Ljudožderska užina.

Trening bob tima.

Kao što takvi gosti nisu obicni, svakodnevni, tako i utakmica koju oni čekaju da bi došli u goste nije obična, već najčesće jedna od retkih kada vaš klub igra dobro u Evropi ili nekom drugom takmičenju.Namerno kažem čekaju, jer prsto je neverovatno kako uspeju da banu tačno u minut pre početka utakmice, pa vas na taj način onemoguće da potražite azil u obližnjoj kladionici ili kod komše jataka.

Prava gikovska ljubav koja je preživela sva iskušenja, test vremena i strpljenja.
Mlađahnim sajber ljubavnicima je lako da danas jure srodne duše putem malo te gigabitnih brzina razmene nežnih emocija i emotikona. Nažalost, ova veština je iščezla pre desetak godina, pod najezdom DSL-ova, kablovskih konekcija i tome sličnom.
Sinak, da te vidimo kakav si đuvegija u situaciji kada treba da se povežeš na globalnu mrežu brzinom od maksimalno 56 kbps, i to sa neuporedivo manje sadržaja nego danas, dakle, zaboravi Fejs, zaboravi Skajp, zaboravi ostale gluposti. Dobro, hajde, kao neka preteča su bili Jahu Mesindžer i Krstarica. Naravno, sa legendarnim nadimcima.
Nemaš mobilni net (ili barem ne neki upotrebljivi), vajrles još ne postoji, dakle ostaje ti samo stari-dobri PC. Pritom, raste ti račun za telefon, imaš ograničen broj sati i ne zadržavaš se duže od pola sata dnevno.

Kad se poceses, a prsti ti se umrse u dlake.

Trka na 100 m se u celosti snima pokretnom fotofiniš kamerom koja prati trku klizeci na šini brzinom koja ja sinhronizovana sa trkačima. Za razložnost kamere od na primer 25 slika u sekundi, kamera na 250 slika „zamrzne“ trku od 10 sekundi. Jedna slika odgovara 4 stotinke sekunde ili 0,04s. Ako trkač pretrci 100m za manje od 10 sekundi, kamera snimi manje od 250 slika. Rezultatu od 9.69s bi odgovarale 242 slike. Danasnji fotofiniš sistemi su više od 100 puta osetljhiviji nego u datom primeru.

Kada seljaku pobegne prase a on kaže: "Jeb'o sam te kad te stignem''

Израз нема никакве везе са слободним зидарима. Користи се за човека који није рођен баш под срећном звездом, па ето он по цео дан диринчи не би ли зарадио коју цркавицу са стране радећи на мешалици.

Мотив наших здравствених установа у којима је нормално да се чека ред за неки преглед и по дванаест сати.

Odluka nedeljene večeri, posle čobanca i sača, i po gajbe piva, kad kreneš da ga mrljuneš gospoji jedno pet minuta, a ne mo'š ni dva.

Prva misao koja ti prodje kroz glavu kada autobus kojim se voziš stane na stanicu pored pijace...

Онај ко то ради има утисак да га бар неко слуша, па се понекад превише уживи у препричавање радње из игрице коју тренутно игра. Већина људи га посматра као болесника и смеје му се, док он о томе појма нема јер је презаузет оним што се појављује на монитору, а ништа не чује јер су му слушалице на ушимла.

institucija u koju đaci idu samo da se vide između sebe i da vide profesore koje bi im govorili kako oni nemaju veze sa tim štrajkom!!

Kad mi se digne.

To je period u kom ste nabacili 10-15 kg i morate da legnete na krevet kako bi se vase salo izjednacilo i dati momenat iskoristili za zakopcavanje jadnog dugmeta koje samo sto ne otpadne.

Сексуални однос са девојком отпозади.

Rečenica koju upotrebljavamo kada shvatimo da nastupa stanje haosa medju društvom. Socijalna defanziva. Promene koje smo sa gnušanjem odbacivali,no ipak su zaživele medju narodom i stupile svom snagom, strmeći kroz monitore roze televizije ka bakutama i dekutama i blaženo neobrazovanoj mladeži kao najpodložnijim ciljnim grupama. Vetrenjače pobedjuju. Dalje nema.

Ne gledati u sat nego u novčanik , kod mene je 00 : 00 .

Skapira se u djackim, studentskim danima pogotovo- izadje 03.01. da nam je ispit 28.01. i po logici "od sutra pocinjem da ucim" brzo ukapiramo da je vec 25-i i oprastamo se od roka, ili eventualno idemo "da probamo, mozda me usere"!

Једна од највећих илузија којој сви воле да прибегавају. Тако им је лакше. Ипак, то не мења чињеницу да је то једна од одвратнијих флоскула коју је људски ум породио.
У најбољем случају, може да се промени само наш угао гледања на дату ствар, а никако ништа суштински у вези с њом.

Ако те нека фирма зајебала за посао и примила неког преко странке, временом можеш само да одустанеш од намере да директору исте набијеш Магнум 44 у уста и издекламујеш "Do I feel lucky" монолог. Али, пролазак времена ти неће донети посао. Мораш сам да устанеш, куцаш на врата, вучеш за рукав, шаљеш мејлове, правиш фрку и остало. То делује мало испод части, али у земљи у којој смо, та синтагма одавно не постоји.

Ако ниси успео ништа да урадиш код женке која ти се допада из једноставног разлога што ниси ни покушао, јер су ти се у одсудним тренуцима јајашца компресовала на величину пластичних куглица за пиштоље, време неће да ти је доведе у наручје. Ако желиш нешто, мораш да уложиш труд. А можда ни то не буде довољно. Али, бар нећеш да се гризеш.

Ако си изгубио драгу особу, она неће поново да ти полети у загрљај кад прође мало времена. Можеш само да прихватиш да више није ту.

Што би рекао универзално вољени лик из серије "Doing things changes things".

Једина ствар коју време заиста мења је место боравка људи.