Najpopularnija kartaška igra novijih generacija.
Iako se ove karte isključivo koriste za tu jednu jedinu igru, UNO je ubedljivo najigranija igra po kućnim žurkama, druženjima, kafićima, a neki bolesnici umeju i na izlet da ga ponesu.
Razlog popularnosti ove igrice leži u tome što je za kapiranje ove igre dovoljan i nivo inteligencije ravan makarenku, pa tako oni likovi koji zbog IQ-a ne mogu da ukapiraju ni jednu drugu igru mogu bez problema da uživaju u kartanju.
Najveći problem je ipak taj što ova igra nema konkretna pravila, već svako društvo ima svoja pravila koja su često totalno neprihvatljiva za neko drugo društvo. Kao običaji kod različitih naroda.
- Evo je ona karta što menja smer igre. Sad igra Igor.
- Brate to ne menja smer. Šta sereš, ta pauzira bacanje.
- Ne lupaj debilu, ne igra se tako.
- Pa nzm, mi igramo drugačije.
(Zatim dolazi ili do žustre rasprave ili siromašnog kompromisa. Sve zavisi od inteligencije većine.)Primer 2:
Ćale: Šta ste radili sinoć do tako kasno?
Ja: Ma kartali se.
Ćale: Ooo, pa lepo. Šta? Lore, Meksiko, Tablić?
Ja: Ma ne ne, to niko ne zna, Uno smo igrali?
Ćale: Šta ti je to?
Ja: Ma neka igra, bacaš broj na broj ili boju na bo...
Ćale (prekida): Ok, ok. Ne zanima me. Jebem vas u usta.
Nagoveštaj ludila, javlja se kod obrazovanih, poluobrazovanih i svih onih ljudi koji poseduju školsku diplomu, ali nisu mogli da si priušte da ju kupe.
Trenutak buđenja, zaostavština noćne more još tinja u svesti.
„U jebem ti, kasnim! 10 i 45, aaaa dvočas matematike, padam 100%, jebem ti alarm, k’jarcu!
...Faaaak, 25 neopravdanih, ne samo da ću pasti, izbaciće me iz škole! Ne mogu da verujem, zašto baš jaaaaa!?!?“
.
.
.
17 stotinki kasnije
Odsečno bacanje pokrivača i naglo uspravljanje u sedeći položaj, hvatanje glave rukama u očaju, pokušaj podizanja na noge, udar glavom od ivicu kreveta iznad, povratak u sedeći položaj...
.
.
.
15 sekundi kasnije:
„Nije petak, kako, šta mi se to deša...?“
.
.
.
20 sekundi kasnije.... Otkrovenje!
„2010., jebote pa ja sam završio školu prije... 4 godine!!?“
.
.
.
Minut kasnije:
„Neću morati da pravdam časove?!“ :Luđačko-manijčki smeh:Tišina...
Buraz sa kreveta iznad:
„Jebote pa ti nisi normalan... Idi se ubij i pusti me da spavam...“
Izraz kojim se opravdava neočekivani ili nepotrebni trošak.
Gluvo doba. Miodrag već iz trećeg puta uspeva da ubaci ključ u bravu. I da ga okrene čak. Tetura se po hodniku, dok odmerava širinu vrata WC-a. Nekako mu se čini da je prošli put, kada je imao potrebu, bio uži od, već pomenutih, vrata. Zauzet nišanjenjem, nije ni primetio da mu se, privučena mirisom dima, vina i pegle (nije Rowenta, definitivno)približila Stana.
Stana:(Nisam u stanju da verodostojno prenesem ženski deo dijaloga u ovom skeču, jer kad god sam ga slušao, nisam bio u stanju da ga razumem, a kamoli zapamtim. Ipak iz opšte kulture znam da ovde sledi prvo poistovećivanje muža sa nekom domaćom životinjom, zatim upoređivanje sebe sa nekom od vrsta pernate živine, jer gospoja nije poslušala roditelje da se uda za Simu apotekara, već je slušala svoje srce i udala se za ovog (upisati vrstu stoke po izboru))
Miodrag: Dobr...dobro br...bre žžženo, pa mmmogg...mogggu ja valj...
Stana: Šta bre jel možeš? Ne možeš!!! Ajde što praviš budalu od sebe, nego još i daješ pare za to!
