Ljudi kao ljudi, jedu, piju, rade, ne rade, čitaju, pišu, mrze, vole, misle, gledaju. Žive. Osećaju, Osećaju se. Sećaju se. Ne sećaju se. Ne sećaš se? Ne želim da se sećam.
Ali ipak je tu. Ne mogu da znam koliko će mi oderđena radnja ostati u memoriji. Pa opet, mogu sama da je pobedim. Bacim na pod i tri put nogom.
Fora, apeluju te da ne praviš velika sranja. Jeste. Jednog dana ćeš ipak da voziš svoj auto, zastaneš na semaforu, setiš se i spustiš glavu na volan.
-Ne znam za Ivana, mislim trebalo bi da ga zovem, ali opet... šta će mi toliko ljudi, nisam ga planirala. Pa jebote, šta i ona izvodi, ako hoće neka dođe, ako ne, boli me uvo... uostalom, ako njega pozovem, moraće i Davor sa njim, mislim, Ana i Davor... Ma daj ne mogu toliko... šta ti...? heeej heeejjj!!!
-...A?
-Gde se nalaziš? Ne slušaš me uopšte!
-Ma slušam... izvini...
-Daj, stvarno imam frku, pomozi malo!
-Pa ovaj... ne znam.
-...
-Do jaja će da bude. Klub i sve to.
-Hehehe... Obuj štikle. I... I NAŠMINKAJ SE!
-Haha... da.
Prosečan radovac kome se izvadi mozak tako da ostane samo produžena moždina (zbog vitalnih funkcija) i ugradi mikrokontorler (sa nekim dvojezgarnim procesorom i transiverom ultra kratkih talasa), sonda u želudac (da zna kad je gladan i kad treba da vrši nuždu). Nakon toga treba dodati fleš memoriju na kojoj je baza sa istreniranom neuronskom mrežom zahvaljujući kojoj može da prepozna potencijalni projektil (ciglu, kamen, kantu za đubre), potencijalno oružje (iščupan znak, parče armature, motku), osnovne pokrete za napad i blokiranje i kako da reaguje na signal koji primi od koordinatora (preko radio transivera).
Da smo imali ovakve kada su uhapsili Karadžića, od Beograda ne bi ostalo ništa.
Nekada je titula najpopularnijeg autora na Vukajliji bilo nešto vredno takmičenja. Nekada si morao da budeš bre haker da pronađeš listi autora "votes sum". Nekada si bre morao da se usereš da dobiješ plus (ne računajući Zlatana i njegove ortake:) Nekada su definicije blejale u zmiji po dve nedelje i imale po svega par pluseva (Zamislite lovci na pluseve te muke). Nekada si bre morao da napišeš bre definiciju za plus! I bio te bre blam da nešto glupo napišeš. Nema toga više.
Volja za moć ko što reče Niče, nije preskočila ni Vukajliju.
Ko ima veći na netu, postala je nasušna potreba.
"Šta će mi život kad nemam definiciju dana" postala je hit!
Evo par misli izvučenih iz konteksta nekoliko "popularnih autora" recimo prvih 50!
Napomena: Svaka sličnost sa "stvarnim" autorima je namerna, ali ne i zlonamerna.
Zlatne gaće MOTIKA:" BRATE PRVI SAM! Štancuje definicije ko da je drugi. Češe jaja i rifrešuje stranu sa najpopularnijim autorima i verovatno svršava. Verovatno.
2. Reservoir dog: Jebem ti Motiku morao sam da krenem da kačim postere zbog njega! Jes da su uglavnom sranje, al plus je plus!
3.black hole:" Brate kad bi štancovo svaki dan i postere i defke ko motika bio bi prvi. Šta kao ne bi? Pa pogledaj koliko on dobije pluseva za defku a koliko ja! Ali neću. Ja sam kul.
4.Celt: Biću ja prvi jednog dana videćete vi svi! Pazi šta vam kažem...
5.MarijanaP: Posle skora od 1.680.344 (bio neki bag u pitanju) izgubila volju za trkanjem što se primeti i po defkama i njihovoj gustini naseljenosti na njenom profilu.
