Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих - претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: ''Баба, идемо у варош!'' А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема - може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.
Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.
Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.
- Дете, помери се да прођем!
- Бежи, бре, бабо, да ти сад не приредим лапот!
-------------------
- Где си, баба, што си се снуждила, к'о на лапот да си кренула!
Древни племенски обичај убијања стараца каменовањем кад остаре довољно да престану да привређују друштву. Модерно друштво је увидело да лапот није џабе измишљен: уклањају се друштвени паразити и следи раст стандарда. Зато су измислили старачке домове. У питању је ремитологизација високог степена, јер бабе и деде ликвидирају на хуманије и културније начине, за разлику од дивљачких: гушењем јастуком, нехајним изостављањем лекова и неге, или просто притиском на дугме апарата.
Drevni i istrebljeni običaj na prostorima istočne Srbije, po kome su stare i nemoćne za rad odvodili u planinu i ubijali sekirom u čelo. U današnje vreme te se prakse sećaju samo oni najstariji.
- Baba, dođi ovamo, da vidiš moj novi laptop.
- Ne čuje baba, sinko... Moraš glasnije...
- DOĐI, BABA! LAPTOP!
- Joooj, nemoj sinko, nemoj, de će ti duša!
Zastareli(nadam se) običaj gde se stari ukućanin koji nema snage da se sam kreće, hrani i ostalo, provede kroz selo(da ga pokažu meštanima poslednji put živog) i da se potom odvede negde u šumu gde ga opale drvenom macolom u glavu sa ciljem da ga usmrte.
Otac: Dejane, ajd' u radnju po pi'o!
Dejan: Ne mogu, imam 3000 na crti u radnji već 3 meseca!
Otac: Idi u drugu konju! Nemoj da ponavljam 2 puta!
Dejan: Ma neću bre idi sam!
Otac: Zorice, šta si ovo rodila crna Zorice? Aj za kaznu po pivo!
Zorica: Ne mogu ni ja Radovane, kuvam ručak i veš mi na štriku a kiša samo što nije.
Otac: Jebem li vam sve, Đooooleeee!
:škripa invalidskih kolica:
Đole: Da, sine dragi?
Otac: Aj majke ti otkotrljaj se do "Oaze" i uzmi mi 6 Jelena, evo ti tu flaše kod mojih nogu.
:Đole pada i ruši poslednje polupuno pivo:
Otac: E, dosta je, sutra ti je lapot!
Zorica: khm, khm.... Radovane, dragi. Jednoglasnim glasanjem na jučerašnjem sastanku porodice, na kom ti nisi bio jer si zalepljen mrtav pijan za taj kauč već 12 dana, je odlučeno da se nad TOBOM izvrši lapot prve klase, bez glupih formalnosti oko šetnje i pokazivanja.
Dejan: Ćale, jebiga, takva tura.... (u sebi - sad nek ti sveti Petar ide po pivo, seme ti se zatrlo)
Drevni običaj ubijanja najstarijih članova porodice. Izvršavao se pod izgovorom da se više ne muči. Danas je lapot dobio druge oblike. Roditelji polako riknjavaju pod neobuzdanim zahtevima dece, kao što su garderoba, izlasci i naravno laptop.
GOOGLE: Lapot - did you mean LAPTOP ?
Rešavanje omatorelih fudbalera prodajom, raskidom ugovora ili neprodužavanjem istog.
- Đuro, pola godišnjeg budžeta nam ode Saši Iliću za vinjak, a i više ne može ni poluvreme da istrči. Da ga teramo u kurac?
- Nije ti to tvoj deda da ga možeš zaklati na sred trga kad ostari, pička ti materina. Ko će da da pas u prostor ako nam ode?
- Ali, šefe, kaže da u poslednje vreme igrače vidi duplo..
- Nek gađa onda onog mutnijeg. UKIDAJ NAĐA, ČAŠU MI NE DIRAJ!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.