Miodrag: A nem... nemmmoooj takko...Čččovekkk morrra da ima neku šššš... šttetuu u žžživotu. A pošššto nisam selj.. seljak i nem... nemmam krr... kravu da mi crrrrkne, morrrram da dam neššššto za kafffanu, da me ne bije mal... malerrr
Stana: More... ne treba tebi maler da te bije (to izusti, i izvadi oklagiju)
Najupečatljiviji predstavnik ove pojave je Dobrivoje Kašiković Mikser (pokojni Milenko Zabaćanski), lik iz serije "Porodično blago" poznat po neverovatnoj sposobnosti da obrlati bilo koju osobu u bilo kojoj situaciji.
To je lice koje predsravlja doktorat u školi života, savršen spoj talenta i iskustva. Svoje tajne i beskrupulozne namere skrivaju iza face koja izgleda dobonamerno kao majka Tereza i nevino kao ciganka pre dvanaeste godine. Retki su pojedinci koji je poseduju, ali su veoma aktivni, pa ćete im se s vremena na vreme naći na putu. Sve što tada možete je da se nadate da će bar da koriste kondom dok vas obradjuju.
To lice donosi prosjaku zaradu od 2000 dinara na sat, na ispitu donosi zagarantovanu šesticu, šalterusa bez žalopojki i prituzbi odradi svoj posao kada se pojavi klijenta sa ovakvom facom. Sa takvim facom noge vrh riba se šire pred vlasnikom iste . I to ne samo one koje se i inače često šire, kao Stanijine, nego i one poput Roksande Djordjević voditeljke na b92, koja se tokom godina rada na televiziji ni jednom nije nasmejala.
Lik iz maratonaca : Nemojte ljudi ko boga vas molim! U ovom mestu ima još 10 bunara, a vi sve bacate u moj
Rezultat : tovar namenjen za bacanje u bunar (pokojnik) odnet na drugo mestoMladjan Dinkić : Svaki punoletan gradjanin Srbije će dobiti besplatne akcije u vrednosti od 1000 eura
Rezultat: G17+ prošao cenzus na izborimaSinan Sakić : Do zore rade klubovi
drže ih moji drugovi
Rezultat : Kafana u transu, 23 slomljene čašeLGBT aktivista sa ovakvim licem: Ićiću na večiti derbi i poneću zastavu LGBT organizacije
Rezultat : Dobar dan, moje ime je Roksanda Djordjević, a ovo su vesti dana: ' Na 145. večitom derbiju poginuo LGBT aktivista'
Prica koju matorci vrte svako jutro, svako vece, svaki bozji dan kao opravdanje da izbegnu finansiranje potreba svojih potomaka.
Dan 1
Dobro jutro mama treba mi neka kinta za faks?
E ja sam taj novac mukotrpno stekla, nemam ja novca za bacanje mogla bi i ti nesto da zaradis evo vidis kako tvoje drugarice rade.... bla, bla, bal.... do popodneva
Dan 2
Dobar dan tata, e keva mi nije dala kintu juce imas li ti nesto, imam vezbe popodne?
Ako ti nije dala i ne treba da ti da jer znas ti kako je nekad bilo i sa koliko smo mi morali da pocnemo da radimo, pa nismo nista ni imali a porodica nas je cekala gladna kuci... pa to je mukotrpono stecen novac... bla, bla. bla...
Sin koji se vratio u rodni grad posle 5 godina fakulteta, obnovivši opet drugu godinu.
Sinko, saće tatko da ti metne sve na papir. Da vidimo: 100 evrića stan + još oko 30 za račune, sve ukupno oko 130 jevreja. Dalje: 3000-4000 dinara nedeljno za trošak, znači to je još oko 30-40 evra. Dvaput obnovljena prva, jednom druga godina, aha, to je po 15000. Prijava ispita po semestru oko 2000, knjige, ne znam koji si ih kurac ni kupovao, oko 10000, kojekakve ekskurzije, neka budu 5000 dindži, školarina, da, da školarina 80000. Taaako. Plus pijančenja sa onim tvojim babunima svako drugo veče, bacanje love na Nemačku treću ligu, zatim rulet, sve na crno, šta je, pa znam ja sve, eee, bio sam i ja u tvojim godinama. Ima još toga, ali to bi uglavnom bilo to. Elem saću ja zovem tvog striku Omera da te ubaci u kamenolom, pa ćeš ti meni sve ovo lepo da otplatiš, pa posle radi šta oš, pište mi, d'oprostiš na izrazu, muda.
''Biće on mamin ekonomista, ljubi ga majka''. Biće on moj kurac...
Tip gubljenja koji se odlikuje dvema glavnim osobinama:
1. Naći ćete dotičnu osobu (ili stvar, totalno je primenljivo i na stvari), ali tek posle izvesnog vremena, koje ćete najčešće provesti u agoniji (jer vam je jako stalo do toga) ili ćete biti pijani, pa jednostavno nećete primetiti gubitak.
2. Stanje u kome pronađete dotičnu osobu/stvar je, blago rečeno, diskutabilno, ali scena ostaje urezana u pamćenje, ma koliko bili olešeni.
Pomenuti festival, 4 ujutru, Luis rastura, nas četvorica u agoniji, sedimo na nekim klupicama, jedan ortak se izgubio pre 3 sata, ne javlja se na telefon, i mi već razmišljamo da li je ostao bez jednog bubrega ili oba, kad se lik pojavljuje ni od kuda, prljav, znojav, i što je najgore - dobro raspoložen, seda pored nas i kaže: "Jebo te, kakva ludnica! E ajmo da jedemo nešto, crko sam od gladi."
Po nalasku izgubljene osobe/stvari, prva emocija je sreća, a za njom sledi bes neverovatnih razmera koga može pratiti fizički (kontrolisan) napad na osobu, ili (ipak pažljivo) bacanje nađene stvari, jer nam je, posle svega, još uvek stalo do nje.
Prokleti čovek sa konstantnim mrkim pogledom, sumornim licem i usporenim pokeretima. Nadasve misteriozno biće, sa pritajenim zlom u sebi. Uvek spreman da načini neku pakost, i zloba mu prosto viri iz očiju. Smatran čudakom od svoje okoline.
- Nestala mi mačka, sumnjam na onog anatemnjaka sa drugog sprata, mislim i da sam čak čuo neko mjaukanje, ali ne smem da mu odem na vrata, šta da radim.
- Idi mu na vrata, pitaj da li je video, valjda ti neće ništa.
- Ma jesi li ti normalan, već zamišljam kako me ona grdosija uvlači u svoj stan, i vrelim voskom crta pentagrame po meni, spreman da me žrtvuje svojim bogovima.
- Au čoveče, pa ni ti se ne razlikuješ mnogo od njega.
______________________________________________- Dobro veče čudna starino. Dođoh da sa sebe skinem anatemu, što vekovima beše prokleta porodica moja. Išao sam raznim travarima, i kvazi čarobnjacima, ali nije pomoglo, jedino čuh za tebe kao jedinu preostalu pomoć.
- Skunuh mnoga prokletstva, ali tvoje je vrlo jako, trebaće mi dosta truda, a boga mi i dosta novaca. To ti dođe 5000 evra.
- Puši bre kurac, nek sam proklet još toliko, nemam para ja za bacanje.
Lokalni samojed, vrsta koja nikada nece izumreti. Odlikuje se po tome sto poreklo vodi iz najzaguljenijeg sela u okrugu, dovoljno zaguljenog i zajebanog da na njihovu seosku slavu smeju da se zapute samo oni koji su spremni da skoncaju svoj zivot bez prava na popravni.
Lokalni samojed ustaje u 5 ujutru, prevrce govna u stali ceo dan, u stanju je da ubije i rodjenu mamu ako mu stane na zulj.
Kod sebe uvek nosi ovecu britvu kalemacicu...za svaki slucaj...kako kaze nas narod, ne lezi vraze.
Pije samo pivo i rakiju, politika ga ne zanima i nikad nije glasao na izborima. Spreman da rastrga svakog ko dodje u njegovo selo i sedne u kafanu... a oni smeliji koji naruce pesmu... O njima se bojim i da razmisljam.
Busi gume svim kolima koja vidi u svom selu, a da nisu registracija najblize opstine.
Traktorom ide kod lekara ako zatreba, ali lokalni samojed se uglavnom leci sam.
Zenu tuce samo kad zasluzi. U kafani uvek sedi sam, retko u drustvu, a niko se ne usudjuje da mu pridje. Pije i cuti. Kad se vraca kuci pijan, svi beze, narocito gore pomenuta zena, jer tada moze da se desi ono sto niko ne zeli.
Jasno porucuje svima da je njegovo selo za njega i las i vegas, i da nema tog koji ce da se siri tu!
Uvek neobrijan, masne brade, sa cackalicom u kraju usta, da ga podseca na dobar rucak, leti u beloj masnoj potkosulji, zimi u plavom kombinezonu koji smrdi na stajsko djubre. sisa se sam, jer to je bacanje para.
Ne gleda televiziju, samo psuje onu sto govori prognozu. Svoju krsnu slavu slavi po svim obicajima, puca iz puske, uvek se napije i zaspi za stolom. Niko ne sme da ga budi dok se sam ne probudi. Posle podne kada malo legne, u kuci zivot staje. Jos se nije desilo da se neko usudio da mu tada pridje.
Ima jednog pobratima slicnom njemu. Kada su zajedno, jedino ko ima pristup je sisata pevacica iz lokalne kafane. Ostali- ne uznemiravaj.
"ej, ajmo veceras u Maradik na slavu, ide nas 5-6 bice do jaja!! "
"prijatelju, znas ti da je selo uvek bilo jace od svatova, tako da mene ne racunaj!"
Četiri jahača apokalipse srpskog zdravlja.
-Bole me pluća, teško dišem, kao da imam neki kamen unutra.(zanemarimo što subjekt puši 5 paklica Drine dnevno i radi u farbari)
-Ma to ti je garant od promaje.-Uh vrti mi se ceo dan, samo kad legnem mi je bolje, muka mi je, 3x sam povraćala.(gospojica je prošle noći malo preterala sa alkoholom)
-Ma bre, ovo vreme je u kurcu, čas kiša, čas sunce i sve to na 30 stepeni, pa ko da bude zdrav!-Izbili mi neki plikovi po bulji, peče me kad sedim i smrdi. (tako to biva kad se gaće ne menjaju a higijena sprovodi po tromesečjima)
-Moraš manje da se nerviraš, to ti je od stresa.-Mama, mislim da sam trudna. Jutros se zamalo nisam onesvestila a bacam pegle već danima, boli me glava i imam temperaturu.(opet se deca zaigrala)
-Iju, trudna!! Čuj ti nje! Ajde idi odspavaj malo, normalno da se tako osećaš kad kući dolaziš iz grada kad ti otac ide na posao!
Izraz koji opisuje nečije siromaštvo.
Jer, jelte, onaj ko pere kese iz prodavnice i suši ih na štriku, sigurno jede hleb 5 dana star i kiseli pasulj. Takve osobe najčešće boluju i od penzionerskog sindroma.
Uglavnom se ova svojevrsna reciklaža odvija uz rečenicu - greota da se baci.
- Baba, molim te, baci ovu kesu u smeće.
- Ma, daj to 'vamo! Kakvo bacanje?!
- Jebote, obična kesa...baci to.
- Saću da je operem i stavim na štrik da se suši.
- Ali...imaš u kući 528 kesa...
- Greota da se baci. Nikad se ne zna kad će ustrebati.-----
:sabotiranje drugara:- E, dođi da te pitam nešto!
- Reci.
- Onaj tvoj drug...kakav je ovako? Mislim, je li normalan?
- Paaa, da ti pravo kažem, i nije. Njegovi su malo siromašni...
- Baš je sladak...
- ...pere jednu kesu iz prodavnice, pa u nju stavlja raskupusane knjige. Koristi i dedine čizme kao jastuk. Zube ne pere, jer nema čime.
- Jao, jadničak.
- Nego, ja sam inače slobodan...
Okupljanje mase obično neradnim danom radi takmičenja u raznim veštinama sa drugim selom iz iste opštine. Zapravo, ovo je jedan vid modernizovanog prela samo bez logorske vatre, frule i sa terminom za vedla radi bezbednosti takmičara. Bacanje kamena sa ramena, nadvlačenje konopca, gađanje iz vazdušne puške i šah su samo neki od vidova demonstracije sile koja bi bila prikazana.
- Kamen je kao po pravilu bacao najkrupniju u ekipi koja je neretko brojala preko pedeset ljudi. Preko dva metra, preko stopedeset kila bez vrata sa širinom od metar i po u ramenima. Jedini cilj ovih gorostasa je bio da kamen koji je težio preko deset kila ubaci preko svih mera u publiku i sa uživanjem gleda kako narod očajnički pokušava da izbegne kamen i sačuva čitave noge.
- Nadvlačenje konopca su se uvek latili kao po pravilu bacač kamena sa ramena kao kapiten i po gabaritima njemu slični. Od zla oca i još gore majke. Zbir godina robije su u ekipi od pet članova uveliko prelazile dvocifren broj. Cilj ove igre pored prevlačenja zastavice na konopcu preko kredom nacrtane linije na asfaltu je bio da protivnička ekipa ima bar jedan isčašen skočni zglob i minimum par šaka na kojima teče krv od trenja konopca.
- Iz puške su metu od kartona kao po pravilu gađali ratni veterani. Najbolji u borbenim redovima tokom služenja vojnog roka, vojnih vežbi ili rata. Svi do jednog su imali problem da smire ruku ali to nije problem koji tri vinjaka ne mogu da reše. Treba napomenuti da je na podlaktici većini strelaca istetovirano hemiskom i otrovnim mastilom JNA sa dodatkom tenka ili noža u zavisnosti koji su rod bili u vojsci.
- Figure su povlačili oni koji su važili za najintaligentnije u selu kojima ovaj dar i nije toliko značio pošto im je alkohol davno otupeo mozak i zamutio pamćenje. Pobednik je bio onaj koga pre popusti amnezija
- Stanimire, ti kao seoski starešina bi trebalo da povedeš ove naše sad u Nedelju na susrete sela u Veliku Krsnu. Vidi sakupi bagru da to prođe sve u najboljem redu.
- Otkazao sam za sledeću Nedelju.
- Što bre?
- Rajko Docin, Mića Misin i Kale su evo od Četvrtka na tavanu kod Miće, kad su se popeli podigli su merdevine za sobom i nedaju nikome da se popne. Rajkov matori doneo svoje merdevine da vidi jel su živi, gurnuli čoveka polomio kuk eno ga u Palanci u bolnici.
- Koji je njihov problem bre?
- Ne zna se. Matori dok nije pao zirnuo krajičkom oka, kaže piju rakiju iz balona i jedu pršutu i pevaju Od Topole... Naslutiće na rat jebo ih pas a bez njih u Krsnu da idem ne mogu, obrukaću se pre ljudima, nemam ko da baca kamen niti da vuče konopac pošto njih trojica koliko nemaju pameti toliko imaju snage.
- Jesu jaki ko crna zemlja, jebo ih otac...
Specifičan sinonim za minibus kojim se obavlja prevoz dece sa posebnim potrebama od kuće do specijalne obrazovne ustanove.
A: Jesi znao ti da je Marinko učestvovao na Olimpijskim igrama?
B: Naš Marinko?
A: Ma da.
B: Marinko za kog važi da svi u njegovom naselju imaju nadimak sem Marinka Konja?
A: Ozbiljno, pričao mi njegov ujak da je bio bacač diska.
B: Možda ali na Specijalnoj olimpijadi. Dečko je išao kratkim autobusom u "školu", a vikendom kad je kući je trčao za automobilima i čekao da se otkači ratkapa sa točkova da može da se zabavlja njom.
A: Možda je tako stekao afinitet za bacanje diska.---------------------------------------------------------------------------------------
C: Slušam neki dan na radiju da je na belgijskom dvoru zastava stajala naopako preko 10 godina.
D: Iskreno, to me ni malo ne čudi. Belgija je državni ekvivalent zemlje koja se vozi kratkim autobusom. Mada, konkurencija je povelika u toj oblasti. Recimo, himna Poljske počinje rečima: "O Litvanijo..."
C: Svašta...
Zbog greške u računanju vremena, svaka četvrta godina je prestupna. Olimpijske igre, svetska prvenstva i slične velike manifestacije u većini zemalja, samo su neki od događaja koji se ciklično ponavljaju svake četvrte godine. U većini zemalja naravno, ne i u našoj zemljii. Kod nas je svake prestupne godine jedina velika manifestacija gostovanje cirkusa Konjokrado. Artisti su mu sve sami prestupnici, stoga valjda i ne mogu da nastupaju u prostoj, već samo u prestupnoj godini. Ima doduše i prostaka, koji nevešto pokušavaju da zabašure svoj prostakluk. Nađe se tu i po koji čestiti umetnik, ali njih uglavnom po završetku gostovanja cirkusa bace lavovima. Valjda nemaju sreće, ti čestiti.
Deo programa cirkuskih atrakcija:
- Lepršavi leprikon mlati gloginje (vašim) kurcem.
- Neverovatni blizanci, Polivinil i Polivinjak – takmičenje u brzom šišanju ovaca.
- Hudinijeva reinkarnacija - nestaje pred vašim očima, a zatim izlazi iz zakatančenog kofera.
- Hari NataKari – natakario vas je hiljadu puta, natakariće vas opet.
- Dresirani morž primaš svira retro-anal melodije.
- Bradata žena na trapezu radi četvorostruki salto mortale.
- Istočnjački mistik, Šećerli-sakib skida sihre i salijeva stravu.
- Madame Faith – proricanje budućnosti i bacanje kletvi.
- Mis Adriana – zadivljujuća krotiteljka lavova i malih tigrova.
- Veseli babojebac izvodi multiple matematičke operacije na Abakusu.
- Debeli midžet, Martovski zec i Ludi šeširdžija žongliraju uskršnjim jajima.
- I još mnogo drugih tačaka (bilo bi glupo da otkrijemo sve, zar ne ?)NE PROPUSTITE SPEKTAKL !!!
NAPOMENA MEDIJSKOG POKROVITELJA:
Ovaj program ne preporučujemo gledaocima ispod 18 godina.
Fora sportskih klubova za izmamljivanje više para od prodaje nekog igrača. Slično kao naš mladi prvotimac nije na prodaju.
Malčice zajebavanja potencijalnih kupaca, radi veće zarade i pokušaj da se ubede u ogromnu važnost igrača kog hoće da kupe, da bi umislili da je on toliko dojajan igrač, čak iako je najgora šupčina, da mogu da pljunu koje milionče više za njega.
(bleji ser Aleks Ferguson u svojoj kancelariji, češe jaja, kad mu zazvoni telefon)
-Alo, ko je to?
-Roberto bre, konju.
-A, ti si, Manćini, jebot'otac. Šta ima?
-Evo ništa, šeici nam opet turili stotinjak miliona, pa trebam da pazarim nešto. Imaš li išta?
-Pa ono, imam. Zavisi koga oćeš i koliko nudiš.
-E, do jaja. Aj' mi Ovena daš za deset.
-Ovena? Za deset? Sti prso? On nam je ključni igrač!
-Alo bre, šta kenjaš? Ostario je, al' dobro.. Imam love na bacanje, tako da mogu još sedam da ti dam, okej? To je maksimum.
-Pa ono, jeste on ključan i sve to, al' još tri bi nam bil dovoljno da popunimo prazninu, hehe.
-E, Fergi, ljavaj! Neću tredujem više s tobom, kaci pička. Aj vozdra...
Pol Tibets (Paul Tibbets) je čovjek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu i time usmrtio oko 140.000 ljudi. Znao je u kakvu se misiju upušta, svjesno je odlučio u njoj da učestvuje. Nikada nije izrazio žaljenje, čak se osjećao ponosnim zbog svog čina i rekao je da kada bi se ponovo našao u istim uslovima, opet bi bacio bombu. Ne samo da nije optužen niti osuđen za bilo kakve ratne zločine, nego je dobio mnoga odlikovanja američke vojske. Nastavio je vojnu karijeru do kasnih osamdesetih, a 1976. je čak na izložbi (valjda neki aeromiting, šta li) na nekoj pustari u Teksasu, pred brojnim gledaocima, iz istog (remontovanog) aviona detonirao atomsku bombu (na bezbednoj udaljenosti od publike). To je planirao učiniti i 1995. na 50-u godišnjicu bombardovanja Hirošime, ali pošto su mnogi smatrali da je to velika uvreda za Japan i za protivnike nuklearnog oružja od toga se odustalo. Umro je 2007. zbog srčanih problema u 92. godini života.
