Černobiljka i po.
Stvorenje za koje nikad ne biste rekli da pripada uopšte ljudskoj rasi, a kamoli lepšem polu. Izgledom više podseća na znojave, masne šofere GSPa u polu-raspadnutom stanju nego na bilo koju devojku normalnog izgleda. Osoba kod koje se ne ide ni kada ste suva kurca godinama i kada apostolka prevazilazi sve moguće mere, preporučljivije je da se nahvata lokalna rava, iako su šanse da pokupite neku zarazu daleko veće nema goreg iskustva od buđenja uz šoferku.

Iliti prilepak. Drug ili drugarica dečka ili devojke koji/koja izlazi sa njima. Neki bi rekli da je tu da bi držala/držao sveću i verovatno bi bili u pravu. Poenta prisustva takve osobe je zaista zagonetna, i mnogim pametnim ljudima zaista ide na živce kada vide takvu sliku: dečko, njegova devojka i njena drugarica (ili njegov drug).

Još gora situacija je kada vidite par u pratnji nekoliko drugarica (ili drugova). To su sateliti, veoma je iritantno videti takvu skupinu, a kamoli se naći u takvoj nezavidnoj situaciji.

Ne mešati sa vračarom. Tipična stanovnica pomenutog beogradskog naselja, ali se primerci mogu naći u svim većim gradovima. Osoba koja glumi fenseraj i uvek je “u koraku sa vremenom”. Umislila da živi u Kaliforniji. Naručuje kafe koje u životu nisi čuo, a kamoli znao da u njih idu neke pumpice ukusa. Hrani se čudnim i skupim sranjima, verovatno na silu. Ima kuče koje je više igračka na navijanje nego pas. Kuče naziva bebom, a bebu smesom ćelija. Ako ima dete, naziva ga čudnim i progresivnim imenom. Podržava LGBT, Žene u crnom i slično.

Gore osobe u životu ne mož'š sresti. Simbioza stoke i gamadi daje gmižajuća govna tzv "đubrišta". Samoživi, društvu totalno neupotrebljivi, dug rok trajanja i bez garancije. Prolaze polako ostavljajući za sobom ubojiti sopstveni smrad-smrad govana, memle i riblje iznutrice. Najverovatnije se time hrane.
Nemaju svrhu prvenstveno u svom životu a kamoli u životima drugih. Neki misle da su dotične persone nekada možda, bile ponosni i uzorni građani ali su zglajzali. Varaju se, jer đubrište se ne postaje, ono se rađa i kao takvo se oblikuje u društvu.

Usputna zanimacija na putu do škole/kuće/teretane. Praktikuje se najviše leti, tj kada vreme dozvoljava da se ide u majici. Fora je što su stakla auta tako konstruisana da će i najtanja ručica izgledati malo napucano, a kamoli već napucane ručerde. Što su stakla zatamljenija to je efekat bolji. 100% zatamljena stakla (koje sada smeju da imaju samo državna vozila, tj. pratnje političara i tako to), ona prosto izazivaju da se skineš pred njima i stežeš, čime sebe dovodiš u situaciju da te zdomčaju prepucane gorile i okrive za pokušaj atentata.

Da, u pravu ste - Facebook.
Stara dobra "F reč" više nema ono tabu i degutantno značenje koje je imala pre. Sada se provlači svakodnevno u defnicijama, pa čak i u definicijama dana, bez ikakve sankcije ili osude.
Na drugoj strani "facebook" je sada nova omražena, nepoželjna "F reč" na Vukajliji. Prosečnom vukajlijašu se diže kosa na glavi samo kad vidi skraćenicu fb, a kamoli reč "fejs" ili "facebook". Automatski lupa minus na definiciju i klikće backward na pretraživaču, iako mu je jedan od bookmarka nedaleko ispod dugmeta backward - i sam "facebook".

