Proslavljeni sportski komentator na RTRS-u. Postao čuven po lapsusima, kojih je u toku svakog prenosa toliko da se naprosto iznenadite kad čovjek kaže nešto kako treba. Kad tome dodate prenaglašenu melodramatičnost dobijete osobu za koju u radio emisijama gdje se javljaju penzioneri, gdje se obično žale na siromaštvo, nestašicu lijekova, niske penzije,mole voditelja da iskoristi svoj uticaj da više nikad ne prenosi utakmicu.
1. - Miloš Krstajić iznosi loptu, Miloš Krstajić, Miloš Krstajić... auuu...kakav start, poštovani gledaoci! Pa, ovo je za odlazak kod istražnog sudije! Start za zatvor nad Milošem Krstajićem! Mladenom Krstajićem, oprostite mi na lapsusu, ko radi, taj i griješi...
2. - Imamo još nekoga na vezi. Izvolite!
- Dobar dan!
- Izvolite, šta vama ne odgovara u našoj državi?
- Penzije kasne, hrane nemamo, lijekovi su skupi, ali bih to sve nekako podnio! Molim vas samo, ako je ikako moguće, da zabrane da fudbal prenosi Dragiša Ćo(r)sović! Ja ga više ne mogu slušati!
Riječ koja je u širokoj upotrebi u Krajini. Uglavnom se koristi u istu svrhu kao i riječ žderati, mada nije isključena upotreba ni u drugom kontekstu. Donekle opisuje nivo masnoće hrane, jer se najviše koristi kada se govori o masnijoj hrani poput slanine, suvog mesa, pečenja, itd. Međutim, pored toga, dodavanjem prefiksa "s", koristi se za pojačavanje efekta riječi poput pasti, skršiti se, itd.
-Ajoj čovječe, dosta više 'odanja, srušiću se u nesvjest od gladi.
-Dobro, aj' svratićemo ovdje, ima dobrog pečenja, pa da kr'amo.
-Valja. Da se nakr'am ko čo'ek pa da prilegnem u neki 'lad.--------------------------------
-Đe si burazeru, kako živiš?
-Ma šuti, stisle muke sa svi' strana.
-Šta je reći? Šta ti je to s' nogom?
-Ma skr'o se sinoć niz stepenice, jedva glavu živu izvuk'o.
-Cugalo se malo, a?
-Jest vala i malo više.
-Neka, valja malo. Nek je glava živa. Nego, ajmo mi kr'nuti po jednu, valja da se popraviš.
Kao što autor Rosoneri reče, "Blaz ne može da bude čo'ek ispod 150 kila". Moj deda se nije zvao Blaž, i nije imao 150 kila, već pola od toga. Dakle, ja u stvari i ne definišem svog dedu. Ali deda je dobra riječ da se stavi uz Blaza. Odaje dozu subjektivnog i vjerovatno nezasluženog poštovanja, uz odsustvo svakog straha. Zato nije recimo - tata Blaž, čika Blaž, čiča Blaž... Ne ide.)
Moj deda Blaž je dobar čovek, iz perspektive svakog komšije iz kuće preko puta koji mu već 20 godina viri u kesu sa pijace. On sjedi u fotelji i salta kanale, gleda tenis, gleda farmu, gleda dnevnik, gleda slagalicu, gleda bolji zivot (e jes ovaj marko nikolic dobar glumac...eee...), i tako gleda sve na sta naidje, ne obrcajuci paznju na to sto mu prolazi ispred ociju. Da, deda Blaž je malo izlapeo, srecom po njega. Deda ima teske kosti, ima salo, tesku osuncanu, izboranu glavu, i svijetle oci sa alkoholicarskim podocnjacima. Deda Blaž, dok je bio samo Blaž, nikad nije morao da prestane da pije. Jednostavno, ta casa je toliko isla uz njega da nikome nije ni padalo na pamet da mu trazi da stane. Sada vise nije tako u mogucnosti (sto ga ne sprecava da natoci rakiju prije variva, ali ta se ne racuna u alkohol). Sada se fura debeli stap. Cesto zaticem dedu Blaža u mojoj osuncanoj ulici kako sjedi u dvoristu na niskoj stolici platnenog zaledja, sa tim istim stapom od svijetlog drveta medju nogama. Deda Blaž voli i zenske, i cesto mu taj lako zagubljivi pogled odluta nehoticno tamo gdje mu ni misao vise ne ide. On to tako malo, instinktivno, zavuce oko u bezbriznije krajeve, i uvijek prizna kad je uhvacen.
