Žena kuva ručak i žena pere suđe. Obrnuto nije normalno.

Da se odmah razumjemo - prije nego li na me dignu hajku džender centri, zagovornici i zagovornice polne ravnopravnosti i drugi jebivjetri, reći ću vam da sam izreku iz naslova prvi put čuo iz usta moje pokojne babe. Njoj je jednostavno bilo ispod časti da joj se tamo neko muško mješa u kućne poslove, a ne k'o ove današnje - samo da im je da zauzdaju neku budalu, a one da dignu noge. A, ti, onako muževno dodaješ trunčicu origana i mrvicu muškatnog oraščića pazeći da te čorba koja vri ne isprska po novoj rozoj kecelji. Fuj!

Čak i ako si kuvar po profesiji, ako te na stolu, po povratku s posla, ne čeka taze skuvan suljpa, ne bi bilo zgoreg da pogledaš malo južno i provjeriš je li sve na svom mjestu. Da nešto, ne daj Bože, ne nedostaje.

Извор: http://www.srbijanet.rs/zvezde/domacica/37428-ceca-platila-za-prostitutku-1000-evra.html

Прошле недеље је одржана промоција ове књиге (од ауторке сумњивог морала), која је наставак саге о проститутки - која своју кору хлеба поштено зарађује у Немачкој. Поред дронфуља, профукњача, и којекаквих бубашвабо-новинара жуте штампе (жућа не мере бити), појавила су се и знаменита имена наше естраде, који су брже боље дотрчали - не би ли им слика осванула у абер-новинама, јер су они, тобоже, љубитељи писане речи. Добра прилика да поброје шта су све прочитали у животу, и да похвале цењену списатељицу, типа: жвањ-жвањ-она-је-тако-супер-пише-мисим-оно-разваљује-екстра-жвањ-жвањ...

Промоција не би ни била тако запажена, да се не развлачи по новинама како је први примерак откупила Српска Мајка за `иљаду еврића (уштедела, сиротица, од трансфера фудбалера), вероватно да би имала шта читати на будућој робији. А да не причам о дегутантности како ће тај новац завршити у хуманитарне сврхе дечијег онколошког одељења (прокламују најниже пориве, и са тим новцем се после перу преко болесне деце, и то на сав глас. Фуј!).

Ауторка се брани чињеницом да је прошло издање продато у 150,000 примерака (!?!), плус најмање још толико за овај други део. СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! Мислим, јесмо ли као друштво дотакли дно, или ово силовање здравог разума тек узима замах?
СТОПЕДЕСЕТХИЉАДА!!! За шта, за аутобиографије курвуљетина које су решиле да одену ново рухо, спонзорушки се удале, латиле оловке, и на прошлост пљунуле пуј-пике-не-важи. И све то аминују познате личности, ИДОЛИ тинејџерчица које се ко уклете облаче у "whore outfit" одећу, по последњем крику моде (а то што је памет крикнула за сва времена, ником ништа).

И на самој промоцији се јавио један глас разума, који се дрзнуо да пред свима каже да је ово штиво дно писане речи, шљам и ђубре књижевности. Али окупљена маса испраног мозга га је презиром прождирала, са етикетом да је "лажни моралиста", све док се није изгубио. Наравно, сви су стали у заштиту ауторке, која по њиховом мишљењу треба да добије Нобелову награду за књижевност.
Ал` кад би се курве питале...

Kulminacija naše kinematografije, spakovana u 30 minuta agonije, uz repriziranje na svaka 3 meseca, da se narod veseli konstantno. Serija odmah dobija epitet rekorder po gledanosti i time opravdava silna repriziranja koja će uslediti. Naziv Srećno blago porodičnih kamiondžija ne ostavlja puno nedoumica oko sadržaja, koji je po rečima producenta Siniše Pavića : 'Svež i originalan'. Strani mediji izveštavaju da nemamo prava da pravimo srpske Avendžerse od naših junaka.

Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.

Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark

U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.

U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.

U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.

Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.

Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.

Posedovati i najmanju trunku mašte, makar i jednu jedinu nervnu ćeliju koja je u stanju da deluje van okvira onog poznatog, standardizovanog, ustaljenog. Ratosiljati se stega zamišljenog ama konvencionalnosti na glavi i mislima se uputiti van upisanog druma u mapi razmišljanja. Imati širine, biti slobodouman. Ojebah.

