keva: Halo?
Sin: E, pročitao sam poruku. O čemu se radi?
Keva: Tea ima domaći iz srpskog, a znaš ti nju, čim je došla iz škole bacila ranac i otišla da plevi pasulj sa babom. Pa sad ja radim domaći, da ne pogine sutra kao jedan-dva.
Sin: Dobro. Pričaj šta treba da radim.
Keva: Radili su neku pesmicu, pa sad treba da se odgovori na neka pitanja iz nje. Pravo da ti kažem, ja nemam pojma šta oni traže. Piši pesmicu negde da bi mogao da odgovoriš, ne mogu da ti je čitam stalno iznova.Slušam ptičje reči koračajući kroz šumu
uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom...Sin: Kakva, bre, putanja?!
Keva: Kozja. K. Kao koza.
Sin: (Jebem ti sunce, šta je ovo?)...kad paukova mreža put mi najednom prepreči.
Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo,
svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo,
ali mi beše žao.Keva: Zašto se pauk može uporediti sa čovekom?
Sin: Koliko sam ja shvatio, čovek može da smandrlja mrežu dok si rekla "špiritusna lampa", a ukpa...
Keva: Šta, bre?
Sin: Pauk, kevo, pauk. Pauk se širi na mreži, u fazonu brani svoju kuću. I ponosno se isprsio. Kapiraš? Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Keva: Doooooobro. A šta predstavlja "Ptičja reč"?
Sin: To ti je cvrkut ptica. Samo preneseno značenje pomešano epitetima i metaforama.
Keva: Nije ti fora da me zajebavaš, znaš? Pa, čoveče, kako da objasnim detetu koje je treći razred, šta je metafora i epitet? Nema veze. Još jedno pitanje: Zašto je pesma lirska? Šta to beše?
Sin: Osećanja, emocije, kardio. To je tamo kad je bilo žao da sjebe mrežu.
Keva: Babi bilo žao?
Sin: KOJOJ SAD BABI, U PIČKU MATERINU?
Keva: Desanki Maksimović.
Sin: Ma idi, bre!
To je izreka u nasem narodu koja nema nikakvo preneseno značenje. Ako ste imali iskustva sa prdenjem (a ko nije), onda znate kako kada se opustite sami ili sa sebi "bliskim" osobama i, zaboga, prdnete naglas, to se nista ne oseća. Jedino što će se svi okrenuti ka vama sa gađenjem i prekorom, kao i opomenom kako je to nepristojno. E sad, kada neko u društvu puvne, to se bogami oseća na kilometar, ali tada krivca nije lako detektovati, pa ako ste vešti svi će posumnjati u osobu pored vas, ali najčešće, ipak, strada kućni ljubimac, jer, hvala bogu, ma koliko god da je pametan, ne može da se brani rečima. Zato, bolje prdeti nego smrdeti.
Smrdeti... toliko opasno da utiče i na druga čula.
-Ae mak se tamo jadan čuješ se na kilometar!
prvi put pomenuta u Kama Sutra za lečenje steriliteta, ašov poza je ona koja sigurno dovodi do začeća. falusni simbol ratarskog oruđa (ašov) za prekopavanje zemlje (simbol plodne žene), mnogo vekova pre Frojda se služi praktičnom primenom psihoanalitičkih postavki muškog i ženskog principa.
bilo da je u pitanju rastrešena (dakle opuštena) ili tvrda (dakle nervno napeta) zemlja (dakle žena), pa i ona kvaliteta ilovače (sa vaginizmom ili vagina dentata), seljački zdrav i jedar ašov je najbolje oruđe obrade koja urađa plodom, nakon što se poseje.
inače, ašov poza je samo malo brutalnija bogougodna misionarska poza.
Još jedan u nizu tinejdžersko-paćeničkih fejsbuk produkta (posebno mislim na osobe ženskog pola) koji ima za cilj da subjektu (najčešće suprotnog pola), ako mu/joj počini zadovoljstvo (čitaj: lajkuje), kaže deo svog mišljenja o druženju ili pak ljubavnom životu.