Deda Blaž ne prica mnogo. Jes jes, nije nije, hehe, eee Marko Nikolic, dobar glumac... To i jos par uzrecica su mu dnevni repertoar. Cudno mi je to bilo, jer ostale dede iz ulice ne zaklapaju. Deda Blaz ne voli da seta, valjda stedi kilometre, postao je tanak sa njima, i sam je osjetio (ali ni o tome ne prica). Voli kad mu pogodimo merak. Kako samo dusevno ispusti ono'eee hehe', kad mu iznesemo TV na terasu, ili kad mu spremimo ribu. Voli ribu. Voli i da vrti onaj stap u ruci. I sve je vise blažen sto je tuplji, taj moj deda Blaž.
Iskreni vapaj prosečnog Srbina posle apstinencije od mesišta koje traje više od dva dana.
-Milune, štaš' za ručak? Imademo ovi pomfriti ako oš', lubenica od Marinog šuraka, moš' ovi paradajzi iz Cvekine bašče, 'naš kakvi su, 'se usereš bre...
-More bre Jorgovanka, oči ti drljave isteram, jedem krompiri tri dana, ne serošem k'o čo'ek bre! Nego ti turi bre u rernu ono prase što ga Žile i ja zaklali!
-Milune, krv ti jebem, pa to čuvamo za Gospojinu u Pranjanima!
-Ma da me stisneš bre za kurac, 'ti jasno, ne moš' da oreš njivu i živiš na krompiri. Daj bre nešto ubijeno, viš' koliko sam se osušio, kosku ti poganu jebem!
Štranga. Vešala. Oko vrata je vezuju razočarani u ljubav, ćivot, ljude, sistem, sebe, i ko zna šta sve još.
- Komšija, šta se dešava ovde?
- Ode i Stojadin, eto šta se dešava.
- Umro? Ju ju ju, mlad čo’ek. Pa od čega je umro? Srce?
- Ma nije umro. Razočarao se čovek u život, problemi ga stisli, svi ga ignorisali, vezao poslednju kravatu i ode - obesio se.
__________________________________________________________- Petre, evo ga još jedan sa kravatom. Šta da mu kažem?
- Pošalji ga u čekaonicu, nemam slobodnih mesta za danas. Neka sačeka sledeći prijem.
...
- Hm, gospodine, Petar je trenutno jako zauzet, znate kako je - danas se baš umiralo. Nego, sedite vi ovde sa pesnicima i sačekajte sledeći prijem.
Jako iritantni likovi. U svakoj temi oni su bili naj, njima je bilo najgore, oni su se najviše napili, njima su se dešavale sve najgore i najbolje situacije i svaka moguća tema o kojoj se priča prekida se glasom smarača "Nije to ništa, ja sam..".A kad ih pitate da ispričaju taj svoj događaj u detalje uglavnom je fora čekaj da se setim ili im treba vremena da uopšte počnu priču, dok je smisle naravno.
Simke: Joj b'ate nervozan sam, omašio sam sinoc Sampdoriju jebem li joj pleme za 100 000 dinara, jooooooooj al bi mi legle pare samo tako.
Smarač: Nije to ništa, ja sam omašio sinoć Everton za 872 000 dindži (al sam kul uopšte se ne nerviram).Baki: Uuuu al smo se sinoć ubili ko mačići, popio sam pola gajbe i neku radžu doneo Sale, znači glava puca!
Smarač: Nije to ništa batice, ja sam sinoć popio 2 flaše jegera i posle nastavio sa pivom, popio sam skoro 2 kartona (čo'ek kad ga vidi reko bi nije popio ništa za života kamoli sinoć).Bokija pogađa lopta u glavu, pršti krv na sve strane. Ekipa se okupila da vidi jel sve ok.
