Mač sa dve oštrice,posebno kad nešto uprskaš a uputio si to svojoj ženi.

Auto koji se sada najviše otrcava i ismeva.
Ipak, zaigra nam srce ako ga uopšte i primetimo u saobraćajnoj gužvi i
podsetimo se ....

Jugić ili stokec.

Poznavali smo mu vrline i mane do tančina, slušali smo kako prede, vazdan otvarali haubu kad se uzjoguni i stane na sred puta, psovali ga kad se pokvari čim izađemo iz servisa, moljakali službenike da ga provuku na tehničkom...

Posebno je bio zgodan jer se dim od cigareta momentalno provetravao (iako su prozori zatvoreni), zimi nam se hladila guzica na ledenom sedištu namanje pola sata dok ugreje, mogao je i šrafcigerom da se osigura prozor (od spadanja), sto puta smo sa sopstvenim ključem otključali tuđ auto...

Vremenom su nam sve manje smetale ogrebotine, ulubljena limarija...kasnije to nismo ni primećivali.

Prodali smo ga, a da nismo ni trepnuli!!!
Kupac je bio nekakav klinac koji ga je već zamislio sa zaglađenom limarijom, spojlerima, felnama....

Речи које које код нас људи на сахрани интензивно користе јер немају ништа паметније да кажу члановима породице преминулог. Сматрају се бон-тоном, а у ствари су израз највећег дволичњаштва, пошто већина људи која дође на просечну српску сахрану није ни познавала покојника, а још мање га је волела, па онда изјављивање саучешћа дође нешто као пљување по особи која је неспособна да се одбрани од тога.

Reči dečjeg heroja kome je zlikovac pobegao.

Odjeb koju u principu služi za otklanjanje dosadnih mudosera koji konstantno serendaju da nešto il' nisi uradio il' nisi dobro odradio. A oni su, naravno, bili uber-vredni i polomili su se od rada, kao i uvek. Pa, zato, na neki način, ova fraza služi da im začepi seratorsku gubicu dok neko nije popizdeo i napravio fresku od njih.

Baba od šezdesetak leta.
Udovica, al' ne od skora.
Penzos i stalno je kod kuće.
Voli ''duge'' razgovore sa svojim prijateljicama - svega pet minuta (objašnjenje: ''sinko, znaš li ti koliki je račun za telefon?!?!)
Nasuprot tome, obožava tombolu i sve ostale vidove bacanja para, pardon klađenja. Naravno, unucima nikada nije dala ni dinar.
Voli gibanicu i pasulj - da ne kažem da to jedino ume da spremi; mada pasulj je više braonkasta čorba sa lukom u kojoj plovi po koje zrno pasulja.
Voli da gleda tenis, fudbal i ostale sportove. Boćanje joj jedan od omiljenih ali samo kad ga komentarišu ''ona dva ludaka sa eurosporta''
Takođe, voli da gleda i one Nindža kornjače, pardon Nindža Ratnike i Nepobedive Banzuke - iz istog razloga, ali sad ih komentarišu ''ona dvojica sa FOX-a''.
Voli sve filmove sa Stivenom Sigalom - po njoj je on glumčina i po. Gledala bi i Čak Norisa, ali ga Tijanić bannovao sa RTS-a (ili se isti fini gospodin dotičnog boji).
Omiljena boja joj je crvena i sanja o tome da sretne srodnu dušu.

Cesto izgovarana recenica. Dokaz da se ljudima ne moze ugoditi.

U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.

