Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.
- Miro ženo, pa gde si ti, esi živa, kažem pre mom Siniši kad smo jeli uveče sardinu la perla sa crnim lukom, Siniša, nema nam bre nešto Rade da nam isporuči neke nove abrove, kažem mu, sto posto otišla kod ćerke u Nemačku.
- Ma kakva Nemačka, tu sam ženo, nego stavljali smo godinu svekru, znaš li ženo šta smo sve naspremali, sve sam sudove isprljala mesec dana sam prala sudove a onaj narod navalio a svašta smo i naspremali salate, riblje ćevape, pasulj, posne sarme, paprike, kiso kupus, posne kolače, trulu ribu šaran iz ribarnice petrović jel veruješ parče jedno nije ostalo da probam, bar od repa parče jedno, sve pojela muževljeva familija crkli da bogda nek im je nazdravlje uvek kažem kako mogu tolko na groblju da jedu, al ako, i spremljeno je da se pojede, nije mi žao.
- Ma sve znam... nego reci mi šta ti je s ovom drugom ćerkom?
- Aaaa pa čeka mi Anči bebicu!
- Stvarnooo? (Prevarila se znači neka budala pa je natankala do vrha?)
- Da, da udala se jesenas a muž, uuuu, muž joj radi u firmi na visokom položaju ima platu 900 evra stalno putuje, sad je u Moskvi, pa posle ide u Australiju, pre bio čak u drugoj nekoj galaksiji doneo nam svima po kamen meteor da ostacima nepoznatog dosad neorganskog jedinjenja, ma mnogo putuje, baš putuje; a u kući? U kući ženo nema šta nemaju: sudopere, pegle, čarape, lonce, mašina jedna, mašina druga, strug galenika, voće, polarotor, svet kompjutera komplet, kivi, programator, čekić, tavan, ma nema šta nemaju u kući, puna kuća hvala bogu svega, baš se dobro udala Anči samo joj je svrekrva gad a živi s njima, sokovnici, čuda, sve.
- E baš mi je drago, pozdravi je puno!
- Oću, oću, šta radite vi?
- Mi ništa, moram eto zube da sređujem samo da vidim gde ću, kod koga ću. Oću da uradim jedan most.
Iracionalan strah od nečega... Uglavnom gluposti kojih se samo ti plašiš, dok ti se ostali smeju.
Najčešće fobije kod muškaraca:
Ironophobia – Strah od pegle
Scolionophobia – Strah od škole
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam)
Homophobia – Strah od buljaša (jer se svi oni lože na nas, sigurno)
Trichopathophobia – Strah od dlaka. ( Kad smuvaš ribu, pa izvališ da gaji floru i faunu ispod pazuha)
Greenophobia – Strah od salata (i hrane bez mesa)
Comitophobia – Strah od braka (ili od činjenice da, kad tad, ona otme pola)
Megalophobia – Strah od debelih riba (realno)
Bibliophobia – Strah od knjiga (čitaj: lektire)
Ambulophobia – Strah od hodanja (kad shvatiš da busa nema već 47 minuta i da su svi izgledi da se pojavi, odavno izbledeli... ali i dalje uporno stojiš na stanici)
Anthrophobia – Strah od cveća (često u direktnoj vezi sa situacijom u kojoj si nešto usrao i izvinjavaš se cvećem)
Graphophobia – Strah od pisanja (sreća tu je tastatura, olovku nisam video od osnovne)
Antinicotinophobia – Strah od ostavljanja pljuga
Autofemophobia – Strah od žena vozača
Melanophobia – Strah od crne boje (kad vidiš Galeba na ulici i pobegneš glavom bez obzira)
Telephobia – Strah od telefona (kad si kod ribe, a zove te devojka)
Emophobia – Strah od EMO ljudi (Najiracionalniji od svih, jer se i oni plaše tebe u isto vreme)
Nomatophobia – Strah od imena (pojavljuje se rano ujutru, kad se, i dalje pijan, probudiš pored nepoznate devojke, pa te je strah da je nazoveš nekim imenom, jer nisi baš siguran da li pripada njoj)
Emetophobia – Strah od povraćanja (kad se preterano odvališ, ali nećeš da ortaci vide kako bljuješ kao tinejdžer)
Hydrophobia – Strah od vode (ne moram da se tuširam danas, samo ću malo plaknem pazuh i prepone pred izlazak)Najčešće fobije kod žena:
Parkophobia – Strah od parkiranja
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam) (doduše, retka fobija kod žena)
Gerascophobia – Stah od starenja (šta fali MILFovima?)
Gynophobia – Strah od drugih žena („vidi onu drolju, kako se obukla, sklopila crvenu i rozu, zamisli. Pa fura neki dekolte, na te mršave dvojčice, a vidi što ima krive noge...)
Phobophobia – Strah od fobija (realno, samo žene to mogu da izmisle, bez uvrede)
Phagophobia – Strah od gutanja (aahhaaa!)
Lesbophobia – Strah od lezbejki (ne mrze ih žene direktno, ali mrze što im momci bacaju na iste)
Chriptophobia – Strah od slepih miševa (ili Betmena) (prim. prev. METNEM)
Kalorophobia – Strah od kalorija
Femoentophobia – Strah od dečkove najbolje drugarice
Reversophobia – Strah od vožnje u rikverc
Alcophobia – Strah od alkohola (Kako da mu dam, ako se ne napijem. Al ako se napijem, daću mu svuda) (vrlo realan strah)
Clothophobia – Strah od nedovoljno odeće u ormaru
Gephyrophobia – Strah od mostova (objašnjava gužvu na Gazeli)
Miniphobia – Strah od malih stvari (čitaj: penisa)
Pesophobia – Strah od raskida usled partnerovog preteranog igranja PES-a
Tetraphobia – Strah od broja 4 (?) (možda na nekom drugom jeziku)
Claustrophobia – Strah od malih i zatvorenih prostora (kad devojka poseti dečka prvi put i shvati da živi u 37 kvadrata, a samim tim i da mu je ona Armani majica od sinoć verovatno fuš)
Kenjaroš, štreberčina koji još uvek tripuje da je omiljeni đak profesorke srpskog jezika te se u skladu sa svojim mišljenjem i dalje izražava prilikom "ocenjivanja" vina. Iako misli da je popio svu pamet sveta jedva da razlikuje dobro pivo od penušavog šampanjca ipak daje sebi za pravo da tvrdi da on vino ne pije nego samo"pušta preko nepca". Svakom pravom ljubitelju vina ovaj u stvari ide na pičiji živac dok se proserava.
Degustacija vina u selu Zlodol u Užičkoj nahiji. Konferansije Milivoje prinosi "iskusnom somelijeru" Žaku (po rodjenju Živoradu) čašu Vinex Vranca (oko 150 dinara litar u maloprodaji). Živor...ovaj, Žak prinosi čašu i "pušta božansku kapljicu preko nepceta". A onda kreće procena:
-Kako se u ovom vinu prepliću mirisne note cvetova majčine dušice sa nenametljivom aromom hajdučke trave sa primesama aronije koja je rasla po obodima krševitih predela blago zatalasane Kadinjače , baš pored Stanojkovog šljivika može se reći da su pčele radilice neumorno prenosile polen svih ovih prašnika na tučkove Vranca i Kardinala koje je kasnije brala znojava ruka lepe Stane iz Kostojevića. Svojom rukom (znojavom) Stana je utkala mirise limuna i meda (verovatno iz neke kreme protiv sunca sa faktorom 40 kojom se mazala pre odlaska u vinograd) te se za ovo vino može sa sigurnošću reći da je rame uz rame sa vinima rodnog francuskog Bordoa i Župe aleksandrovačke (ali ne oni iz tetrapaka).
A prava istina o ovom vinu bi trebala da bude sledeća:
-Ovaj lagani kiselkasti ukus tekućine koju mi podvališe kao vrhunsko vino verovatno potiče iz neopranog bureta u koje je gazda Milun metnuo nešto kržljavog groždja pokupljenog po pijacama užičkim nakon razlaza nakupaca sa primesama kilograma i kilograma jeftinog šećera od šećerne trske (jeftiniji nego onaj od repe). Kada ga propustim još malko preko nepceta (pre navale kiseline i koji trenutak pre bacanja pegle) mogu se osetiti i nijanse iračkih naftonosnih polja koje verovatno potiču od creva koje je Milun koristio za pretakanje iz Bosne švercovanog ložaka a onda u nedostatku drugog poslužio se istim i za istakanje šire iz već pomenutog bureta. Sve u svemu vino dostojno da se iznese na svadbama odabranim komšijama koje vam idu na kurac stalnim prigovorima oko pomerene medje i neopranog obora u kojem čuvate prasad. NAPOMENA: Ne prosipajte ga po mestima gde želite da posadite travu jer teško da će nešto nići.
Ekipica urodjenika, koja nas je pobedila, a ovo je rekonstrukcija njihovog sklapanja tima
:P
Kosarkaska federacija Nijgerije: Gospodine Williams, ukazala nam se jedinstvena prilika da ucestvujemo na svetskom prvenstvu, i molimo Vas da obidjete nasu zemlju i nadjete 12 igraca koji mogu igrati, i da se ne obrukamo.
.....
Posle meseci trazenja igraca konacno je trener okupio igrace (zemljani teren, konstrukcija je drvena tabla, i limeni obruc)Trener: Dobro momci vi ste 15 najboljih u Nigeriji, ovo je lopta, a ovo je kos.
Boubba: Sefe, jel se to jede?
Trener: Ne, idemo dalje....Mensah kao najnizi i najpametniji, posto je zavrsio 6 razreda osnovne skole ce igrati pleja. Eric je pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bacanje sisarki u rupu, i on je bek suter. Obeyami je takodje pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bezanje od lavova na 1500m, on je krilo. Krlini centar je nas igrac sa Collega Carlolina poreklom iz Nigerije Ebina, a centar je najveci igrac Robert.
Ebina: Slusajte u odbrani kombinujemo zonski presing, a od pola coveka, moramo da skupimo u reketu, a u napadu neke kombinacije pik en rol i 3 na 3.
Ostali: Zonski sta? (WTF)
Ebina: O boze sa kakvim urodjenicima ja igram.
....
Stizu u hotel
....
Tunyi: Sefe sta je ovo bre?
Trener: (OMG kakvi divljaci) WC solja sinko. Tu sednes i kakas, nema vise cucenja i obrises guzu ovim finim toalet papirom.
Ostali: Cooooooooooooooooooooooooooooooooooooooool
Trener: Slusajte momci, sutra igramo sa Spanijom, nisu bas toliko strasni kao sto izgledaju. U sustini imaju bracu Gasol, i Navara i Garbahosu i Rikija ali nisu nepobedivi.
Jos jedna stvar, vlada USA donirala je ove patike da obujete.
Jeff: Sefe, kakvi su ovo opanci, ja ne mogu da trcim u ovom.
Trener: Budalo jedna ovo vredi vise nego celo tvoje selo.
....
Pred utakmicu
....
Trener: Peter, kakva ti je to djindjuva?
Peter: Sefe, to je krilo slepog misa dao mi je moj guru da me velike sile cuvaju od strasnog Gasola
Trener: Skidaj bre to, nece sudije da ti daju to.
Peter: Ko nece da mi da?
Trener: Nista, nista
....
Spain-Nigeria 136:48
(Paul Gasol, 40pts, 19rbd)
....
Boubba: A sefeeeeee,aaaaaaaaaaaaaaa sta je ovo.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Trener: Sinko to je televizor.
Momci nije bilo lose, mada su nas rasturali i pod kosem i sa distance i iz kontri, al dobro valjda ce sa Srbijom da bude bolje.
Demokratija, sloboda govora po mesnim zajednicama, slobodno slavljenje slava i krštenje dece bez straha da ga najebeš ako si u partiji, sve su to stvari koje je donelo novo vreme. Nema više Tita i komunizma, jeste da se slabije živi, al' nije sve tako crno.
Međutim, po mišljenu prosečnog srpskog seljaka, mnogo toga treba još da se shvati i prihvati da se ne bi zaostajalo za ovim buržujima iz grada kojima je Evropa već pokucala na vrata. Mora se biti moderan, što u ruralnom svetu uopšte nije lako.
Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo.
Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?!
Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju.
---------------
Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam...
Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča.
Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu!
---------------
Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži.
Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina.
Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.
Popili su oboje po ćušku dok su prelazili preko praga. Već je bio mrtav pijan ,nosio je treger majicu sa flekama od hrane koju je jeo poslednjih mesec dana.
Svaki put nakon ulaska u kuću dobijali su sledovanje batina,većinom bez ikakvog razloga. Vadio je stari kabl od pegle njime tukao Zorana.
Gocu je samo šamarao, ona je devojčica i prema njoj je zato blaži kako im je govorio.
Mi, deca , smo mogli da čujemo po koji vrisak koji je dopirao iz njihove kuće i uspevao da nadjača turkoidne melodije. Sutra dan u svlačionici bi videli posledice „tatine ljubavi“ na drugu iz razreda.Bili su to mrko plavi podlivi po celom telu u obliku kabla. Imali smo samo deset godina , ali svima nam je bilo jasno šta se događalo. Znali smo da ne treba postavljati nezgodno pitanje:
„Šta ti se desilo?“
On se zvao Zoran, a njegova godinu dana mladja sestra je nosila ime Gordana, al’ smo je svi zvali Goca. U naše dvorište su se doselili pre par godina iz nekog sela u blizini Beograda. Živeli su tu bespravno kao i mi i naše komšije. Oni su delili predratnu kuću ,a moja porodica je živela u pomoćnoj kućici koja je pre rata bila namenjena posluzi. Niko nam nije mogao ništa, jer su i posluga i vlasnici pomrli i nisu imali bližih rodjaka koji su mogli da polažu pravo na nju, a država nije ni najmanje marila za to.
Ceo plac sa kućama i dvorištem je užasno oronuo. U dvorištu nije bilo ni jedne jedine biljčice osim par suvih ostataka nekadašnjeg žbunja koji su tako stajali od kad znam za sebe. Zimi je nebetonirani deo postajao prava kaljuga. U svakom uglu se nalazio raznorazni otpad, stare stolice, raspala kolica za pijacu, zarađali bicikli,pokvarene rolšule,roštilj....
Sunce je dopiralo do dvorišta samo u podne, svuda oko su bile višespratne kuće, tako da je mamina rečenica- „Ovde živeti je mrak.“- imala bukvalno značenje. Na ovom mestu je raslo petoro dece, nikome se nije svidjalo što živi ovde, al’ niko od nas nije imao dovoljno novca čak i da pomisli na kupovinu stana. Stare komšije su odavno ostale bez posla,pa su prodavali farmerke na Bulevaru, moji su radili u državnim firmama za mizerne plate. Žena pijanog komšije je radila u školi kao tetkica za minimalac, dok je on radio u građevinskoj firmi. Oboje su imali završenu samo osnovnu školu.. Moji su ih često ogovarali sa drugim komšijama i stalno se provalčila ista priča-„Kako neko može da napusti svoje imanje i da dodje u grad i jedva uspeva da prehrani decu? Kako je to nekom bolje?“
Svaki put kad mi se Zoranov tata približavao podilazila me je jeza, jedva sam izgovorao -„Dobar dan ,čika Rašo!“- da ne zamucam.Samo bi prošao pored mene ,a zatim je sledio udar vonja sačinjenog od znoja i „Baltik“ votke. Sem na gradjevini komšija Raša je privatno radio i kao vodoinstalater i ako nije imao potreban zanat. Moja majka ga nije podnosila ,a ćale je uvek bio ’ladan. Mislim da je jedino mog oca voleo od svih nas u dvorištu, možda ga je više voleo i od rodjene dece. Tata ga je zvao uvek kad bi nam crk’o bojler ili veš mašina. Retko je uspevao da obavi posao kako treba.Posle zahvata na mašini ili bojleru ostajao je ceo dan u našoj trpezariji , ćale ga je nalivao pivom i rakijom , a za to vreme mama nije napuštala spavaću sobu. Čini mi se da je izbegavala čak i odlaske u toalet. Ja sam ponekad sedeo sa njima i slušao njegove baljezgarije, postajale su sve gore i gore kako se povećavala količina alkohola u njegovom organizmu. Posmatrao sam ga satima kako ispija pivo ili neki drugi alkohol, moja usta su bila otvorena samo što mi bale nisu curile , jer mi se činilo kao da sipa u kantu svu tu tekućinu a ne u sebe, kao da je imao crevo koje nema prepreka do njegovog stomaka. Jednjak, dušnik ništa.
Retko smo napuštali naše dvorište, tu smo se igrali sa svom decom iz okolnih kuća i zgrada, omiljena igra nam je bila gadjanje koša koji je ustavari bio krug nacrtan na zidu, nekad smo se igrali žmurke. Prestali smo sa žmurkama kad sam zgazio na zardjali ekser u šupi , pa su morali da me vode u bolnicu da primim Tetanus. Od tada smo prešli na jurcanje po dvorištu, tad smo imali 11 godina. Dečaci su jurili devojčice i obrnuto, koristili smo svaku priliku za pipkanje devojčica po tek niklim sisama. Negde u to vreme sam se i zaljubio u Gocu . Ona to nikad nije primetila, smatrala me je starijim bratom kao i Zorana.
U oklonim ulicama su živeli i stariji dečaci koji su uživali u mlatretiranju nas klinaca, najčešće se to dešavalo kad smo išli ili se vraćali iz škole. Medju njima je me je posebno živcirao jedan debeli ružni glavonja, na velikom odmoru u školi je redovno pljuvao u hranu nama klincima i onda smo mogli da biramo da je bacimo ili da mu je damo. Ako bi je neko od nas bacio onda smo popijali ćuške. Zoran je uvek bacao hranu sa pljuvačkom i popijao batine. Bilo mu je sve jedno dal’ dobio jedne batine više ili manje .
Narednih godina su se osmelili , pa su dolazili u naše dvorište i tu nas drndali. Moj ćale nije mario kad bi ga pozvao da nas brani.
Obično bi govorio: „Što se igrate sa njima ?“
„Ne igramo se mi sa njima .“ –govorio sam –„Oni nas samo maltretiraju“
„Ma, ne interesuje me .“ - Rekao bi i nastavio sa popodnevnom dremkom.
Kako je vladalo siromaštvo ne samo u dvorištu nego i u celoj državi , nasleđivali smo stvari i obuću od starije braće ili od one treće porodice. U jednom trenutku Zoran je počeo da zaostaje sa rastom u odnosu na mene, na kraju je mogao da nosi odeću koju sam ja prerastao i ako smo bili isto godište. Tokom jedne trač partije moje majke i treće komšinice čuo sam da je on zaostajao u rastu od silnih batina koje je dobijao , i valjda je iz istog razloga i Goca večito bila mršava. Koža joj je skroz bila providna, vene su joj iskakale po rukama i licu. Imala je jednu venu koja je meni bila simpatična, nemam pojma što. Nosila je stalno neke raspale haljine koje su delovale kao ukradene sa starinskih lutaka. Sa dugom plavom kosom i po nekom pegom na licu je stvarno ličila na lutku.
Nakon bombardovanja su počele sa radom i PC igraonice. Non-stop su bile krcate, zakazivali smo preko telefona. Prestali smo sa igranjem u dvorištu , stalno smo visili tamo, nije bilo bitno dal’ igramo ili ne. Sve se vrtelo oko igraonica. Počeli smo da bežimo sa časova. Jedan dan su nastavnici pozvali moje i Zoranove roditelje i rekli šta se dešava.
Zoran i ja smo sedeli za računarima kad je unutra uleteo čika Raša ,razjareni bik, uhvatio je Zorana za moj stari duks kao mačku i bukvalno ga bacio sa ulaza preko par stepenica na ulicu. Počelo je sa mlataranje pesnicama ,čuo sam njega kako zapomaže. Nisam smeo ni pogled da skrenem sa monitora, a kamoli da probam da nas opravdam i spasim njega od batina. Cela stvar sa bežanjem sa časova je bila moja ideja, ja sam ga nagovarao. Sad je trepeo batine zbog mene ,a ja sam se usrao i nisam ga spasio. Najgore od svega je što ja nisam dobio ni šljagu od moji roditelja. Zoran nije dolazio narednih nedelju dana u školu. Čika Raša je zvao razrednu i rekao da Zoran ima grip. Ja sam svratio do njega posle škole dok su njegovi i moji bili na poslu, imao je šljivu ispod oka i čvoruge veličine kamena po glavi.
Imali smo 14 godina, gledali staije dečake kako puše ispred igraonice ili dok igraju igrice. Zoran je predložio da skupimo pare i kupimo cigare. Pristao sam mislio sam možda nas neće više maltretirati starije drkadzije kad se pojavimo sa pljugama. Delovaćemo opasnije. Nakupili smo dovoljno para za Vikend i šibice, sakrili se u podrum jedne od zgrada kod naše škole. Uzeli smo po jednu pljugu , zapalili i pućkali . Mislili smo da smo naučili kako se puše cigare. Otišli smo u igraonicu i zapalili cigare pred debelim glavonjom.
Rekao je : „Majmuni mali ,šta se ložite?! Pućkate k’o pičkice.“
Izašli smo posramljeni napolje. Sutra dan smo po školi molili starije dečake da nam pokažu kako se puši. Jedan koji nas je branio ponekad od debelog glavonje nam je pokazao šta treba da se radi. U početku smo gutali dim. Konačno smo se obojica zakašljali. Uf,olakšanje ,skapirali smo. Popušili smo po pljugu ,vrtelo nam se u glavi , povraćali smo u kolzetsku šolju. Smejali smo se, postigli smo nešto ,sad će nas debeli glavonja ceniti. Ali ,ništa od toga, kad smo se opet pojavili pred njim , zavalio nam je packe uz reči : „Tako mali, a puše,ha ha!!“
Groktao je krmak ,bio je odvratan, stariji par godina od nas , virile su mu sline kao petogodišnjaku. Mrzeo sam ga više od bilo čega, a još gora mi je bila pomisao da sam nemoćan i da mu ne mogu ništa.
Jednom prilikom dok je Zoran zaista bio bolestan, došao sam sam u igraonicu. Igrao omiljenu igricu, imao sam sjebane slušalice i mogao sam čuti sve okolne razgovore.Odjedan put sam čuo ime Goca, načuljio sam uši, nisam se uopšte koncentrisao na igricu ,samo sam gledao u monitor. Razgovor je tekao izmedju debelog glavonje i još jednog lika. Debeli se hvalio kako su on i Rumeni (isto jedan od starijih drkadzija koji su nas maltretirali. Bio je izuzetno ružan i rumen u obrazima,zvali su ga i Čengele) odveli Gocu u jedan prolaz kod našeg dvorišta i terali je da im puši kitu. Krmak je kroz grktanje nastavio priču,kaže nije uspeo da svrši , jer ga je Rumeni gledao ,a Rumenom se nije ni digao.
Nisam verovao , kako bre!
Ona je tako lepa i deluje tako nevino. Zašto njima?! Zašto nije pobegla? Oni nisu ništa osećali prema njoj, ja sam bio zaljubljen u nju, nijednom mi nije prošlo kroz glavu kako mi puši kitu, maštao sam da se ljubimo i to je sve.
Onda mi prolete kroz glavu ,a Zoran? Kako da mu kažem?
Ne mogu mu reći. A, ako kažem čika Raši? On će ih ubiti od batina! Ha,ha!!! Ne ,ne onda će ona biti pokojna , ali bukvalno ne smem ni da zamišljam šta bi njoj uradio.
Neću nikom ni reći, tako sam odlučio.
Kasnije istog dana pozvao sam Zorana kod mene kući na fudbal na fuš Segi. Igrali smo do kasno uveče, ja sam skoro i zaboravio na celu priču oko pušenja i onda je došla Goca, Zvala je Zorana kući. Kad sam je ugledao kako stoji na okviru od vrata sledio sam se i ponašao nenormalno, i ovako nisam mogao da se opustim zbog osećanja koje sam imao prema njoj,ovo me je dokrajčilo ,podsećao sam sam sebe na retardiranog robota sa sve izveštačenim i ukrućenim pokretima.Ona je delovala smireno,kao da je niko nije maltretirao ili ponižavao. Nekoliko dana sam i dalje izbegavao Zoranov pogled.
Naredne godine je došlo vreme upisa u srednjne škole. Upisao sam gimnaziju,a Zoran
drvnu, trogodišnji smer. Iste godine širile su se glasine o Goci kao glavnoj „kurvi“ u kraju. Svaki dziber je izgubio nevinost sa njom. Bledela su moja romantičarska maštanja o njoj, lice joj nije više bilo onako lepo. Zoran je u medjuvremenu saznao sve gadosti vezane za sestru. Nije mogao ništa da preduzme, ostao je mali jedva metar i po. Ona je počela da se mota sa sitnim dilerima , često su je dovozili raspalim starim BMV-om, koji je vozio njen tadašnji dečko. Bio je Zoranovo i moje godište, nosio je uveliko pištolj. Jednom prilikom je dovezao krvave face. Šmrkala je kokain sa njim.
Jedno veče sedeo sam sa Gocom na ogradi i pričao i tada se pojavio taj lik sa sve Stafordom. Poludeo je kad je video da razgovara samnom, bio je patološki ljubomoran , mislim da je bio ljubomoran čak i na Zorana, što je van svake pameti. Poleteo je na mene, uneo mi se u facu i rekao „Budem li te još jednom video sa njom progutaćeš sve svoje zube!!“ Stresao sam se od straha.Prolazilo mi je kroz glavu „Samo ti je još trebalo da te unakazi razjareni niskočelac, i to bez razloga“
Izustio sam: „Takneš li me pozvaću policiju“
Odgovorio je maloumnički : „Ja sam jači od policije!
Jel ti jasno, govno malo?“
Goca je rekla : „Nemoj njega ! Nije ti ništa skrivio, poznajemo se od detinjstva, on mi je kao brat.“
Puknuo ju je u glavu i izdro se i na mene i nju : „Ti mala polazi samnom , a tebe da nisam video u njenoj blizini!!!“
Ona ga je zagrlila i pored udarca koji je popila u glavu.(redovno ju je tukao , čak više i od ćaleta. Mislim da je ćale i prestao da ih leši)
Ja sam se samo okrenuo i otiša u kuću. Neko vreme se nisam osećao bezbedno , u odlascima do škole sam se okretao, paranoisao ,mislio sam da me ovaj niskočelac prati.
