Питање које постављате пријатељици ноћи да видите да ли је њена риба вољна да прогута ваш мамац.

kad neko ko je malo izgubljen pocne da sledi 'masu', ne razmisljajuci da li treba tamo da ide, zasto da ide, ko ce da ga vodi...

Žanklodovski filmovi koje je zahvaljujući nemaštovitim urednicima na televizijama domaća publika naučila napamet.

iz aspekta Srpske istorije preteca Amerima

Ne ona u prodavnici, nego devojka sa karakterom " ja sam zgodna riba, niko ne može da mi pridje " , nafurna matchkitza , tatyna prynceza, matchkitza tigritza i mnogi drugi " popularni" fejzbuk nadimci . Ona samo pije Sex on d bič, fura Er maks i ne hoda sa momcima mladjim od nje . Njen decxko je nabildan, vozi dobro auto i na profilu mu stoji slika " on i njegovi trbušnjaci " . Njen moto je " samo bahato, samo bezobrazno ". Ona se ne druži sa normalnim curama, njene drugarice su kao i ona " u grudnjaku bum a u glavi prazno " . U proseku imaju po četiriiljade prijatelja na fejzbuku a u stvarnom životu nemaju, ili imaju one koje ih iskorištavaju na nekakav način . Populacija istih raste iz dana u dan .

Napucana riba, poput Batice predstavlja znamenitost Beograda. Na ulici se lako prepoznaje. Naime, 40% svog vremena provodi u solarijumu, sto se moze primetiti i po boji njene koze. Prepoznatljive su i po garderobi. Push up grudnjak, koji podize i ono malo cega uglavnom nema. Nezavisno da li je temperatura -15 ili +40, u toku dana ona je u nekoj majcici na bratele i helankama jarke boje, od obuce obicno dolaze cipele na stiklu ili Air Max. Vecernja kombinacija je vec malo otmenija, majca i suknja, uglavnom iste duzine (20, do 25cm u extremnim slucajevima. Na licu je pola pakovanja pudera(niko joj nije objasnio da ta bocica traje duzi vremenski period). Na nogama su cipele, s veoma visokom stiklom. Mogu se videti uglavnom u drustvu batice. Od odredista A do odredista B uglavnom ih drugi voze(manje uspesne idu GSP-om). Jos jedna odlika je da su veoma sklone fotografisanju u toaletima kafica ili eventualno u svojim malim sobama, gde se u pozadini vidi red u sobi kao posle policijske premetacine. Neki primerci su se probili u javnost uz pomoc ovih slika.
Ova pojava, pored Beograda, u poslednje vreme moze se videti i u drugim gradovima nase zemlje.

lik iz društva koji je bunar bez dna za sve CD-ove koje mu pozajmiš, svaka ekipa ima makar jednog takvog. Ako je izašao novi manager ili PES i CD prođe kroz ekipu, kad dođe do njega, tu misteriozno nestaje, ili gubi svoju funkcionalnost tako što ili bude izgreban, obliven sokom, jogurtom i td, neretko mas'an... Ako mu nešto pozajmljuješ, obavezno napravi kopiju CD-a, jer je efekat isti kao da si CD bacio u bunar... na pitanje gde su mu CD-ovi odgovara raznim varijacijama pitanja: "koji CD?", što ti odma stavlja do znanja da je dalja rasprava izlišna...

Hiperbolicni pridev.

To je ujedno i Onaj kojeg postujem zbog toga.Svi klinci danasnjice su navuceni na to ko baba na penziju i kad nisu online i kada se u stvari nadju sa nekim uzivo,pricaju o tome.To je potpuno idiotski,i jbt,zao mi je te dece!

Avgust je. Temperatura vazduha je veća od koeficijenta inteligencije tvog komšije, a koji te je pozvao da odete na piće do grada. Dakle preko 35 stepeni.

Jebiga, nije se imalo kinte za more. Ostao si u svom gradu.

