Na prvi pogled, neki bezvezni crtani za malu decu. Ali je zapravo šou u kome ima više nasilja i tuče nego u svim delovima "Rokija".

Naime, jednoga dana, neki profesor je odlučio da napravi decu i da to obavezno budu devojčice. Pošto je verovatno bio impotentan ili ga ni jedna nije htela jer je bio zaluđenik, uzeo je "sugar", "spice" i "everything nice" i sve to sipao u šerpu. Potom je u taj bućkuriš slučajno prosuo hemikaliju X i od toga su nastale tri glavate devojčice bez noseva, bez prstiju na udovima, ali sa super snagom, razarajućim laserskim očima, ledenim zadahom i ostalim bakračima od kojih bi se i Pokemoni uplašili.

I naravno, one su super-heroine, i bore se protiv zla (neki majmun sa ogromnim mozgom; neki polu-đavo, polu-tranvestit; medved koji svira bendžo; razmažena klinka koja je ćerka nekog tajkuna itd.). Način na koji se bore protiv zla nije ni malo naivan. Udaraju, lome koske, izbijaju zube, leti krv (nešto od ovoga se može videti i u uvodnoj špici, pa posle razmislite kakvu poruku šalju maloj deci).

Tu je i gradonačelnik (verovatno pedofil) koji ih zove stalno kad god, iznenada napadne neko čudovište veličine Avalskog tornja ili kad banditi pljačkaju jednu od hiljadu banki u tom gradu. Ruše sve po gradu, a onda u sledećoj epizodi, grad potpuno obnovljen i čitav. Nema čak ni razbijenih prozora. Tu je i gradonačelnikova bebisiterka Miss Bellom, kojoj se nikada ne vidi glava pa tako kad se ona pojavi u kadru, možete videti njene silikonske grudi, uzak struk i noge koje su toliko dugačke, da je to verovatno razlog zašto joj se ne vidi glava, a farbu za kosu pozajmljuje od Zorice Brunclik.

Crtać se nekada prikazivao na Cartoon Network-u.

Reči tvojih baba i deda koje treba da te dovedu do sažaljenja ili možda divljenja. Nalazi se u dva oblika:
1. Kao priča koja bi trebala da te natera da pojedeš ono u tanjiru
2. Kao priča koja bi trebala da ti dočara kako su se oni mučili dok su bili deca ili kako im je bilo teško za vreme rata, bombardovanja, oslobođenja... Takodje je sve ispričano sa ciljem da deda postane heroj u tvojim očima.

U prvom slučaju pominje se priča u kojima tvoje bake nisu imale ništa da jedu sem 'leba i masti. Situacija je najverovatnije ovakva: Baba te čuva jer sa 9 godina nikako ne možeš da budeš sam kući po njenom mišljenju. Dok se keva i ćale smucaju po gradu baba di daje neki bućkuriš koji je veoma čudno bele ili krem boje (popara ili nešto slično). Ti samo odgurneš tanjir od sebe (idalje nervozan zbog toga što ti je drug uzeo 20 sličica na tapkanju) i kažeš babi da 'oćeš nešto što nije smućeno, umućeno ili izgnjeckano. Baba onda tako počne sa svojom pričom kako je živela veoma jadno, kako nije imala ništa lepo da obuče, niti je mogla da bira šta će da jede, već je imala za jelo SAMO 'leb i mast. Cela priča je ispričana sa ciljem da ti pojedeš ono što je spremila.

I drugom slučaju deka priča kako je za vreme drugog svetskog rata bilo jako teško, kako su se danima sakrivali po bazama, kako su jedva imali da jedu, i to samo '' 'leb i mast. ''

Porođajni koktel je bućkuriš međusobno suprotstavljenih emocija i osobina koje one guraju na površinu, a strefio je u glavu sve one koji su imali priliku da prisustvuju ovom bolnom činu. Reakcije variraju od osobe do osobe, zavisno od emocionalnog kapaciteta, pa su i sastojci porođajnog koktela individualna stvar. Interesantno je da svaki sastojak koktela ima svog suparnika. Prvi i najvažniji sastojak jeste saosećanje: posmatrač proživljava isto što i biće koje se porađa (ne toliko fizički, mada ni ta opcija nije isključena), žali ga, želi da mu pomogne i da mu porođaj prođe što bezbolnije. S druge strane, prisutan je i neminovni egoizam, pa je nekad teško utvrditi da li posmatrač više žali biće koje se porađa ili sebe što čitavu torturu posmatra. To povlači za sobom i kukavičluk i neopisiv strah, želju da se pobegne sa lica mesta, ali ako posmatrač zastane i shvati da u datom trenutku postoje i bitnije stvari od sopstvenih doživljaja, naći će u sebi hrabrost da ostane i pomogne, jer je tom biću neuporedivo teže. Još jedan u nizu gorkih sastojaka su crne misli, verovanje da neće sve ispasti kako treba, što bi bilo katastrofalno da koktel ne sadrži i slatki kontra-sastojak: pomisao na ono što sledi, na nagradu za svu pretrpljenu muku, strahove i ostale gorke sastojke.
Kad se sve sabere, nije ni čudo što pojedini posmatrači padaju u nesvest – gorki sastojci koktela im tako jako udaraju u glavu, da ne mogu da se usredsrede na biće kome je potrebna pomoć. Oni drugi, koji izdrže, imaju tu privilegiju da uživaju u nagradnom koktelu – ali, ovog puta, sastojci su isključivo slatki.