Mutan kompromis između poslodavaca i radnika u korist prvih. Hoćeš da preživiš, nema problema, donosi im zaradu i platiće te taman da preživiš.
Da bi se maksimalno iskoristio radnik, u samom zakonu je određen minimalac po satu, tako da bilo ko ima pravo da iskoristi nekoga kome gori pod nogama za novac, jer Bože moj, zbog papira smo postali robovi a taj papir ne robuje nikome.
I tako dok neko radi po satu neko u vrhu igra šaha, samo što su figure žive i svaka ima svoju priču, koja u ovoj priči nije bitna, kao da je nema. I više nema povlastica da se stambeno osigura radna snaga koja ti je temelj preduzeća, ne, sada radnika jebe ko i kako stigne, jer su svi pametni videli šta se napatilo i napustili igru a ostale su samo jajare, koje gledaju samo da iskoriste a pritom ne znaju šta imaju. Sve izgleda da se osmočasovno radno vreme u 21. veku praktikuje iz alavosti poslodavaca bez empatije, bez znanja o tome kako to utiče na zdravlje i životni vek i sveukupno na kvalitet života u današnjim uslovima koji vrše konstantan pritisak na čoveka da troši ne bi li iz njega sistem iscedio koliko god može, jer smo u sistemu samo brojevi i potrošači.

Прва ствар која прохуја мозгом кад посматрате како се нечије дете дере с циљем да му мама купи скупу играчку.

Шекспировски занос родитеља, уметнички израз екстремног неодобравања особе, животиње или предмета. Подразумева методе гестикулирања и мимике као што су махање прстима, античко уздизање главе, пуна плућа и дубоку, продорну гласовну силу.

Pomirljivi stav prema stanju sveta i društva, kvalitetu života i življenja, svojevrstan odbrambeni mehanizam ljudi koji nisu navikli na dobro u životu, a kojih je sve više.

Ubedjeni da jedan čovek ne može menjati svet, u opštem čekanju da neko prvi povuče pa da krenu za njim, ljudi su zaključili da se oko govana i problema ne vredi nervirati koliko nema potrebe, jer, tako možeš samo da poludiš.

Zaključaš ulazna vrata dvaput, na televizoru pronadješ najugodniji kanal, na internetu omiljeni sajt, očistiš stan i urediš ga po nahodje nju svog ukusa i mogućnostima, i polako potoneš u omekšalost mozga gde nema politike, posla, zavera, crnih hronika i nesreće. Sam, zadovoljan u svom malom svetu obojenom nekim vedrijim bojama, sigurnog od onog velikog, sivog i hladnog, na koji svi čekaju skrštenih prstiju u nadi da će neko drugi da ga spašava.

Koristi se pri opisu sumornog stanja stvari kad pogledaš kroz prozor, shvatiš da imaš samo kineski kišobran i minimum 45 minuta do posla.

Ministar finansija je bio Pirocanac nije znao svih sedam padeza ali je znao dve kljucne reci:
-NEMA
-NE DAM

Tako uglavnom počinje setno podsećanje generacija rođenih pre 1970. godine, a koje su uspele da barem malo osete čari radničkog samoupravljanja u staroj Jugi, kako su joj od milošte tepali). Jes' da se tada nije zvanično verovalo u boga, ali ga uvek nekako pomenu kada se osvrću na vreme kada je pionirska zakletva još uvek nešto značila.

Bilo im je lepo, radilo se taman koliko treba, a plata im je bila lepa. Povoljni četrdesetogodišnji beskamatni krediti, friški stojadin, hrvatsko primorje, zagorele Šveđanke orne za pregled krajnika. Tu je bio i čuveni crveni pasoš, ključ koji je otvarao svaka vrata, da su se Džejms Bond i Sajmon Templar (poznat i kao The Saint) jeli od muke što ga nemaju u svom posedu.

Jedina osoba koju neću popreko pogledati ako je zateknem u krevetu sa svojom dragom...

Констатација која ти је упућена од стране нежније половине у најприземнијем могућем покушају да те тргне из летаргије, извади ти руку из јарко златно-жутих гаћа и угаси телетекст како би се можда плакнуо и скинуо са себе смрад количине 7 тумбаса и одвео је на концерт за који карте не деле на зеленој пијаци пре подне или у биоскоп да гледате романтичну комедију са оним мишићавим али емотивним липицанером на којег јој влажи вулва.

Максимално објективно кад је други у питању максимално субјективно кад се о мени ради.

Са моје фотеље.

Свакодневна трка с временом савременог младог човека у промовисању сопствених виртуелних профила на нету, науштрб губитка личног идентитета у стварном животу.