Odlaziš na jedno od mesta koje gradske vune vole da obilaze. Pre nego zakoračiš u taj svet sisa, dupeta i pušačkih usta, majicom brišeš balu koja ti curi iz usta.
Ulaziš.
Osmeh.
Kiseo osmeh.
Pederbal.
Većinom frajeri. Ostalo konobarice i dve do tri polovnjače, a pored kojih i Stoja (pevačica, ne pornićarka) izgleda kao Džesika Alba.
Shvataš koliko su ti očekivanja bila u sukobu sa realnošću.
Sve su dobre pizde tvoga grada negde na moru. Ili na Zlatiboru. Ili u nekoj selendri.
Ali glavno je da je avgust, te da je sva pičetina tvoga grada zapalila negde daleko.
A ti si ostao sam.
Govno jedno.

Da izuzmemo fanove mrkvica i peršunčića i zagorele vegančine, u pitanju su tipovi čije su oči gladne hasanja i lokanja k'o da su poslednji put napunili stomak pre hiperinflacije. U stanju su metnuti u grkljan pečenicu, gulaš, kupus, pečenje, tortu, čačkalice, sok, pivo, pelin, antifriz, sa sve tanjirom kao šlag na tortu. Svoje nekultivisano ponašanje pravdaju količinom love koju su donirali domaćinu, kao i činjenicom da 'rane i pića nema da nema.

Kataloški i unikatni primerci vaše ličnosti u vidu grimasa, koje ni 4 sata Foto šopa ne može postići.
A vi ste to uspeli , za delić sekunde.

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Ovo kažemo za čoveka koji je u ozbiljnoj svađi sa svojom wc šoljom.

Veoma mlada ženska osoba. Tinejdžerka koja je izašla u provod, i pala pravo u tvoje studentske, apsolventske ruke.

Jedinke homo sapiensa koje je priroda obdarila Y hromozomom, a samim tim i mehanizmom za automatsko fokusiranje čula vida na predele ženskih zadnjica i grudi. Ljudi koji se za volanom osećaju kao Čarli Šin koji je sa belim na nosu i flašom viskija u želucu slučajno upao na proslavu osamnaestog rođendana dok su van bezbednosnog mehura šoferke obični Rodni Troter sa problemima varenja. Ljudi koji su u životu jebali tri različite žene od kojih se dve tog nakon čina nisu ni osećale jebane. Ljudi čijim ženama menstruacija traje 15 dana, a ostalih 15 ih boli glava i stomak pa svoj neiskorišćeni seksualni potencijal prenose putem zvučnih signala iz sigurnosti vozačkog sedišta.

Jer ozbiljna je nauka provaliti značenja strelica iznad i pored modernih liftova koja kaže da ne ulaziš u njega ako ideš gore, a strelica pokazuje nadole i obrnuto, kao i da ga ne pozivaš u oba pravca.

Mada, kad se po otvaranju automatskih vrata pred tobom ukažu lica neopterećena mišlju i gledaju te začuđeno facama kao stvorenim za njušenje tartufa, shvatiš da možda one strelice odjednom ne deluju toliko jednostavno.

I onda ne možeš ući u lift od ta dva, tri bizgova koji pod rukom šetaju svaki po jednu štancovanu plastičaru i pritom preostali prostor popunjavaju plač i najskuplja kolica za bebe, shvatiš da ljudi koji nemaju sposobnost dešifrovanja komandi lifta ipak imaju sposobnost razmnožavanja.

Jebem vam mamu u pičku da vam jebem svima mamu u pičku vam jebem da l' si ikada mene voljela kao tebe ja da l' si ikada mene voljela kao tebe ja, da l' si ikada mene voljela kao tebe ja, nikad više neće biti to što bilo je kad se samo setim kako je nekad sve bilo super dođe mi da umrem sad kad nije ništa super u poređenju sa nekad kad je sve bilo super a sad nije da vam jebem mamu!

Posebna vrsta ljudi. Draže im ubaciti sočnu psovku da bi se dobilo na težini nego 'leba jesti!

