Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:

Mučan period odrastanja, propraćen saznanjem da se tečnost za sudove, pasta za zube, wc papir, zejtin, so, šećer i ostale potrepštine ne stvaraju u kući same od sebe, već da ih treba kupiti, i da zaista treba izdvojiti dosta novca za iste.

Trenutno najsigurnije mesto za egzistenciju u ovoj zemlji. Kako materijalnu tako i mentalnu. Najbitnije je da nisi gladan i da nisi žedan, a uz to nemaš prihode i nemaš rashode, a za sve ostalo...
Jebe se tebi što je gorivo poskupelo, što jure Gadafija po Libiji, što se rodio mali beli medved kod Vuka Bojovića, što je izašla nova prva pomoć od 2 soma, što prave svadbarski kupus na barikadama, što štrajkuju u NBA, itd. Niti te brine dal će da ti seku struju il će ti izbiti ventili u kupatilu, il će ti doći ovi iz popisa stanovništva, a ti nisi kući il ćeš da ubiješ bubamaru pa da te odere po đžepu.
Tu lepo blejiš sa ekipom, opikate neku partiju basketa kad vas puste, nekad se pobiješ da ne zaboraviš zbog čega si došao, kad dođe sezona krompira, malo vadiš radi bicepsa, čitaš Dostojevskog, pričaš s ljudima i jebe ti se što se Svetlana Bojković udala po treći put. Kad tad shvatiš da su te rešetke, tvoja sloboda.

Godinama unazad negovan fenomen kod nas. 'Nači, obicno su to neka skuplja kolica i likovi od 18 do 30 godina koji voze ista ulicom dok muzika iz automobila trešti. Obično bude neki tehno ili narodnjak koji je trenutno u trendu. U svakom slučaju, oni nigde ne staju, samo se voze sa ciljem da budu upadljivi. U 90% slučajeva, to su tatini sinovi koji u životu ne rade bukvalno ništa. Imaju dovoljno godina da mogu da nadju neki posao, a i dalje su tati na grbači. Stil odevanja, to je nešto izmedju kičeva iz najskupljih butika tipa ''Sweet Years'' i dizel varijanti: Air Max (beli), farmerice, roze majica sa dubokom kragnom i biseri oko vrata, a na glavi naočare, one velike sa belim okvirima. Druže se sa likovima koji furaju isti fazon, bleje po najelitnijim kafićima u kojima se skuplja gamad slična njima. Devojke nikada ne muvaju, jer nema potrebe, one same dolaze. Naravno, one kojima je koeficijent inteligencije srazmeran broju cipela koji nose. Često su u tripu da žive 90e.

Sjajan izgovor da kuću zatrpaš smećem.

Ono sto ti odzvanja u usima kad dodjes kuci sa pijacU.

Informacija pomoću koje svaki čovek zna šta se krije unutra.

Reper koji je do pre nekoliko godina žario i palio Beogradom i okolinom, odlikovali su ga žestoki tekstovi koji nisu štedeli nikoga, a njega su dizali u nebesa. Onda je nekolicina intelektualaca primetila da se mnoge pesme poklapaju, a promene su vrlo male. Svoju karijeru repera je konačno ugasio pojavljivanjem na farmi i time je potpao u grupu ljudi koji idu kod Lee Kiš. Bilo je zabavno videti ga kako kao reper sa 2kg zlata na sebi peva "Ulica rađa grešnike", ali, kada je i kod Lee prestao da gostuje, to je bio njegov kraj. Njegova labudova pesma je bila pesma "Bikini", ali daleko je ona od njegovih starih pesama. Sada je od Juice-a ostala samo isceđena pomorandža.

Čovek koji i na crnoj mački nađe bele šare, manijak koji se veseli kazni za parking, jer mu je pauk mogao odneti kola.

Domaći filmovi koji se prikazuju nenormalan broj puta , a narod ih idalje obožava i svaki put gleda kao da je prvi. Domaće televizijske stanice ove filmove koriste kada ne znaju ni sami šta da puste...