Čarls Suini (Charles Sweeney) je bacio atomsku bombu na Nagasaki, izazvavši smrt oko 80.000 ljudi. Ni on nije izrazio žaljenje zbog toga, a kao i njegov kolega Pol Tibets, i on je nastavio vojnu karijeru i dobio određena odlikovanja. Napisao je i knjigu "War's End: An Eyewitness Account of America's Last Atomic Mission" (Kraj rata: Priča očevica poslijednje američke atomske misije) u kojoj opravdava bacanje bombe. U svojim kasnijim godinama je učestvovao u brojnim aeromitinzima gdje je izvodio kojekakve manevre i ostale kerefeke kojima je impresionirao publiku. Umro je 2004. godine u 84. godini života.
Ovoj dvojici bi trebalo pridružiti i glavnog naredbodavca ovih monstruoznih ubistava, američkog predsjednika Harija Trumana koji, takođe nije izrazio žaljenje zbog ovoga, a i on je umro u dubokoj starosti, sa navršenih 88 godina života. Trumanova logika je bila da je upotreba nuklearnog oružja spriječila stvaranje još većeg broja žrtava zbog eventualne kopnene invazije na Japan. Taman i da ta logika drži vodu, ovo samo pokazuje kako hladan razum može biti bezdušan i svirep pri ostvarivanju svojih ciljeva.
Izvori: en.wikipedia.org/wiki/Paul_Tibbets ; en.wikipedia.org/wiki/Charles_Sweeney
Svaki komentar je suvišan!
Efekat kada se tri ili više žena nalaze u kafiću, baru ili gde god, ZAJEDNO, one tada izgledaju neviđeno privlačno. Ali kada pojedinačno pogledaš svaku od njih, groblje... Smatra se da deluje samo u grupi žena, ali zapravo deluje i kod muškaraca.
-Brateee, vidi one ribe u separeu, aaa... Ima da navatam neku večeras.
-Ne seri bre, eno je ona Mileva sa brkovima.
-Auu, j*bem ti! Al' dobro… ni ove ostale nisu za bacanje.
-Šta bre jedeš govna, je l' vidiš ti ko je ono?
-Znaš ih? O, brate… Od kad se ti družiš sa ovakvim ribama?
-Brate kol'ko si ti zaostao. Ona skroz levo je Šomijeva sestra, znaš je...
-Šomijeva sestra... Ona što ima tuki?
-Ee, baš ta. Ona pored nje je dlakava Persa.
-Auu jbt, nemoguće. Brate, a one dve? One su bombe.
-Šta sereš bre? Je l' imaš ti decxko oči? Ona desno je Stojanka što joj lomili zube na gej paradi. Ova pored nje je moj brat od strica.
Egoistična anafora.
Ja kada koračam ovim besprekorno čistim gradskim pločnikom, dižem prašinu kilometrima u prečniku.
Ja kada zgazim na tu zelenu površinu vašeg uređenog parka, činim da sve vlasi trave svijeta klanjaju ka meni kao da sam Meka.
Ja kada uzimam tu vašu polu punopraznu čašu ponuđene vode, sve kapi svjetskog okeana zatrepere minijaturnim vibracijama uzbuđenja.
Ja kada gledam u svježe proljećno Sunce pogledom zabrinutosti i poštovanja, sve zvijezde ove galaksije upadaju u trku zvanu: Bacanje svjetlosti u dalj.
Ja kada ljubim tvoj obraz, elektroni atoma tvoje kože se istržu iz ustaljene orbite želeći da naprave trenje. Pojava poznata kao egoelektrični efekat.
Ja kada pišem definiciju, cio svijet prepun mene mastrubira nad njom.Ja. Ja sam doktor svemira, inženjer intergalaktičkih vozila. Ja sam majstor.
Sinonim za mučenje, iživljavanje, maltretiranje...