Jedna od najgorih domacih serija ikada. Serija govori o cetiri guske koje imaju trideset i kusur, nisu se udale, i cela serija se bavi njihovim frustracijama i prolaznim vezama.Serija je, naravno, zapravo bedna kopija ultra glupe americke serije Seks i grad. Rezirao je hodajuci vic srpske kinematografije, Gorcin Stojanovic, koji je, uzgred, za ovo njegovo smece govorio kako ce liciti na seriju Grlom u jagode(?????!!!!!), glavne glumice imaju takav talenat kakav nisam video jos od Milice Milse.Zaista bruka od serije, cija ideja nije trebalo biti ni u sali razmatrana, a kamoli snimljena.

Opis osobe pogubljenu u prostoru i vremenu, neko ko je sa Alchajmerom na prs' u bulju, hronično nesposoban da potrefi ulicu, okrene pravi broj, pokupi ono što treba tamo gde treba. Kad krene u prodavnicu po sok, vrati se sa svećom, ne zna kad je njegov rođendan a kamoli tuđi, novčanik gubi na svakih mesec dana, papirologija je za njega isto što i internet za Bantu pleme u Africi, jednosmerna ulica je lavirint kad sedne u kola. Kada ga pošalješ da ti nešto završi, možeš odmah da sedneš i isplačeš se k'o čovek.

Kada dižeš tri prsta, a ne znaš ni šta ta tri prsta znače.

Kada si protiv svih koji nisu Srbi, a nikada nisi niti izašao iz Srbije, niti lično upoznao nekoga ko nije Srbin.

Kada forsiraš pisanje ćirilicom, a ne znaš gramatiku i pravopis srpskog jezika. (Ne znaš ni razliku između pravopisa i gramatike...)

Kada braniš Kosovo pozivajući na rat sedeći za kompjuterom, odakle nemaš nameru da se pomeriš ni kada rat počne, a kamoli da ideš na ratište.

Jedan od slengovski najstarijih i u svetu najrasprostranjenijih izraza kada je pozdravljanje vašeg vaskrslog ortaka - prethodno nestalog na, fazon, sto godina - u pitanju. Kako pomenutog Robinzona niste videli već eonima pri čemu ste verovatno zaboravili i kako nesrećni papučar izgleda a kamoli kako se zove, logično je poređenje sa pticom koja predstavlja arhetip izumrle životinjske vrste, tačnije od kraja 17. veka i trijumfalnog dolaska homo-sapiensa na jebeni Mauricijus gde je do tada bezbrižno kljucala semenke na plaži. One iste plaže na kojoj je, naime, vaš drugar/dužnik/advokat verovatno i boravio u međuvremenu...

Odlican nacin da osobu suprotnog pola spustite na nizak nivo.

ili junk food,slično fast fudu samo još gora varijanta. Ako je fast fud namenjen za utaljivanje gladi strejt stanovništva u vidu najgoreg smeća džank fud je još jedan stepen niže. Džank fud je hrana u obliku čokoladica,čipseva,tečnog pudinga i koječega još, lišena svih sastojaka koji su iole zdravi nauštrb farbi,šećera,emulgatora i ko zna čega još. Hrana narkomana,često servirana iz automata na benzinskim pumpama,hrana onih koji nemaju novca ni za pristojnu dozu a kamoli pristojan obrok.

Nekada je pojam primitivnosti pretstavljao svaki oblik nedoličnog, bahatog i nekulturnog ponašanja, kao što je jedenje rukama, prdenje i podrigivanje u toku razgovora,izbegavanje tuša u dužim vremenskim periodima i sličnog...ili jednostavno poticanje iz kamenog doba (viđa se samo u filmovima, naravno). Danas je pojam proširen, pa u vreme razvitka tehnologije primitivizam pretstavlja svako odvajanje dupeta od kompjutera i izlazak sa društvom sa namerom dobrog provoda, kamoli ako još uključuje i davno istrebljenu pojavu poznatu kao 'razgovor licem u lice'. Pa pobogu, zar pored facebook-a i ostale napredne tehnologije?

Stisli milbari sa svih strana i u životinje se digo pretisak, štono vele na dnevniku, a kamoli kod ljudi. Zavija kerče, 'oće dušu dispusti. Sprema se opastan belaj. I Zira uz'o da zavija kono kerče, pun mi ga je Mesec! E da 'oće dudari grad, da ovrše beli kombajn, da spusti keder do zemlje, pa jauči.