U savremenom poretku stvari, međutim, izraz iz naslova zadovoljava i standarde u kojima je nasumični homo-sapiens eventualno sposoban da “procesuira podatke” ( autor inklinira na operaciju razmišljanja; prim. dr.sci.med. ) i IZVAN takođe jednog tipa kutije, tzv. magične kutije, koja mu obično bleji u dnevnoj sobi i pleni pojavom, ako me razumete. Mi Srbi, ipak, ne moramo previše da strahujemo da ćemo postati jednodimenzionalni – iz te dimenzije u kojoj smo mi, naime, ne vozi niti jedan autobus, drugi vid transporta i da ne spominjemo...

Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.

Кршење моралних обзира и начела институционализованих од стране мајке Цркве.

Batica iz kraja, specijalista za baronisanje.

Radnja koju upoređujemo sa muškim polnim organom, kada vidimo da naš sagovornik, tu radnju ne prati adekvatno.

Izraz koji muška ekipa koristi dok posmatraju ortaka koji pokušava da smuva ribu za koju svi osim njega znaju da je klasična sponzoruša, što implicira da dotični ima minimalne šanse za prolaz.

Ukoliko se veličaju i hvale pogrešne stvari i ljudi, to ne znači nužno da je reč o nečemu zaista vrednom divljenja. Pre će biti da je reč o pogrešnom sistemu vrednosti.

Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.

Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.

Razdevičiti mladu devu. Skinuti joj đanu, iskidati paučinu i otkloniti mrak. Pomoću Bananamena i eliminisati njenog Himena. Omogućiti joj da konačno postane Žena.

Postoje dva osnovna pokreta Steve Žigona koje je on verovatno pokupio negde po Rusiji il ko zna od nekog austrijskog grofa finoga gospodina u djetinjstvu svome gledajući iz prikrajka iza pletene one korpe za veš, od pruća.
Oba ova pokreta predstavljaju određeno nemirenje sa svetom, tihi sukob, oba pokreta odaljavaju lirskog subjekta od tog proždrljivog nesuptilnog ružnog sveta uz lagani zamah glavom pomalo nervozno trzanje i sklapanje očiju - odražavaju jedan blagosloveni umor - ah Svetlana... pa zar je to toliko bitno...

Prvi pokret je više ofanzivan, on se prosto izvodi jednim nestrpljivim ali nenametljivim i ipak pristojnim odmahivanjem rukom iz lakta pri čemu se šaka mrda i iz zgloba - lepota jednostavnosti ko Danilovićev šut. To je jedno suptilno ućutkivanje više celog sveta a manje samog sagovornika - ruka ide brzo na dole i brzo se vraća gore, njome se maše ispred svog lica kao da se raščićava vazduh zagađen od nametljivaca: u bukvalnom prevodu glasi: oh to su sve same gluposti ne želim da slušam a kamoli znam molim vas preče mi je još jednom izvaljati ukus ovih divnih shatoueta u kombinaciji sa natrulim kutnjakom dok ide jedan Šopenov nepravedno zanemaren preludij.

Drugi pokret je smireniji, kao mačka ušuškana koja je ipak na oprezu, ovaj pokret ujedinjuje predenje koje se preliva sa nekim ukotvljenim režanjem koje neće nikad ipak prerasti u lavež. Taj pokret obavlja se prelaskom dugih prstiju preko čela i slepoočnice i istovremeno je i glađenje tanke kože i blago češanje bora koje su ranice godina - to draškanje bola, jedno lizanje i neprestano nameštanje kose još jedanput i još jedanput i dosta je smiren sam za ovo prosijalo popodne sećanja kupanja u Dunavu s njom 1923. godine 23 kapljice na orošenoj dojci.
U prevodu: samo pričajte, samo vi sve lepo iznesite, slušam vas, smiren sam, strpljiv sam, tako sam odgojen ali u suštini i to su sve gluposti koje ću odmah čim izađem da zaboravim naravno pokazaću vam zbirku slika Pola Sezana i pozdraviću vašu porodicu, ali kad okrenem leđa zaboraviću sve ne želeći vam zlo - vi ste narosto pauk koj prelazi pokošenom livadom na kojoj sam jednom u sparno leto 1919 obgrlio Anastasiju Petrovnu. Ah bockanje pokošene trave i njen miris i mirs njen udahnuću još jednom... pa zatim dragovoljno propadanje u dremež i ljuljanje voza kroz stepu...

