Pitanje upućeno sa namerom da bude indirektno, ali je u startu osuđeno na čistu transparentnost.
Izreći će ga drug koji poštuje nepisane zakone muškog prijateljstva, među kojima je i odredba „Nikada ne muvaj ni bivšu ni sadašnju devojku dobrog druga. Drugova devojka za tebe je zabranjena voćka, persona vetita“. Dotični će odmah uvideti da će, tek predstavljena, lepša polovina druga Srećkovića biti savršen materijal za zamišljanje pri činu onanisanja. Iz tog razloga, pitaće druga Srećkovića: „Ej je l’ ima ova tvoja sestru?“
Krajnje nonšalantno i polunezainteresovano – ali samo neukom posmatraču. Semantički gledano, ovo pitanje nije ništa drugo nego eufemizam za „Riba ti je tako brutalna, trsio bih je k’o rasplodni bik simentalku; pa... ono... ako ima sestru, a kontam da su slične, može i ona – krv nije voda“.
Drug Srećković će, naravno, prokljuviti šta je pisac hteo da kaže. Ali on to neće videti kao problem – a i zašto bi, upravo mu je ego nahranjen kao gosti na slavskom ručku.
Međutim, ono što ovde zabrinjava jeste činjenica da su ovakvim pitanjem automatski zakazali svi principi zdravorazumske logike. Recimo samo, hipotetički, da gore pomenuto oličenje jebozova ima sestru. Rođenu. Mlađu („Opa, još bolje!“). I čisto, uzgred budi rečeno, sestra pripada teškoj kategoriji, tipa Divna Karleuša; ima dioptriju u debelom minusu; i pritom je istaknuti borac za prava žena...

Ljudi koji nam govore kako treba da zivimo jos od pojave prve televizije.

Pravljenje automatskih postupaka bez razmišljanja, raznih lapsusa i odluka, uz zaboravnost i maglu u mozgu.

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

Notorna svinjarija i najobičnija otrcana floskula dežurnih dušebrižnika, koju dotični koriste da bi opravdali sopstveni nedostatak muda i/ili stava po nekom pitanju. U svom pokušaju da po svaku cenu ispadnu filantropi i humanisti, jedino što im polazi za rukom jeste da na najplastičniji način iskažu svoje licemerje i kukavičluk.

Posebna vrsta ljudi na Vukajliji, sa posebnim psihološkim poremećajem. Oni su lenji da čitaju, a sa druge strane često za njih važi i ona čuvena do podne mrzi samog sebe, a od podne čitav svet. To su osobe koje automatski i bez prethodnog čitanja, udele minus a neki čak i negativan komentar, kada vide defku dužu od 2 reda ili poster za koji treba odvojiti sekundu i razmisliti.
Njihov poremećaj često zna da varira, pa u slučaju da su neposredno pre toga oni izbacili sadržaj koji je prošao dobro, može se desiti da usled izliva sreće podele po koji plus dugačkim definicijama i za njih nerazumljivim posterima.
Dok sa druge strane, kao i kod svakog psihološkog poremećaja postoji i ona tamna strana, kada su mrzovoljni i loše raspoloženi i kad se na sve to ne daj Bože doda i loš skor nekog njihovog sadržaja, onda dolazi do strahovitog izliva besa u vidu serije minusa na sve i svašta, bilo to kratko il dugačko, kvalitetno ili ne, njima je sve jedno. Oni kreću u obračun protiv trule Vukajlije, korumpiranih moderatora i autora daveža. Bez ikakvog prethodog čitanja kreću da dele komentare tipa " Kako je ovo sranje dospelo u odabrane" ili kratko i jasno " Sranje ------".
Njihov psihološki profil se može sumirati u jednoj rečenici:
maloletni lenji egoisti, koji se bore protiv celog sveta, jer njih svi mrze.

Lik koji je već polako počeo da stari i osnovao je porodicu. Nema više ludovanja sa svakakvim ženskama po autu, da obara sedišta nazad po autu. Dobio je decu, ima ženu i skrasio se.

