Ljudi koji se nit smeju na tudje provale, nit se sami ikada nasale...
Facijalna ekspresija im je konstantno Kostunica il Toma Nikolic fazon.
Zivot shvataju ozbiljno u svakom trenutku, jer zivot nije vic...

Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.

Obično stariji, dokonjaci i besposličari. Komšija sa drugog, baba koja stalno puši pred ulazom u zgradu, valjda njenom mužu smeta dim pa je tera pušiti na ulicu. Elem, kao da čekaju nekoga da mu kontriraju, da pokažu kako su pametniji, ozbiljniji i svakako bolji. Samonabedjena uzvišena banda onih koji su uvek bili prazni.

Kreativno uravnoteženi autori, koji nikad nisu napisali lošu ili predobru definiciju, zapravo sve su im vrlo dobre i to po svačijem standardu, daju vrlo dobre komentare, nijedan loš ili predobar, imaju vrlo dobre ideje za postere, koje ukrašavaju vrlo dobrim naslovima. Za njih ne postoje ekstremi kao što su: bezidejnost i preterana kreativnost, odsustvo humora i prenaglašen humor, zabranjene teme i izlizane teme, pljuvanje autora i favorizovanje autora, odsustvo učešća i preterano učešće na forumu, četu ili u komentarisanju. Aktivno učestvuju u forumu dajući solidne predloge koje svi prihvataju, na četu normalno pričaju sa grupom solidnih autora. Umereno se socijalizuju i razmenjuju iste stavove, umereno tražeći nove autore sa istim idejama. Komentarišu samo dobro napisane definicije, dobrih autora. Svoje definicije pišu u skladu sa idealnim trenutkom poravnanja planeta u sunčevom sistemu. To vreme se usklađuje sa zakonima koje važe na Vukajliji. Ta vremena su idealna. Uopšte oni ovde ne pišu jer imaju potrebe da definišu svoj život, već iz jednog od mnogobrojnih hobija. Njihova profil slika je vrlo dobra, njihove informacije o sebi sasvim ok. Kad se sve sabere i oduzme oni rade prave stvari u pravom trenutku, stavljajući pravu stvar na pravo mesto. Za isticanje jedne od karakteristika ovih osoba nije fer koristiti reč "mediokritetsvo" koja je tokom vremena čudom dobila lošu konotaciju. Svejedno ovi normalni autori doprinose da sajt Vukajlija postane mesto zlatne sredine, tj. apsolutne idejne harmonije i istosti što je glavni ideal, zar ne?

Skupina ljudi koju cine roditelji,drugovi,devojka koji znaju da ucis ali to ih ne ometa da te iscimaju zbog neke gluposti i tako poremete koncentraciju.

To su beživotni likovi kojih ima na skoro svakom forumu, a svrha njihovog profila je da popune broj članova na forumu, kako bi delovalo da forum ima posećenost.
Njihov skromni fond rečenica se sastoji od pet do deset reči, a to su obično:
- Tako je
- Tačno tako
- Apsolutno se slažem
- Svaka ti je na mestu
- Nemam šta da dodam
- Potpuno podržavam (ime aktivnog forumaša)...
... i još par manje bitnijih.
Jedino što umeju je da kliknu na "citiraj" i napišu "Slažem se". Na prozivke drugih po tom pitanju uopšte ne reaguju jer, ili ne umeju, ili ih mrzi da se priključe diskusiji, pa samo dižu pritisak aktivnim forumašima.

Anoreksičari. Nemaju 30 kila s krevetom. Ljudi za koje najmanji vetrić predstavlja najveći problem. Zbog toga su uvek u nekom strahu. Pa tako i u busu.

- Jebote, koj' ti kurac, uhvati se jednom rukom kao sav normalan svet, pola basa zauzmeš u toj poziciji! - Izvinite gospodine ne smem da pustim drugu ruku, ne osećam se baš prijatno tad, mislim, osećam se nestabilno, ako me razumete... Obično ovoj vrsti ljudi pripadaju samo neki štreberčići sa pegama po licu i nekim naočarama tipa Adrićki ili sa ogromnim staklima ali mogu se i naći izuzeci tipa neki jebeni dvometraš koji ne jede ništa al' izrast'o od drkanja.

A autfit? Sporcki, bez obzira na doba godine. Nose uvek belu majicu na krakte rukave, za fizičko il' za spavanje, jebemliga ne mogu prepoznam. Šorc voljenog kluba ili one kratke vojničke bermude tu su taman da istaknu tanke nožice koje bi bile idealne za šetnju pistama po Milanu. Tu obično bude i neki poluprazan ranac marke Puma (crne boje ako je muško, a roze ako je žemsko u pitanju) čisto da zauzme još malo mesta.

Sve u svemu, iako ne zauzimaju veliku površinu telom u basu, rasponom ruku, koji im je k'o kad albatros raširi krila, to nadoknađuju. Al' jebiga, šta ćeš kad u Studentskom gradu ne daju da se jede... Ne moš biti demba i da 'oćeš!

Uspeh dobrih golmana i obazrivih ribara.
I onih riba u porno klipovima "Fishnets", mada njima nekad i poderu.

