- zdravo komšija, gde ćeš ti ?
- sad nigde, pička ti materina ! (okreće bajs sa komplet opremom u suprotnom smeru)
- komšija pored (umio se u suze od smeha) - konju glupi, gde ćeš to da ga pitaš...
- zašto čoveče, lepo ga pitam, koji mu je kurac ?
- pa ne smeš to ribara da pitaš, jer nikad ništa ne ulovi, ako ga neko pita gde će...

- Tri dana se tuširaš a čitava večnost prođe dok se posle još našminaš.
- Uh, ko da sam se sto godina spremala.

Primer 1: A šta ti radiš ovih dana?
Primer 2: Skroz te razumem, on je kreten, ne kapiram šta radiš sa njim!
Primer 3: Ugasi svetlo.

- Milane, zanima me zdravlje moje bebe. 5. april 2009.
- ...aha... Gospodjo, vi imate muža, jel tako?
- ...da, imam...?
- Pa da. Znam. Evo ovde (pokazuje prstom na "žena sa bebom ima muža" kartu). U redu je gospodjo, vaš sin će imati super zdravlje.

Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....

Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!

Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'

-Pusti me, pusti me Srbine dobri, molim te, ispuniću ti tri želje...
-Aj dobro...'Vako...Prvaaaa...
-Znam, znam, da ti je lakih para, ajmo dalje!

Mile: Šta bi sa Lazom sinoć, nisam video kada je otišao? Je l' preživeo, mnogo se ubio, pričao mi kako je on taj koga je Bog predodredio da promeni svet. Umirao sam od smeha.
Pera: Ne pitaj me, pratio sam ga čisto da vidim gde će da ode i da ga ne pregazi nešto. Kovrljao se po putu, bilo me sramota što ga poznajem, smejali nam se ljudi.

- Batice, da vidiš što sam spakovao sve formule na tri papirića. To ću da stavim u desni džep, teoreme u levi, a sva izvođenja sam naređao ispod kaiša, po abecednom redu, znači, nema da omane, samo da se onaj ne zabije iza mene sve vreme. A ti, jel si uspeo sve da ih popakuješ?

- Ma jok, ja imam prigovor savesti.

1. Seljačine - vozači.
Ljudi kojima sve smeta u životu ,pred penzionim dobom, a naročito u vožnji. Prepoznaćete ih po kajli oko košulje i osmesima iz kojih im vire zlatni zubi. Bivši automehaničari ili vozači kamiona. Već na stanici kao po pravilu požuruje putnike da uđu unutra. Prodaju karte i pored rezervacije. Muškom delu putnika najčešće kenjaju i svađaju se sa njima, a ni sa ženama nije baš bolji, najviše mrzi malu decu jer najčešće povraćaju, a to povraćanje dolazi od njegove sumanute vožnje kojom pretiče šlepere u krivini. Kada je pauza najčešće kaže da je 20 minuta, a vrati se za pola sata (isto toliko putnici provedu da nađu autobus pošto je jedan od vozača ga preparikrao bliže kafani bez znanja putnika) i u sred noći prolazeći pored svoga rodnoga kraja pušta njegove zvuke (Bolja Drljača, Miloš Bojanić i Era Ojdanić). film vam uopšte neće puštati ili hoće, ali onaj koji se njemu ćefne (Žikina dinastija). kada stignete mora te brzo da uzmete vaše stvari inače odoše oni sa njima. ima ih oko 70% u svim autobusima laste i na destinacijama kojima idu.