Smarač: Ajde ustaj nije to ništa meni je jednom lopta izbila 2 zuba i raskrvarila nos, malo je falilo da idem na operaciju.
Nešto poput narodne "Rđavom kurcu i dlaka smeta". Tužna činjenica, da "naš" čovek ne ume da prihvati svoje neuspehe i propuste pa onda uvek uspe da nađe nekog koga će okkriviti kako se ne bi suočio sa samim sobom.
Marija: Onaj novi mladi doktor mi je sve sasuo u lice. Stvarno čo'ek ne zna posa. Kako more biti tako drzak da mi sve kaže na takav način? On je dao sebi za pravo da mi kaže kako previše pušim i da je to uz moje nepridržavanje stare terapije, glavni razlog zašto mi se razvija gangrena!
Barimir: Ne brin' se ti draga. Ićemo mi kod doktor Grujice, on uvjek pogodi dijagnozu. Ovaj novi feget se ne zna ni otrati. Ma šta otrati, ne zna se ni popišati!
Ne, ne mislim na ono kad ti roditelji govore da hodaš pravo jer ćeš iskriviti kičmu.
Ne, ne. Mislim na ono kad je, pa recimo, nečiji nivo testesterona niži od donje granice balkanskog prosjeka pa mu treba malo guranja u situacijama u kojim isti ne ispunjava uslove za rješenje problema u kojima se akter zadesio.
U suštini predstavlja zamjenu za izraz "stisni muda" kada primjena istog ne bi bila najbolje prihvaćena od strane društva u kojem se nalazimo.
(Na večeri kod tazbine)
A: Šta radiš to momak? Piljkaš nešto po tom tanjiru previše.
B: Ma ne, ne. Nemojte da mislite da mi se ne sviđa nego ja samo ne jedem ovo masno pa stavljam sa strane.
A: Molim?! Pa kakav si ti to čo'ek?!
B: Ovaj, oprostite?
C: Tata, pa bolje tako. Može holesterol da se dobije ako previše jedeš masnog.
A: Pa šta? Treba da izigrava nekog Engleza zbog toga...
B: (blijedo ga gleda)
A: Mali, da ispraviš kičmu dok se sljedeći put ne vidimo. Ne mogu ja moju princezicu da dam nekom... nekom... Ustvari zajebi i da si pojeo to.
Remek-delo Antoan de Sent Egziperija. Jedan od najpoznatijih i, pre svega, najprodavanijih romana XX veka. No, pored svih njegovih velikih literarnih kvaliteta, prosto je simptomatično da je to velikom broju ljudi omiljeni roman i, ono što se kaže, za koplje iznad svih koje su pročitali. A budimo realni, da čitamo - čitamo!
Pa, gde si buraz, kako ide, šta ima?
- Evo, matori, obaveze, fakultet, moram mnogo da radim...
Šta ono beše studiraš?
- Svetsku književnost na Filološkom.
I šta, vi tamo kao mnogo čitate svetsku književnost?
- Pa, šta misliš?! To nam je sastavni deo studiranja. Čitaš ti štogod?
Pa, brate, kako da ne... ono baš, baš čitam! Evo, pazi slučajnosti, baš sam danas mislio da banem malo do biblioteke u prolazu i...
- Koja ti je omiljena knjiga?
Uuuu, brate, baš teško pitanje, ne mogu sad baš jednu da izdvojim, ali ako baš moram onda nek' to bude onaj "Mali princ" od onog kako se zvaše... Antionie, ne, ovaj Anton San Egrizapetari, Egzi....
- Misliš Antoan de Sent Egziperi?
E, baš taj, burazeru! Znaš, 'đa mi se to kao bežanje u sebe... kapiraš, kao tu sam, a u stvari nisam tu, neka mašta, imaginacija i tako to!
- Aha, a pretpostavljam da ti je među omiljenim knjigama i "Ježeva kućica"?
Haha, pa, čoveče, kako me čitaš kao knjigu, svaka čast! Kako si znao, a?
Osoba kojoj ostane viška mjeseca na kraju novca!