Ne bi to bilo toliko strašno (čitaj: seljački) da ni one tri reči zvane: lep/a, bleja, veza nisu skratili kao Rafael Nadal dropšot, pa samo ostaje tim preostalim slovima da svedoče bruci koje im zadaju lica koja ne pomeraju glavu sa frižidera ili koja ne dižu svoje dupe sa kreveta.
tokom duuuugog skrolovanja
-Šta je ovo LBV? Jebote, već osmi put vidim, nikako da skapiram.
-Oće da nađu decxka, nemaju pametnija posla, pa ništa ne rade osim što patetišu i seru po svom zidu...
-Koga bole kurci.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
LBV?
#uzvSviđa mi se Komentar Podeli
Stević S. Jovan, Mawija Milowanowic i 68 drugih reacted to this.-Zar Stevča interesuje mišljenje ove krmače iz prvo-dva?
-Čovek zagoreo, bratela, sad da mu je bilo koja taj bi propevao.
Događaj. Al' da zvuči moderno. In. Jevropejski. Svecki. Kulturno bre.
A ne tamo neki seljački događaj. Neko glupo dešavanje u nekom selu.
Hepeninzi se održavaju samo u Beograd. U Kruševac jok. Tam' to nema.
Po srpskim selima se dešavao kulturološki šok tokom sedamdesetih i osamdesetih,
kada su počela da se prave kupatila koja imaju WC šolju.
Trebalo je objasniti čoveku da treba da sere u kući a jok napolje u poljski WC.
E pošto mi ne potičemo od takvih nepismenih seljačina, i svi smo rođeni u Beograd,
mi idemo po razni hepeninzi i inventi. I ne ločemo brlju no pijuckamo coktaili.
Naslov iz nekih novina:
Delta siti: Modni hepening povodom Dana ženaPa gde nađoše da hepening organizuju baš u Delta Sitiju?
Ne, nije greška u pisanju. Ovo je veoma česta pojava u mnogim burekdžinicama i pekarama. Naime, taj divan, vruć, mastan i slastan burek sa sirom, čiji miris iz pekare osetite na kilometar, baš fino izgleda. Debeo je, gornji i donje deo (korice) su blago zagoreli i onako fenomenalno hrskavi usled toga, na isečenom delu se vidi toliko sira pa ste srećni kao miš Džeri. Ali, ne lezi vraže, kakva je to samo nameštaljka - sira ima samu u sredini bureka (u tepsiji). Tako ispada da je vaš burek sa sirom samo jednom svojom četvrtinom upravo to. Sira ima za možda dve pune supene kašike, samo onoliko koliko ga vidite kada ste već dali kintu za njega. Eh, živote - lutalico.
Seljački izraz za turbofolk.
Prvobitno se koristio za pop (i ponekad kao sve što ne sadrži folk u nazivu), međutim usljed čestog spominjanja turbofolka u negativnom kontekstu, značenje se promijenilo. Danas "zabavnjake" možete vidjeti kako se pridružuju raznim FB grupama sa nazivima poput "Smrt turbofolku", "Svi mi koji neslušamo narodnjake" ("neslušamo" sam namjerno napisao sastavljeno ;)) i slično, ne shvatajući da je upravo to njihov omiljeni žanr.
Ova zabuna je izazvala da se na tapeti nađu malo ipak kulturniji narodnjaci (prvi mi na pamet pada Halid Bešlić), dok turbofolkeri slušaju svoju "muziku" pod krinkom zabavnjaka.
*X sluša Tomu Zdravkovića u blizini turbofolkera*
Turbofolker: Ooooooojjj, ko one seljakluke sluša...?
*kasnije*
Tip: Kakvu ti muziku slušaš?
Turbofolker: Najviše zabavnu. Ma slušam ja sve, samo mi nemoj narodnjaka.
Tip: A koga najviše voliš?
Turbofolker: Paaa Dadu, Šaku, Seku, Cecu, Daru...