6.Predražinjo: Samo prestignem Reservoir doga i odma tražim Kaizenu da budem mod :)
7. Kurd: Bilo pa prošlo.
8. Iskusni iterpretato: Ja sam ovde zbog zabave! Bacim koji komentar, proćaskamo kroz iste i to je to. I plus naravno ;)
9. Talentovano glup: Trudi se da opravda svoj nik i to dostojanstveno čini. Osetljiv je na muziku.
10. Korleone: Trkao bi se al mi tastatura ostala na solfeđu. Tamo sam negde i inspiraciju zaturio...Ali računajte da sam u igri.
11. Sevast: Mnogo voli da se takmiči. Doduše malo je šizofren. U literarnom smislu. Kad bi pozvao sve svoje duple naloge na žurku koji su mu bar jedan plus dali, bio bi to provod za pamćenje. I naravno bila bi to intelektualna emo žurka.
12. Majav: Abiciozna domaćica koja se emancipovala na internetu. Od kada je na prvoj strani najpopularnijih autora nosi svoja virtuelna muda u papirnoj kesi. Trenutno obrađuje reči i emocije iz ruskih klasika. Omiljena domaća životinja: Trol.
13. Einstein: Pravi primerak inteligentnog trkača u pohodu na tron! Čarobnjak. Uzeo bi detetu snove, emocije... samo da dopre do emo srca davača plusa i pokupi def dana. "Prvi razred drugi dan", "Kako sam se proveo na letnjem raspustu", "Maja iz prve klupe i Nenad iz predzadnje klupe" su neke od njegovih monumentalnih dela. Voleli su da ga čitaju i Sloba i Mira.
14. Voja: Plaća komšijama ugradnju interneta pod uslovom da se uloguju na Vukajliju i daju mu pluseve na sve definicije. Kratko ćebe.
15. Neša Debeli Veliki rizničar ali mnogo loš interpretator. Odustao od trke...
16. Melkijades: Pogledaj pod Sevast
17.Džimi: Ko ne čita Blic na internetu, čitaće na Vukajliji.
18. Abrahus: Abrahas
19. Che-Vu: Gaji ambicije ka tronu, ali o tome govori samo kad se razneži
20. Lord Triša: Sad kad sam na prvoj strani svet je moj! Još njih 19 da prestignem i prvi sam!
21. Slavko: Bolje prvi na drugoj strani nego poslednji na prvoj. Zna i on da nije al se trenutno tako teši.
22. Virus15
: Vidi ovu dvojicu al su napredovali. Svaka čast. Nepoznate ambicije.
23. Petroff24. Negde daleko u zemlji snova: Obrisala je omiljeni film sa Mel Gibsonom da bi imala mesta da sačuva definicije u wordu. Štancuje definicije ko kinezi papuče. Po njenom proračunu napisaće 2.000 defku 13. marta 2011. u 16:43.
25. Jelena Tihi Ubica: Ja sam ovde na Vukajliji pre Kaizena Bičesi i kurvalje!
26. Mr. Moon: Kul lik nemojte da mu kažete da neće biti moderator nikada!
27. Dule345: Zaboravio da uplati net.
28. Ivanhoe: Provalio poentu sajta. Ravnodušnost prema ranku. Ako vam ostavi komentar računajte da ste postali autor na Vukajliji. Ako komentar sadrži smajli počnite da pišete knjigu.
29. Nikola SS 240: Biće.
30.Maestral: Biće.
31. Kuvajlija: +
32. Barakuda: Nosio zlatne gaće ali na plaži.
33. VlajkoSeljak: Biće od njega rizničar kad poraste. Zadužen za Jug Srbije.
34. Asat: Piše sve bolje, dodji malo na prvu stranu.
35. Jovičić: Biće.
36. Surovi: Nije imo sreće što se tiče takmičarskog dela. Na dan kad se ulogovao, ulogovao se i Abrahus koji je tog dana sazidao temelj Vukajlije (preko 100 kultnih definicija). Jebi ga, drugi put.
37. Laki: Kune se u Abrahusa razmeće se brojem svojih pluseva i broj definicija a onda odeš na njegov profil i baciš prvo peglu, pa kletvu pa se opet ispovraćaš.