Vozači - rokeri

Mlađi momci oko 20 - 30 godina novajlije. Uvek nose pilotske naočare i furaju dužu kosu. Uvek kasne jer je kod njih sve opušteno. Najverovatnije se radi o nekim propalim bajkerima koji više nemaju kinte te rešili da spoje posao i svoje uživanje sa putovanjem. Sa ženama su najčešće fini (šeretski im namiguju) i jedan od kolega uvek pomaže da se utovari prtljag. Posle kada se svi ukrcaju i dalje čekaju još putnika jer su dali nekim ljudima pet minuta fore da kupe neke grickalice. Najčešće nose svoje CD-ove sa REM, Pink Floyd i Savage Garden, a od domaćih Riblja Čorba, EKV i Bajaga ali to su najčešće rok balade tako da se sa njima može spavati. Na pauzi muvaju tinejdžerke koje su krenule same na more ili dve drugarice kako to več ide pa kasne zbog njih gde ih čekaju da kupe cigare ili još slatkiša. Filmovi koje puštaju su čiste akcije ili najčešće gangsterski dok oni sve u svemu veoma polako voze da vam vožnja dosadi na kraju i jedva čekate da stignete do Budve ili Herce Novog. Na kraju sa ogromnim zakašnjenjem i stižete. Ima ih oko 25%

Vozači lastinog autobusa u pravom smislu reči.

Vozači koji se drže protokola. Ljudi srednjih godina koji ceo život rade u Lasti i voze. Oboje pomažu oko prtljaga i kreću uvek na vreme. Neki primerci broje čak putnike po busu da vide da li su svi putnici tu. Čekiraju kratu i poštuju rezervacije. Normalno obučeni kao normalni ljudi bez dodataka uniformi. muziku najčešće ne puštaju ili kada puste to je najčešće Radio S sa baladama i popom i uz to uživaju u vožnji. Tačno znaju svaku krivinu i skretanje vožnja je brza ali i paze na udobnost putnika. Na pauzi uvek čeka dva minuta nekoga lika koji piša pa mu lepim rečima kaže da ne dangubi nego da se mirno priključi ostalim putnicima. Od filmova najčešće puštaju komedije ili istorijske spektakle , a ako ima puno dece i porodica u autobusu 3-D animirani crtani uvek sa njim kao po satnici stižete na vreme. Naslednici vozača rokera. ima ih oko 5% ali im se broj polako povećava.

- Ej matori gde ćeš?
- Krenuo do one moje Jace, da se malo zezamo.
- One udate?
- Da.
- Jesi poneo zaštitu?
- Jesam brate, pakovanje durex-a je tu.
- Ma ne to matori, jebeš kurtone, nego ako bane muž?
- Nisam.
- Evo ti tetka konju jedan i drži je kraj kreveta.

- Već pola sata čekamo, ae vidi jel ide nešto.
- Auuuu matori stižu tri devedes' petice! Pa majku im jebem nenormalnu, ko li im je sastavljao red vožnje? Jel sam zato kupio Bus Plus?

iz ličnog iskustva

- Dragi, dodaj mi telefon. Na Studiju B poklanjaju tri puta po dve besplatne karte za koncert Maje Odžaklijevske onima koji ih prvi poz...
- Ajde beži u kurac.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

- Šta je ovo kruvtijebem, šut za tri 2/32, koja ste ciglana od ekipe.

Moj kum prod'o prčvarnik na Voždovcu, kupio kućerdu sa zemljom u Smederevu i još mu ostalo love "za crne dane".

- Mare, fali nam tri igrača za fudbalicu pet plus jedan.
- Pa eno ih ona trojica pored terena, čini mi se da žele da igraju.
- Oni tamo? Marko Marković, Petar Petrović i Džon Smit?
- Šta bre? Znaš ih?
- Ma ‘de ih znam, budalo. Vidaš da su sva trojica u Fulamovom dresu? Neće igrati.
- Pa i ja gotivim Fulam.
- Milane, zato i jesi Mare, ako nisi znao. Zato ćeš i braniti. Nego, daj, zovi Džonija, on barem ima karakter i lomi noge, pa ćemo igrati čet’ri plus jedan.

- Nikiću kućo dobar si lik nemoj da šalješ mojoj ribi poruke na fejsu ljubi te brat.
- kake ima veze da probam? :)
- Nemoj, lepo te molim da ne bi kenjo zube tri dana, pozz

Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena!
Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen.
---------------------------------------------------------------------

Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara!
Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.