Glavni junak pozorisnog komada i filma Balkanski spijun.Nekadasnji staljinista, koji je proveo na Golom otoku dve godine, i ciji je zivot bio veoma tezak.Kada mu se zivot koliko-toliko normalizovao, on dobija poziv da da izjavu u policijskoj stanici o svom podstanaru, krojacu iz Pariza. To je bilo dovoljno da Ilija posumnja da je podstanar agent imperijalistickih sila, za to prikuplja samo sebi vidljive dokaze, kako vreme prolazi sve je ubedjeniji u svoje pretpostavke i opsednutiji podstanarom, svaki neobican dogadjaj tumaci kao njegovo spijuniranje i provokaciju, dovodi brata, pocinje da prati u stopu podstanara, prikuplja video snimke, fotografije, audio trake, sve dok to podstanar ne primeti, kada Ilija i Djura, reseni da zavrse sa podstanarom, pocinju da ga ispituju, sto podstanar, koji ustvari nema nikakve veze sa tim, tumaci kao ludilo.
Na kraju, kada Ilija u nastupu velikog besa isprica podstanaru sta misli o njegovim poslovima, svoje stavove i kada mu kaze da je ceo zivot trpeo mucenja zbog zapadnih sila, da se borio za pravdu i za jednakost medju ljudima, i da je u dusi i dalje staljinista, i da ce ipak pobediti u svojoj borbi, dozivljava srcani udar.Podstanar bezi na aerodrom, a Ilija, umesto da brine za svoje zdravlje, prati ga, sve do smrti.Ilija Cvorovic je zapravo primer zrtve komunizma, Golog otoka, Informbiroa, covek kojim gospodar svih zivih i mrtvih Jugoslovena, Josip Broz Tito, upravlja i manipulise cak i mrtav.Lik Ilije Cvorovica ne bi bio ono sto jeste bez Bate Stojkovica, zahvaljujuci kome je Ilija Cvorovic jedna od najboljih, mozda najbolje odigrana uloga u istoriji domace kinematografije.

Žrtva sistema.
Mada to ne izgleda tako na prvi pogled, ako i dalje mislite da nešto znače stvari kao što su pamet, trud i osnovna kompetencija za ono što se govori/radi, shvatićete o čemu se radi. Ako i dalje ne shvatate, i pad je let, a nije loše biti FB zvezda.

Čovek koji je svoje najbolje godine ostavio na 'ladnom betonu stepenika ispred prodavnice. Uglavnom ima radno vreme koje počinje u 10 izjutra, dok keva spremi nešto za doručak, i traje koji sat posle zatvaranja prodavnice. Posmatra sve akcije u komšiluku: ko kome jebe ženu, skenira sadržaje kesa svojih komšija, drvi o politici, priča sa osobama sličnim njemu. Ništa mu ne promiče, alkohol samo čini da ljudima izgleda rasejano, ali ustvari on je hladan kao špijun KGB-a!

Šta ti meni tu šuš-muš? Znaš li ti đe s' doš'o? Razumjem ja taj tvoj nakaradni jezik, al' 'oću da pričam na svom. Još je vojvoda govorio kako je svaki Srbin koji govori stranjski jezik - izdajnik i špijun! Ja neljubazan!? Kad bi ja tebe u tvojoj zemlji pit'o nešta na mom jeziku samo bi me popiš'o pogledom i produžio dalje, a ja treba ovde da šenim pred tobom? E, NE MERE!

Izgovor naših očeva za neuspešan gasterbajterski izlet u inostranstvo i isto tako ekspresan povratak u otadžbinu. Od totalnog poraza do trijumfalnog prepričavanja kako su povratkom zajebali čitav zapad i velikodušno podarili deci autohtoni balkanski identitet . Istina je da ih niko čak ni tada nije hteo na zapadu, a njima je tamo dosadilo da nemaju koga da dave sa politikom, istorijom, a da pri tom primaju socijalnu pomoć.

