Žena kuva ručak i žena pere suđe. Obrnuto nije normalno.
Da se odmah razumjemo - prije nego li na me dignu hajku džender centri, zagovornici i zagovornice polne ravnopravnosti i drugi jebivjetri, reći ću vam da sam izreku iz naslova prvi put čuo iz usta moje pokojne babe. Njoj je jednostavno bilo ispod časti da joj se tamo neko muško mješa u kućne poslove, a ne k'o ove današnje - samo da im je da zauzdaju neku budalu, a one da dignu noge. A, ti, onako muževno dodaješ trunčicu origana i mrvicu muškatnog oraščića pazeći da te čorba koja vri ne isprska po novoj rozoj kecelji. Fuj!
Čak i ako si kuvar po profesiji, ako te na stolu, po povratku s posla, ne čeka taze skuvan suljpa, ne bi bilo zgoreg da pogledaš malo južno i provjeriš je li sve na svom mjestu. Da nešto, ne daj Bože, ne nedostaje.
- I, mama, kakav je bio ručak?
- U životu nisam jela bolju gibanicu! Pa, ćero, nikad nisi bila neka kuvarica, otkud sad ovo?
- Nisam to ja spremala već Mihajlo!
- Kukuuu - pere li on to suđe u kuhinji ili mi se čini? Otjeraj ti to od sudopera, nek ne tuta po sudima s mudi...
- AAAAAAA!!!
- Šta je, Mihajlo, sunce moje?
- P-PAUK!!!
- Sa' će tvoja Ceca da ga izbaci napolje, samo se ti smiri, ljubavi. E, tako. Izvini, mama, Mihajlo ima strah od pauka. Šta si ono rekla malopre?
- Ništa. Nek nastavi da pere.
Izvor: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html
Prošle nedelje je održana promocija ove knjige (od autorke sumnjivog morala), koja je nastavak sage o prostitutki - koja svoju koru hleba pošteno zarađuje u Nemačkoj. Pored dronfulja, profuknjača, i kojekakvih bubašvabo-novinara žute štampe (žuća ne mere biti), pojavila su se i znamenita imena naše estrade, koji su brže bolje dotrčali - ne bi li im slika osvanula u aber-novinama, jer su oni, tobože, ljubitelji pisane reči. Dobra prilika da pobroje šta su sve pročitali u životu, i da pohvale cenjenu spisateljicu, tipa: žvanj-žvanj-ona-je-tako-super-piše-misim-ono-razvaljuje-ekstra-žvanj-žvanj...
Promocija ne bi ni bila tako zapažena, da se ne razvlači po novinama kako je prvi primerak otkupila Srpska Majka za `iljadu evrića (uštedela, sirotica, od transfera fudbalera), verovatno da bi imala šta čitati na budućoj robiji. A da ne pričam o degutantnosti kako će taj novac završiti u humanitarne svrhe dečijeg onkološkog odeljenja (proklamuju najniže porive, i sa tim novcem se posle peru preko bolesne dece, i to na sav glas. Fuj!).
Autorka se brani činjenicom da je prošlo izdanje prodato u 150,000 primeraka (!?!), plus najmanje još toliko za ovaj drugi deo. STOPEDESETHILJADA!!! Mislim, jesmo li kao društvo dotakli dno, ili ovo silovanje zdravog razuma tek uzima zamah?
STOPEDESETHILJADA!!! Za šta, za autobiografije kurvuljetina koje su rešile da odenu novo ruho, sponzoruški se udale, latile olovke, i na prošlost pljunule puj-pike-ne-važi. I sve to aminuju poznate ličnosti, IDOLI tinejdžerčica koje se ko uklete oblače u "whore outfit" odeću, po poslednjem kriku mode (a to što je pamet kriknula za sva vremena, nikom ništa).
I na samoj promociji se javio jedan glas razuma, koji se drznuo da pred svima kaže da je ovo štivo dno pisane reči, šljam i đubre književnosti. Ali okupljena masa ispranog mozga ga je prezirom proždirala, sa etiketom da je "lažni moralista", sve dok se nije izgubio. Naravno, svi su stali u zaštitu autorke, koja po njihovom mišljenju treba da dobije Nobelovu nagradu za književnost.
Al` kad bi se kurve pitale...
