More, skupo je.
- Deder momak, pošto ova lubenica?
- Das ti meni živ i zdrav 100 dinara kilo!
- Au, nije im još vreme, vratiću se za mesec dana!
Tajno oružije i stara špijunska fora Mate Hari i svih iskusnih ljubavnica važnih ličnosti. Efikasnije od svih ostalih psihofizičkih mučenja i maltretiranja, ali ne deluje na žene. Kad god treba da dobije neku veoma poverljivu informaciju, žena pribegava bitci na svom terenu, dok muškarci, zbog nedostatka kiseonika u krvi moždanih arterija, mislimo samo kako nam je dobro...
...za vreme seksa:
- aaah!!! aaah!! Ljubi koja ti je šifra na Vuki?! ahhh!!! ahhh!!!
- *********
- aaah!!! oooh!!!
Fraza koja se koristi nekoliko trenutaka po nastanku neprijatne tišine tokom razgovora.
A: E, gde si brate, šta ima?
B: E, 'de si, nema ništa, evo malo kuliranje, bleja i tako... Kod tebe?
A: Isto, sve kul...
B: Ovaj, pa lepo vreme danas!
Rečenica koju najčešće čujemo od starijih osoba. Oni je koriste da bi opravdali budalaštine i gluposti koje su pravili u mladosti.
Deda: Dete, što tol'ko piješ?
Unuk: A, ti deda, kao, nisi pio kad si bio mlad?
Deda: Ma pusti ti to, to je bilo drugo vreme.
Životno doba u koje ulaze svi matori ljudi, a posle koga nema vraćanja...Dobrica Ćosić je to shvatio pre 30 godina, pa je postao opsednut da ako piše o istom, neće ga sustići...
Smrt-Dobrice,došlo je Vreme smrti za tebe odavno...Već 25 godina te jurim, nikako da te uhvatim...Spusti tu knjigu čije nastavke pišeš već 30 godina, od kako si shvatio da ti je došlo vreme da rikneš I podji samnom...
Dobrica-Samo trenutak, još nisam završio poglavlje o potomcima Aćima Katića, Jovanu i Djordju , kako ih Miloševićevi DB-ovci biju u podrumu Palate Albanija pred 5.Oktobar, a oni neće da otkriju da je Zoran u autu sa Legijom...
Smrt-Ama bre čoveče nemam vise živaca!!! Moj psihijatar mi kaže da treba da se opustim, kako da se opustim, sve sam pokopao i Broza i Slobu i Franju i Aliju i Rugovu i ostale, samo se ti, Šešelj i Vuk opirete...Dosta je bilo....
Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastavljali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.
U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakodnevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.
Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.
Izreka koja moze biti upotrebljna kao univerzalni odgovor u svakom trenutku.
Marko: Idu oni ulicom, i ovaj ih sretne i tu krene tuca, i...
Lazar: Molim, sta si rekao nisam te cuo?
Marko: Ma nista, reko lepo vreme danas.
Pomisli prosečan grđanin, kad pogleda kako mladi ljudi izražavaju svoje mišljenje na ulicama grada...
Tako su i mene u svoje vreme
(pomisli prosečan građanin kad pogleda kako tuku mlade ljude po ulicama grada)
Credo post-soc-realista sa vrednosnim sistemom ukorenjenim na istom mestu iz kog dolazi i "valja se". Najveći borci protiv pripisivanja ovosvetskih čuda onostranome (iako i najveći promoteri psovke "U bož'ju mater"), a ujedno i sledbenici aparata koji se pozicionirao na pročelju vaseljene, kao (bogom->shift+delete) predsednikom partije dan.
Komunizam svojom smislenošću i dostojanstvenim photo-grey naočarima sa širokim okvirima baca sve hrišćansko u zasenak, da bi instalirao .exe u kom se svemu zna jasan uzrok, i u životu ništa nije vredno zapanjenja. Tako npr. u nekim trenucima i na nekim mestima šala prosto nije dobrodošla. Srećom, :
"ZNA se šali vreme i mesto"
* GDE i KADA, da znam i ja pa da idem, jebi ga!
Srpska ironična verzija izreke Del boja
Mišković: "U ovo vreme, koje god godine ja odlučim, oduzeću Rambu titule svijetskog mega cara i intergalaktičkog giga imperatora i njima proglasiti sebe!"
Krilatica kojom se vode sve prodavačice ljubavi.
Mala, pošto pušenje?
- Vreme je novac dečko, kaži koliko dugo možeš da izdržiš
Recimo minut, minut i po, zavisi kako sam raspoložen.
- A nek ide sve u kurac, ovaj put besplatno!