38. Jny: Biće.
39. Energija: Hajtek Filip Višnjic. Prepevava tuđe defke i protura ko svoje. Naravno nije jedina al na njoj su se kola slomila.
40. Dobra losha zla: Vrati butinu sestro na avatar ili ode na 6. stranu popularnosti.
41. Ababović: Fin doprinos Vukajliji, nepoznate ambicije.
42. FacaFaca: Novi talas ok autora podrška.
43. Crjz: Pogledaj pod FacaFaca.
44. Kostja: Pogledaj pod FacaFaca.
45. Gamby: Ima na video kasetama sve dijaloge sa četa u kojima je učestvovao Surovi. Omiljena hrana: Surovi. Omiljena knjiga: Surovi. Omiljena boja: Surovi. Omiljen moderator: E pa Gamby je! Ali nije moderator...jbg.
46. Gvozdenović: Ne možeš i slavu i kvalitet. Drago mi je što je izabrao ovo drugo.
47. Jurodivi: Jedan od najkvalitetnih autora definitivno.
48. Mussaše: Biće.
49. Sax: Biće.
50. Zyclon: Pošto je dao veliki broj minusa... podrška i pomilovanje.
Baš se smorio.
Odem ti ja na rulijanu, rek'o aj' da bacim soma. Jbg, bacim jednog, drugog, trećeg, na kraju primetim da sam bacio 9000. Smorio sam se k'o badnjak u Novom Pazaru.
Likovi koji se slikaju pored (a) svoje ili (b) tuđe nabudžene makine.
a) Prvi žele da pokažu koliko su ponosni na svog tjuningovanog ljubimca i to ovekoveče fotografijama sa krajnje spontanim pozama, tipa: Ja sa nogom dignutom na točak i prekrštenim rukama na grudima… Često se sa pozicije "do kola" premeste na poziciju "u kolima": Ja za volanom, gledam negde zamišljeno; Ja za volanom, neko me slika sa zadnjeg sedišta pa bacim šmekerski pogled preko ramena...
b) Drugi, pak, u strahu od uključenog alarma, izbegavaju direktan fizički kontakt sa četvorotočkašem, pa uglavnom nastupaju u pozama: Ja kako čučim pored Lambordžinija; Ja kako stojim pored Bentlija i balavim.
Čovek koji je dostigao viši nivo karme u proseravanju.Oliver a.k.a Proliver je nezvanični guru grupe izvodjača poznatih kao EX-YU seratori (Goran Karan,Petar Grašo,Bojan Marović).Reč ljubav je prisutnija u njegovim pesmama od Alaha u Kuranu i kurca u Bjelicinim romanima zajedno.Smatra da je za dobar seks preduslov 12 mirišljavih sveća u sobi,tihi Marvin Gej u pozadini i romantična kupka za predigru.Ima tu nesrećnu sudbinu da je široko zaobidjen na pijanim ekskurzijama iz prostog razloga što dok ste dovoljno trezni ne želite da zapevate Prolivera iz straha da će vam neko ko je dovoljno pijan tresnuti ciglu o glavu,a kad ste i sami dovoljno pijani, repertoar Tome Zdravkovića i Šabana Šaulića deluje mnogo pogodnije od limunada ovog komšijskog muzikanta,čoveka koji je potpuno diskreditovao čvrstu stolicu!
Ova radnja izmenjuje izgovor svake rečenice skraćujući predikat u njoj, i izbacujući reč DA.
Vrlo popularan sleng kada se razvije u izgovoru.
Normalna rečenica - Idem da pišam.
Bacanje radnje - idem bacim piš.Kevo, bacim has i pičim na fudbal.
Važi sine, samo probaj baciš štreb kada dodješ da ti ćale ne bi jebao sve redom.
Golovi od kamenja su dokaz da neke stvari zaista nemaju cenu. Četiri kamenčine srednje veličine nekada su u "ono" doba donosila više radosti nego mnoge današnje napredne igračke. Sakupe se ortaci, na poljančetu naravno, nađe se neko pufalo, podeli se ekipica kreće da se igra fuca. Događaj koji je pao u zaborav tehnološkom revolucijom, nažalost. Mada, s vremena na vreme bacim pogled na poljanče iza kuće, niko više ne igra fudbal, poneki slučajni prolaznik skrati svoj put preko njega. Tužno, danas se turniri igraju u PES-u ispred monitor, a "mali golići" padoše u zaborav.