Odlomak iz knjige "Grabljivica 2"
(skinuto sa interneta. Molim onog ko ima slab želudac da ovaj citat nikako ne čita, inače sledi povraćanje. Mog zgražavanja je dovoljno za sve nas...)"Okej - rekao mi je Marko i nabio mi k____ u usta. Dejan mi je, kao kad kera učiš da sedne, šakom spustio donji deo leđa, postavivši me na kolena i šake, i ušao otpozadi u _____. Zoran je, istisnuvši lubrikant na kažiprst, prišao mojoj guzi, podmazao je, a zatim ubacio k____ u pripremljen teren.
Meni je stvarno bilo super! Oduvek sam maštala da istovremeno imam tri k____ u sebi. Osećaj je zaista neverovatan! Jedan u ustima, a druga dva osećaš kako se međusobno dodiruju i trljaju kroz tanku opnu koja deli ribu i guzu."
A lepo sam vas upozorio da ne čitate...
Divno štivo, dušu dalo da se finansiraju humanitarne akcije...
Kulminacija naše kinematografije, spakovana u 30 minuta agonije, uz repriziranje na svaka 3 meseca, da se narod veseli konstantno. Serija odmah dobija epitet rekorder po gledanosti i time opravdava silna repriziranja koja će uslediti. Naziv Srećno blago porodičnih kamiondžija ne ostavlja puno nedoumica oko sadržaja, koji je po rečima producenta Siniše Pavića : 'Svež i originalan'. Strani mediji izveštavaju da nemamo prava da pravimo srpske Avendžerse od naših junaka.
Paja kafanski džedaj master, zajedno sa Čkaljom akademskim neuspehom radi u Post Ekspresu i drpa promo materijal koji preostane. Baba Riška konstantno zove Aranđela, iako ge u scenariju nema, ali navika je to. Sima beži na svake dve epizode, time dodajući dramatičnu notu neizvesnosti, dok Neca i dalje nije naučio kako se plače. Bojković glumi dominantnog matrijarha porodice, tako da je svejedno ko glumi muža, kilav je svakako. Klavir postaje novi muž štaviše. Bliži rođaci Đoša i Špic donose na platno samo 'muziku za smešne događaje' iz Porodičnog blaga, jer to samo i mogu na platnu. Radošu Bajiću se oduzima uloga naratora, jer epizoda ne može da traje duže od pola sata. Sin Dragan je imao korektivnu operaciju, i više nema straha da će mu oči ispasti. Nakon nesuglasica sa producentom i apsolutno nepovezanim Sašom Popovićem, Mitrović otkupljuje seriju i prenosi je na Pink 7 (bivša Prva (bivši FOKS)), posle kraće bitke sa oživljenim Art kanalom.
Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.
Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark
U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.
U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.
U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.
Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.
Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.
Posedovati i najmanju trunku mašte, makar i jednu jedinu nervnu ćeliju koja je u stanju da deluje van okvira onog poznatog, standardizovanog, ustaljenog. Ratosiljati se stega zamišljenog ama konvencionalnosti na glavi i mislima se uputiti van upisanog druma u mapi razmišljanja. Imati širine, biti slobodouman. Ojebah.
U savremenom poretku stvari, međutim, izraz iz naslova zadovoljava i standarde u kojima je nasumični homo-sapiens eventualno sposoban da “procesuira podatke” ( autor inklinira na operaciju razmišljanja; prim. dr.sci.med. ) i IZVAN takođe jednog tipa kutije, tzv. magične kutije, koja mu obično bleji u dnevnoj sobi i pleni pojavom, ako me razumete. Mi Srbi, ipak, ne moramo previše da strahujemo da ćemo postati jednodimenzionalni – iz te dimenzije u kojoj smo mi, naime, ne vozi niti jedan autobus, drugi vid transporta i da ne spominjemo...
- E, aj' mi sad dodaj onu kutijicu tamo...
- A što?
- Pa, šta si ti mislila? Da ću da te jebem samo u jednu rupu? Misli malo izvan kutije, Svetlana, majkumu...*
- I?
- Položio!
- Joooj, bravo, sine, ljubi te majk...
- Moré, šta ga ljubiš, vuče taj pišljivi ispit već tri godine, sad još treba da mu dižemo spomenik! A kad će fakultet da završi samo Bog zna...
