- Sine, kad si došla sinoć?
- Pola jedan, cenim.
- A po kom to zapadno-tunguzijskom računanju vremena?
- Bila sam tiha, šta oćeš? Dobro, možda je bilo pet.
- Znaš da ti mamu muči bešika. A volim i da gledam kroz prozor u povratku. Otkad te kući dovode džipom?
- Kakav džip? Učinilo ti se. Zažmuri na jedno oko, oću reći iskuliraj, kevo, sanjala si nešto.
- Verujem da se ne sećaš, pile mamino, pošto te je bar četvoro održavalo u uspravnom položaju. M'rš u sobu, govedo alkoholičarsko i da si izašla odande kad nađeš nekoga da ga upropastiš, ali samo ako će da te vodi odavde, kakve sam sreće dovešćeš ga ovamo.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kolega, žene imaju i muške hormone, to i osnovci znaju. Jeste Vi to uopšte pročitali?
- Je l' se računa sadržaj?
- Pa što ste onda dolazili uopšte?
- Zažmurite na jedno oko. Kako ste mogli koleginici pre mene da date šest? Pitala me je na ulazu koji predmet polažemo i, da, bila je ozbiljna.
- Pa ima sise.
- Pa imam i ja, krkam steroide svakog dana.
- Kolega, pobogu, postoje kriterijumi.
- Ali ona je sise dobila uz bilioniti kilogram gratis!
- Kolega, to što Vam je ćale ministar, meni ne znači ništa, kad ovde lupetate. Da bih vam dao šest morao bih da oslepim, a ne da zažmurim na jedno oko, da se tako duhovito izrazim. Ali, 'ajde, daću vam još jednu šansu: čega su steroidi derivati?
- ?
- Hm, ciklopentanoperhidrofenantren je osnova kojih jedinjenja?
- Ciklo šta? Aaaa, steroida!
- Eto, vidite da nešto znate. Dršte ovaj indeks i recite ćaletu neku lepu reč za mene.
- Naravski.

Neka moderna devojčica, da ne kažem ziljava: "Nemoj da se družiš sa tim Milanom, on samo uči, ma on spava s knjigama, nemoj s njim, oko ćeš da izgubiš."

Komšija zajebant: OoOo kooomšija, pa šta raadiš?
Ti (drziš sekiru, sa tebe lije voda ko' da si se malopre tuširao): Evo skijam malo.
Komšija (posle 3 minuta stojenja u čudu): Pa kako skijas kad cepaš drva?
Ti: Pa šta pitaš kad vidiš pizda li ti materina?!

Ja sam nulta, a to sam saznao tek prije dvije godine. Tad sam imao 21 godinu.

Film:
Približavaš se slabo osvetljenim hodnikom sobi iz koje dopiru nekakvi čudni zvuci. Otvoriš ormar kad ono odelo ti izašlo iz mode. Ne, stani, to je samo loš san, ili glup vic. Uostalom, nije ni važno. Elem, približavaš se sobi laganim korakom, malo ti fali da iza ugla nazreš lice čoveka sa crnim šeširom u tamnom odelu dok ti je sagovornikovo lice potpuno vidljivo, to je, naravno, tvoja povremena kres - kombinacija kojoj si u vrtlogu strasti poverio neku dugo skrivanu porodičnu tajnu. Bum, i žena je mrtva. Spremaš se da asasinu s leđa zadaš fatal blow, krećeš, škrrr (dobro poznati zvuk), bum, osećaš hladno olovo sačme i gušiš se u sopstvenoj krvi. Ne, ne i ne, ipak ne možeš da ubiješ glavnog lika. Umesto toga bacaš se u stranu u stilu Maks Pejna, vešto izbegavajući raspršene šrapnele sačme, sakriješ se iza zida, vadiš oružje, kad ono imaš šta da vidiš, ostao si bez municije, polako proviruješ, a od ubice ni traga ni glasa. Nema veze, tvoj je na kraju filma.

Stvarnost:
Vraćaš se kući u sitne sate, nekako potrefiš kvaku. Ulaziš tiho, polako skidaš patike, i spremaš se za izazov večeri, kako preći dugačak hodnik od starih dasaka, a pri tom ne probuditi roditelje? Hm, eureka! Pada ti na pamet scena iz Čarlstona, u vinogradu. Odigraćeš. Jeste da ti fali riba, al' šta da se radi, moraćeš da improvizuješ. Hvataš predmet svojih mokrih snova za ruke i uz zvuke tanga krećeš, zadivljen si svojim umećem čak toliko da nadmašuješ i Asku, i sve ide kao podmazano, već nazireš vrata svoje sobe, pobednički osećaj te obuzima, škrrr (not again), toliko je zaškripelo da si zamalo odvalio dasku, skrhan porazom saplićeš se i padaš. Nema veze, bar si pokušao.

- Jesi vidio Natašu što mrda, tovariš?
- Svršiti ili ne svršiti, pitanje je sad. Zdravstvuj.

Kao kad umesto "kurčina" kazes "piša".

Ne treba ti ceo tim forenzičara da shvatiš da nije ubio prvo sebe, pa nekog drugog

A kad te dignu,krećeš sa nekim nebuloznim monologom...
-''...hik...bogovu ti majku...hik...šta sam puta otključan u Beogradu zanoćio...hik...''

"Potreban čovek sa iskustvom..." - oglasi za posao gde poslodavci traže isključivo osobe koje su već ostajale bez istog takvog posla, jer pretpostavljaju da će imati manje problema pri njihovom eventualnom otpuštanju ako se ne pokažu dobri ili kada prestane potreba za njihovim angažmanom.

- Alo čoveče, dolazi pandur da nas legitimiše, saberi se malo.
- Kako da se saberem kad sam oduzet?

Joj,jesi provalio kakva je ona Jena Jameson,...prava humanitarka.
Što humanitarka budalo pijana?
Čuj što, pa liče ona je usrećila više ljudi nego majka Tereza i sve Pape zajedno.

Luka: E, brate, koliko si visok?
Aleksa: Ma na sistematskom mi rekli da sam 185 cm, ali ja mislim da sam negde oko 190 cm!