'Ajde što pušači puše svakom prilikom, pa i na -20 stepeni celzijusa, što im se pepeo svuda rasipa, pa i po ljudima u okolini, i što ponekad naprave rupu na tuđoj odeći, ali još mi uvek nije jasno ono refleksno lizanje cigare. Jes' da možda sporije gori, možda si i izgledaju kul, ali da l' pomisle u onom deliću sekunde gde je ta cigara sve bila?

Navodno neki prostor koji te vodi u drugu dimenziju u sekundi, sasvim drugačiju od prve.

Uočiti nešto što je očigledno i već opšte poznato.

Supermenska sposobnost koju muškarci priželjkuju a žene je se užasavaju. Kako smo nedavno saznali da supermen ne postoji i da su nas ameri samo lagali o njegovim nad-moćima, razvijane su mnogobrojne tehnike za razumevanje ženskog mozga po sistemu ko je kako mogao i umeo. Repertoar tehnika se kreće od upotrebe toljage i lobotomisjkog pribora pa do hardversko-softverskih tehnika, komplikovanih matematičkih formula i cveće-sveće-vino metoda. Motivi za ovoliki eonski trud svekolikog muškog sveta su poprilično jednostavni i svode se na laki, ali ne i brzi, sex. Neko će ove motive definisati kao primitivne, animalne, normalne, ljudske, jebačke, srpske, muške, Darvinističke, ali bez obzira na kategorizaciju motiva razumeti ženski mozak je i dalje nemoguće ili skoro nemoguće.

Zbog čega? Ima li leka? Gde je tajna? Postoji li šansa da muški mozak pronadje svoj sveti gral?

Pa izgleda da NE, i to baš zbog toga sto ženski mozak ni sam sebe ne razume.

Kada u jednom trenutku svog razvoja ženski mozak shvati namere muškog mozga automatski uključuje genetski determinisanu funkciju nasumičnog prepunjivanja sopstvenog moždanog prostora svakojakim delovima nespojivih i diskutabilnopostojećih slagalica. Već posle par sati ženski mozak je pun treša kao kanta za djubre pred subotnje pražnjenje.

Ne pokušavajte da sastavite deliće do kojih uspete da dodjete u neku logičnu i smislenu celinu sa zaključkom. Verovatnoća da uspete je jednaka verovatnoći da će tornado na smetlištu iza sebe ostaviti potpuno sklopljeni džambo džet koji još i radi.

Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.

Starija i mnogo gora verzija Putinmobila.

Lokalna muška radodajka za udovice, razvedene srednjih godina, usedelice, žene prezauzetih ili impotentnih muževa, baba devojke, baba-sere i uopšte sve žene koje su zaboravile "šta to beše seks" ili ga nikad nisu ni probale, jer nije bilo princa. Samo konji. Čitava ergela. Neki kasali, neki galopirali, uglavnom svi pobegli. E, onda se pojavio on. Seksualna raga, ali tako dostižan i pristupačan. Kažu "za dobrim konjem prašina se diže...ali nekad i raga vuče noge, pa opet diže prašinu". Srednjih godina, ili malo stariji, ali u upotrebnom stanju. Osrednje spoljašnosti. Nema veliko obrazovanje, ali poseduje intuiciju i nos da namiriše žensku nejebicu. Mali višak kilograma u predelu stomaka. Dovoljan višak ispod stomaka. Obično živi kao podstanar kod gazdarice koja ga u potpunosti razume, jer je i ona sama iz nebitno kog razloga. Možda i nju opali u dogledno vreme. Džentlmen. Nikad ne priča gde je proveo prethodnu noć. Ili s kim. Seks sa njim je veća tajna nego sa vibratorom. Vibrator ne priča, ali može biti pukim slučajem pronađen i automatski je sve priznao. Utešitelj će, pred najboljim ortacima do kraja negirati bilo kakav nagoveštaj da ima nešto sa dotičnom osobom suprotnog pola. Vođen onom narodnom "od birača nema jebača" , retko koju neće startovati. Ne zbog sebe, vec zbog nje. Nikad se nije ženio ili je razveden...nije mu išla monogamija. Jednostavno, rođen je za promiskuitet i da usreći, bar na kratko, više od jedne žene u svom životu.

Najdegutantniji video klipovi koji se mogu naći na Youtube-u/društvenim mrežama. Prosek godina autora istih je 15 godina. Možemo klasifikovati ove talentovane autore na više podvrsta. Prikaza je njihov doživljaj samih sebe, a u stvarnosti je suprotno.