- A daaaj, ćale, što si tako jednodimenzionalan?
- Šta sam?!
- Pa, misli malo izvan kutije, nije fakultet garancija uspeha u životu. Mislim – k'o zna šta još može da mi se desi do kraja studija?
- Pa, ako ih ne završiš u sledećih godinu dana, ima ja lično da te strpam u kutiju, i to onu za mrtvace, ščuo!
Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.
-Šta ti je sa okom?
-Ma, brate, ne pitaj. Bio sinoć kod Kajče na slavu, a pečenje slano kao ceca i na brzinu ubijem 2l belog. I, ono, baš mi dobro bilo i setim se da imam smotan džok u pakli. I ne znam šta mi je bilo da ustanem i zapalim ga svećom, a 40 gosta ispusta viljuške i blene u mene, jednoj babi ispala kupus salata iz usta, haha...
-Jebeš babu, iiii?
-I ustane njegov ćale, zamahne i više ničeg se ne sećam. Otvorio sam čes kao svinja kapiče.
Kršenje moralnih obzira i načela institucionalizovanih od strane majke Crkve.
Disciplinska komisija koju čine vladika Kačavenda, Pahomije i njihov glasački blok.
"Vidiš Grigorije, da si ga meto u dete pa da razumem, daš mu posle bonu da se smiri, ali tvoje forsiranje popadija ne možemo nikako da sakrijemo, a i žale se ovi da si nosio cecu tokom nesrećnog rata protiv šizmatika, pa da ispadnemo kulturna institucija puna morala, predaćemo te kao žrtveno jagnje gladnim vukovima da omaste brk za političke poene, dok mi budemo metali u dete. Jbg. nismo teli..."
Batica iz kraja, specijalista za baronisanje.
- Jebote, ala je Vladan najeb'o...
- Šta pričaš ti, bre?
- Pa znaš ovo što su ubili Kizu pre neki dan? E pa, kaže Vlada da je on bio video ko ga je roknuo i sad ne sme da izađe iz gajbe da i njega ne bi skratili za glavu...
- Dovla Žovla? Tebra, pa to ti je najveći gistronom u kraju, sećam se još iz osnovne koliko je baba i tetaka sa'ranio zbog kontrolnih a u srednjoj je furao čupri da je Đinđićevo kopile, dolazio čak i Čeda da skuplja političke poene...★★★★
- ...veće plate i penzije, ulazak u EU do 2025-e, zajednica srpskih opština na Kosovu, Srbija-Rusija, kamioni, avioni, blablabla...
SVETLANA, GASI MI TOG GISTRONOMA DOK NISAM ISPRESAVIJAO TELEVIZOR, ŠČULA?!?
Radnja koju upoređujemo sa muškim polnim organom, kada vidimo da naš sagovornik, tu radnju ne prati adekvatno.
-Znači sine, kvadrat nad hipotenuzom jedank je zbiru kvadrata nad katetama. Razumeš?
-Razumem tata. (reče dete, blenući u svog oca, ko tele u šarena vrata).
-Razumeš ti moj kurac. Gleej vamo...
--------------------------------------------------------------------------------------
-Jao kakav potez Mesija brate, el gledaš ti ovo uopšte...
-Gledm, gledm...(reče Mirko, dopisujući se sa svojom dragom preko moba)
-Gledaš ti moj kurac!
--------------------------------------------------------------------------------------
-Pa Ceca ti je u Dugalićevoj, malo pre Vlajkove kafane....prekoputa Grozdinog fapa. El možeš da se snađeš?
-Pa odprilike mogu. (reče Sima, kome je trenutno na umu samo penetracija u Cecu).
-Pa odprilike, moj kurac možeš. Ajde pican, zovi taxi.
Izraz koji muška ekipa koristi dok posmatraju ortaka koji pokušava da smuva ribu za koju svi osim njega znaju da je klasična sponzoruša, što implicira da dotični ima minimalne šanse za prolaz.
- Ljudi, jel zna neko šta Peđa pokušava s onim izblajhanim sisaljkama u separeu?
- Ma pusti ga, zabacuje u plićak... Kladili smo se u turu Rubinštajna da će da ga otkače za manje od 5 minuta.
- E stvarno nije normalan, jel znate kad će Ceca Šopaljka da zagrize? Kad na kari nokat nikne!
- Ma znamo mi, al' on očigledno ne zna.
- A šta je stavio na udicu?
- Ključeve ćaletovog stojadina hehe...
- Pfff... Dečko, daj piće za ovaj sto, ovo moram da vidim!
Ukoliko se veličaju i hvale pogrešne stvari i ljudi, to ne znači nužno da je reč o nečemu zaista vrednom divljenja. Pre će biti da je reč o pogrešnom sistemu vrednosti.
- Knele je, bre, bio najjači lik, ljudina. Ranjavan je više puta nego što je De Niro uspeo da rikne u filmovima tokom cele karijere. Može da priča ko šta 'oće, ali njegovo ime obeležilo je Beograd devedesetih. I danas se, bre, klinci tuku ko će da bude Knele, kad se igraju mafijaša.
- To što je primio više metaka, nego moldavska kurva kite u kafani na Ibarskoj magistrali, a ostao živ, ne znači da ga je Bog poslao. I Maradona obožava Fidela Kastra, pa ne znači da su obojica normalni, ako me razumeš.- Ceca je srpska majka, bre. Ove otvaračice usta mogu samo da joj pljunu pod prozor, njene se pesme, bre, na slavama pevaju. Ona je simbol časti i patriotizma. Srbija joj kliče cela.
- Nije Sloba bio kriv, mi smo govna.
Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.
Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.
Saša Popović: Večeras je sa nama takmičar koji je ispao prošle nedelje. Zdravo, Nemanja. Kako si?
Nemanja: Evo, Sale, klao krmaču danas a sad sam ovde, spreman na pitanja gledalaca.
Saša Popović: Donećeš čvarke sledeći put, a sad da uključimo našeg prvog gledaoca. Halo, dobro veče. Ko je sa nama?
Random slušalac: Ovde Šećerko iz Male Moštanice. Prvo da pozdravim sve u studiju.
Saša Popović: Hvala puno. Imate li neko pitanje?
Random slušalac: Pa, evo da pitam Nemanju, ko mu je favorit u takmičenju?
Nemanja: Jao, pa to je jako nezahvalno pitanje. Svi su mi dragi. Ne znam koga bih posebno izdvojio.
Saša Popović: Alo, diplomato, ne kenjaj o nezahvalnosti kad ni čvarke nisi doneo.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-Omiljena država?
-Španija.
-Omiljen grad?
-Barselona.
-Omiljeni pevač?
-Rade Kosmajac.
-Omiljena pevačica?
-Goca Božinovska.
-Omiljen glumac?
-Milenko Zablaćanski.
-Omiljena glumica?
-Vesna Čipčić
-CECA ILI JECA?
-E, to je nezahvalno pitanje na koje neću dati odgovor.
-Zašto?
-Zato što bi mi Karleušini fanovi jebali sve do šestog kolena u rikverc.
Razdevičiti mladu devu. Skinuti joj đanu, iskidati paučinu i otkloniti mrak. Pomoću Bananamena i eliminisati njenog Himena. Omogućiti joj da konačno postane Žena.
- 'De ste ljudovi, ste živi?
- Ooo, divi ga brat kako je pocrneo na moru. Je l' ti tražio crnac da se slikaš sa njim, a? Hahaha. Sedi bre, pričaj kako je bilo. Bilo kakvih čki? A,da, da zaboravih, išao si sa devojkom. Ma bol' te rac, bar si pamprčio svako veče.
- Ma jok. Podžapali smo se posle 4 dana, sela je u voz uplakana, uplakana, što bi rekla Ceca i zapalila natrag. Ja ostao iz inata. Sretoh Žara, Miru, Fiksa, Gocija i njegovu neku sestru od tetke i uletoh njima u gajbu.
- Keve ti? Auu, kakvo društvo. Znači ništa od kresa?
- Kurac ništa. Gol u gostima već drugi dan.
- Sa Mirom???
- Kojom bre Mirom budalo, sa onom Gocijevom sestrom od tetke.
- Ne rise? Znači poentirao si?