Takodje drugi naziv ili ti asocijacija na bedu.Za vreme 90ih godina kada narod nije imao ni za hleb a kamoli nove papuce!!!Rodio se novi izum za koji su kao osnova ili predmet obraade koriscene(uglavnom radnicke cipele koje se dobijaju u firmi i tamo trebale da se nose ali..)ali su mogle i neke stare cipele da posluze,na kojima bi bio odstranjen zadnji deo cipele i eto vam karakondzula ili ti radnickih papuca>!>!koje su bogami trajale po par godina!!!

Posprdna laskava titula koja se dodeljuje onim individuama čija se pouzdanost da štogod učine tj. obave jedino dâ uporediti sa onom jedne čelične ploče da izigrava jebeni splav za 12 davljenika na moru. Ironična etiketa na ljudskim primercima u koje, iz jednog ili više razloga zasnovanih na prethodnim očajnim iskustvima, ne treba imati nikakvo poverenje, a kamoli - nedobog - zavisiti od istih.

U svakodnevnom slengu, termin iz naslova se neretko može čuti u obliku "Ma, on/ona ti je siguracija...", pri čemu se na mestu tri tačke obično ubaci neko duhovito poređenje...odnosno koliko to duh cenjenog korisnika dozvoljava.

Pojam koji mi je uz par drugih oznacio djetinjstvo i uticao na razvitak moje mastu,ljubav prema knjizi i izbjegavanje mnogih drugih predstavnika epske fantastike.
Znam da nisam jedini kome se slican ili isti splet dogadjaja dogodio upravo ovako,a pojavu filmova sam odusevljeno docekao iako sam svjestan,kao i svi mnogi,da film NE MOZE biti nikako primaci knjizi,a kamoli biti bolji od iste.
Ipak,spremanje za odlazak u bioskop na premijeru istog je sjecanje koje ne moze upropastiti nikakvo pljuvanje od strane gomile ljudi par godina nakon filma.

Reči koje opisuju čoveka kome je nemoguće ući u trag. Mobilni mu je sve vreme isključen, ili još nije nabavio novi od gubitka poslednjeg pre par meseci. Ako ga nazovete na fiksni, javlja se njegova majka koja nema pojma gde joj se sin nalazi. Ne poseduje ni svoj e-mail, a kamoli fejsbuk stranu. Zajednički prijatelji kažu da ga nisu videli ni čuli već mesecima. Jedina mogućnost da dođete u kontakt je slučajan susret u gradskom prevozu u delu grada u kojem ga nikad ne biste očekivali.

Malom modifikacijom ovog opisa može se dobiti i pretnja od koje se ledi krv u žilama.

Patike koje nosimo na pecanje, kampovanje ,trčanje ili u bilo kojoj drugoj prilici u kojoj očekujemo boravak van asfalta... Patike u kojima gacamo po kaljužama ,blatu bez imalo savesti znajući da ne moramo da ih peremo baš uvek jer zapravo im je to i svrha. One koje imaju kilometražu do mora i nazad par puta.
Patike koje je zapravo teško baciti, jer su nekako prirasle za srce ,one koje smo platili još preračunavajući marke, koje smo nosili samo onda kad smo išli u školu i šetnju, kojima nikako nismo hteli da radimo fizičko a kamoli da šutnemo loptu...

A ne, ne, nije to onaj obični sindrom mrzovolje kada vas mrzi da učite ili radite nešto korisno tokom studija. Ovo je onaj sindrom kada vam ostane samo nekoliko ispita do kraja i kada jednostavno puknete, ne možete više. Dosta vam je i knjige i studiranja i fakuleta i svega, za jedan život dosta! To su oni trenuci kada se zaklinjete da nećete po završetku fakulteta ni novine čitati nekoliko godina, a kamoli nešto ozbiljnije. Čak i gledanje filmova sa titlom postaje mučno, mrzi vas da čitate.