Ако имало држиш до себе и сматраш се правим домаћином и патриотом, посећујеш манифестације попут вашара. Ако не, прво мораш да схватиш шта је то вашар, панађур, кирбај или како се то већ зове у твом селу. Твоје село нема вашар? Дабогда ђецу за лактове водили.
Не, вашар није леп народни обичај и место где је пожељно повести целу фамилију као да идете на Дејвис куп у Арену, обучени у одећу за славу. Бар не последњих дездваес година. Јер то више није више бенигно и безазлено окупљање припадника једне етничке скупине у порти православне цркве где се врши трговина бозом, лицидерским срцима и, да је среће, тамнопутим робљем. Па добро, можда јесте, али до раних поподневних часова док се не сјате дивље хорде малинара и дрвосеча. Хардкор момака. Онда нема места зајебанцији - кући, намири стоку, слагалица па Аранђел. Управо та екипа је битна за ову причу јер се овде прича о шатри, незаобилазном елементу таквих хепенинга.
Шта је шатра? Шатра је угоститељски објекат у коме те конобар пита "Штаћеш" уместо "Изволте". У очима неког архитекте јако једноставан, прост као и наш човек, домаћин. Велико парче цераде са неколико шипки које служе као носећа конструкција и хладњачом иза. Не шатор. Тако кажу педери. У шатри столови. Али не као кад је свадба или некада давно испраћај. Битан је распоред столова, јер у овом случају столови нису спојени, већ сваки стоји за себе. На породичном весељу под шатром седе људи блиски, међусобно вољени. На вашару је друга ствар, ни са ким не делиш симпатије и свакога гледаш као свог потенцијалног убицу, а са својим убицом не седиш за истим столом осим ако си за то потписао код матичара. Други битан елемент под шатром је бенд који у свом имену има реч бенд са женским вокалним солистом која није прошла аудицију за Звезде Гранда, већ је отерана са позорнице после прве строфе. Дакле, ужасне вокалне способности. Ако ти не ваља, иди у неки фенси ресторан па слушај Оливеру Ћеху или тако те скупље курве. И трећи, најбитнији елемент без кога би вашари нестали брзо попут половина куваних јаја на овалу са предјелом - гого секулић играчице. Госпођице без новаца, срама и рецептора за хладноћу у кожи (или како се то већ зове) јер одлично подносе све временске услове оскудно обучене, као да су пиле антифриз. Е, оне су те које су кључне за ово писаније.
Ако си икад био у таквом угоститељском објекту, (мого си да прескочиш довде јер сам објашњавао овим урбанима шта и како) сигурно си приметио једну појаву која мене изузетно иритира, а виђа се изнова и изнова. Дакле, неке скупине људи који стоје на улазу у горепоменути објекат. Да те подсетим, куцај "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" у јутјубу. Да се не мучиш, јер знам каква си ленштина, ево ти линк. Е сад, какви су то људи? Као што видиш, одређене старосне доби, обично адолесценти. Момци из руралних подручја, са сома кинти у џепу, донираних од стране родитеља уз речи "Ево сине проведи се нађи неку женску прцај тако сам ја кад сам био млад а и после мало јебига немој рећи мајци". Обучени у пазарске фармерке и ариљске дуксеве и боди мајице. Са трибалима. У оба ушеса минђуше са цирконима, у коси онај гел Макси рози, на паркингу остављен кинески скутер. Са трибалима. Пошли су са мишљу "Ајмо мало, биће пички, јебига." Ниједној нису пришли, немају никакву жваку и једноставно нумеју. Онда се сете: мајку му јебем има тамо подшатром код Шкемпа неких фукси што играју и дају пичке одма, само једва чекају да им приђе нешто скурцем, то бре све Венди до Вендија. Дођу пред шатру, а тамо већ нешто чека двадесетак истих таквих паћеника. Сконтају да је ваљда скупо пиће, а фуље још скупље. Ђеш давати 200 динара за пиво кад има за шесет испред Мечкине продавнице. Препушташ пипкање ужеглих, знојавих спојлера који се тресу на телу неостварене фризерке, професорке социологије или раднице у металоглодачкој индустрији маторим нежењама, малинарима и дрвосечама као и локалним шверцерима док шатра зврји полупразна. Кисело грожђе, јебига.

Slike koje su najdosadnije i nikome neće pasti na pamet da ih gleda ponovo. Obično slike golubova na putu do autobusa ili pajzaža iz istog. Besmislene kao slike vatrometa.