Jako specifičan ali ujedno i jako rasprostranjen soj ljudi najviše zastupljen (tako se pretpostavlja) među današnjom omladinom. Naime, ovaj soj ima neopisivu želju, da kada god se dočepa nečega u boji što bi moglo da ostavi trajni trag na nekoj zidnoj površini (bio to sprej, marker, pseće govno...) upravo na toj površini nacrta svima nama poznat oblik kurca. Kurci variraju od onih malih što se docrtavaju manekenkama sa bilborda do onih enormnih razmera nacrtanih na tek okrečenim površinama.
Još uvek nije utvrđeno koji nagon ove diletante tera da se identifikuju putem falusnog simbola ali je sigurno da nije u pitanju iznadprosečna veličina istog u njihovim gaćama.

Pitanje posle kojeg želite da promenite svoje lične podatke kada ga izgovori profesor.

Klasični Nelordi.
Ljudi koji ne vole svoj klub, već dolaze na utakmicu da bi pričali kako su bili tu i onda kad utakmica ne ide baš onako kako su oni zamišljali, sa salvom golova u protivničkoj mreži, oni jednostavno pičkarski krenu ka izlazima, sa ogromnim bolom u kurcu, zato što navijaju za svoj klub samo kada pobeđuje.

Čovek koji voli svoj klub ostaje do poslednjeg sudijskog zvižduka i samo ponekad, retko ali ipak se desi, doživi onaj magičan preokret kao Mančester protiv Bajerna, kada su Šeringem i Solskjaer obrnuli u zaustavnom vremenu u finalu LŠ. Ili Kanuov het-trik za Arsenal u gradskom derbiju protiv Čelzija, kada je u poslednjih petnaest minuta okrenuo rezultat i to poslednjim golom u devedesetom minutu. Pa na primer bliže nama i vremenski i prostorno, Moreirin gol u devedeset petom minutu koji je potopio nade Ciganima da će najzad pobediti derbi. Pa Kaduov gol protiv Partizana na samom kraju utakmice koji je Zvezdi najzad doneo pobedu na derbiju koju su par godina čekali. Ima primera mnogo, a osećaj je neopisiv.

Ma ko ih jebe, neka idu kući brinući da li će biti gužve na izlazu ili da li će stići jebeni autobus koji ide na svakih pet minuta. Zato neće osetiti jedan od najjačih osećaja kada se situacija obrne u poslednjoj sekundi, jer kakvi su na stadionu, takvi su i u životu. Cave koje odlaze kada nije sve potaman i kada je najteže i koje tu retku nagradu okretanja ne osete, a svima pokažu kakve su pičketine ustvari.

Smrad. Ljiga od čoveka. Izraz služi da se skidaju visokoletači sa neba. Spust. Osoba kojoj je upućen izraz uvek ima potencijala da bude još veća džudža no što jeste. To mu je u krvi. Time se hrani. Zadnja rupa na svirali. Svojim abnorlamno velikim, bogom danim talentom potkopava sebe i svoj socijalni život. Ćak i pored svega, amater u svom poslu, stepen ljigavosti još nije dostigao vrhunac, ali na dobrom je putu. Ume da zavrne na sitnicama, ali ima velike planove. Pička.

Prva riba koju navataš na beer festu i izvedeš je u šumicu prekoputa.

Savršenstvo. To je ta finesa ribe koja je i dobar lik, ima ono ''nešto'' ne samo fizičke kvalitete. Ispijanje malog piva čini je ortakom ali ne i nekom muškaračom koja se leši, 6 flajki prosek. Dakle, san snova, džekpot.

Ultra-mega-giga događaj koji se koristi kao dokaz da je na nečijoj svadbi bila ludnica od igranke. Najveći stepen veselja i uspešnosti jedne svadbe koja će se pamtiti dok ih smrt ne rastavi.

Situacija kada se na poslednjem času oko nastavnika ili profesora skupi uglavnom gomila dosadnih devojaka, likova kojima je to poslednja šansa da ne odu na popravni, i onih koji žele da nabudže prosek, pa onda svi u glas viču - daj mi, pitaj mene, profesore mogu ja..I onda, pošto ne može sve da ispita (ovo uglavnom ne prolazi kod onih strogih profesora), djacima koji mu se dopadaju dopiše nekoliko dobrih ocena i zaključi veću ocenu od realne. Ovo je idealna prilika da se na par mekših profesora izvuče bolji prosek, što su kod mene u školi mnogi činili, a neki su sebi i dopisivali ocene u dnevnik.

Matoro spadalo koje vidi i čuje sve što ne treba, a ne vidi i ne čuje ono što treba.

Pored velikog uspeha naših košarkaša, kucanja Kaline na Burusisa, još jedna stvar koja je obeležila ovo svetsko prvenstvo u košarci, u kretenskom smislu. Orion se momački potrudio da smisli najviše idiotsku reklamu ove, a možda i predhodnih godina, i definitivno odvratio sve od tog paketa, jer i džabe da nude ne bi uzeo posle ovoga.

Upotrebljava se za:
Nije mi poznato, pojma nemam, nisam upućen u to, ne znam šta da Vam odgovorim...sve to u jednom.

"Lako se čovek navikne na med i mleko, a teško na rutavu patku" izraz koji pokazuje ljudsku prilagodljivost na datu situaciju.