Nadam se da ima onih koji poput mene i dan danas na terenima, koje krase konstruisani golovi sa mrežicama, stavljaju cigle i kamenje i tako igraju fudbal.
Stari i nikada prevaziđeni način reketiranja u školama koji je pogodan jer se ne traže pare direktno od žrtve, nego se vrši robno-novčana transakcija, koja naravno nije baš u interesu žrtve.
U poslednje vreme reketaši su se još više izbezobrazili pa su uveli i PDV.
- Alo ti, mršavi, dođi ovamo.
- Ja?
- Ti, ti. Dođi da kupiš ciglu. Sto dinara plus PDV.
- Ali ne treba mi cigla, idem da kupim sendvič.
Šljis, šljis, šljis
- Daj dve cigle i hoće neko još ciglu, ja častim?
- Evo ovaj hoće, to ti je četristo dinara.
- Ali tri cigle i PDV su....
šljis, šljis, šljis
- U pravu si, bolje je zaokružiti.
- Prijatno, dođite nam opet.
U selu Mucibabe na Kosovu i Metohiji desio se sukob izmedju SRBA i albanaca ali u ovom cudnom sukobu nije ispaljen ni jedan metak. Umesto oruzja u sukobu su se koristili predmeti iz svakodnevnog zivota. Leteli su tanjiri, case, flase, cigle pa cak i crep sa krovova je bio upotrebljen u sukobu. Teze je povredjen samo jedan pripadnik albanske nacionalnosti koji je pao sa krova u pokusaju da gadja svog komsiju Marka sporetom(Smederevcem). Marko je ostao nepovredjen jer je njegov komsija sa sve sporetom propao kroz krov zbog popustanja greda. Lakse je povredjena baba Ruza koja je iscasila ruku kada je bacila ciglu na kamermana. Srecom promasila je mog kolegu.
Svaka prica je laz neka manje neka vise.
Raditi nešto dugo i bezuspješno, uz stalne prekide. Započeti posao nam se obično više ni ne radi, al' i preko volje nastavljamo, jer moramo.
A: Jesi naučila istoriju?
B: Nisam.
A: Zar nisi učila kad sam te zvala sinoć?
B: Joj, ćuti, k'o da se porađam, počnem, pa bacim, pa počnem, pa bacim.
A: I ružno dijete?
B: Kakvo dijete?!?
A: Pa to što si ga rodila...
B: Ma m'rš!
Prema Autostoperskom Vodiču Kroz Galaksiju, najbolje piće koje postoji u univerzumu. Njegov efekat se može opisati kao da vam mozak rasparčava kriška limuna u koju je ubačena velika zlatna cigla. Nažalost, na zemlji nije moguće naći ovo piće tako da se izraz koristi za bilo koji bućkuriš nasumično odabranih žestokih pića posle kojih ćete se ponašati kao sumanuta stoka tokom ostatka večeri. Efekat je takođe malo drugačiji i ne uključuje nikakvu krišku limuna ili zlatnu ciglu već ćete se probuditi sa najgorom glavoboljom u životu od koje ćete poželeti da zaplačete, totalnim odsustvom sećanja na sinoćne događaje i odvratnim ukusom kao da Vam se nutrija okotila u ustima i tu crkla.
Vodič inače daje recept za spravljanje pangalaktičkog grgolj blastera.
"Uzmite celokupnu sadržinu jedne boce starog džanksa, kaže on.
Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V - ah, ta morska voda
Santraginusa, kaže on. Ah, ta santraginjanska riba!!!
Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadžina i sačekajte da se
izmešaju s tečnošću (sve mora biti dovoljno ohlañeno, inače će se benzin
izgubiti).
Propustite četiri litre falijanskog močvarnog gasa kroz sve to, u spomen na sve one blažene stopere koji su umrli od zadovoljstva po močvarama Falije.
Na vrh srebrne kašičice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta,
koji podseća na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune
pritajenog tajanstva i slasti.
Dodajte zub algolijanskog sunčanog tigra. Posmatrajte kako se topi i širi
plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pića.