Nastojanje življa da vekovima, u neznanju, napravi paganiju i apsurd od svega što je nekada krasilo srpskog čoveka. Tako se danas može konstatovati da je Srbin pripadnik nebeskog naroda koji se u slobodno vreme bavi politikom i vodjenjem fudbalskih timova (pogotovo nacionalnog), a na poslu gleda da zakine, zajebe i zakrivinari.
Stiče se utisak da će Srbi 2379. za svoje loše stanje u državi i dalje kriviti pet vekova pod Turcima, od kojih su nam ostale mnoge navike, ali malo onih dobrih..
Amerikanci koje podjebavamo da nemaju istoriju, našu poznaju bolju nego mi sami. U tradiciju i običaje ni sami ne diramo, iako se od mesta do mesta razlikuju i do granice apsurda.
Na dan slave više slavimo pečeno prase nego svetca, i od te mučene životinje koju nabijamo na kolac smo napravili pravi, iskonski, čisti brend i obaveznu relikviju na slavama, krštenjima, svadbama, ispraćajima (iako je istina ta da se prasetina jede za praznike od onog vremena kada su nam Turci otimali jaganjce, pa nismo imali šta drugo da jedemo)..
Krstimo se strogo sa tri prsta, i onaj koji se u crkvi ne prekrsti kada pop izgovori Gospode pomiluj je automatski otpadnik i nevernik. Shodno tome, ljudi bez desne šake ili cele ruke su u startu osudjeni na pakao.
Sve to nam ipak nije smetalo da na vlast dovedemo ateistički komunizam.
Nacionalni identitet je takodje veoma bitan, iako su nam čukunbabe silovali i Turci i Austrougari (po zvaničnom podatku u Beogradu krajem osamnaestog veka nije živeo čist Srbin).
O Kosovo se otimaju najviše oni koji nikada nisu bili tamo, nisu u stanju da nabroje ni tri manastira koji su se tamo nalazili, ili još uvek postoje. Mislimo da nas mrzi ceo svet koji smo inače videli na malom ekranu, i sve znamo o njemu. Ne znamo jedino to da taj svet u stvari za Srbiju boli kurac, i o njoj znaju isto koliko i prosečan Srbin zna o Minesoti,Svazilendu, Čadu ili Hong Kongu..

U sledećem delu srpskih tradicionalnih svetkovina - svadba.

Kako i sam naziv kaze mera generalne prevencije i obezbedjena koja podrazumeva povaljivanje i seksiranje bliske prijateljice ili rodjake svoje zene ili devojke za slucaj da vas vasa draga voljena i do tad verna devojka/zena prevari tj. povata se i kresne jednom ili vise puta sa nekim bilmezom na poslu ili nekim govedom od sefa, bivsim deckom ili bilo kojim trecim licima! Jedino ova mera obezbedjenja vas moze delimicno spastiti od toga da ispadnete totalna budala, naivko, i jelenizovani tupadzija sa instaliranim jelenskim rogovima kapitalnih dimenzija raspona od dva metara! Ovom merom mozete u velikoj meri ublaziti posledice saznanja da vam je zena/devojka kurva i tako odagnati onaj negativni osecaj ispaljenosti, naivnosti, posranosti koji obavezno sledi kada saznate bilo od vase drage ili od komsija prijatelja ili poznanika bolnu istinu da vam se voljena zena/devojka jebucka sa strane sa raznoraznim olosem. Ujedno to je i mera kojom cuvate svoje mentalno zdravlje i koja vas sprecava od toga da odete totalno u kurac. Mera preventivnog kresa ne moze spreciti nameru vase zene da vas prevari i ne moze skroz neutralisati posledice kurvanja vase voljene osobe ali ako vam je doticna priredila da se osecate kao govno onda ovim mozete uciniti da se i vasa draga oseca jos gore i jos posranije cime ce i vama automatski ibiti lakse i to na taj nacin sto ce te joj u momentu saznanja za njen kurvarluk saopstiti da ste ipak vi vec duze vreme satirali od kurca njenju najbolju prijateljicu ili rodjaku.

Ahh, Kanter, legendarna igrica čiji igrači su takvog sprektra osobina da je to nepresušni izvor inspiracije !

Pošto je ogromna većina CS Servera u Srbiji nekog lokalnog ''ae-pravimo-server-da-se-ne-smaramo'' kartaktera, ni igrači na njemu nisu ništa bolji od proseka, čak ni toliko.

CS Admini su najčešće likovi koji su napravili server, inače ''botine'' ( loši igrači ), ali oni imaju praksu da daju svakakvim idiotima, klincima, mentaloidima adminske palice na serverima svojim.Onda takvi admini koji su u proseku oko 12-13 godina ( jer tada počinju ozbiljnije igrati kompjuter, a prva igrica na njohovom putu je batin CS 1.6 ) krenu da glume bogove deleći kickove, banove kakve sve ne kurce ili palce.Misle da mogu da rade šta hoće sa nekim likovima koji su na taj govno server ušli čisto jer ne znaju gde će jer su naučili osnovne komande u igrici ( čitaj : W,A,S,D, Levi i Desni Klik, čak znaju i da pomeraju miša levo desno ).Kao posledica toga, na ''Ne daj bože'' serverima ( 80 % ) u Srbiji spušta se automatski kriterijum skilla igrača koji mogu da igraju na mapi bez opasnosti da će biti kikovani, neretko i banovani.

CS Čiteri su gore navedeni likovi, žrtve ''isterivanja pravde, ili đavola'' admina klinaca, koji najnormalnije igraju CS zabave radi, da se opuste ponekad, a ne da provode vreme između rundi u objašnjivanju adminu sa nerazvijenim mozgom kako može da mu lupi hed ( head-shot ) Emkom ili Kalašem, čak i Slonom ( što je za njih ''Mission Impossible'' ).To su igrači koji odmah bivaju banovani zato što ne psuju, ne spamuju, čak i zato što imaju skor od prilike 10-3...To je već sumnjivo !

Konstantno se vodi bitka između CS ''Čitera i CS ''Admina'' , kao i između pravih admina i čitera. Head ''Admini'' koji su gore opisani čak imaju i praksu da dele i šakom i kapom svima koji mu kažu ''molim te, ovo je najbolji server'' admine.To znam iz iskustva, na jednom serveru su od 16 npr. igrača 12 bili admini i međusobno se prozivaše i banovaše (!!!)

Pravi Srbi, vrsta koja izumire, suočava se sa svim nedaćama savremenog doba ali i dalje stoji u prvim redovima odbrane srpske kulture.
Srbin patriota si kad:

Ortak iz detinjstva. Smrda. Čovek bez stida i obraza.

Čovek koji će staviti pauzu na PES-u u sred tvog napada, bez griže savesti i ikakvog osećaja krivice. To je onaj koji koristi tvoj bajs, Playstation i loptu za fudbal, koji unosi blato i govna u tvoju kuću, piša, prdi , kenja, a ti kad jednom (jako retko) dođeš kod njega, moraš da se izuješ i tiho pricaš, jer su se njegovi upravo vratili s posla i sada imaju popodnevni odmor. Ne daj Bože da slučajno pogodiš da navratiš u vreme ručka, jer te očekuje mrki pogled i hrapavo "šta je bilo mali" iz punih usta njegovog ćaleta, dok komad salame iz istih leti prema tvojoj faci, automatski postaješ nevaspitani ološ jer si uopšte pomislio da ih uznemiravaš u ovo blaženo vreme i moraš da čekas ispred vrata dok dragi drugar Miša pojede grašak i pire. On je jedan siroma čovek kome uvek kupuješ sladoled i suncokret, jer jadan nema para i džeparca, ali sasvim slučajno, tako bedan, sledećeg meseca dobija novi bajs koji neceš smeti da pipneš, jer će ga u suprotnom ćale prebiti i zatvoriti u kućni pritvor, jer ipak, znaš kako, to je on stekao grdnom mukom. Primer ljige i govneta koje te uvek iznova zajebe jer ispadaš nedrug ako mu slučajno ne pružiš nešto od gore navedenog, jer si ga na to navikavao godinama.

Sada je to onaj čovek koji ti okreće ledja kad broji pare i koji i pored punog novčanika izlazi prvi iz pivnice da slučajno ne bi morao da priloži za racun.