Opisuje način oblačenja ljudi ala Bata Kan Kan. Ništa s ničim.
Na marvenu pijacu možeš da ideš skoro kakav hoćeš, ali sa pojedinim kombinacijama rizikuješ da te zadrže tamo k'o robu za prodaju. Šarenilo boja i bogatstvo raznih znakova daju snagu upečatljivom prizoru strašila u bašči. Ovakve kombinacije nose ljudi sa odsustvom bilo kakvog ukusa. Oni ne pokušavaju da budu drugačiji. Jednostavno ne znaju šta sa čim ide. Kineska roba je uveliko doprinosi razvijanju ovog modnog stila.
- Idemo li?
- Ja idem. Za tebe ne znam.
- Šta ne znaš?! Dogovorili smo se još prošle sedmice.
- Znam, al' vid' na šta ličiš: havajska košulja, crna kravata, smeđe somot pantole i bijele cipele. Ne idemo na marvenu pijacu čo'eče, svadba je.
- Šta fali? Meni nije loše.
- Ako tebe nije sramota ajde, al' pazi da ti neko ne prisloni cigaru na kosu! Koliko si se zaliz'o uljem planućeš k'o američka ambasada.
Mestašce u Mačvi a ujedno i lik koji briše buljsona novčanicama, jer mu se može. Punišićev bliži rod.
- Šta radi debeli, ima li ga među živima?
- Kako nema, ne miruje čo'ek! Prošle nedelje nabacio neku tetku na levo rame, ne zna se jel bik il' tigar. Svako malo pravi neke papazjanije, al' kad ga zoveš na cirku - neće.
- Rekoh ti ja još onomad kad je lepio ''zajebane'' ručni-rad stikere na kola, utripovao da je neki Bogatić a dinara nema u džepu.
Kao fol ''pušim samo Sobranje'', a ovamo mota neku sasušenu socijalu što ni indijanci ne turaju u lule. Pivo ne pije, al' zato gospodin dere viski, i to onaj najskuplji. Jednom godišnje, za njegov rođendan. Ma idi...
Prijateljski pozdrav svetlosnim signalima vozaču koji vam ide u susret s ciljem upozorenja da su kerovi u blizini te da smanji gas.
Naročito se primenjuje noću i u nedostatku drugih vidova saobraćajne komunikacije.
- Vidi Turčina, al' je nagazio! Odraće ga oni dole pišmani!
- Pa namigni mu čo'če. Vidiš da je zajašio traku, najebaće!
( Signalira mu i podigne ruku kad budu bili na pristojnoj daljini, pilji u retrovizor ):
- Je l' opazio da trepćem?
- Aha, trepnuo i on tebi desnim!
- Šta i on meni, šta ima on meni da namiguje??!
- Pa možda je peder Pantiću šta znam ja!
- More majke ti ga bezobrazne, daću ti ja!
- Nemoj meni, molim te! Ahahaha!
Prevelika disproporcija očekivanog i dobijenog. Ma koliko izgledalo dobro na oko, neće zadovoljiti apetite bilo koje vrste.
-Baba, vodi me u Mek, mnogo sam gladan.
-Dete moje, to ti je očima radost, guzici žalost. Napraviće ti baba gibanicu, mas' da ti curi niz bradu.-Uff, ovom Lazaru se ozbiljno nabudžilo nešto u gaćama! :hihihi: Što je dobarrr!
-Nemoj da si glupa, nabudžio neku čarapu! Veruj mi, znam iz iskustva, to ti je očima radost, guzici žalost! Crvić, ako me razumeš... :hihihihh:-Brate, rešio sam da uzmem Dastera! Da budem gospodin čo'ek u džipu!
-To je i dalje Dačija, ma koliko izgleda kao džip...očima radost, guzici žalost!
Ne ljuti se čoveče je igra koju smo kao deca često puta igrali sa ortacima i rodbinom. Sada, kada smo malo stariji, zagolica nas to što se neko tako brzo uhvati za oređenog čovečuljka.