Gospodin Suvajdžić je došao.
Molim? Ko je gospodin Suvajdžić? Ah da, gospodin Suvajdžić. Ne, zaista ga ne poznajem. Neka uđe naravno, pa to je naš dragi gospodin Suvajdžić.

Tip srednjoskolaca koji je najvise zastupljen u nasoj zemlji. Lako se prepoznaju po kilogramima zlata koje nose sto na rukama, vratu, glavi ne znam dje sve... Takodje tu su neizostavno makserice neukusno skombinovane sa jednom od onih florescentnih trenerki (valjda da ih kola dobro vide u mraku) od nekih par stotina eura. Ako uz sve ovo ide i neki strasni dzip i malo dzointa onda je to pun pogodak... Mozda ce neko pomisliti da su to ljudi iz visokog staleza ali ne daj te se varati: velika vecina njih (ovih opisanih) razmislja sta ce rucati i da li ce uopste rucati, izuzev u slucajevima kada imaju tatu koji je prije par decenija sisao iz nekog Pickovca i uspio da preko crnogorsko-albanske granice preveze par kilograma koke, pa je danas u stanju da svom sinu priusti sve najbolje...

Za ekonomistice je malo drugacija prica. One metle koje niko laserom ne bi dovatio su najcesce najbolji drugovi vec opisanih (kako jedan vukajlijas ranije rece), a one druge na koje ga baca cijeli grad su obicno neke napaljene maloljetnice kojima je jedino o cemu misle to koji ce lak veceras staviti ili koje ce im boje biti tange. Pokusace da izigravaju velicinu dok ne zapjeva Ceca ili Seka Aleksic kada ce pa se otkace, a vi da shvatite sa kim imate posla... Zivotna zelja im je da nabasaju na kakvog dzipliju koji ce ih makar jednom u svog komotnog i prostranog dzipa posteno izjeba**, koliko makar da osjete i taj komfor posto su vec probale sve livadsko-sumsko-poljske varijante sexa, pa su zeljne promjene. To da li ce ih poslije ostaviti kao krpe je najmanje vazno one ce makar moci staviti na face status da su samo njega njeno srce htjelo (iako se radi o nekom drugom organu) i bla bla bla...

Teorijski je ustanovljeno da postoje i izuzeci od ovog pravila, ali eksperimentalno jos nisu dokazani...

Program koji valja obećati.
Program koji narod želi da čuje.
Program u koji narod želi da poveruje.
Program koji, kao uostalom nikada do sad, i ne moraš da ispuniš.

Izgovor nas običnih smrtnika kad sebi nešto ne možemo da priuštimo zbog manjka finansijskih sredstava.

Nota solmizacije, francuski član za ženski rod, skraćenica za Los Anđeles, auto oznaka opštine Lazarevac koju još uvek nisu uspeli da izdejstvuju jer je u sklopu Begea i još mnogo štošta.
'La' je takođe skraćenica koja se u govoru koristila za neku laž, odnosno zamena za čitave rečenice tipa ''au brate, al si me sad slagao'' i ''daj ne seri, nemoguće, sereš ko grlica'' i slične.
Prvenstveno se koristila po srednjim školama u pomoravlju i šumadiji, u modernom urbanom govoru (lolo) tada napujdanih klinaca. Keve mi, i ja sam koristio to, iako sam bio ljakse.

Izuzetno zapažen status koji ovih dana muči svaku iole radoznalu osobu.

Izraz koji je pretežno zastupljen u Bosni. Zna se da je u spomenutoj zemlji Halid Bešlić prerastao u vrstu božanstva, ljudi samo što se ne kunu njegovim imenom. Nema žurke, tj. tuluma (derneka) bez Halidovih "Ljiljana", "Put me zove", "Miljacke", "Prvog poljupca"...
Halid Bešlić je poznat kao čovjek iz naroda, pa je tako svima omiljen. Dan nakon njegove saobraćajne nesreće je bio neoficijelni "Dan žalosti", više se ljudi okupilo pred bolnicom nego na nekom nastupu ostalih "poznatih" pjevača.
Navedeni izraz se koristi kad se želi naglasiti da se sluša pretežno strana muzika, ali da onaj koji govori ipak sadrži nešto "naše" u sebi: