Jbg, ostaje ti tiha nada da je cula za izreku:
"Ne jebe lep, vec uporan.", a ako nista drugo, uteha ti je da si dao sve od sebe.

Razmišljanja gospodina Prosječnog, veče, uz cigaretu i čašicu rakije
Nije čovjek stvoren da živi po upustvima koje mu neko nameće, ima on i pravo na svoju volju, svoj izbor i svoj put. Ako su drugi budale da se muče i da ništa ne postižu, ili je to što postižu toliko jadno da nije vrijedno spomena uopšte, što ti to da radiš, zar da budeš budala kao oni? Pa pogledaj ove političare, pjevače, bilo koga ko je išta uspio, kao da je stigao tu pošteno.
Razmišljanja gospodina Natprosječnog, veče, blag gemišt i instrumental Doors-a u pozadini (suštinski ista kao gospodina Prosječnog, samo malo sufisticiranija)
Ajde bogati, nije ovo bajka Hans Kristijana Andersena ni braće Grim, već Srbija, bajka Kristijana Golubovića. I nije tu uopšte ništa tako idilično sa filharmoničnim nadahnujućim pratećim varijacijama Paganinija, ne rastu divovske paulovnije u prašumama, niti sekvoje u kojima žive vjeverice i mrmoti, niti u našim močvarama ima lokvanja da sjedneš i pređeš na drugu stranu. Ako ima močvara onda je u njima živo blato, zašto bi i ti ugazio u njega i prepustio se neminovnosti tonjenja u ambis kad možeš da lagano gaziš po onima što se već guše u njemu. Malo im ubrzavaš taj proces propadanja, ali Bože moj, oni tu ne mogu više ništa. Svakako su živi mrtvaci, a da im pružiš kakav štap da se izvuku nema smisla, prvo jer treba čovjek najpre misliti o sebi pa o drugima, a drugo ne bi ti ni hvala rekli, govna su to. Gledali bi da te gurnu tu gdje su bili pa da gaze preko tebe, vjerovatno su i oni pokušali ugaziti pa se okliznuli ili ih neko gurnuo, malo je poštenih, a da ja gađam ne pada mi na pamet.
Sve ovo može biti opravdanje za prosječnog i natprosječnog građanina Zemlje zašto da se ipak ne pati, ne znoji i ne krvari, već malo zaobiđe standardne procedure i hop – evo te ne drugoj strani, evo te na Gondoru. I tada ćeš ti pokazati da si zapravo dobar čovjek, sada, kada si tu. Prije si im htio pomoći, ali nisi imao načina. Sad imaš moć, sada ćeš im pokazati pravi put, sada ćeš, sa tog mjesta propovjedati istinu i pravdu. Ne kontaju oni to. Jer zato si to radio, zato si prešao preko svog ponosa, da bi mogao pomoći, tada nisu shvatali tvoje plemenite ciljeve. Sada si propovjednik, učiš mlade generacije, otvaraš im vidike i horizonte i pričaš kako će sve biti dobro ako budu pošteni. Al’ što je najgore, i sam vjeruješ u to. Moral je sasvim napustio tvoje biće, ostala je ljuska puna samosvijesti o vlastitoj vrijednosti, uživaš u sebi i svojoj pojavi. Hej, sanjao si o tome, izdvoio si se uspio. Al’ što je super, ljudi ovdje stvarno slabo pamte, tako da vrijedi gaziti po njima, i preći na drugu stranu od one na kojoj su oni, obični smrtnici, jer će te ti smrtnici zaista uzdizati, zaboraviće za neko vrijeme sve tvoje podvale i laži, da si ih redao kao stepenice do vrha Ajfelove kule. Ko im jebe mater, kad su glupi, nek’ trpe sad. Neću im poklanjati svoje mjesto i svoje zasluge, ako hoće i oni nek’ se bore, ako neće, nek’ crknu. Nije džaba Darvin pričao o preživljavanu najinteligentnijih, najsposobnijih jedinki. I pokvarenost je neka vrsta inteligencije.
Postoji samo mali problem, treba naveče zaspati. Ali bensedin, koja tableta za spavanje će umiriti to malo savjesti što je ostalo ako je ostalo.

Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvih pridruživanja I fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali, hvala Vam najlepše.
I moja kuća, i na svakom mjestu čitave familije Vučića a nismo mala familija, na svakom mjestu biće baš ovo, da vam pokažem (Ul. Generala Ratka Mladića)
Hoćemo li da idemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa onima koji hoće da nas unište, sa onima koji su ubijali ovaj narod, sa onima koji su rušili mostove, da li to neko pokušava da ih amnestira ili pokušava da natera da zaboravimo šta su nam radili prethodnih godina i šta nam I dalje rade.
Pa bi bombardujte, ubijte jednog srbina mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje…
.
. (UJED NEIDENTIFIKOVANOG BIĆA)
.
Da mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, mi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, naš put je Evropski put.
Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koja je sama preuzela donošenjem zakona o narodnoj skupštini, u koje spade i hapšenje generala Mladića.
Voislav Šešelj je običan lažov.
.
.
.
Ulazi u stan, po stanu se širi miris skuhane kafe…Hmm, galijano reklo bi se. To je sigurno njegova dobra ženica spremila da ga sačeka…’’da li me stvarno voli?! Možda je tu samo zbog ovog velikog stana i novca..a možda nije ni bitno. A stvarno, ko bi odolio, koliki stan, kako sam ja srećan čovjek. Nije ni posao tako težak..možda malo psihički, stalno me tuže za nešto..al’ ljubomoran narod, šta sam očekivao..sad si tu a oni su tamo, njih to boli. Moraš to trpiti zarad ovog života, ovakvog..A vrijedi..da imam priliku da se vratim opet bi isto postupio…jašta, ugled mi je malo skrnavljen, i ponos, al’ hajd’ , to su sirotinjske discipline, jer ne znaju za bolje…’’
(uobičajeni, svakodnevni i isti kao u zadnjih 10 godina razgovor sa ženom… o poslu, djeci, planovima za sutra bla bla bla… Poslije je tiho odšetao u sobu, spavaće sam, umoran je, bilo je sranja na poslu a i nije raspoložen za društvo žene niti bilo koga.
Liježe u krevet sam,i shvata koliko je prazan. Al’ više ga muči to što je prazan nego što je sam, naći će već neko društvo, to je bar lako. Počinje da ga boli glava i osjeća neku čudnu mučninu u stomaku. ‘’O ne. Opet isto, kao i svake večeri. Zar svaku noć moram isto da trpim i kroz isto da prolazim. Kako se ta dosadna savjest može uspavati i udomiti u stomaku, nije mi jasno.Tu joj nije mjesto. Ali izgleda da tu najviše voli da spava.’’ Noć stvarno nije laka za one koji po danu žure. Soba se smanjuje, zidovi se skupljaju i počinje da ga guši već.
Bože, zašto sam to radio, molim te oprosti mi, jer ja ne mogu sam sebi, svi ti ljudi, svi ti nedužni ljudi sada pate zbog mene, jer sam ja govno.Pije bensedinTo sam radio iz najbolje namjere, da bi moja djeca živjela bolje, nema ničeg lošeg u tome…samo sam se….snašao!

- Mama, što me ovo ovoliko svrbi?! :češ češ:
- Ako svrbi onda prolazi. Nemoj da češeš samo.

- Tanja, šta je bre ovom tvom. Po peti put večeras me opominje da jedem kolač iznad tacne!
- Ma, pusti ga, mnogo je pedantan. Taj ne piša kad se tušira.

- Ivice, odluči se već jednom hoćeš li u vlast ili opoziciju!
- Kako god ti kažeš, meni sve odgovara.

- Dobro Markoviću, lebac mu se ogadio, ovo ti je peti put za pola meseca koliko radiš da si zakasnio...Šta se ovog puta desilo, opet gužva u saobraćaju ili...
- Šefe, jeba' li te ja, nešto se ne sećam?
- Šta!?!? Marš odavde, otkaz!!!
____________________________________

- Ja sam inače Ivana i nisam odavde, već ovde studiram, a živim kod tetke majčine sestre, ustvari ona joj je dalja sestra pa joj je više kao drugarica iz školskih dana. Ona inače hoće da me upozna sa nekim njenim rođakom ali ja...
- E, kako reče, Ivana... jeba' li te ja, nešto se ne sećam?
- Hm...i ja se ne sećam, kako smo se napili...
________________________________________

- E, braćelinko, znaš sa kakvom sam sinoć ribom bio, nije za kuću, ali sam je zato pustio obuvenu u krevet...znaš šta sam joj radio...
- Jeba' li te ja, nešto se ne sećam?
- Idupičkumaterinu, ja ti lepo pričam ti me zajebavaš.
________________________________________

- Ustaj Miodraže, decu trebe u školu da vodiš, drva treba da se cepaju, već treba svinje da se kolju a ti još ni papriku za ajvar nisi kupio, vidiš li koji je mesec...
- Ženo, jeba' li te ja, nešto se ne sećam?
- Nisi Miodraže, odavno, da jesi ne bih ti kenjala danas.
________________________________________

- Sine, idemo ja i tata danas u selo, babu bole krsta. Ja joj kažem da je to zbog vremena a ona kaže da joj doš'o red. Sarme su ti u mikrotalasnoj, ali malo su masnije pa možda budu prskale, ti ih onda ubaci u rernu, znaš da uključiš rernu? Ako bude dolazila teta Saveta i tražila mustre za goblene, da joj, oni su u kredencu u drugoj fioci. Ako budeš išao negde zaključaj vrata, ako...
- Kevo je...jehovini svedoci ako budu nešto delili da uzmem ili ne?
- Ne sine, oni su opasni, pu pu pu, dalje ga bilo, kakvi svedoci kakvi bakrači...

-Ženo veži se, 'oćeš da nas kazne?!
-Ne mogu, pričkine mi pojas sise.
-Pričkinuću ja tebi jednu macolu ako nam uvale kaznu!

Primer 1:
Dete od 2 godine: mekaaa mekaaa (plac) mekaaa mekaaa

Majka(ocu): Daj mu mleko ali pusti malo da se ugreje da se ne prehladi dete.

Primer 2:
Dete od 6 godina: (napolju surovih 40 stepeni ti mrtav zedan pa da probas)Mama mama mogu da uzmem malo koka kole

Majka: Moze sine al' izvadi prvo malo da se ugreje prehladices se

- I? Šta velite, drugovi i drugarice, da li ili ne da uvedemo taj komunizam na državnom nivou? Onako udarnički, u sve pore društva i svesti proleterijata.
- Ja, eto i nisam baš siguran, na istoku se već pojavljuju neke aprehenzije povodom čitavog postupka...
- Pa dobro majku mu šta bi moglo da pođe naopako? Koncept je prost ko pasulj prebranac.
- Jeste, radiš koliko možeš, uzimaš koliko ti je potrebno, sušta boza. Ne znam kako se toga neko odavno nije setio.
- Tako je, oni Grci su vekovima sedeli po buradima pa ništa. Tačno ono što kažem, bez Rusa nema kupusa.
- Meni se čini da se toga prvi setio neki švaba, nije da ih hvalim, to nipošto, ali tu i tamo znaju šta rade, a oni...
- Kanda bi se obradov'o da ti dođu, a?
- Ko, ja? Bože me sačuvaj!
- Aha! Sad i bog, je li? Bradu li puštaš u slobodno vreme, govedo jedno imperijalističko!?
- Uzrečica obična, nisam hteo verujte mi. Ja sam samo protivu toga da se zalećemo u nepoznato, a zna se kakvi smo...
- Šta ga više trabunjaš, biće sve u redu ako budemo ljudi. Lako ćemo.
- Jeste, lako ćemo. Jel tako, tako je.
- Tako jeee!
- Dobro, većina je rekla svoje, još da sprovedemo u delo. Kraj zbora, drugovi i drugarice, samo odlučno i nemilosrdno jer ovo je za njihovo dobro.
:prvom do sebe: A onog što nije bio siguran turi malo na robiju, takvi su nam potrebni vala ko još jedna stranka, daleko bilo... a možeš i onog bogomoljca s njim da mu pravi društvo, slađe se kamen tuca u dvoje.

- Je li, sine, kako je bilo kod dede na selu?
- Deda smara, kao i uvek...
- Nemoj tako, pile mamino. Jesi radio šta zanimljivo?
- Naravno da smara. Terao me da zajedno brojimo neke kovanice od pre 'iljadu godina.
- Pa, to je zanimljivo. Ne?
- Čovek je manijak. Mislim da se kupa u tim novčićima, a briše onim papirnim!

------
- Eh, kad se setim Nove godine kad sam bio mali. Divno vreme.
- Da. Ja se sećam da su kod mene kući dolazili Deda Mrazovi...
- Mrazovi?
- Pa, da. Nekoliko njih dođe, pa ode u sobu kod stare...
- Auu... Šta su radili gore?
- Šta ja znam? Spremali meni poklone...valjda.
- Naivan si, čoveče.
- A?
- Jebote. Kako da ti ovo kažem?...Keva ti se kupala u spermi...Ako me razumeš!

------
- Treba mi par eksera. Da nemaš slučajno?
- Nemam...
- A, jebem ga, znaš li koga?...
- Znam. Idi kod majstora Milorada. Taj se kupa u ekserima.

Oprostite gospođice, koliko je sati.

Jao jebite me ako znam.

Ništa onda, vidio sam da nosite sat na ruci, pa zbog toga pitam.

Aha, ali ovaj je sa rimskim brojevima, tako da svarno nemam pojma. Oš me jebat'?

Definicija

komentari:

X
Ej bre, razočarao si me, takvom autoru kao što si ti ne bi smelo da se desi da plagira jer je takva defka postojala pre 2 godine samo pod drugim imenom

Autor
Stvarno nisam video , izvinjavam se

X
Možeš ti da se izvinjavaš ali nemoj to da ti se desi drugi put

Autor
Dobro neće, trudiću se

- Doktore, hoće li da boli dok mi budete čupali tu šesticu? Mislim, rekoste da sumnjate da je pod upalom i anestezija možda ne deluje 100%...
- Samo se ti opusti, znam ja šta radim.
......................
- Znaš, ja to nisam nikada pre radila, prvi mi je put. Ne boli?
- Ma jok, samo se ti opusti i uživaj.
......................
- Direktore, nećete valjda stvarno da mi odbijete od plate? Mislim, znate i sami da su okolnosti bile takve i da sam samo poslušao i uradio kako ste mi Vi rekli...
- 'Ajde, bre, šta ti je? Nisam ja bezdušnik, ko jebe ove iz uprave. Samo se ti opusti.

Nakon višečasovnog rvanja u svim pozama i mestima u stanu...

- Aaaaaa, Krešimire, čekaj, bre, 'de s' navro... Boli me.
- Rek'o bi čovek da si se do sada navikla na moju močugu. Šta te sad boli?
- Pa, malčice sam presušila, delješ me već satima, svršila sam trin'es' puta...
- Šarliz, ja još nisam zadovoljio svoje receptore. Džabe se izvlačiš, nema stajanja, naguzi se!
- Ma, ne, ljubavi, ne izvlačim se, nego... pa, podmaži ga malko...
- Da, podmažem? Bez uvrede, srećo, ali to je tvoj posao.
- Dobro, evo ja ću :namešta se da pljucne:
- 'Alo, 'de s' krenula?! Šta to radiš?!
- Pa... mislila sam... mislila sam da ga pljunem...
- 'S' ti, bre, normalna? Treba da ga voliš, ne da pljuješ po njemu. Sa' ćeš za kaznu da dobiješ na suvo!
- Uuu, to Krešo, to mi reci! Volim kad si tako strog, neće biti na suvo, ponovo sam mokra.

Ona poboljšava kvalitet materijala - daje mu elastičnost i plastičnost.

A (student, vičan knjizi)
B (završio za vodoinstalatera, ali bleji ceo dan ispred zgrade i pije pivo)
išli zajedno u osnovnu školu:

A: Brate, aj molim te gore da pogledaš slavinu nešto mi curi, kupio sam je pre 2 nedelje jbm joj mater!
(B se penje gore)
B: Aaaa, bratić, nisi ti lepo to namestio. E, moj prijatelju, vidiš takve stvari moraju da se praksaju, to se ne uči u knjigama.
A: Pa čekaj, čitao sam sve iz uputstva lepo.
B: Sad će tebi to bratić da odradi!
(Zapne ključem kao manijak i odlomi sve, voda šiklja kao nafta na nalazištu)
A(u sebi) : Kurčev si ti majstor.
B(pokušava da se vadi) Mater ti jebem, kad si pre zarđala....Ove kineske su go kurac!
A: Da, da, zarđala (tako mi i treba kad zovem ovu budalu koja slavinu u životu nije videla...)

Čas autolimara, razredni starešina ulazi u učionicu i otvara dnevnik.

Razredni: Ostijiću, nisi bio poslednja dva dana u školi, možeš li da opravdaš?
Ostojić: Nisam mog'o profesore, or'o sam šćaćom.
Razredni: Kao prvo Ostojiću ne može tako, ne mogu to da ti opravdam. Kao drugo nisi or'o, nego si orao.
Ostojić: Me ne bre profesore, niste razumeli. Nisam orao, orao je 'tica, ja sam or'o....šćaćom.

Ceo razred se smeje, ali ne Ostojiću, nego razrednom. Tako prodješ, kad želiš da ispadneš pametan na račun glupog.

A: Konobar!
B: Da, izvolite.
A: Ne sećam se da sam naručio ovu ribu. Donesi mi ono što sam naručio!
B: U redu, izvinite, odmah...

----------------------------------------------------------------

A: Ah, smorilo me ovo mesto. Hoćemo li ići?
B: Ne sećam se da sam te zvao ovde. Sam si hteo da ideš, sad se strpi malo.

Vraća se grupa momaka sa žurke kasno uveče, svaki od njih ub'o nešto osim Paje :

Radovan : Au brate, kako se ljubi ona mala, zna znanje, a kako sam je tek iz'vato....Bruka ! Da smo još malo ostali svašta bi bilo. ( smeh )
A ti Pajo, šta je bilo, opet ništa, a ? Pa kako sunce mu poljubim, ona Milica te celo veče gleda, očima te upija a ti ništa.

Paja : Ma idi beži, vidi je kakva je Ni Kvazimodo se ne bi smuv'o s njom !!!