Crveni- To je lik koji se maksimalno trudi da bude super dominantan. On želi da sve bude po njegovom kao i to da će sve uraditi da igra prvi. Lik bi opušteno popušio sam sebi po cenu da igra prvi i u svojoj glavi bi postao faca, a sve to bi radio pa makar mu puklo i koje rebro. On grabljenjem želi da dokaže da je alfa-mužjak. Drug Tito je uvek bio crveni čovečuljak.
Zeleni- Za zelenog čovečuljka se uglavnom hvataju vegetarijanci, ili pak muslimani, to im je u krvi valjda, ko će ga znati. E sad, ako se za zelenog čovečuljka uhvati neko ko nije ni musliman a ni vege, stiče se utisak da se za zelene čovečuljke uglavnom hvataju dileri, koji po svojoj prirodi posla imaju kontakt sa vutrom. Muamer Zukorlić je uvek zeleni čovečuljak.
Žuti- Za žućka se hvataju uglavnom furundžije, ali ne one agresivne, več oni emotivci koji se zaljubljuju. Ukoliko se za žutog uhvati neko ko nije peder onda se sigurno radi o tome da su svi ostali pokupljeni i da je to poslednji preostali čovečuljak. Elton Džon je uvek žuti čovečuljak.
Plavi- Za plavog čo`ečuljka se hvataju domaćini, preldžije, prave junačine koje ne žele sebe da stave u prvi plan kao ovi što se grabe za crvenog, već svojim delima na tabli pokazuju ko su i šta su. Taj će te obavezno skenjati ako te stigne, ali nikad ispred kućice, ukoliko nije poslednji. Kapa dole za plavog čovečuljka. Rade Lacković je uvek plavi čovečuljak.
Dodatne boje:
Beli- Totalni neutralac na tabli. Njega boli tukidid za dešavanja na terenu. On je tu da popuni broj ako treba ili da zadovolji nečiji ego time što će dozvoliti nekome da ga pojede, mada neretko se dešava da beli baš pobedi u ovoj igrici. Čeda Jovanović je uvek beli čovečuljak.
Crni- Jebena metalika, a ako se desi da onaj koji se uhvati za crnog nije metalika, onda još uvek nije otkrio da je metalika. Njemu je cilj da pojede što više takmičara na tabli po cenu da sa jednim istim tera do kraja igre prolazeći u krug iznova i iznova. Nataša Kandić je uvek crni čovečuljak.
Navijačke boje takođe imaju uticaj na odabir boje.
čudna pojava, koja se odvija od pre par godina, do dana današnjeg.
To je grupa (satro) peruanaca koji sviraju na 6491 različitih tipova duvačkih instrumenata, dok se pritom jedan ili njih nekoliko dere kao da doživljava epifaniju, u fazonu: Heeejjjaaa, heejjaa...
Takodje ih često mešaju sa indijancima, nekima idu na kurac, dok se drugi priključuju ,,zabavi''...
(Društvo izlazi iz Mc-a na terazijama...)
-E, ae do Kališa, da se zabodemo negde, izblejimo malo...
-Ae, al' idemo okolo, mojne preko kneza, brate, da ne nabasamo na jedan onaj peruanski bend, idu mi na kurac...
-Divi Gavajo, nemoj da si tol'ki ljaljan, sta ti oni smetaju, to su ti umetnici...
-Ma 3 umetnika... E, aj nemo' još i ti drkaš, molim te...
-Dobro, bre, šta se odma' ljutiš, tebi čo'ek ne sme ništa da kaže...
Pojava da ljudi sa ovih prostora, koji pripadaju različitim etničkim skupinama, u tuđini žive u harmoniji i bratskoj slozi, druže se, izlaze zajedno. Ovde bi se, vjerovatno, gledali preko nišana.
Stefan: " Brate Aco, ne znam šta da radim... Onaj majmun, Baloteli, danas gađao neku djecu strelicama za pikado! Čo'če, bilo mi je došlo da ga zavalim šakom među oči! "
Edin: " Debil! Taj ne zna ni marker da obuče! "
Aleksandar: " Ništa se ti, Stefi, ne brini! Kad te sledeći put iznervira, samo mi reci! Neće, bre, izvesti slobodnjak do kraja karijere! "
Edin: " E, raja, 'ajde da ga vodimo večeras na Harisa, da ga malo opustimo! Mora da ništa ne jebe kad je takav... "
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Izvesti nešto na planiran način. Dovesti stvar u red.