- Ma pocepao mrežu. Bukvalno. Klinka devedesetčetvrto, nevina, kaže želela bi da ja budem taj. Naravno, ako mi ne smeta razlika u godinama. A ja posedujem odgovarajuće delove baš za to godište. Mada, umalo d'uletim u ofsajd, ja krenuo da je skidam, kad se iznenada Goci vrati, zaboravio novčanik kod nje u sobi. Kud ću, šta ću, ja pod krevet, k'o u filmovima. Rekoh, samo da izvučem živu glavu pored njega, pa da posle stvarno isučem glavu pred njom, ako me razumeš šta želim reći.
- Opaaa tebrice, e pa, da častiš onda, mislim da je red da vikaš vops. Jelenko za mene. Ladan k'o Bodiroga kad izvodi slobodna.
Postoje dva osnovna pokreta Steve Žigona koje je on verovatno pokupio negde po Rusiji il ko zna od nekog austrijskog grofa finoga gospodina u djetinjstvu svome gledajući iz prikrajka iza pletene one korpe za veš, od pruća.
Oba ova pokreta predstavljaju određeno nemirenje sa svetom, tihi sukob, oba pokreta odaljavaju lirskog subjekta od tog proždrljivog nesuptilnog ružnog sveta uz lagani zamah glavom pomalo nervozno trzanje i sklapanje očiju - odražavaju jedan blagosloveni umor - ah Svetlana... pa zar je to toliko bitno...
Prvi pokret je više ofanzivan, on se prosto izvodi jednim nestrpljivim ali nenametljivim i ipak pristojnim odmahivanjem rukom iz lakta pri čemu se šaka mrda i iz zgloba - lepota jednostavnosti ko Danilovićev šut. To je jedno suptilno ućutkivanje više celog sveta a manje samog sagovornika - ruka ide brzo na dole i brzo se vraća gore, njome se maše ispred svog lica kao da se raščićava vazduh zagađen od nametljivaca: u bukvalnom prevodu glasi: oh to su sve same gluposti ne želim da slušam a kamoli znam molim vas preče mi je još jednom izvaljati ukus ovih divnih shatoueta u kombinaciji sa natrulim kutnjakom dok ide jedan Šopenov nepravedno zanemaren preludij.
Drugi pokret je smireniji, kao mačka ušuškana koja je ipak na oprezu, ovaj pokret ujedinjuje predenje koje se preliva sa nekim ukotvljenim režanjem koje neće nikad ipak prerasti u lavež. Taj pokret obavlja se prelaskom dugih prstiju preko čela i slepoočnice i istovremeno je i glađenje tanke kože i blago češanje bora koje su ranice godina - to draškanje bola, jedno lizanje i neprestano nameštanje kose još jedanput i još jedanput i dosta je smiren sam za ovo prosijalo popodne sećanja kupanja u Dunavu s njom 1923. godine 23 kapljice na orošenoj dojci.
U prevodu: samo pričajte, samo vi sve lepo iznesite, slušam vas, smiren sam, strpljiv sam, tako sam odgojen ali u suštini i to su sve gluposti koje ću odmah čim izađem da zaboravim naravno pokazaću vam zbirku slika Pola Sezana i pozdraviću vašu porodicu, ali kad okrenem leđa zaboraviću sve ne želeći vam zlo - vi ste narosto pauk koj prelazi pokošenom livadom na kojoj sam jednom u sparno leto 1919 obgrlio Anastasiju Petrovnu. Ah bockanje pokošene trave i njen miris i mirs njen udahnuću još jednom... pa zatim dragovoljno propadanje u dremež i ljuljanje voza kroz stepu...
Gospodin Suvajdžić je došao.
Molim? Ko je gospodin Suvajdžić? Ah da, gospodin Suvajdžić. Ne, zaista ga ne poznajem. Neka uđe naravno, pa to je naš dragi gospodin Suvajdžić.
- Brate on je meni reko da je a ona je rekla da je al stvarno što je on meni pijan popio mi pivo platio sam ga trista dinara nula dvaespet nije me ispoštovao pojeli ste svo meso kad smo roštiljali a ja došo kasnije posle sam jeo grisine i to bez kikirikija suvo ono ne mož se proguta a pivo embe gde ga nađoste samo a ona je meni rekla
- (prvi pokret) Ah Suvajdžiću... ostavite to...
- Koj ti kurac odkad si ti tolko fin, slušaj me i ogovaraj i ti ogovarajmo pljujmo jebimo mater svima!