Kapnite malo zamfuora.
Dodajte maslinku.
Popijte... ali... vrlo pažljivo..."
Igra sa kojom smo pokazivali koliki smo mangupi.Igrala se na dva nacina:
-Prvi je bio da odaberemo zrtvu i ondajoj zvonimo na vrata dok ne popizdi i ne nadje neko oruzje da povredi nas ili sebe
-Drugi nacin je bio da pozvonimo,predhodno ostavivsi nesto ispred vrata.....
Druga varijanta je bila teza zato sto nije bila fora da nekom ostavis ciglu ili kesu sa djubretom ispred vrata,vec novinu sa psecim govancima,koju predhodno zapalimo i tek onda zvonimo na vrata.Ono sto ne valja kod ovog nacina je to sto smo morali da budemo brzi,jer ,ako bi nas zrtva uhvatila,bilo bi slomljenih kostiju....
Hrabrost se dokazivala tako sto se sakrijes i gledas lika kako pokusava da ugasi nogom usranu novinu.Fora za sakrivanje je bila da se sakrijes sprat iznad,jer svako je racunao da si pobegao niz stepenice ,prema ulazu......
Mnogi ljudi misle da se kokos samo eto tako dobije na grani i eto, ali nije tako.
Kokos se dobija ukrštanjem na više nivoa, prvo se ukrsti grančica graška pa se presavije i tada se dobije krompir, pa kad se još jednom presavije dobije se limunada i kada se ona premaže smrt lepkom, dobije se kokos.
Moja devojka mi nije poverovala, ali kada sam joj pokazao, onda je poverovala.
Danas pri povratku iz škole sam gledao čiku koji je mazao šipku smrt lepkom i napravio je smajli i onda ga je bacio, a on mu se vratio.
Hteo je da i ja probam da ga bacim, ali nisam mogao pa sam ga ogulio i pojeo.
Bacanje smajlija premazanog smrt lepkom.
Gledam utakmicu Arsenal-Celsi.Napadi se smenjuju, vrhunski majstori svog zanata prodaju trikove jedni drugima.Za mene kao pravog ljubitelja fudbala rezultat potpuno nevazan, ne trepcem u toko tih 90 minuta bas kao ni 45 000 ljudi na stadionu, gledajuci carobnjake na terenu na kom bi se mogao igrati golf...Zatim bacim pogled na utakmicu OFK-Borac...na nekoj cini se livadici, lopte su vise u autu nego u terenu...utakmicu uz rezervne igrace posmatra stotinak ljudi, vecinom zaposlenih u klubu, po koji novinar i nekoliko penzionera.Gotovo svaki sut je blizi Jatovom avionu nego protivnickom golu.
I na kraju se zapitam da li je fudbal u Premijer ligi i u ovoj nasoj Superligi isti sport?!
1. Mora da bude relativno dobra, jer bez kvaliteta ipak nema pobede.
2. Da stoji dugo na pregledu. Pisati odma' posle ponoći.
3. Biti na četu i srdačno se drugarisati sa najmanje šestoro kojima ćeš u jednom trenutku da kažeš: Dugari, da bacim još jednu pa idem na spavanje! Po inerciji glasaju za tebe i dobijaš najbitnijih 5:0.
4. Kad oko 4 ode sa pregleda, kačiti slike i video klipove. Birati nešto što se svima svidja, neutralno po članove. Ako škripi, posle gledanja arhive, ponoviti kićenje definicije oko 22 h.
5. U toku dana napisati par takših da ako neko gleda sve tvoje može da da i neki plus i neki minus, i stekne utisak da je pošteno odmerio.
6.Ako nema primera a neko vas je inspirisao, obavezno to napisati.
Truditi se da vam definicija koja je po tačkama ima 10 tački, ili 3 a nikako 6 kao ova koja je uz to i definicja o definicijama. Dodatno, ako niste bas vrhunski autor morate pisati svaki dan a poentirati kad su oni bolji kod babe na selu recimo.
Za razliku od iskrenih rodoljuba kojima su bitne suštinske i životne stvari, drugosrbijanci su lezilebovići kojima je sistem omogućio privilegovan položaj i zbog toga se nikad ne bune protiv sistema, ali kako, eto, žele da istaknu da nisu primitivni, na sve strane dižu glas oko nekih manje značajnih stvari.