Fukarluk je siromaštvo, neimaština. A fukara ti je siromah, sirotinja, bijeda, jad.
Fukara označava totalnu suprotnost od "Gospodina čo'eka".Kada se imenica koristi u muškom rodu, riječ fukara koristi se i kao izraz za osobu koja je totalno propala, propalicu.
Ipak, kada se koristi u ženskom rodu - fukara NE označava osobu koja je mnogo propala, već osobu koja je mnogo "primila". Gastronomski rečeno: 'Više mesa joj je pojela "mačkica" od nje same' :)Primjer:
Mile: Vidi onu fukaru tamo!
Jovo: Koju, misliš na onu sisatu utegnutu, ili na onog tamo jadu?
Sinonim za kud svi Turci, tu i mali Mujo. Izraz je veoma primenljiv na mejnstrimere. Što je nagib nizbrdice veći to je veće ubrzanje kotrljanja govana. Statistički gledano, ova pojava je masovna i čini većinski procenat mlade populacije zemlje Smrdije. Isti je slučaj i sa govnima u WC šolji. Kada pustiš vodu, ona se sva izgube u svom mizernom vrtlogu zanosa i idu u jednom smeru (kondukter ne nudi povratnu) - ka kanalizaciji (ili ka septičkoj jami).
Mejnstrimer: Rale!? Šta ti se to koji kurac desilo? Čo'eče, jedva sam te prepoznao. Ti umro neko pa si se sav ucrnio? Sil konačno poč'o da treniraš fucu pa zato puštaš kosu?
Metalika-koja-totalno-nije-mejnstrim: Nisam brate, ja tako volim da se oblačim i izgledam.
Mejnstrimer: Šae, čim si pobegao iz osnovne odma glumiš neko ludilo? Tek je godinu dana prošlo a ti si već počeo da se sektašiš!
Mkjtnm: A koji je tvoj problem? Izgledaš kao i svaki drugi fizikalac. Svi ste k'o jaje jajetu. Mnogo si umislio. Znaš, i govno se kotrlja nizbrdo.
U carstvu životinja označava prestiž, dok među ljudima označava da dotični ima par robija iza sebe. Jedan od onih sa kojim se ne treba kačiti, kojima ne treba reći ne. Zajebaće te, a ako ga nekim slučajem odrukaš, ili pokušaš da mu se revanširaš, vratiće se u aps. Jer je, jelte, odrobijao tebe.
Juga: Matori, kupujem Golfa dvojku! Nasao mi Rale sajla povoljno…nešto na granici zeznuli, šta li…
Rale: Navozaćes se u njemu, samo tako. Gde od njega da kupuješ, znaš da čovek ima pedigre.
Juga: Kakav bre brate pedigre? Znaš kako fin čo’ek, ponudio se da mi u pola cene nabavi i nove zimske, duša od čoveka… A ne kapiram kakve diplome, šta to?
Rale: S' ti čitav? Do skoro ležao na ledjima, ima diplomu Zabele, i završen kurs stolara u Požarevcu, od njega ni novine kad ti kažem.
Plafonjerka, inače luster, ako se može tako nazvati, jer uopšte ne visi, već je pričvršćena za plafon. Ona ima i dobro i loše značenje... Dobro značenje: U slučaju običnog visećeg lustera može se desiti da neko ko je malo viši visok udari glavom o isti, često dešavano, međutim plafonjerka ne visi, i o nju udariti glavom može samo Vlade Divac. Loše značenje: U slučaju depresivnog stanja, ne može se obesiti, što nekim patetičnim ljudima izbriše svaku nadu o oduzimanju svog, eventualno tuđeg života.
Osoba Š: : Kuca na vrata od wc-a: Eeej deda šta radiš toliko dugo unutra? Požuri malo inače neće da valja.
Deda: Bež' bre dete u pizdu materinu, pišam vam se u sred ovih tanjira na plafonu, ne mož' čo'ek ni da se obesi kako valja i dolikuje.
Osoba Š: Nema veze bre imaš deda šljiva oko kuće koliko ti duša hoće, samo izađi, anus mi se već do pola otvorio.
