Pretplata na neki porno sajt.

Spremnost individue da prihvati tuđe ideje.

Shodno tome, nedostatak sluha je karakteristika tvrdoglavih osoba, samoživih i usamljenih u odlučivanju. Ne mora to nužno biti negativna osobina. Ipak, opšte uvriježeno mišljenje je da više glava misli bolje nego jedna.

Njima prosto na jedno uvo ulazi a na drugo izlazi, izraženo adekvatno naslovu ove definicije, i uvijek će uraditi onako kako su sami zamislili. Oni slušaju a ne vide. Čuju a ne gledaju. Ne znam ni što ovo radim sada, zabolje njih kurac za sve ovo što pišem.

Krajnji izraz nezainteresovanosti za odredjeni pojam ili pojavu.

Patike koje nosimo na pecanje, kampovanje ,trčanje ili u bilo kojoj drugoj prilici u kojoj očekujemo boravak van asfalta... Patike u kojima gacamo po kaljužama ,blatu bez imalo savesti znajući da ne moramo da ih peremo baš uvek jer zapravo im je to i svrha. One koje imaju kilometražu do mora i nazad par puta.
Patike koje je zapravo teško baciti, jer su nekako prirasle za srce ,one koje smo platili još preračunavajući marke, koje smo nosili samo onda kad smo išli u školu i šetnju, kojima nikako nismo hteli da radimo fizičko a kamoli da šutnemo loptu...

Hladno, prsti otpadaju, vetar seče, a mali Mita ide sa majkom, dere se i breca na ulici.Majka se smeška ljudima u prolazu, propada u zemlju i pokušava da ga umiri.Mita udara u još veću dreku i vuče je za rukav, neće na ručak, neće da pere ruke,neće ni ono što je do malo pre hteo.Cesta široka, špartaju pravo, međutim skretanje za njihovu ulicu je blizu...Majka ga hvata za desno uvo, daje žmigavac i nestaju iza ćoška.

Lik koji poprima facu svevišnjeg mačećeg bića, koje generalno, apsolutno bezuslovno, u svom transfezalnom osamdes'dimenzionalnom okruženju lovi ništa, ne radi ništa, smrdi na podu i troši vazduh i prostor iz sebi nepoznatih razloga, i boli ga uvo da l' će evro opet da skoči, da l' će Marić da dovede trandžu u emisiju da razmatraju metafiziku i uslove MMF - a.

Živuljka koja svojim likom i bićem izoštrava vasionska prostranstva, i apsolutno je zabole' za sve što nema veze sa spavanjem i imitiranjem face batlera Sofronija iz Srećnih ljudi.

Šamar opaljen od strane autoriteta poput oca, dede, strica, učitelja ili policiskog inspektora. Preduslov za zaušku je velika šaka, tj muška (u izuzetnim slučajevima neka odbojkašica). Zauška se mora zaslužiti, ne dolazi sama od sebe, velika pizdarija mora joj predhoditi. Ralikuje se od običnog po tome sto običan ostavi tragove prstiju na obrazu, dok zauška na obrazu ostavlja savršeni otisak dlana, životne linije i palca, dok prsti poklapaju uvo i ostavljaju bol i zvonjavu u glavi.

I faza (negdje oko VII-VIII razreda, možda i ranije): piješ uglavnom zbog drugih (pivo i vino)
II faza (oko II razreda srednje škole): piješ i ljubiš sve što oda na dvije noge (pivo, pelinkopvac i sl.)
III faza (oko 30-e godine): piješ za svoju dušu i boli te uvo šta se dešava oko tebe (uglavnom vinjak i neke kafanske brlje)
IV faza (oko 40-e godine): ljekar vam zabranjuje alkohol i upozorava vas na posljedice
V faza (dočekaju je oni koji poslušaju ljekare): dijeljenje lekcija mladim naraštajima

Samouvereni muskarac iz coska.Veruje da je svuda gde se pojavi neki faktor pa zbog toga svi gledaju u njega.Pokreti, osmeh kao i sve ostalo sto radi su pazljivo promisljeni i odmereni.Najcesce veruje da se svidja svim devojkama koje su prisutne i cudi se zasto mu ne prilaze.Ne bi verovao kad bi mu neko objasnio koliko svakog boli uvo za njega.U jednom trenutku napravi smorenu facu zeleci da pokaze kako ste svi vi oko njega dosadni,kako ima pametnija posla i napusta mesto desavanja.Stize kuci smoren i izdrka ga.

Kultni pevač pop muzike koji je na mestima gde stanovništvo čine većinom Romulanci, popularniji i od njegovog brata blizanca Majkla Džeksona.

Dal’ zbog toga što je na početku karijere, pre nego što je koristio Aće, delovao kao neki mlađahni Romulanac ili zbog njegovih zanimljivih plesnih pokreta, a zna se da Romulanci obožavaju d’igraju, Đekson je ostavio neizbrisiv trag u srcima ovih ljudi, koji su teško primili udarac koji im je život zadao njegovom smrću.

Njegov status međ’ Romulancima kreće se negde ispred Jašara Ahmedovskog i Kebe, al’ je iza Sinana Sakića i Šabana Šaulića, mada naravno, daleko je ispod neprikosnovenog heroja Romulanaca Brusa Lija.