Dan kada je kompanija Coca-Cola rešila da svoje verne konzumente nagradi novim osvežavajućim pićem, umesto dotadašnjeg, ingeniozno ga nazvavši "New Coke®".
Odakle im ideja, pitate se? Sve je to rezultat godina istraživanja tržišta, ispitivanja osećaja "ukusa" i "lepote" kod ljudi (kako se pokazalo - kobna greška, ni jedno se ne može iskazati nikakvom matematičkom formulom), i na hiljade radnih sati raznih stručnjaka, nadzornika i saveta upravnih odbora. Svi podaci su pokazivali isto - novi ukus će napraviti bum na tržištu. Nova ambalaža, novi odnos šećera i arome, nove reklamne parole, sve je bilo na svom mestu. Svanuo je i taj dan, otpočela je prodaja.
Ostalo je istorija, neko bi rekao. A u ovom slučaju i bukvalno: da li su rafovi danas puni tog novog soka? Da li reklame glase "nađi me na New-Coca-Cola strani života"? Da li ljudi uopšte pamte taj bućkuriš? Naravno, ne.

Mašinerija: "Ali, zašto vam se ne sviđa naš novi proizvod?"
Čovečuljak: "Jednostavno, nije to to."
Mašinerija: "Kako nije, pa sva istraživanja su pokazala..."
Čovečuljak: "Ma, i na tarabi piše pička..."
Mašinerija: "Pa dobro, šta to toliko ne valja, vi'š kol'ko smo se trudili?"
Čovečuljak: "Jednostavno, sranje je. Džaba vam i nova, lepša ambalaža i novi, bolji ukus, kad je stari sok imao dušu, a ne k'o ovo pomodarsko sranje!"

I, tako se to zbilo. Coca-Cola je posle 79 dana popustila pod narodnim pritiscima, suočena sa najvećom krizom od osnivanja i ogromnim finansijskim rashodima. Čovek je čudan stvor, uvek traži nešto novo, i čim to i dobije, više ga ne želi. Ipak, u dubini duša, svi znamo šta je dobro za nas, šta nas čini srećnima.

Oduvek sam se pitao koliko koliki baksuz moraš da budeš da bi postao kritičar, a kritikuje se sve i svašta, i muzika i filmovi, i hrana i piće, i politika, i sve, neki i dobijaju pare za to... Cilj je tražiti dlaku u jajetu, pa čak i ako je ne nađete izmislite je.

To je rakija koju pravi moj komšija Boža. Sam naziv je možda dobila po tvorcu, ili pak zbog toga sto osoba koja je konzumira neprestano viče: Bože moj, Bože ima li te! Pravi je u nekom svom selu iza brda od ko zna čega. Jedino zajedničko sa pravom rakojom jeste to što u njen sastav ulazi neka vrsta alkohola, koju nije moguce utvrditi. Već posle prve čašice Božovače i okoreli alkoholičali osećaju njeno dejsto, a mamurluk posle njenog ispijanja zna da traje i do nedelju dana, jer je nije lako izbaciti iz organizma.

Ko Božovaču probao nije, taj ne zna šta je otrov!

Po nekom nepisanom pravilu to su relativno zgodne devojke koje možeš videti samo noću po noćnim klubovima, jer, jelte, danju se treba spremiti i nasminkati (napuderisati) za sledeću noć. Mogu raditi više poslova od kojih su neki od poznatijih 1) da stoje ispred klubova i da neke napaljene nesrećnike uvuku unutra 2) da "vrše promociju" raznih koktela po veoma promotivnim cenama od minimum 2 evra. Najčešće se mogu videti u društvu nabildovanih ćelavih likova sumnjivog porekla.

Kompulsivno - patološka osobina balkanskog troglodita da od najobičnije kafe stvori lični brend i životnu filozofiju. Ako nemaš svoju specifičnu kafu, džaba ti je što si zaseo u najprometniji lokal u najboljoj garderobi i izbacio na sto turbomegakul telefončinu - nije to to. Čim sedneš, konobar mora odmah da prevrne očima i usluži te bez da pita šta hoćeš, upoznat sa tvojim ukusom i navikama. Ako te neki radoznalac slučajno upita kako si došao do idealne kombinacije i savršenstva esencije ukusa, gledaj da se ne nadješ u problemu već uvežbaj nekoliko rečenica kod kuće i deklamuj ih u svakoj prilici. Tako ćeš bez preterane nametjivosti istaći da si iskusan i dugogodišnji probirač. Ako te mrzi jednostavno reci da se kafa od vajkada tako pije u Italiji, i predupredićeš dalja zapitkivanja...

Varijacije su neograničene : naime, pošto u tursku, nes i espreso kafu možeš da dodaješ natren, žuti šećer, običan šećer, šećer u prahu, šlag, kravlje mleko, kozije mleko, sojino mleko, barista dodatke, monin likere sa ukusima lešnika, crne čokolade, bele čokolade, kokosa, ajriš krima, vanile, lubenice...Ne postoji izvesna mogućnost da ćeš naručiti simetričnu kafu onoj iz tvoje bliže okoline. Gledaj da to bude espreso, jer nes je ipak za žene a turkača za seljake. Obavezno traži makijato, jer zvuči italijanski a kapućino je malo retro. Tako ćeš u jednom potezu u očima pičaka dobiti na prefinjenosti i stilu, i počeće da luče vlagu. Tako kažu.

Reći ili uraditi nešto što anulira sranje koje ste prethodno napravili, tako da prođete (skoro) bez posledica u situaciji gde gotovo da šansi da se provučete nije bilo.

Izjava kojom se definiše preuređivanje, čišćenje i rearanžiranje enterijera u vašem stambenom prostoru. Uglavnom (čitaj: uvijek) radove izvodi vaša ljepša polovina uz pomoć usisivača, brezovače, komunalnog kamiona, špartle i par litara razređivača (iako ste vi zajebali).

U narodu još poznato kao "generalka" ili "proljećno čišćenje"