- (drugi pokret) ...Ah.. u redu slušam Suvajdžiću... (drugi pokret se nastavlja)
- Ma jebi se odkad ne piješ postao si nepodnošljiv odo ja u kurac
Tip srednjoskolaca koji je najvise zastupljen u nasoj zemlji. Lako se prepoznaju po kilogramima zlata koje nose sto na rukama, vratu, glavi ne znam dje sve... Takodje tu su neizostavno makserice neukusno skombinovane sa jednom od onih florescentnih trenerki (valjda da ih kola dobro vide u mraku) od nekih par stotina eura. Ako uz sve ovo ide i neki strasni dzip i malo dzointa onda je to pun pogodak... Mozda ce neko pomisliti da su to ljudi iz visokog staleza ali ne daj te se varati: velika vecina njih (ovih opisanih) razmislja sta ce rucati i da li ce uopste rucati, izuzev u slucajevima kada imaju tatu koji je prije par decenija sisao iz nekog Pickovca i uspio da preko crnogorsko-albanske granice preveze par kilograma koke, pa je danas u stanju da svom sinu priusti sve najbolje...
Za ekonomistice je malo drugacija prica. One metle koje niko laserom ne bi dovatio su najcesce najbolji drugovi vec opisanih (kako jedan vukajlijas ranije rece), a one druge na koje ga baca cijeli grad su obicno neke napaljene maloljetnice kojima je jedino o cemu misle to koji ce lak veceras staviti ili koje ce im boje biti tange. Pokusace da izigravaju velicinu dok ne zapjeva Ceca ili Seka Aleksic kada ce pa se otkace, a vi da shvatite sa kim imate posla... Zivotna zelja im je da nabasaju na kakvog dzipliju koji ce ih makar jednom u svog komotnog i prostranog dzipa posteno izjeba**, koliko makar da osjete i taj komfor posto su vec probale sve livadsko-sumsko-poljske varijante sexa, pa su zeljne promjene. To da li ce ih poslije ostaviti kao krpe je najmanje vazno one ce makar moci staviti na face status da su samo njega njeno srce htjelo (iako se radi o nekom drugom organu) i bla bla bla...
Teorijski je ustanovljeno da postoje i izuzeci od ovog pravila, ali eksperimentalno jos nisu dokazani...
Program koji valja obećati.
Program koji narod želi da čuje.
Program u koji narod želi da poveruje.
Program koji, kao uostalom nikada do sad, i ne moraš da ispuniš.
Narod 'oće zabavu, 'oće svako veče 'leba i igara, narod želi Đokovića na prvom programu kako jede, pobeđuje, priča, jebe, šeta - 24 sata, 'oće da mu Ceca peva na drugom kad se probudi, a Seka i ostatak ekipe da su na Pinku kad završi večeru, da mu u podne na sve kanale izađu predsednik, premijer i svi ministri skupa i ponove mantru da je Kosovo srce Srbije, da smo nebeski narod, da su se svi urotili protiv nas i da će Srbijom kao i do sada teći med i mleko, 'oće pornić u pola osam umesto dnevnika, ali da obavezno na kraju gola voditeljka kaže da sutra neće biti kiše......
Ko ovo obeća, zagarantovana mu je pobeda sa 70 - 85 procenata osvojenih glasova!
Izgovor nas običnih smrtnika kad sebi nešto ne možemo da priuštimo zbog manjka finansijskih sredstava.
- Brate aj idemo večeras na Piranu peva Ceca čoveče!?
- Alo šabane, koliko ti mene poznaješ, dva dana? Odakle mi pare čoveče, pa nije meni Džajić tata.- Dušo, ne znam što nisi kupio i Durex kad me spavaš tri puta dnevno, sigurnije je znaš?
- Mala, ja mogu deset puta dnevno pa ti sad računaj koliko mi para treba, nije meni Džajić tata jebemumiša...
- Dobro ja sam ti rekla, a i nešto mi je muka ovih dana da ne bude da za devet meseci zatrebaju tri Džajića ako me razumeš.
Nota solmizacije, francuski član za ženski rod, skraćenica za Los Anđeles, auto oznaka opštine Lazarevac koju još uvek nisu uspeli da izdejstvuju jer je u sklopu Begea i još mnogo štošta.