Deda: Pa tebi preče da kenjaš, nego meni da se obesim?
Osoba Š: Iskreno da ti kažem.....
Deda: Ma more teraj se u..... e neću da izađem, o bojler ću se obesim iz čistog inata!
Neartikulisana pojava koja se javlja jednom u životu, a možda ni toliko. Retka kao kometa, ili 13. plata, fantomsko govno, napaljena švabica kojoj si ti meta ili ćaletove srdačne donacije. Jednom rečju PODRIGUŠA. Al nije to sve. To je vetar iz pakla od koje opada kosa, eksplodiraju oči, izaziva komu, reumu, rak na noktu, odvaljuje pluća, resetuje mozak i izbacuje hranu iz tastature. Javlja se obično u najkritičnijim trenucima, kad zakaže i mozak i sekirče.
-Brate, nećeš mi verovati čta mi se desilo sinoć na koncertu Rajmštajna.
-Šta?
-Ušiko sam se k'o majka pa sam na pauzi između neke dve pesme vikno "breteee, znaš nešto od Zvonka Bogdana"
-Auuuuu pa bolje da si jebo krokodila u usta matori.
-Al to nije najgore, jurili me neki metalci, teli da mi sa kičmom igraju lastiš, kapiraš. Kad ono sateraju me u neku uličicu...
-I?
-I brate, proteralo me svo ono pivo i izlete mi SRČMA
-Ne seri
-Jeste, kažem ti čo'eče, jedan lik je plako, drugi je lupo glavom u zid, a treći jeo pesnaja.
-Koji si ti user.... ne verujem
Prvo i prvo, JEBEM TI MATER ONU KORUMPIRANU ELEKTRODISTRIBUTIVNU.
Poč'o si da radiš preko veze pošto ti je majka progutala sadražaj testisa direktora jer je došla da ga izmoli za zaposlenje svoje greške od prije 20 godina kad joj je čamuga iz mirovne misije UN-a muno palamar manirom dogistajl u prostorijama tadašnjeg crvenog krsta. Im'o si sreće da dopadneš u radnu jednicu kod najboljeg i najsmirenijeg majstora koji te je takvog maloumnog naučio malo oko struje. Čo'ek more sigurno da k'o od šale radi u školi za decu sa posebnim potrebema jer ti si mu najbolja referenca. Ipak, pošto tvoja retardacija funkcioniše u tri smene i nikad ne spava napravio si mnogo grešaka na poslu. Međutim, ponovo ti je uskočila ženska familija i odobrovoljila je direktora svojim oralnim i analnim sposobnostima, te si prebačen u službu za popisivanje brojila. E tu kreće zaplet.
Pa jebemu kolje, mogu da razumem da si retardiran i malouman, pa da si i ponekad malo bezobrazan, ali da si šaban titanskog opsega - e to moj moralni digestivni trakt ne može da svari. Kako je moguće da mi svaki mesec polomiš ključ na vratima od kutije u kojoj se nalazi sat? Je l' ti misliš da sam ja to stek'o jebavajuć' tuđe žene i drkajuć' kurac? Krute jebo, osam brojeva ne znaš da očitaš. Zadnji mesec si mi očito brojilo k'o da sam fabrika glinice boktejebo. Alo vole, zar ti nije bilo sumnjivo što sam potrošio struje u rangu dvomesečne proizvodnje Đerdapa? Majmune kad sam vid'o račun za struju završio sam hitnoj! 'Naš šta? Da si mi bio pri ruci izb'o bi te vilama po nogama, pa bi uz'o malj za kočiće kad prepinjem krave i duvo u glavu dok god ne polupam to teke bede što se krije u unutrašnjosti kockaste lobanje.
Dobro ajde, pogreši čovek! Najviše ja što nisam postavo minu ispred brojila pa da te pošaljem u invalide i fizički, kad si već od rođenja psihički osakaćen, da zaokružimo celinu. Jebo te odžin zapis, pa zar je moguće da je čamugina sperma bila toliko lošeg kvaliteta, jer mama, osim što je kurveštija, sasvim normalno izgleda. Garant je neki somalijac obogaćen osiromašenim uranijumom koji se prošvercov'o u liberijske unproforce.