Pitanje koje ti postavi lik koji je tek uveo Internet pa hoće nešto da skida. Objasniš mu da se plaća samo ako je toliki kreten da klikne neku reklamu koja traži da pozoveš neki broj telefona i slično.
Zatim će te osoba pitati da li može besplatno da skida preko neta filmove i kad joj kažeš da može, neprestano će te smarati.

Srpsko-balkanski fenomen u kojem se, u cilju poboljšanja prodaje što više robe ubaci u ponudu za što manje para i onda se specijalna mantra izgovara što više puta. Pojedine od fraza koje koriste pijačni prodavci postale su kultne tako da nije ni potrebno navesti ime proizvoda već samo ponudu. Smatra se da je Telešop ovo preuzeo od nas.

Naivna ko francuska sobarica.

Kada vas ona pogleda, kao da gledate u sliku sa omota bombonjere. A na omotu, dete sa suzom ili umiljata devojka sa šeširom, cvećem… male mace i mede i kuce. Vrhunac naivnosti i čednosti.

Al' zamalo.

Tek kasnije shvatiš da dotična glumi dobrotu i pravi se nevešta, a zapravo je moralna kurva kojoj bi i Mata Hari, kurtizana, egzotična plesačica i nemački špijun, pozavidela na lukavosti.

Kada se odmota folija i zagviri iza krupnih okica, shvatiš da si u kandžama vrhunskog manipulatora i nepriznate ćerke Nečastivog lično. Spolja gladac a iznutra jadac.

Stvar koju većina penzionera i JUL-ovca nije prežalila. Po njima je to uzrok, zbog kog Srbija nije razvijena država, jer da je NATO napao kopneno naša vojska bi ih pobedila. Zatim bi Sloba ostao na vlasti, a ne bi došao Đinđić špijun, Tadić maneken, Dinkić lopov, a Srbija bi bila jedna od najrazvijenijih država kojoj svi zavide, a najviše Hrvati što su se odvojili, a NATO bi morao da moli za milost i plaća danak od kog bi naša država živela narednih sto godina itd.

prvi deo u crnogorskom busanju u grudi - "čojstvo i junaštvo". Iako se malopre pomenuta nacija svakodnevno poziva na gore navedeno, odavno nije primećeno da isti i poseduju definisani kvalitet. Balkanski naučnici uveliko razmatraju ugroženost čojstva (i junaštva) na prostorima crnogorskih opština, jer od vladike Njegoša isto nije primećeno. Poslednje poznato crnogorsko čojstvo je ovekovečeno u vladikinim književnim delima, da služi za nauk... Pa sad, ko pročita, ne mora da znači da će i da shvati...

Balkanski frenk sinatra,ma i bolji od njega sto puta.Legenda Narodne muzike!Covek koji je otpevao nezaboravne hitove i uz cije su se pesme lomile case i ljudi su se udavali i razvodili.Postao je poznat sa svojim legendarnim hitom Necu Necu Dijamante.Uvek kada cujem tu pesmu poludim.Halid Beslic je skoro imao saobracajnu nesrecu,na srecu preziveo je.Sada je u dobrom stanju.Oporavice se i pravice nove pesme samo tako.Halide legendo!!

Komičar čiji su fazoni prepričavani do besvesti, iako oni najbolji nisu nikad objavljeni i iako nije postojao internet. Imao je oštar jezik i komičnu pojavu. Umro je krajem osamdesetih, na sceni, od izliva krvi na mozak dok je publika vrištala od smeha misleći da je u pitanju fazon. Nepravedno zaboravljen.

Zajednički, posprdni, naziv za pripadnike naroda i narodnosti bivše SFRJ u rasejanju. Odnosi na gasterbajtere ili turiste. Koliko god da se oni ne podnose, mrze, kada odu negde daleko, drže se zajedno, i lako ih je prepoznati po ponašanju. Balkanski mentalitet je teško iskoreniti.

U okviru grupe Jugovića postoji uža grupa, a to su "naši Jugovići", odnosno pripadnici tvog naroda.

Mondenska letovališta naših Jugovića su Paralija i Kušadasi, prosto obožavaju tamo da idu.

Naziv Jugovići potiče od imena Jugoslavija.

Praćenje trendova na balkanski način svodi se na puko silovanje. Pre 60 godina na silu otimanje imovine od vlasnika i teranje seljaka u fabrike kojima će upravljati silovani partijski drugovi. Al' pravio se socijalizam, moralo se. Sada, otimanje fabrika od radnika (seljaci koji su evoluirali) i poklanjanje novopečenim vlasnicima zarad isilovanog kapitalizma; mora se. Mutanti izbačeni na ulicu pomešani sa onima koji nikad i nisu bili zaposleni imaju obavezu da pripreme teren za neko naredno silovanje...

Sposobnost da se od ništa napravi nešto.

Po toj logici, sušta suprotnost bi bila "savremena umetnost".

Doajen umetnosti obaranja čašice. Prekaljeni, notorni uživalac tečne šljive, koji tamani ovaj balkanski nektar poput razjarenog Zevsa u omamljenom nasrtu na telesne otvore svojih bližnjih.

Idol onih koji svoje slobodno vreme provode ispijajući pivo ispred zadruge, vodi se motivom "Dajte išta, bez tri promila ništa", uterujući strah u kosti nadobudnim, nedoučenim alkosima, uživajući na pijadestalu sačinjenom od praznih gajbi hmeljnog soka, koji mu služi isključivo zarad nadoknade telesnih tečnosti.

Srpski pandan galskoj niskobudžetnoj, karikiranoj verziji o veselom debeljuci koji je upao u kazan sa tamo nekim čarobnim napitkom, mada su sličnosti frapantne.

Roditeljski sastanak je samo još jedna u nizu stvari gde balkanski muškarci postupaju kao veliki džentlmeni i puštaju prvo žene da idu na te sastanke, sve dok se ne pojavi nova zgodna razredna i onda naprasno oduzimaš pravo prvenstva svojoj ženi i odlaziš ti tamo, jer je toliko dobra da bi zbog nje išao na roditeljski. Zbog nje tebe interesuje s kojom će agencijom tvoje dete ići na Divčibare, gde će ići na proslavu mature, da li se nastavnica engleskog žalila jer znaju da psuju na engleskom, itd.

Krajišnik sa kraja sveta, kao i njegovi balkanski kolege, Žare i Goci, dobro peva, ali je težak za slušanje. Nastupa u vokalno-instrumentalnom sastavu "Nidžo Pećina i pogano seme". Najpoznatije pesme su mu "Đe rastu divlje ruže", "Dođi mi u san", "Žalopojka", "O, đeco" i još gomila pesama u kojima meša ljubavne i maloumne detalje skoro kao Pero Defformero. Nidžo Pećina je poznat širom planete, od Tokija do Milvokija, ali kod nas nije dovoljno popularan zbog čudne odluke radijskih i televizijskih kuća da mu daju mnogo manje medijskog prostora nego što muzičar njegovog kalibra zaslužuje.

Glumica u bivšoj Jugoslaviji, čiji je jedini talenat bio pojavljivanje na filmu u gaćama.

Tip devojke koju svakako trebate izbegavati. Čeljade koje navodno živi u nekom svom svetu, koji mi prostaci teško možemo razumeti. Najgore je što se takva osoba više uživi u ulogu neke umetnice, nego što to ona stvarno i jeste. U želji da vas ubedi da je ona "odabrana", trudiće se da dokaže da voli sve što drugi mrze, i mrzi sve što drugi vole. Sve u svemu, sa jednom takvom obično proradi balkanski sindrom, pa posle kratkog vremena završite tako što istoj napravite ljubičastu voćku (od koje se pravi rakija) na desnom oku, i ljutito kažete: "Pa, pizda ti materina, dosta je više!"