'La' je takođe skraćenica koja se u govoru koristila za neku laž, odnosno zamena za čitave rečenice tipa ''au brate, al si me sad slagao'' i ''daj ne seri, nemoguće, sereš ko grlica'' i slične.
Prvenstveno se koristila po srednjim školama u pomoravlju i šumadiji, u modernom urbanom govoru (lolo) tada napujdanih klinaca. Keve mi, i ja sam koristio to, iako sam bio ljakse.
- I kažem ti, za novaka sam bio u Bratislavi kod sestre, bilo je do jaja baš.
- Aha...
- Zamisli, odem tamo samo sa 150 evra uključujući put i sve, i tamo u kladionici izađem oko 500 bato!
- Super.
- Sestra me upozna s nekim njenim fuksama, 'naš kake brate, tetrapičke sve! Pejl skin, plavuše, crvenokose neke, odlepio sam! I sve Ukrajinke se lože na nas strance!
- Ajde?
- A diskoteka svetska klasa neka! Jes skupo u pičku materinu, al vredelo sve pare što sam spičko tamo. Pazi, drka mi ispod stola jedna Svetlana, 'naš kaka brale, polugotičarka polufenserka polukurva, nevera kolko je dobra! A oko 2 sata posle ponoći, liiiiiiii, kad počeše da dele neki esid!
- Koji si ti la, čoveče...Prvo, Bratislava nije u Ukrajini već u Slovačkoj. Drugo, i još bitnije, od kad ti imaš sestru?!
- Imam, od tetk....
- LA!
Izuzetno zapažen status koji ovih dana muči svaku iole radoznalu osobu.
Mina(Beograd) sviđa mi se na kuhinjskom stolu.
On: He..:)Ana(Niš) sviđa mi se na podu
On: Ovo sam već negde video, hm?Ivana(Zrenjanin) sviđa mi se na krevetu
On: Treći danas o.OCeca(Hrvatska) sviđa mi se na stolici
On: Ove su ili dobile il se nadrogirale..Mia(Brazil) sviđa mi se na drvetu banane
On: Ok, prešli smo u internacionalu, STA SE DOGAĐA KOJI K*RAC?
_____
Svako iole radoznao bi postavio to pitanje...
_____
Sve one zajedno: heee, baš ste napaljeni majmunčići, nećemo da vam kažemooo nja nja nja! ^^E mnogo ste kul cure!
_____
Momci, radi se o mestu na koje vole da ostave torbu.
_____Svi mi: heee, i nama je smešno kad vam propadne fora! nja! ^^
Izraz koji je pretežno zastupljen u Bosni. Zna se da je u spomenutoj zemlji Halid Bešlić prerastao u vrstu božanstva, ljudi samo što se ne kunu njegovim imenom. Nema žurke, tj. tuluma (derneka) bez Halidovih "Ljiljana", "Put me zove", "Miljacke", "Prvog poljupca"...
Halid Bešlić je poznat kao čovjek iz naroda, pa je tako svima omiljen. Dan nakon njegove saobraćajne nesreće je bio neoficijelni "Dan žalosti", više se ljudi okupilo pred bolnicom nego na nekom nastupu ostalih "poznatih" pjevača.
Navedeni izraz se koristi kad se želi naglasiti da se sluša pretežno strana muzika, ali da onaj koji govori ipak sadrži nešto "naše" u sebi:
Osoba 1 (navedeni se svaku drugu noć rastura uz hitove Ace Pejovića, Šabana Šaulića,kao i Tome Zdravkovića.--Halid se podrazumijeva)
Osoba 2 (navedeni svoje zadovoljstvo upražnjava slušajući mixove Guette, sluša Akon-a, a pojmovi Aco, Ceca, Đani i ostali mu se gade i smatra ih seljačkim!)Osoba 1: tebra, hoćemo`l večeras na "Bazene", pjeva Jovan Perišić?
Osoba 2: ko ti je to?? nisam čuo za njega, jel pjeva cajke?
Osoba 1: ma eto, ima dobrih pjesama ba, znaš ono "Suuunce se rađaaa u tvojim očima.."
Osoba 2: ne znam, ne slušam ti ja to!
Osoba 1: pa šta slušaš, garant one strane pizde materne, Gaga i ta čuda?
Osoba 2: ma ja, Guetta, techno i to.. Al` slušam i ja Halida!