Ali jarane...od sutra...od sutra okrećem novi oružani list! Ima da stražarim ispred kuće sa automackom puškom i čekam pa da vidim ko koga, đe i šta očitava, da ti se ja najebem mame milosne, da ti ja kundakom brojim rebra, da te prepravim kako treba, da napravim magarca od tebe, ali ne more dvaput isto. Doćete i to doćete svi!
- Došo sam da popišem brojilo.
: repetiram pušku:
- Samo brojilo!
: Metak upozorenja u vazduh:
- Nemojte molim Vas!
- Oooo molićeš, i te kako ćeš da moliš! :gru kundakom u pleksus:
Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.
-Brate, znaš onog sa prizemlja, Životu Galapagosa?
-Znam. Šta s njim?
-Čovek 'ladno ima sto godina i hoće da trči polumaraton u Brestovači.
-ONO? Da trči? Jel' se bodeš džointom u venu, bre?
-Koji ti je, čoveče? Jes' video koliko je deda vitalan? Mota bajs k'o Alberto Kontador.
-Ma, daj. Čovek je jednom nogom u grobu, drugom na ašovu.
NAKON 2 DANA
-Ha. I ko je sad lud?! Ščuo šta se desilo sa Životom?
-Šta, brate?
-Zveknula ga srčka na osmom kilometru, oteg'o se poput sline koliko je dugačak.
-E? Pa šta mu bi u cvetu mladosti? A lepo si rek'o, da je čo'ek na ašovu.
-Zajebao si se. Ovaj više nije.
Kaže se za vodu za piće sumnjive bakteriološke ispravnosti.
- Brate, žedan sam k'o pas, je l' mogu da se napijem vode s ove tvoje česme?
- Ma možeš i da se najedeš, ako mene pitaš.
- Kako misliš da se najedem?
- Pa fino, matori, ima kamenca mo'š Skadar da sazidaš, a o planktonima da i ne pričam.
- Znači, ti je ne piješ? Pa šta ću sad?!
- Otvori sebi pivo k'o čo'ek, eto šta ćeš. Jebeš vodu, ne valja ni u opancima.
- 'Si siguran da nije dobra? Meni izgleda normalno.
- E jebi ga... Eno ti je prenoćila u onom kanisteru kod vrata, skokni da vidiš mapet šou na dnu i sve će ti biti jasno.
Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.
-Majstore, do glavne autobuske!
-Evo, evo, ček dupalim cigar, e tako. Oklen si?
-Uhm, jel moš da požurite kreće mi bus za petnes minuta?
-Pi, kakvi ste vi južnjaci napadni, sve bi nešto da se žuri…. Im’o sam komšu sa naglaskom sličnim tvojim , onomad polomio ruke kad je isp’o sa traktora. Otkazale kočnice, a on brže bolje pa sa mosta, kao da se spase. A pokojni Momir, isto mu se onomad desilo, spičio se traktorom u drvo, našli ga čitavog, lep k’o živ.Ma lud čo’ek obe ruke slomio…
-Majstore, oš krenuti ti danas? Pet minuta smo u taksiju.
-Ček, samo da pustim Šemsu… Opa! Ajmo!
Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.
Gospodine Savo Stevanoviću, da li je tačno da ste dana dvanaestog jula, na Petrovdan, 2010. godine ispred seoske čitaonice Monako držalom od krampa naneli teške telesne povrede Mitru Laziću, zvanom Abadžija, ljubavniku vaše žene Radojke, u daljem toku suđenja referisanog kao žrtva M.L.?
Druže, ovaj - gospodine sudija, nije tačno. On je sam neletio na držalo, ne od krampa, nego od budaka. Petšest puta.
Št'?!... Hm... Izvinite, gospodine Savo, molim Vas, objasnite kako to "naletio"?!
E, sad kako - ja sam seljak, poljoprivrednik, nisam školovan čo'jek k'o ti. U šestom razredu jedva dvojku iz fizike izvuk'o. Božije davanje, mečšini...
Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...
Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.
A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".