Primeri iz svakodnevnog života:
- Poslednjih pola sata na poslu ili školi
- Aftershave posle brijanja
- Rasprava sa šalterskim službenicima u javnom sektoru
- Život sa matorcima posle 18-e
- Bacanje šita nakon feferonki
- Vožnja gradskim prevozom u vreme špica na 35c
- Stanje kože posle prvog odlaska na kupanje u godini
- Odlazak na pecanje, na Dunav, bez "Autan"-a
- Jelena Karleuša - uživo
- Seks posle litar loze
- Dan nakon žurke za 18-ti rođ.
- Zauzet WC pri napadu dijareje
- Gledanje Zvezde i Partizana na evropskoj sceni
- Odlazak sa ženskim polom u neki hiper-market
- Tuširanje, kada se odvrne i druga slavina u kući
- Nova obuća dok je ne razgazimo
- Narandžasta svetleća palica koja ide u krug, pri vožnji od 120 km/h
- Vreme provedeno kod babe i dede, u cilju dobijanja nekog keša
- Izlozi lokala na "Ušću" i "Delta city"-ju
- Slušanje predavanja na temu "Samoubistvo & apsurd", u budnom stanju
- Pucanje bilo kakve vodovodne cevi
- Ceo život posle rečenice: "Izvadiću na vreme" ...itd.
Posljednji izdanak jugoslovenske, srpsko-crnogorske i srpske škole košarke zasnovan na inteligenciji i dobrom baratanju sa loptom. Čovjek koji je igrao šah na košarkaškim terenima širom Evrope. Najsporiji igrač sa najbržim driblingom. Čovjek zbog kojeg je nastala izreka :“Kad ne znaš šta ćeš sa loptom daj je Bodirogi.“
Čovjek koji je u stanju da ti pogodi svoju prvu trojku u finalu turnira za pobjedu ili eventualno za neki produžetak. Slobodno bacanje je mogao promašiti jedino na Bogojavljenje, i to ako se nebesa otvore pa se njegov protivnik tad pomoli Bogu. U trećoj četvrtini od 20 peona 15 je njegovih. Srce, inteligencija i vještina, ma kako to danas izgledalo nemoguće, sve u jednom. Razdjeljak sa desne strane, tromost, besprekorno umiljata faca odavala je utisak štrebera zalutalog u mušku igru pod obručevima. Sve dok se ne izađe na teren. Onda vidiš da nije štreber, jer teško da štreber može postati doktor nauke kakva je košarka. Sve što je radio izgledalo je izuzetno jednostavno, potezi koji se vide na svakom terenu za basket izvedeni u pravom trenutku, protiv najvećih zvijezda evrposke i svjetske košarke. Pošalje NBA zvijezdu po ćevape, podigne palac i kaže :“ Mali, dobra ti je stara.“ Čak i glavni arhivator Čvarkov Đorđe je od njega preuzeo čuvenu rečenicu kojom je on ispraćao svoje protivnike :“Pozdravite mamu vašu.“ Gospodar igre jedan na jedan.
Danas je idol generacije Novak Đoković, svaka curica, curetak i cura vlaži za njim. Ali pitajte vaše mame... Svaka domaćica bi dala ćerku Bodirogi prije nego njemu, džaba milioni, teniski turnir, obilaženje svijeta... Veći šmeker je veći šmeker. U očima naših mama Bodiroga je jedini izbor za zeta,lijep, pametan ( ima razdjeljak sa strane, uredno podšišan), visok dakle zgodan, umjeren, ne puši ne pije, ima srce ko Rusiju veliko. Najbolji ortak mu Vanja Grbić (i dalje u očima mama), a od njih dvojice nema dalje.
Oni koji danas igraju košarku trebalo bi da uče na njegovom primjeru. Ne treba ti odraz od 123 centa, snaga, mišići, brzina i ostalo za pobjedu, košarka je i dalje misaona igra a lopta će uvijek biti makar malo brža od igrača, pa je suština i dalje u pravljenju viška.
Umjesto u teretani naši klinci neka vrijeme provode na terenu sa loptom u rukama, da ne bacaju šajte na koš, i da misle o igri košarke umjesto o tome kao da izbace 200 kila iz benča. Mislite o igri zbog trenera da im se u opis posla ne dodaje pridjev „sizifov“. Mislite zbog onih koji sjede ispred televizora i koji će vas dočekati ispred Skupštine.
Mislite o čovjeku koji je nosio broj četiri a igrao za čistu peticu.