1999. godina :
- Je li bre, šta ćemo sad da radimo, zbog ovog su nam lupili sankcije?
- Ma pusti to, nego šta ćemo sa ovim što su ona stabla posečena?
- A, to sam ja poseko, trebalo mi drva za ogrev.2019. godina :
- Ode nam PKB i Bor, pa ovo je stvarno dno dna.
- Dobro to, nije toliko bitno, ali ko je rušio u Savamali?
- Evo moj deda je rušio, ciglu po ciglu, za Vučićevo bolje sutra.
Prica o ONOJ kuci pocinje pre nekih 10 godina na samoj periferiji naseg nam dragog glavnog grada Beograda.
Naime, na tom ukletom mestu, neki gastrabajter posle ukenjavanja od 45-o godisnjeg rada po Nemackoj, Svajcarskoj i ostalim -oj drzavama resi da sagradi kucu pod parolom 'samo da je moja veca od komsijine, svi da gi vide i svi da gi je hvale'.
Dok se gradila za svoje vreme je bila ocaravajuca, mamila uzdahe i zavist.
Ciglu po ciglu, podize se velelepno zdanje tik pored auto-puta na ulasku u Beograd. Posle Bubanj potoka, penjete se uzbrdo, penjete, penjete...i bas na vrhu brda - eto nje!
Gradila se, gradila i gradila i nikako da se sagradi...
Neki kazu da su cak videli neka svetla unutra, kao da neko zivi, ali samo na kratko.
Mozda je jednostavno matori gastrabajter odlucio da mu ipak previse smeta buka sa auto-puta, i zapalio da se skrasi na rancu negde u Babusnici. A ionako su mu vec svi kucu videli i ishvalili, tako da je pola posla odjebao.
Na kucu su stavili veliki plakat na kome je pisalo 'NA PRODAJU'.
Svi kojima je kuca mamila uzdahe proteklih godina su na to samo odmahnuli rukom uz mrmljanje 'Ako njemu nije bila dobra, zasto bi meni?', 'Mozda je ukleta' ili 'Ipak je to previse buke'
Pocela je da propada, pod zubom vremena, ONA vise nije bila ONA. Umesto uzdaha i divljenja jedino sto je ostalo od nje je bio uzvik dece koja se vracaju kuci u Bg - 'mama, eno je ona kuca, jeeeej stigli smo!'
Onda su NJU prekrili bilbordima.
Verovatno pametniju svrhu od stajanja pored auto-puta i odolevanja vremenu nisu mogli da nadju.
Ta funkcija joj ostaje sve do danas. (*)
Zanimljivo je da je to jedna od prvih gradjevina koje se vide na ulasku u velegrad i itekako ostavlja utisak. Utisak je toliko jak da je cak dobila i definiciju.
(* Kuca naravno, postoji, ali svi ljudi i dogadjaji su plod autorove maste)
Neosetno.
Perfektno i precizno.
Iznošenje napora sa lakoćom, a protkano elegancijom.
Graciozno.
...a ja mu kažem "čiji đed nije branio Kosovo?", i izbijem ga k'o ništa. Moji su bre dole pod zaštitom Uneska. Na Vidovdan mi rođendan.
...i tu viknem "Ko ne može?!", oni se smeju. Ja dovatim i eksiram ono pola litre lozovače k'o ništa, a oni muk. Posle me silovali.
...E, šta ti ono bi sa ženom? - Ma ženska posla, pusti...Lečila se četri meseca od tuberkuloze, pa bubrezi, pa svaki dan dijaliza, i stuče je rak k'o ništa.
...Slušaj, što se tiče naše veze...Biću Iskren. Mislim da su nam interesovanja suviše različita. Mene, recimo, zanima neka dobra knjiga i da ponekad bacim pogled na dobar teniski meč, a ti se, primera radi, po ceo dan jebeš k'o moldavska nimfomanka sa onim u stanu ispod na koga sam sumnjo ozbiljno da je peder dok vas nisam zateko. Sad se kupi dok su reklame dok ti nisam surdukno redenik u mali mozak da kaneš na patos k'o ništa.