Izraz vodi porijeklo od naziva poteza u istoimenoj igri pri kojem se ubacivanjem uspravne figure u unaprijed pripremljen prostor za nju, čiste odjednom četiri reda.
A: I šta kažeš, Šomi upisao ETF.
B: Da, bre. Prošle godine.
A: Jebo te ona budala na ETF otišla. On ne umije bre ni sijalicu da zamijeni. Možda da vari zna eventualno... ako me razumiješ.
B: Miki, on sad jedan od boljih tamo u klasi.
A: Ne seri, on?
B: Da bre, doveo se u red čo'ek. Dao sve ispite u roku i to sa devetkama i desetkama. Uz to još počeo i da trenira nešto. Može se reći da je odradio tetris.
A: Ma, sve se može kad se hoće. I ja ću tako sljedeće godine.
Čašica alkoholnog pića posle koje ti se jezik razvezuje, a sa svakom izgovorenom rečju duša opušta kaiš i biva lakša. Lek koji stvara izduvni ventil za sav akumuliran stres i sa kojim i najveći smušenko postaje majstor retorike.
E sad ću da vam kažem nešto!
Ti Bojane, ti si dobar čo'ek. Al' bre ona tvoja žena te u torbicu nosi da mu jebeš sve! Ja ti kaem Boane 'ajde d'idemo da navatavamo nešto, a ti kažeš ne mogu više Mile, moram sa ženu na buvljak. E sad dalje, ti Ljubomire, recimo, još mi duguješ dva'es evra i praviš se šuntav od Vaskrsa još. Al' nema veze! Ja sam ljudska veličina i ja sam to zaboravio. A ti Pero, imaš dobru ženu! Uh, što mi vrućina, ljudi moji, a vama?
Najčešće se sve svodi na poj'o vuk magarca. Trač za koji se neko vreme zagrejemo a vrlo brzo nas pusti ili nemamo mogućnosti da u praksi ili na terenu ispitamo tačnost podataka.
- Iko pazi šta sam načuo, znaš malu Aleksandru iz ulaza dva?
- Kako ne znam, nabujala mala postala pravi pičić!
- E imam operativna saznanja da mala blajva ko popizdela, trebalo bi to utvrditi jel' se slažeš? Neku žurkicu kod mene na gajbi napravimo, zovemo nju i njenu drugaricu neku da utvrdimo...
- Ma daj mani se tvojih baljezganja, zadnji put si jebo kad je Sevojno igralo drugu ligu a tu sad serendaš, plus ovo je garant neka tračarija! Bolje idi kupi neki CKM pa izdrkaj ko čo'ek, mani se batinanja...
Iako je zdraviji, mnogi ljudi ga ne smatraju hlebom, već se i dalje klanjaju vekni od pola kile belog, vazdušastog hleba.
Mile: Milunka, daj da je'mo.
Milunka: Evo, samo da izrežem 'lebac.
Mile: Milunka, šta je bre ovo? Neću da jedem ovaj lažni, hoću pravi 'leba.
Milunka: Mile, čo'eče, pa zdraviji je ovaj crni, bolje da promenimo malo.
Mile: Ne i ne. Zna se šta je pravi 'leba, a to sigurno nije ovo. Još i mešaju kafu sa brašnom da bi ispao tamniji! Znaš li to? Hoćeš kafu da jedem?!
Milunka: Ali...
Mile: Nema ali, ješću bez 'leba. A tebi ću posle da pokažem svoga boga.
Period noći, po narodnom verovanju i predanju, kada si izložen na milost i nemilost nečistih sila, karakondžula, veštura i srodnih onostranih sokoćala. Tek kad petao zapeva, negde oko 4 ili 5 o uranku, onda si fraj.
Dragiiiii, aj' još jednom?