Урбани коктел-подриг у настајању, настао калемљењем именице "зло" и придева "лоше", који би убудуће комотно могао да замени исте у контексту одговарајућег разговора са бацање пегле/мучнина тематиком и, генерално, код осећаја опште уздрманости имуног система насумичног субјекта-корисника.

"Злоше ми". И овако кад га прочиташ убогог, у обичној (при)простој реченици, не можеш да се отмеш утиску да је постигнут недвосмислени ефекат на саговорника од прекопута, па и да он још сто пута после тога настави с инсистирањем "да цирнете по још које" или "да им фали још један за арачкиње-барачкиње, у балону". Јеботе.

To je kad se dva sata spremate za izlazak, glancate cipele kao Don Juan, izvadite sve pantalone koje imate da bi odabrali one prave, kosulju upasete i ispasete 5 puta da vidite kako bolje izgleda,otkopcali i zakopcali predposlednje dugme 10 puta, o namestanju frizure je suvisno bilo sta reci, naravno stavili najlepsi lanac koji imate, caletov sat sto je dobio za 25 god sluzenja drzavi, mindjusu u levo uvo, i onda odete i popijete litru Rubinstajna, i nadate se da ce neka devojcica da se zagleda u vase oci boje Polimark kecapa.

Statusni simbol.
Mjera svih mjera.
Za naš narod oduvijek je predstavljala nešto posebno.
O njoj su ispjevane pjesme....

Istinski, stvarna vrijednost se mijenjala. Dolazili su i odlazili mešetari, guverneri i bankari, ali ona je u očima prostodušnog, običnog čovjeka, predstavljala etalon za štednju, sredstvo za hvalu, mjeru za bijedu. Došli su neki evrovi, bile su marke one njemačke, koje jedino i mogu da se posle deset praznih mjesta stave iza 'iljadarke po mjestu u duši naroda, ali ona je bila i ostala, sad je i biće! Pokušavaju je baciti u drugi plan nekim čudovištima, apoenskim godzilama, ali osim onih rijetkih, slabog pamćenja, internetom zatrovanog polusvijeta, neće zaposjesti - 'iljada je to!

Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.

Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.

Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.

Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.

Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.

Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.

Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.

Dekorativni papir koji ti neko uruči sa poklonom za slavu ili rođendan; pa ti poskidaš selotejp sa istog papira i upakuješ njime drugi poklon koji daš nekom drugom, pa taj neko drugi ponovi tvoj proces radi uštete (kao i ti). Ovo se odvija poput koncentričnih krugova dok ne dođe u ruke nekoga koji na papiru vidi samo mnoštvo otisaka prstiju i selotejpa koji na papir ima efekat voska za depilaciju. Da li će ga, Boga pitaj koja po redu persona krpiti ili baciti, stvar je individualnog škrtarenja.

Način plaćanja pri kome te oderu k'o Musa jarca.

Pandan Anđelu Smrti međ' nebeskom žgadijom. Dok Anđeo Smrti ognjenim mačem i kišama sumpora vrši genocid i totalno jebanje materi Heruvim se koncentriše na pojedince i otrovnim strelicama pretvara mučenu dušu u tetreba. Da te tako lagano muči i pati dok konačno ne baciš kašiku u najgorim mukama.

Jebeni Legolas je taj Heruvim, nije faca kao Boromir nego k'o pizda gađa otrovnim strelicama gde si najslabiji.

Dubok i glasan zvuk neodređene dužine trajanja koji izlazi iz grla prosečnog homo sapiensa u trenutku dok veća količina tečnosti napušta njegovo telo. Karakterističan je pre svega za muške pripadnike vrste, naročito posle konzumacije veće količine piva. Jedinstveni osećaj odvrtanja slavine nakon pešes zidarskih i par sati uzdržavanja i trpljenja svakako je ravan osećaju penjanja na Mont Everest i pogleda sa istog po savršeno vedrom danu. I apsolutno te boli uvo da li će te neko čuti.

Opis osobe koja se na nekom javnom mjesto ponaša nevjerovatno slobodno i bahato, kao da posjeduje zrak koji ljudi udišu oko njega.
Klasika, razbacivanje, samo mu fali kauč da se izvali i počne da zapovijeda.
Prosto vrišti iz njega taj stav "boli me uvo za sve, ovo je moja teritorija, moja pravila, tako da ću se ponašati kako ja hoću, a vi.. ako vam se ne sviđa, znate gdje su vrata!"

Baciti procenu dobijenu sa ulaganjem snage dve i po moždane ćelije i jednog mišićnog vlakna, ali na način koji u sagovorniku budi veliku dozu poverenja u vaše iskusno, izvežbano oko. Procena se daje posle obaveznog uvoda sa tačno utvrđenim redosledom radnji koji pokazuje veštinu vašeg savršenog, skoro pa kompjuterskog mozga.

1. Ruke staviti u džepove i nonšalantno prebaciti težinu tela na jedan kuk
(Preparing to analyse…)
2. Pogled odozdo na gore sa dignutom desnom obrvom
(Analysing…)
3. Muževno-iskusno-namazani šmrk-pljuc u stranu
(Comparing results…)
4. Dramska pauza
(Loading…)
5. Procena izrečena lakonski, upotrebljavajući obično ne više od dve reči