Odaljio sam se od Zorana, Goci sam se javljao samo u prolazu . Išao sam u drugu školu,skroz drugi profil ljudi od onih sa kojima je Zoran išao u srednju. Moji su iskamčili preko gradskog konkursa stan sa povoljnijim kreditom. Preselio sam se u skroz drugi deo grada. Zorana sam retko vidjao. On je završio trogodišnju školu. Ja sam kasnije upisao fakultet, prolazio sam nekad starim krajem. Sretao sam Zorana pored tezge, prodavao je čarape i posteljinu. Tolko smo se odaljili jedan od drugog da nismo mogli da održimo konverzaciju ni pet minuta. Pitao bi ga za Gocu ,roditelje. Mučno mu je bilo da odgovara na pitanja o Goci. Rekao mi je da se i dalje mušlja sa krimosima.Izlazi kao sponzoruša , tretirali su je gore od kerova lutalica. Bolelo ga je što ništa nije mogao da promeni.
Prehranjivao je porodicu, čika Raša je umro od ciroze. Majka je dobijala mizernu penziju.
Prošle su godine. Jedno veče sam sedeo kući i vrteo kanale na TV-u. Čuo vest.
„ Maskirani napadač na motoru je ispalio više hitaca u vozilo koje je stajalo parkirano. Ranjeni mladić(M.H.) je prevezen u Urgentni centar. Po policijskom izveštaju on je od ranije poznat policiji. Drugo lice, mlađa ženska osoba (G.M), koja je bila sa njim u kolima, podlegla je povredama na putu do bolnice.
A, sad najnovije vesti iz kulture.....“
Jedan od čuvenih prozivačkih klasika iz kategorije ŠJSM ( Šta Je S Mozgom ) koji se koristi u situacijama kada centralni nervni sistem sagovornika nije u funkciji zbog kvara na sistemu hlađenja istog.
Izraz najviše koriste pripadnice lepšeg pola - one su GA, uzgred budi rečeno, i popile.
* strogo poverljivi MDN ( Mogu Da Najebem ) transkript razgovora mojih matoraca
- Slušaj ženo, mislio sam nešto...Daj, bre, da skupimo neke pare i da kupimo nov auto! Jebiga, ovaj moj krš više nije ni za bacanje. Sve sam mu delove promenio, uložio u njega cele dve plate i on je još gori nego što je bio. Ne vredi više. Poginuću, bre, negde sa njim, samo mi još i to fali na ovu muku i bedu...
- Pa, dobro bre _____, je' si ti normalan ?! Jesmo se mi nešto odavno dogovorili ili nismo !? Rekla sam ti da mene NE uvlačiš ni u kakve priče oko kola i gotovo! Ja sam te lepo zamolila da me poštediš toga, ako Boga znaš !! Šta, ja sad treba znači da žrtvujem letovanje, zimovanje, krečenje kuće - a znaš koliko dugo nismo krečili - treba da idem gola, bosa, deca da budu gladna i nesrećna - a znaš da im malo fali da skrenu s puta - samo zato što se tebi dig'o ONAJ TVOJ da imaš nov auto ?! Ma, ne dolazi u obzir !
- Ma, ženo, šta pričaš, pobogu ? Na kolima se točkovi jedva drže, svaki dan čekam da otpadnu...Pa, i sin tvoj je rek'o da ga je sramota kad vozi devojku !
- Ijao, što si jadan ! Sad i njega uvlačiš u priču ?! On ti je kao razlog, je li? Bolje bi mu bilo fakultet da završi nego da se vozika tamo-amo...
- Bože me sakloni ovog stvora ! Pa, je l' tebi, ženo, vrana popila mozak...?!
- Možda al' ću se ja tebi krvi napiti ako nastaviš dalje...I tako sam zbog vrana ispušio za nova kola.
Prvi korak ka ludilu, životinjski instikt koji se ne da zadržati. Mišići se stežu i budu tvrdi kao hleb za pravljenje mrvica, nema više te sile koja ga može zaustaviti. Oči zakrvare brže nego što ijedna žena može da uradi dok je dobila. Mozak potpuno zatupi, dokle god vidi metu neće stati dok ne uradi ono što je hteo, pa makar crk'o. To je jedan cilj koji vodi bes, što na umu to na drumu: Uništiti.
(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)
Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje.
Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...
Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem?
Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju.
Avatar: Auuu...
On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.
Avatar: Drž' Grmalja!
Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.
Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te!
Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.
Grmalj: Izvinte ljudi, ja...
Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.
Ironičan pokušaj neiskusnih roditelja da odvrate klinca od rasprave o temama koje nisu prikladne njegovom uzrastu.
Sin: Tata, šta je to vulva?
Ćale: To, je pa... to ti imaju devojčice, ne znam kako da ti objasnim sad...
Sin: To se trlja, kao kad mama riba sudoperu.
Ćale: Pa tako nekako. I nemoj mnogo da si naporan, iz aviona vidim da nisi pojeo ceo juneći pauflek! Ako ga smažeš, čeka te osvežavajući đus, izbor voćkica je tvoj!
Sin: A kako slavuji pevaju?
Ćale: More jesam li ti rekao da se vratiš za astal i da smandrljaš ono sa tanjira? A po čistoj mušemi vidim da ne bi bilo čudo da ti ono nisi ni probao! Zato mrš tamo!
Keva: Zašto se dereš na njega? Nemoj opet da ti prospem Jorgovan&son's kupku na oči, onda će se odma' raspametiš!
Ćale: Imam pravo, ja sam mu otac! A ko si ti da mi držiš govorancije šta treba da radim? Niti si zvaničnik Pjongjanga niti naš vrhovni Poglavica! Ja t e b e jebem, ne ti mene! Šta ti tu nije jasno?!
Keva: Ohh, pardon, msje Žix! Evo sad meni gori kurčina što nisam neka važna ličnost, ali da znaš da mogu da ti uskratim sva zadovoljstva!
Ćale: Aj čik! Još znaš da pijem Magnezijum direkt, da me prošle godine umalo infrakt nije strefio, a ti i dalje teraš svoje! Idi peri sudove dok te još nisam dohvatio!
Sin: A mama, šta je vulva?
Keva: Ne razumeš, sine, učićeš kad budeš krenuo u školicu, sad si još mali.
Ćale: Ko je bre mali leptipoljubim? On već sad mora da nauči da oceni šta je medeni pičić, a šta je za bacanje!
Keva: Dragi, koji ti je kurac? Tek mu je 2 i po godine!
Ćale: E pa nek mu je i godinu, i dve, i dvaespet, on u pola noći mora da zna neke osnovne stvari! MOJA JE ZAKON U KUĆI BRE!!!
Tri tipova osoba starijih od 20 godina koje dangube u neradu i gluvarenju medju kojima postoji drasticna razlika o stetnosti koju nanose porodici i okolini.
1.Besposlen osoba koja je nekad imala makar i na kratko radila neki posao dok dan danas neradi nigde i sedi kuci sanjajuci bolje sutra.Ova osoba nanosi vrlo malu ili gotovo nikakvu stetu svojoj porodici sobzirom da je veoma skromna i nikad nece traziti bilo sta skuplje od svojih roditelja "ima obraza", vec se upravlja shodno svojoj situaciji.Vrlo je snalazljiv i voli nekad da ukrade koji mobilni koji nadje ostavljen na stolu kafica i tako dolazi do vrednijih stvari koje su potrebne u danasnje vreme.Dan provodi obicno odlaskom na kafu do najboljeg ortaka takodje besposlenog,igranju karti,slusanju muzike sa preistorijske pentium cetvorke jer nece da trose matorce da bi kupili nesto bolje,igranju basketa itd...Izbegava izlaske u kafane,kafice i diskoteke jer nema dovoljno novca za bacanje i vise ide na foru klosarenja kada su upitanju izlasci.
2.Neradnik osoba koja nece nista da radi namerno i uporno odbija dok je ne prisile da radi.Nanosi vecu stetu porodici koliko nervira i iritira ukucane jer se ponasa kao razmazeno deriste.On deli gotovo slicne osobine sa besposlenim stim sto za razliku od besposlenog neradnik je sklon da trosi dosta novca na kladionice,kafane i diskoteke vikendom,ispijanje kafice u kaficu,po svaku cenu gleda da kupi noviji model android telefona pa i po ceni da nejede ako treba,voli da kupuje dosta garderobe,gleda ako moze da se ogrebe i za letovanje ako je neke srece.Dan obicno provodi tako sto se prvo kod kuce dobro ulicka pa onda odlazi na kaficu sa prijateljima gde vise bulje u svoje smartfone nego li sto razgovaraju,zatim odlazi do teretane gde mu je jedno od najomiljenijih mesta za trosenje porodicnog budzeta kako bi sebi digo na samopouzdanju i privuko ribe,uvece kada izlazi nece da ide u klosarenja na klupama kao ovaj od malopre jer naravno to njemu nije u nivou vec izlazi u kafane gde ce tatinim parama popiti i ponasati se kao da je neki veoma cool likcina.
3.Parazit je najgori tip osoba u ovoj grupi.Odlikuje se sto za razliku od prethodnih nema nikakvih sazaljenja u pogledu toga koliku ce kolicinu roditeljskog novca potrositi i na sta.Nema snalazljivost kao prethodna dva jer je on navodno dobrica koja hoce sve posteno da radi u svetu gde nema postenja i zbog toga propada od strane prefriganih likova koji na svaki nacin gledaju da se dokopaju do neceg.Najcesce se ovde radi u 98% slucajeva o studentu kome nista neide i opterecuje roditelje placanjem samofinansirajucih studija svake godine,uz to trazi od roditelja da mu kupe neki auto od 10000€,laptop od 1000€,mobilni od 500+€,firmiranu garderobu,LCD televizor za u stan u kome stanjuje u toku studiranja itd ukoliko su u mogucnosti...Druzi se sa malim brojem osoba koje pripadaju istom krugu a u ostatku okruzenja je nepozenjan zbog toga sto se gleda kao osoba koja nema srama.Dan obicno provodi ovako kada se probudi pocinje da igra LOL na svojoj masini,zatim zove svoje prijatelje da mu se pridruze u dangubi gde planiraju gde ce sve izlaziti i prvo obicno odlaze negde gde kupuju giros od 250din,zatim odlaze u kafic gde narucuju obavezno nes i jos uz nes naruce kokakolu jer navodno malo je samo jedna kafica,nakon toga odlaze u neku poslasticaru gde kupuju 3 kugle najmanje u slatkom kornetu i nakon toga setaju obilazeci shoping centre.Uvece obavezno izlaze u diskoteku gde obavezno narucuju brod svakim izlaskom i to im je najosnovnije sredstvo za privlacenje riba.Cesto koriste taksi jer navodno nije im udobno putovati u gradskom prevozu.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Omanja grupa ljudi, starosti 65-75 godina, koji su životnim iskustvom shvatili suštinu života i sada propovedaju o tome medjusobno. Mogu se naći svuda: u supermarketu, na autobuskoj stanici, parku... Vidjaju se u vremenu od 15-20h u letnjem periodu, kada `zaladi`. Najmudriji medju njima prepoznaje se po jačini tona njegovog glasa i rasponu tema o kojima zna sve. Teme su raznolike, a preovladavaju - politika, ratovi, 20 vek uopšte i život tada. U suštini- niko ne zna ništa i svi znaju sve .
( Na autobuskoj stanici )
Mudrac 1 : Sve prodje moj Milojko, i lepota, i stas, i snaga. Al ovo ovde (pokazuje prstom na glavu) ostaje zauvek. To treba da se ceni.
Mudrac 2 : Znači tebi Radovane nije ostalo ništa, a ?
(smeh saveta staraca)
Mudrac 1 : Još si ti zelen Milojko, koliko ti je tek-62 ? Ništa ti ne znaš ,ništa. Ti kad bi...
Mudrac 3 : Ma ljudi bre, stan`te. Sad sam se setio. Pero bre,kad ćemo ti i ja onu partiju šaha da odigramo? Duguješ mi partiju, i šljivovicu koliko se sećam? Nemoj sad tu samo mudro da ćutiš , neću ja da zaboravim nije ova glava za bacanje, neee.
Mudrac 4 : Kad naučiš koje godine je Djindjic bio u emisiji sa šešeljom. Ne znaš osnovne stvari a pričaš o politici. Ti bi vodio ovu našu državu? Pa ti bre toliko si zaboravan ima jedno jutro da zaboraviš da se probudiš uopšte.
Mudrac 3 : Lepo ti kažem Pero bilo je `97, znam ja to,nemoj da se opet ubedjujemo ko onomad......
Mudrac 1 : Milojko nemoj da me nerviraš, znaš vrlo dobro da sam u pravu balavče jedan. Ne znaš šta pricaš, pa ja bre savetujem u staračkom domu, poštovan sam, znaš li ti koliko sam knjiga pročitao? Pa ti nisi ni čuo za njih? Ih ja da nemam mozga,pazi njega!
Mudrac 2 : Ajde bre, koga savetuješ u domu? Onu ludu Stanojku? I koje si knjige pročitao? Bukvar se ne računa Radovane....
Mudrac 5 : (upravo dolazi) šta ste se raspričali ko žene neke?!! 3 autobusa vam je prošlo, vi sedite, ko babe neke! Je li bre Milojko opet o knjigama? Pa dokle bre više, znamo svi ko ovde zna uopšte da čita, hehehe. Ajde, ajde svi kući, večeras da dodjete u park, koliko znam treba još par partija da pobedim, jel tako? Ajde,ajde,ustajte odatle.
(Odlaze svadjajuci se medjusobno)
Sport koji se tokom vremena razvio iz fudbala uz dosta izmena osnovnih pravila i adaptacija na lokalne uslove.
1. Utakmica se igra nedeljom,kada nema praznika i kada je većina igrača na raspolaganju posle radova.
2. Utakmica traje 90 minuta,osim u ekstremnim situacijama,poput tuče na terenu ili ako publika krene da juri sudiju pre zvaničnog kraja utakmice.
3. Utakmica se igra na terenu,poželjno travnatom i poželjno ravnom.Ako je teren pod nagibom,publika je dužna da upozori svoju ekipu da se protivnički igrači približavaju.
4. Tim čini 11 igrača,ali nije obavezno,pošto ako zafali koji igrač uvek može da se uključi neko iz publike.
5. Sudija ne sme da bude ni iz jednog ni iz drugog sela.
6. Sudija ne sme da sudi protiv volje nekog jačeg igrača da ne bi dobio batine.
7. Igrač koji postigne pobedonosni gol,mora da časti pivom ispred prodavnice.
8. Igrač koji šutne poslednju ili jedinu loptu u njivu ili zabran mora da ode po nju.Ako je igrač ne nađe ili se ne vrati utakmica se prekida ili se kreće u potragu za igračem.
9. Igrač koji prilikom izvođenja auta umesto lopte ubaci dulek,dobija isključenje,osim ako je veći i jači od sudije.
10. Publika može da utiče na odluku sudije psovanjem i pretnjama,a dozvoljeno je i bacanje sitnih predmeta i flaša.
12. Faulovi se sude samo u ekstremnim situacijama.
13. Tim mora da ima dres ili majcu u istoj ili bar sličnoj boji,a ostatak opreme u boji po izboru.
14. Gubitnički tim ima pravo da preko noći preore protivnikov teren.
15. Nije zabranjena upotreba alkohola pre,posle i tokom utakmice.
16. Golmanima je dozvoljeno da protivničke igrače tokom skok igre hvataju za testise,a ostali igrači su dužni da ih razdvoje ako se pobiju.
17. Vređanje familije i porekla protivničkih igrača je poželjno i to koriste svi.
18. Zabranjeno je da se u tim dovode igrači iz drugih sela,osim ako to protivnici ne primete.
19. Podmićivanja u vidu kubika drva sa ogrev i domaće rakije i sira su zabranjena.
20. Igrači nisu plaćeni za svoju igru i bave se fudbalom iz hobija što ovaj sport čini nekomercijalnim i ipak zanimljivim sa solidnim posetama na tribinama (ako ih ima).
Kultna rečenica koju u Ranama izgovara Pinki, otelotvorenje upornosti i čedo srpske kinematografije. Vremenom se ova fraza ustalila međ' mlađim življem. Kao što je svako bar malo nervozan Laki, tako je i svaki decxko uporan.
Ne mož' svak da bidne takav, to majka jednom rađa. Od rođenja to piči k'o furija, pokušava, sapliće se i pada, ali uvek ustaje i nikad ne odustaje. Prirodno im je izvršena amputacija svakog oblika malodušnosti. ''Ajd' opet'' je njihovo srednje ime.
Biti uporan ima svojih prednosti, jašta. Svima je jasno da ne jebe lep nego... Filozof. Shvatate poentu. Nego, ima jedna mala jebada - često ubivaju u pojam. Ne važi džabe ono: uporan - naporan. Put do pakla popločan je nji'ovim bezuspešnim ali kreativnim popušajima. Ne imponuje im što znaju biti dosadni k'o priče iz komšiluka moje pokojne babe, u momentima dok se deda muči dugasi slušni aparat.
:Veče, sedeljka. Svi tras dupetima na pod, oformili krug. Broj momaka i ženskaća fifti fifti. Igraju se masne fote:
- Neka ova fota, neka ova fotaaa... Otpeva prvu pesmu koja mu padne na pamet!
- Deder da se okušam, ionako imam glas ki slavuj:
Tamo gde su mali tamno crveni korali,
Gde nas ne vidi nikooo, niko ne čuje nas,
Tu gde nema dometa, ti i jaaa...
- Zar ti je od svih mogućih pesama baš ta pala napamet? Fegetu nijedan!
- A šta mogu, pesma zarazna k'o Ida sifilida i Mara herpesara zajedno...- Idemo dalje. Neka ova fotaa... Izbaca neku dobru rimu!
- Hehe, pade mi ovaj krug ko kec na deset! Paste sad ovo:
Pravi sam plejer kao Vins Karter,
Uvek sam prvi jer sam dobar starter,
Ako sarmitze mi pojedeš, jebaću ti mater,
Predsednik fife je Sep Blater...
- Ajde?! Ta ti rima malo klima, Tu Pače!:Nasta tajac (samo debeli u kuhinji mljacka sir Kosmajac). Dežurni di džej pušta pesmu broj 800 i neku po redu:
Davidimodavidimodavidimo... neka ova fotaaaa... Kaže iskreno osobi preko puta šta misli o njenom fizičkom izgledu!
- Hmm... Paa, 'nate kako... Oduvek sam mislila da si građen kao... Kao čačkalica. Eto! Rekla sam! Ne osuđujte me! :ŠMRTZ:
- Ima istine u tome. Prošle godine su mi vadili pantljičaru, 'nate kol'ka je bila! Ovol'ka! O-VOL-KA! Da ne veruje čovek! Još se migoljila! Rekao sam doci da mi je sačuva, trebaće mi za na udicu, xexexe...
- :Onomatopeja bacanja pegle:- Sledeći krug. Sprem'te se, sprem'te! Neka ova fota... Smuva osobu levo od sebe, ili barem nek' uspe da je nasmeje!
- Opaaa... Evo ti prilike da se dokažeš! :nimalo diskretan namig:
- Imaš... tako lepe oke, k'o u srndaća!
- :Pokeraška faca:
- Bacio sam oko na tebe još u jaslicama...
- :I opet pokeraška faca:
- Ma zajebi s ovim. DOĐI MALA DA VI'Š ŠTA JE POJZEEEEEEEEEEEEENNNNNNNN!!!!!!
- Ahaahahohohohihihihihihi koji si pojzen! Plodi me pojzene mooooj!
...
- Samo jedno pitanje imam za tebe, Gugi: kako?
- Eeee, ja sam uporan decxko...
Kao manijakalni ljubitelj ove igre, trazio sam po internetu neke informacije o istoj. Put me je doveo bas ovde i od tada sam postao drug clan i deo Vase druzine. No, posto smatram da imam tu cast da igram najbolju verziju mau-maua na svetu, iznecu Vam pravila.
Osnovno je da svaki igrac na pocetku dobija 6 karata, a onaj koji izbacuje karte na talon ima pravo da zadrzi tri karte ako su neke od "jacih". Ako je i cetvrta karta "jaka", onda se moze ponoviti secenje, ili (ako vas mrzi da ih ponovo mesate), dodeljuju se onom ko ih deli. Na talon se izbacuje karte i poenta je da na isti izbacujete ili istu kartu, ili kartu u tom znaku. Pobednik je onaj koji ostane bez ijedne karte ( naravno ). U trenutku kada imate dve karte, izbacujete jednu i jedna vam ostaje, duzni ste da kazete "mau-mau" ( svaki put kada ostanete sa jednom kartom, makar 100 puta u istoj partiji) . Ukoliko to ne ucinite i neko vam sugerise da niste to rekli, po kazni uzimate jos tri karte. Kada nemate kartu kojom mozete poklopiti kartu na talonu, duzni ste da uzmete kartu iz spila. Ukoliko ni ta karta ne odgovara, samo kazete "dalje". Niste duzni uvek da izbacite kartu i ako imate znak ili kartu koja je na talonu, vec imate pravo da taktizirate.
Igra se sa dva spila.
Pravilo "uletanja" : Pravo da izbacite neku od "nejakih" karata, onih sto nemaju nikakvu funkciju. Dakle, i ako nije red na vas da igrate, a na talonu se pojavi karta identicna onoj koju i vi imate u rukama, imate pravo da je izbacite pod uslovom da igrac koji je na redu da igra ne spusti neku kartu pre vas. Ukoliko krenete da je izbacite, a taj koji je na redu izbaci kartu pre vas- nema kazne, samo ste osteceni za to sto su drugi videli vasu kartu.
"Jake" karte: Kecevi, mala dvojka, sedmice, osmice, devetke, pubovi, dame, dzoker.
KEC- Nikada ne sme ostati nepokriven. Ukoliko imate keca karo, preko te karte mora ici neka karta u karou, ili pub ( nebitan znak, jer njime odredjujete znak ). Mozete i da izbacite nekoliko keceva jednog preko drugog, i naravno, karta u znaku poslednjeg keca na vrhu ili pub, za kog nije bitan kec ispod.
Mala dvojka- Ukoliko je na talonu dvojka ili tref, a igrac koji igra posle vas izbaci tu kartu, uzimate 4 karte. Ako imate dzokera, imate pravo da ga momentalno iskoristite u sluzbi male dvojke i da taj koji vam je bacio uzme 8 karata, umesto vi 4. Naravno, to pravilo bumeranga vazi u nedogled, dokle god imate male dvojke ili dzokere u rukama. :) Igra se nastavlja u suprotnom smeru ukoliko je neparan broj dvojki izbacen.
Sedmica- Onaj kome je bacena, po kazni dobija tri karte. Naravno, ukoliko vam je bacena, imate pravo da i vi izbacite istu, tako da sledeci uzima 6, ako se nastavi niz, sledeci 9, itd... Desavalo se da neko dobije pola spila u rukama za vreme tog i takvog niza.
Osmica- Preskace igraca. Ukoliko je vi izbacite, ne igra onaj koji igra posle vas, vec onaj posle njega.
Devetka- okrece krug. Iskreno, mi je nismo praktikovali, ali kada sa nekim drugim drustvom igram, ona ima znacaj. Dozvoljeno je bacanje devetke na devetku.
Pub- Menja znak. Sme da se izbaci na bilo koju kartu osim na puba kojim je upravo promenjen znak. Dakle, npr. , na talonu je bila sedmica srce,a vi izbacujete puba list i kazete da menjate u tref ( mada, postoji stara mau-mau izreka da se u tref nikad ne menja,zbog male dvojke :) ). Nakon toga ste duzni da izbacite tref. Ukoliko neko izbaci bas puba tref preko te karte ( ima pravo da ga izbaci kao kartu u sluzbi tog znaka, ali ne moze da menja znak ), igrac koji igra nakon njega ima pravo da izbaci puba i da promeni znak, posto pub na vrhu nije menjao znak, vec je bio iskoriscen kao obicna karta. Ukoliko zavrsite pubom, pobeda vam se racuna duplo ( osim u navedenom primeru pub-na-puba ).
Dama- Kupis i cutis. Kada igrac pre vas izbaci tu kartu, uzimate kartu na spila i ne igrate.
Dzoker- menja svaku kartu.
Pobednik je onaj koji ima najmanji zbir u trenutku kada neko od igraca ima 505 i vise. Nakon partije, jake karte se broje po 10, pub i dzoker po 20, a obicne koliko i pise na njima. Kralj se broji 10. Zbir se zaokruzuje ( imate 67, pise vam se 65, a ako imate 68, onda 70 ).
E, sto se tice pisanja poena pobedniku, pripadnicima stare garde maumauista se ovo sto ce videti nece svideti. Naime, obicna pobeda se pise sa -40, a dupla pobeda -80. Obrazlozenje, opravdanje, razlog: Covek je na rubu propasti i ima 495 poena. Zavrsava pubom i pise mu se dupla pobeda. Doticni ce se tesko iscupati iz ambisa "pobedicom" od -20 ( cuo sam da se kod nekih pobede pisu -10 i -20 i najezio se ). Takvim pisanjem (-40, -80 ), unosi se dosta vise uzbudjenja i neizvesnoti u samu igru.
Dokaz nase manijakalnosti je taj sto imamo i jednu izmisljenu kartu koja je svemocna, ali sa kojom mozete da nadrljate ukoliko vam ostaneza brojanje. Ta informacija bicu dostupna svim zainteresovanim mau-mauistima. :)
Pokusajte da igrate ovako!
Pera, Mika i Laza.
Na talonu je petica srce. Pera izbacuje sedmicu srce, Mika na tu sedmicu dodaje sedmicu list. Laza kupuje sest karata jer nije izbacio sedmicu ili dzokera.
Laza izbacuje puba srce i kaze da je i d ne menja znak, da je i dalje list. Pera kupuje kartu, jer nije imao (ili hteo) da izbaci neku i kaze dalje, jer i dalje nema (ili nece da izbaci). Mika izbacuje damu list i Laza ponovo kupuje kartu.Na talonu je dama list, a Pera izbacuje damu karo i sada Mika kupuje kartu. Laza izbacuje osmicu karo i Pera ne igra, jer je preskocen, vec je na redu Mika.
Na talonu je osmica karo, a Mika izbacuje osmicu tref i preskace Lazu. Pera izbacuje malu dvojku i smer se okrece ka Lazi, koji treba da kupi 4 karte ukoliko nema odgovor. No, Laza izbacuje dzokera, koji je u ovom slucaju iskoriscen kao mala dvojka, pa umesto da Laza uzme 4, Pera kupuje 8 i nakon njega igra Mika... :)
Ako ste mislili da je crkva jedno zatvoreno društvo – definitivno ste u pravu. Ali, samim tim, ona ima svoja pravila, podele, obaveze i klanove. Pažljivim posmatranjem, možemo pronaći i klasifikovati nekoliko podgrupa Clericusa. Sledeći put kada se susretnete sa nekim klerikusom, razmislite gde bi ste ga vi uvrstili.
Clericus unicatus – poglavar svih klerikusa, unikatan primerak svoje vrste. Bira se iz grupe nižih clericusa, slučajnim izborom, uz iće i piće. Najdugovečniji primerci žive i po 600 godina, i rado i često se sećaju Kosovskog boja i samog cara Lazara. Upravljaju porodičnim gnezdom ali o sebi odaju sliku neuglednosti. Obavezno bar jednom u toku života izlaze na ulice grada u kom bistvuju kako bi osmotrili okolinu – tajno proračunavaju trasu kojom će biti proneti. Ponekad izdaju naredbe ostalim klerikusima u vidu saveta. Pate od reverzne mutacije – toliko su stari da su iz neke od donjih grupa mutirali u dobroćudnog čičicu. Krsti se izuzetno često, pošto nema šta drugo da radi.
Clericus clericus – još neiskvaren, mlad pripadnik vrste. Uglavnom svež diplomac sa bogoslovije. Ova vrsta je toliko retka da je pod zaštitom starijih klerikusa i zbog toga vrlo brzo mutira i nestaje, utapajući se u neku od ostalih grupa. Najčešće se može zateći u seoskim zabitima, gde nema puno venčanja i ukopa pa mu se ni ne isplati da naplaćuje. U svojoj sredini nije omiljen i želja mu je da se preseli u veću eparhiju gde bi najbolje mogao da iskoristi znanja stečena tokom školovanja. Krsti se često – navika iz škole koju nikako da iskoreni.
Clericus fanaticus – tu je uvek kad se nešto istorijski događa. Kad otimaju Kosovo, krade protivpožarne aparate iz ambasada. Kada treba tući homoseksualce po Beogradu, na čelu je kolone sa šipkom ispod mantije. Kada Srbija ide u rat – slika se pored tenka, po mogućstvu sa nekim naoružanjem. Kada Srbija nije u ratu – priželjkuje ga i priziva. Izrazito negativno nastrojen i kritikuje sve, čak i druge klerikuse. Hobi mu je rasklapanje puške AK-47. Krsti se metkom 7,62 sa urezanim očenašem. Tvrdi da je to najmanji očenaš na svetu i razmišlja da se prijavi za Ginisa.
Clericus politicus – ni ovamo, ni tamo. Posvećen svojoj crkvi ali „nije ni vlast za bacanje“. Sanja o mestu gradonačelnika svog grada, i spojenoj crkveno-opštinskoj kasi. Ispod mantije nosi Boss odela, za svaki dan. U kolekciji su mu predizborni plakati od 1992 naovamo, svih stranaka. Kači ih u trpezariji po potrebi. Jednom godišnje krsti prostorije svih političkih partija i bira gde će da se udomi. Krsti se samo kad mora, a i to retko, pred slikom aktuelnog predsednika.
Clericus biznicus – naprednija vrsta politicusa. Sakupio je nešto parica od sahrana i svadbi i otvorio pekaricu. Najviše idu osveštani slavski kolači, razume se. Popadinica drži butik. Vozi A6 sa brojanicom na retrovizoru. Auto je osveštan, razume se, kao i Blaupunkt radio. Sin reketira vlasnika lokalne trafike za čokoladice i žvake. „Aj ti ne daj malom Twix kad imaš bolesnog ćaleta – ko će ga opojati kad skikne“. Krsti se još ređe od politicusa, najčešće nasamo. Ako je u društvu, to čini ključem od Audija - strani biznismeni su ili jevreji ili ateisti pa neće da ispadne glup u društvu, a i korisno je da se pokaže.
Clericus pedofilicus – nedovoljno istražena vrsta. Poseduje određena znanja iz psihologije i medicine, najčešće gastroenterologije. Kada se pojavi, što je jako retko, predsednici sudova misteriozno daju ili dobjaju ostavke. Živi u izolovanim rezervatima, najčešće u brdima ili usamljenim manastirima. Pojavljuje se retko, uglavnom kada sećanje i sve u vezi sa njim zastari. Hobi mu je druženje sa mlađom muškom decom, sa kojom ide u branje cveća po okolnim brdima čime održava svoj mladalački duh ali to poriče da mu ne bi zavideli. Često se seli iz eparhije u eparhiju u pravilnim razmacima i tajno, uz pomoć i podršku viših pripadnika svoje vrste. Krsti se gazom. Na isti način krsti i okupljenu dečicu, sem što je natopljena hloroformom.
Clericus giaconicus – imitator klerikusa biznicusa. Može se reći da je na putu da mutira, ali još nije uzreo. Često ga možete naći u pratnju biznicusa. U slobodno vreme bavi se pojanjem i čitanjem zabavne literature. Hobi mu je gašenje i preprodaja nesagorelih sveća u crkvi. Poseduje veliku kolekciju crkvenih knjiga koje mora da pročita pre mutacije i napredovanja u službi. Sveže oženjen, bez auta, uglavnom se šlepa uz starijeg pripadnika. Krsti se duplo – jednom za sebe i jednom za biznicusa, za svaki slučaj.
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.NE PROPUSTITE !
Elem Piždrokulja, umnogome nezgodna odrednica koju neće rezonovati 95% ljudi dobro niti na pravi način. Neki će da se čude, drugi će da se kikoću kad prepoznaju tipus neposredno iz svog okruženja, treći i četvrti ostaće zapanjeni sočnošću starosrpske jezičarije.
Ne radi se ovde o prostoj taksonomiji gde se Ženska jedinka može svrstati prema klasi, redu, vrsti, genusu... to je ponižavajuće i neljudski. Ovo je više psihološka i privremena odrednica koju određena Ženska osoba može zaslužiti preteranom egomanijom. Narcisizam je ponekad neophodna faza u razvoju ličnosti, ali u određenim uslovima može se razviti u krajnje neugodne forme od kojih je kod žena prisutan Pižd.
Pižd ili amazo-ego-feminizam je ekvivalent muškom Macho egotripu (teretana, BMW, kajla, armani, pacorabbane, splavovi, manekenke, bronz(č)ani ten, tetovaže, plaže,). Naime štitonoše Macho egotripa su domaći fudbaleri zadojeni pivcetom, Čivasom, Džekom sa Freestyler-a, naprženi do koske pop-folk hitovima i željni svake nove nesane noći kao da i dalje imaju po 17 godina. To se u psihologiji naziva regresija, i nije nužno vezana za sportaše, može se desiti i političarima usled lažnog osecaja omnipotencije prećene stvarnom impotencijom što izaziva brojne druge poremećaje.
Totalno suprotan stav od kuliranja na zelenoj travi, pivom u šaci, roštiljem ispod šljiva sa društvom i generalno opuštenim stavom bez predrasuda. Nekima se čini da život nikako ne može biti sladak u sporom tempu, bez trke, selfiranja, kurčenja, lajkovanja,''izdominiranja'', majmunisanja i drmanja uz bezidejne bitove, pjesme, tarapane, ćurlikane.
Pižd ili hvalopiconostvo je ekcesivno podražavanje i emanacija ženstvenosti kao npr:
- Vežbanje u teretani do savršene forme tela bez celulita,
- Besprekornog makeup-a,
- Trendy stylish odevnih kombinacija,
- Uzdizanje i veličanje mahom verbalnih (mizernih) ličnih sposobnosti i talenata,
- Hodanje kao da se ne dodiruje tlo, (bacanje kolenceta žestoko i žustro na visokoj štikli, kretanje ulicom u fazonu prolazim kroz čoveka...),
- Spletkarenje i ogovaranje u cilju eliminisanja ljudske prepreke u svrhe lične koristi,
- Zamišljanje da je svet stvoren da bude podređen samo njojzi i ponašanje u skaldu sa zabludom.
Piždrokulja ne mora biti nužno prelepa niti zanosna devojka kakve primetite usput, ili milfica kako kome volja, jer pomenutih ima gotovo jednako u populaciji i svakoj starosnoj grupi mada najviše u kritičnom dobu za žene (oko 30'te). Kada se valjda oformi stabilno jezgro psihe ličnosti i pronađe najbolji mehanizam za postizanje ličnih ciljeva. Tada se zapravo pokazuje malo više ko je ko, šta možete da očekujete od date osobe, jer manje više dosta moralnih osobina stradalo usput u akciji, što se reče.
Naravno okoštavanje Pižda može se kod različitih Žena da se dogodi značajno ranije, kao npr id est nomen: Ava Karabatić, Stanija, Kebina ćer, itd. Simptomatično je da su to devojke u nečemu iznad proseka, a u mnogo čemu ispod svakog proseka. Ne trebaju se zbog toga dalje razapinjati, dovoljan je krst koje same nose, verujte mi.
U engleskoj terminologiji one se nazivaju: ''Gold diggers'', ''hoes'', ''Skanks''-ulje, kako ih ja ponekad zovem, ali one su u Junior fazi, malo iskusnije su kuje, ali meni nedovoljno sočan naziv. Ove primarne ili tranzicione faze piždrokuljisanja ne moraju na kraju da izrode full breed Piždrokulju, već usled neprijatelja i opozicije koje stvara usput u okruženju može dovesti Juniorku Pižd u više situacija ''nosom u govno'' koje bi je vratile na normalan put.
Iskusna Piždrokulja bi bila npr po liku Ljiljne Blagojević u seriji ''Pjena po budvi od smora'' ili likovi Cece Bojković po ''veleklasicima'' domaćih serijala. Sada sa ovim ovde rečenim bi mogli malo nazreti na šta u praksi bi izgledao susret oči u oči sa Piždrokuljom.
Teško bi se ta situacija ikada desila, jer pomenute namah ne reaguju na išta što nije na njihovom mesožderskom meniju. Npr to vam je kao da lava gađate glavicom zelene salate ili paradajIzom u ludosti da će istu pojesti. Tako i Piždrokulja koja se kreće ulicom može samo da detektuje po mirisu i sočnosti sebi kompartibilne komade za slast i čast, dok je 98% muškinja u kategoriji ''salata''. E tako.
Jest' da kažu da je stereotip suditi o vožnji, to jest, veštini vožnje u muškaraca i žena, ali ima tu i istine. Pošto je autor premlad za vožnju auta, sudiće iz perspektive suvozača i bicikliste.
Svaki dan se vozim biciklom pored škole i ima tu dosta žena vozača. I tako kasnim po običaju, i žurim, a ona istrpa dete, pa krene da vozi. Pili tako pol' ulice k'o da ima svo vreme na svetu. Ne smem da preteknem, iz suprotnog pravca buljuk klinčadije i ostalih auta. Dođe žena na raskrsnicu i čeka. Čeka, jebem li ju, a najbliži auto pola kilometra. I tako posle mlaćenja glavom levo-desno, k'o da 'oće da ju odšarafi, ona krene. Polako, da sporije ne mere. Nameračim se ja izaći, al' trt, onaj od pol' kilometra ranije se već dovukao, a i kolona za njim. I tako svako jutro. Takve žene obično voze Juga ili neki mali auto. Refleksi im nikakvi, a strah itekakav.
Druga vrsta je vrsta moje majke. Žena koja samo još tenka u životu nije vozila. Voze kombije, karavane, džipove, taksije, uglavnom sve što im pod ruku padne. Ubijaju ih u pojam stereotipne vozačice, kao i takvi muškarci. Ni jedan auto stran, ni jedna ulica neprovozna. Nema onoga straha, a refleksi k'o u mačke, sem ako nije pod uticajem alkohola, onda eventualno strada pokoja živuljka.Onda tu dolaze i muškarci. Tu su oni slični stereotipnim ženama vozačima. Bez refleksa, neiskusni, ali znaju na svačiju vožnju da prokomentarišu i redovno se dernjaju iz auta k'o da si ih iz džungle pustio. Većinom je to urlanje na druge njihovog tipa. Od njih deca pokupe one najgrđe psovke koje kasnije koriste u svrhu izgledanja kul dok se voze sa ćaletom. Biti inteligentniji, a vozač pored njih, to se može nazvati samo mazohizmom ili krajnjim stepenom očaja. Ti ljudi takođe voze one manje aute tipa Punto, Jugo, Tvingo i slično. Legnu na sirenu kad vide bicikliste i treba im cela ulica da zaobiđu bilo šta.
Onda dolaze iskusni, oni što voze šta im daš, i to besprekorno. Iskustva na bacanje, straha od ostatka nimalo, voze staloženo, ali majstorski. Neće puno psovati, neće predugo čekati, sa policijom znaju pričati, a kad prestižu, projure na par milimetara, onako precizno ocenjeno bez ikakvog rizika od nesreće.Poseban slučaj sam zapazio kod taksista u mom gradu. Bili oni muški ili ženski, voziće manijakalno, k'o krimosi ili ulični trkači u Američkim filmovima. Znaju svaku ulicu, a kad izleću iz ulice, nemaš tu žmigavca, signalizacije, sam' izlete i odu. Zaobilaze u milimetar, koče iznenada. Voziti se sa njima je isto kao i gledati horore sa pet godina. Dobiješ traume za ceo život. Voziti iza njih, pored njih, ispred njih, takođe sam' traume i strahovi.
Novopečene vozače i vozače velikih vozila nisam pisao, jer i ovo je previše.
Ono što nas čeka ako budemo učili ko majmuni.
Posle završene osnovne škole,srednje škole i fakulteta sa savršenim ocenama Petar Petrović je dobio posao na konkursu za radno mesto u manjoj firmi....
Prva nedelja: Javlja se sa osmehom novim kolegama, dobija gomilu predmeta koji trebaju da budu sredjeni, ispisani i sakriveni od očiju direktora. Na pauzama za kafu upoznaje neke super likove koji ga baš gotive. Direktor se rukuje sa njim kad god ga vidi. Kad dodje kući u petak, žena ga čeka sva srećna sa katalogom predstava za taj vikend. Za vikend odlazi sa ženom u pozorište.
Druga nedelja: Javlja se sa osmehom kolegama, dobija još gomilu predmeta za sređivanje i skrivanje, na pauzama za kafu priča o pozorištu i kakvu je predstavu gledao za vikend. Direktor mu se uvek sa osmehom javlja. Kad dodje kući u petak žena ga čeka sa katalogom predstava za taj vikend. Za vikend odlazi sa ženom u pozorište.
Treća nedelja: Javlja se sa osmehom kolegama,dobija još predmeta koji trebaju da se sakriju od direktora. Na pauzama za kafu priča o pozorištu i kakvu je predstavu gledao za vikend. Direktor mu se javlja kad god ga vidi. Kad dodje kući u petak žena ga čeka sva srećna sa TV programom za taj vikend. Za vikend ostaje kući sa ženom.
Peta nedelja: Javlja se kolegama, odmah grabi još predmeta za skrivanje od direktora koje on krije u svom ormanu. Na pauzama za kafu priča o svom seksualnom životu i kolege ga zovu na izlazak u grad za vikend. Direktor ga nije primetio dva puta. Kad dodje kući u petak žena ga čeka sva srećna sa katalogom predstava za taj vikend ali on odlazi sa kolegama u provod,dolazi kući u jutarnjim satima.
Deveta nedelja: Malo mu je pao imuni sistem od provoda prošlog vikenda. Jedva uzima predmete za bacanje, psuje sve živo i mrtvo i stavlja predmete u skoro pun orman. Na pauzama za kafu samo pije i ćuti. Direktor ga video samo kad je dolazio na posao. Dolazi kuči mrtav umoran i istresa se na ženi jer ga je pitala kako je bilo na poslu. Odlučuje da se ne brija.
Petnaesta nedelja: Kasni na posao već 3 nedelje svaki dan. Čim dobije predmete za skrivanje nosi ih iza zgrade preduzeća i pali ih. Na pauzama za kafu spava. Direktor se raspituje po firmi ko je on jer ga ne poznaje. Kad dodje kući u petak kolje ženu jer ga je pitala da li je raspoložen za malo igre u krevetu. Leš zakopava iza kuće. Odlučuje da se ni ove nedelje ne okupa.
Poslednja nedelja: Dolazi pred sam kraj radnog vremena u izflekanoj majici jer nema ko da je opere. Duge kose i brade kreće da psuje kao da je izašao iz džungle. Radnici pokazuju na njega govoreći da je on izgubio sve predmete. Doktori iz ludnice ga hvataju i vode... Tamo provodi ostatak života.