Beži, ženo nezasita, kakvi su te đavli spopali. Pevac je već posle trećeg puta vrisn'o, što se tiče mene fertig smo. Znam ja šta je mene pokojni đedo Simeun setovao da se ženim; veli čo'ek: "vruća pogača, popeglana košulja i turska kafa kad se vratiš umoran s posla", izem ti i Kosmopolitan, i tu zapadnu propagandu što su ti svaku ludnju u glavu utuvili, pa navrzla na me k'o neka mora, božemeprosti.
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
Održava se u znak sećanja i odavanje pošte nekom preminulom.
Na većim događajima ili skupovima se u publici taj minut koristi za neke druge stvari, jer 90-ak procenata publike ili ni ne zna ko je taj nesrećnik, ili ih jednostavno zabole donja pipa.
Lik za mikrofonom: MOLIM VAS DA USTANEMO, DA ODAMO POŠTU NAŠEM...KOJI JE....
-Neko iz mase: U hvala bogu, taman da izvučem gaće iz bulje, imam osećaj da će da me prepolove...
-Neko drugi iz mase: Ih, milina, taman da stresem ove ljuspice od semenki, usvinjio sam se ko malo dete.
-Neko treći iz mase: Opa, to mačko (gledajući u ribu ispred njega), namesti suknjicu, namesti..
.
.
.
-Neko hiljadušestopedesettreći iz mase: Ajao, sad je trenutak da deknem, ne smeš na ovim stolicama ni prdnuti ko čo'ek, sve odzvanja.
Marijanska brazda ženske ljepote. Ljepše otkopavaju. Niko neće, a i ne smije, da je pipne. Nema te rakije koja te može stimulisati.
- U jebote vid' ovu krute jebo!?
- O jebemti ove holandske ekskurzije. Đe je nađoše naku pirgavu i debelu. Čo'če, pa ona izgleda k'o da ima sise i na leđima.
- Ne daj Bože nikome. Šta misliš da je sretneš u mraku? Mislim da bi skočio k'o Karter.
- Jel' materet, da li ono iko jebe? Šta misliš?
- Čisto sumnjam. Možda tata ili brat iz samilosti. Ma garant gura samo krastavac.
- E krastavac?! Uzme fino dildo il' vibrator i opleti.
- Ma čisto sumnjam da joj daju onakvoj u seksi šop.
- Ima ibej.
Nenadano izvlačiti neophodne informacije od čoveka koji priča u snu.
Zzzzz zzz zzz
- Roma je bila juče tanjeze...
hrk hrk hrk hrk
- ??? Ima li to s kladžom neke veze?
- Pukli smo stoju i kum i ja.
- Kak'u bre stoju, dinkića, evrića?
- Evra, evrića, al nije ni bitno,
hteo sam pedeset al nemade sitno.
- Ama ko to sitno imao nije
i da li se tamo možda i pije?
- Ima se popiti samo pivo
al' i bez radže tamo je živo.
- Čo'eče dragi ko vam to služi
u krigle sipa pa tiket pruži?
- Konobarica nova,
neiskusna, mlada
- Oklagiju držim, budim te sada...
hrk hrk hrk hrk
DRAAAAGI USTAJ!!! VIDI ZVEZDU PADALICU!!!
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja da nijesmo u potpunosti sigurni da je njegova mentalna higijena na nivou.
Sreće se još i u oblicima "Kako je zglavom?" i "Šta je s glavom?"
na semaforu
A: O Miki fratelo, neka nova kolica si nam nabačio, ne fališ se a?
B: Ma jok brate, ovo je Šaju skoro otac uzeo... Šajo javi se čo'eku.
C: (pruža ruku sa suvozačevog sjedišta) O, Duka, nema te sto godina.
A: Čekaj brate, kako to uzeo Šaju a ti ga vozaš i kad si ti to Šajo istetovira' rukav?
C: Pa brate, uzeo meni stari taman kacam se istetovira' i ja da' Mikiju da me voza okolo da se vidi tetovaža kad izbačim ruku kroz prozor, pošto je na desnu.
A: Aha... A kako je s glavom, druže?
Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!
Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.
Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...
Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!
Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.
Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.
- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...