Stisli milbari sa svih strana i u životinje se digo pretisak, štono vele na dnevniku, a kamoli kod ljudi. Zavija kerče, 'oće dušu dispusti. Sprema se opastan belaj. I Zira uz'o da zavija kono kerče, pun mi ga je Mesec! E da 'oće dudari grad, da ovrše beli kombajn, da spusti keder do zemlje, pa jauči.
'Oće vreme, smrklo se lepo. Poter'o Gromovnik kočije za vrazima, ne štedi svetlice. Brže bolje bacim ono pivo i tutanj kući. Nisam kauciju platio, biće za sveću kad nestane struje. Ovi dušmani još jauču jebem im kalendar!
Nekada su deci roditelji citali bajke brace Grim, Andersena i slicno, a danas, bar sto se ovih prostora tice, deca slusaju bajke o jednom divnom coveku koji je uspeo da ujedini sve Juzne Slovene, koji je bio divan covek, ma ljudina, ubijao je samo one koji se sa njim nisu slagali, inace ni Srbija, ni Balkan, ma bre svet ne pamti takvu junacinu, koji je stvorio od bureta baruta raj na zemlji.Ali, kako se vreme menja, pa tako i razlicite price za decu ulaze i izlaze iz mode, ocekujemo da za nekih 10-20 godina, deca slusaju bajke o jednom divnom ciki zvanom od miloste Sloba, koji je bio isto tako idealan vladar.
- It' s Morphin' time! -
Čuvena i krajnje izdebilizovana replika iz američke tinejdž serije 'Moćni Rendžeri', iste serije koja nas je planski trovala, dugi niz godina praznila ulice i škole u našoj zemlji, ali i na specifičan način pretvarala nas, svoje nesluteće male gledaoce, u totalitarne idiote i kretene koji su svaku moguću priliku koristili ne bi li uzvikivali rečenicu iz naslova i ludački skakali na nevine spomenike i skulpture po parkovima i trgovima. Danas, Moćni Rendžeri ne uživaju toliku slavu kao onomad kada smo se ogrtali crvenim i žutim mušemama ne bi li imitirali drage nam idole ali i dalje se, doduše u drugačijem kontekstu, koristi ova legendarna rečenica koja je nekada krasila zajedništvo Zaka, Ejpril, one Žute kurave...i ostalih nindži.
1995 god. , Beograd, Srbija
- Sine, ajd' idi i pozovi dedu - ručak će uskoro...
- 'Oću, mama. IC MORFN TAJM!!!
- Ćuti, sine, ne deri se! Znaš da je deda prošli put 'teo da dobije infarkt kad si prošli put kren'o tako da se dereš...2011 god. , /
- Momci, ako niste primetili, ona grupica od 5-6 devojaka nas već neko vreme značajno posmatra...Ako se svi slažete, ja mislim da je pravo vreme za grupnu akciju. Ok, ljudi. Upašite potkošulje, zabacite kosu, nabacite osmehe - It's morfin' time...
- E, Šomi, brate...A, je l' mogu ja da budem Zek?
- Ko, bre...?
- Zek. Crveni Rendžer, hehe...
- E, aj' tiću, tebra. Mo'š samo da budeš ona kuravela u roze kostimu. Bolje idi kući i drkaj na jebenog Zordona...
Velika vremenska razdaljina u kojoj si verovatno u losoj poziciji. .
LIK1:Brate nisam mogo brze,kenjo sam,a govno tvrdo u picku materinu nikako da ispadne. .Jesi me dugo ceko?
LIK2:Ma de nisam,brate,smorio sam se. .cekam te po ovoj hladnoci vreme ipo. .
Jesen i prolece.
Dragan: Baba, otiš'o sam.
Baba: Ma vraga ti tvog malenog, je l' u kratkoj majici?
Dragan: Pa mozeš jaja na betonu prziti, neću jaknu nositi.
Baba: Ovo je najgore vreme, obuci ti onu zimsku.
Rečenica kojom muškarac parafrazira poznatu „Ne brinite, puška je zakočena“.
U oba slučaja, epilog je opaljivanje.
Pesma emotivnih stanara bolnice "Laza Lazarević".
Sestra - Upravniče, još jedan pacijent se popeo na krov i peva:
Upravnik - Zovi specijalce nek i ovog skinu gumenim metkovima.
Koristimo kada se obracamo nekom, ko radi nešto što je neobično ili u žurbi...
A:(spava obučen na krevetu, dux, pantalone,čarape)
B: E Mirko vidi ga Dane što se razvukao po krevetu...
C: Ma pusti ga Mišo, gledaj ga kako spava... K'o za vreme bombardovanja...
Rečenica koju je izgovorio Arhimed dok je sedeo i pravio kolutove dima od marihuane, a nadrkani rimski vojnik koji je tuda prolazio ih rasturio rukom. Posle su ga bacili lavovima jer je bio jebeni džanki.