Pre nove ere: Cela zrna pšenice su se jela sirova. Malo kasnije su se mlela i dobilo se crno brašno od kojeg su pravili hleb bez kvasca. Kada je kvasac pronađen, hleb je dobio pravu formu. Brašno se bacalo kad bi ga miševi napali. Tvrd kao kamen.

Početak nove ere: Brašno se prosejavalo, miševi nisu smeli da mu priđu. Hleb je zdrav. Upadne poneki insekt ali se odmah vadi iz testa. Mek kao duša.

14 vek: Miševi svuda. Brašno napadnuto. Imućniji su brašno od celih zrna čuvali. Mek i izdašan. Hrskava korica.

18 vek: Pronađen način kako napraviti beli hleb. Odbacili su sve korisne sastojke iz pšenice i dobili beskorisnu namirnicu. Narod poludeo a kasnije prilagodio. Mek, mekši, tvrd. Miševi nemaju šanse. Dlaka iz kose u svakoj vekni.

21 vek: Fabrike rade punom parom. Proseju šta su prosejali, mašine mese, i peku. Tvrda i lepljiva korica, vazduha koliko hoćeš, dlaka i insekata po celom hlebu, miševi gratis. Kamuflaža belog hleba braon bojom da bi se dobio crni. "Zaustavljaj proizvodnju! Upala su cela zrna pšenice! I više vazduha da se umpumpava!"

Borbeni poklič klinaca koji se, zamahujući svetlucavim, vašarskim plastičnim mačevima, zaleću jedan na drugog, tamane i poistovećuju sa likovima iz nekada popularnih Moćnih Rendžera, Nindža kornjača, itd.

Opet ja o nekim osobama.
Ne mogu da izmisljam novo ime, i ovakav naslov je dobar.
Ipak, i ovakva cuda prirode su vredna da se zabeleze i da se definisu.
Naime, o ukusima ne vredi rapravljati, ali moramo da se slozimo da sa osobom koja gleda samo novije (i to holivudske) filmove nesto nije u redu. Ta njihova osobina naravno dolazi do izrazaja prilikom biranja filma za zajednicko gledanje sa drustvom. Ove osobe su najglasnije i po pravilu ne zele da gledaju ista sto je izaslo pre 2007. godine, jer po njihovim recima, tad su bila neka prosla vremena gde su drugacije stvari bile cenjene.
Aman!
P.S. Suprotnost njima su kvazi poznavaoci filma, koji namerno izaberu za gledanje neki sto nepoznatiji i stariji film da bi ispali neko jaje, al ipak oni ne iritiraju ko ovi trenutno definisani.

Nezaobilazna institucija svake akademske ustanove u Srbiji, koja na hijerarhiji dotične stoji malo iznad dekana- pre svega jer ima više informacija od njega. Uglavnom je reč o čikici u šezdesetim ili sedamtesetim godinama, koji dane, ali i noći (da faks ne bi zasebno plaćao noćnog čuvara) provodi u portirnici pokraj ulaza. Nezaobilazna radna oprema su mu tranzistor star oko 30 godina ili crno-beli portabl TV, sveska za upisivanje pristiglih profesora i fascikla za lične karte i indekse. Neretko, uz saglasnost nastavnika, prodaje njihove skripte, a bez njihove saglasnosti- studentima teze i puškice.
Izuzetan je psiholog, zna sve bivše i sadašnje nastavnike i studente (ma koliko da ih ima; da ima Fejsbuk, imao bi ubedljivo najviše prijatelja), čitave delove gradiva iz nekih "zeznutih" predmeta, studenti ga neretko pitaju za savet kako da se postave kod kog nastavnika na ispitu. Sa profesorima je na "jebi si mater", i sa svima je na "ti", bilo da su asistenti ili dekani sa decenijskim stažom, neretko zajedno obitavaju po kafanama.

Udari grom na Svetoga Savu! Sinji gavran zakuka u zoru. Puče ogledalo. Povuče Kon masku, uši mu se okrenuše napred, turi je pod bradu i pogleda u kameru.

Biće sranja.

Vučićev pandemični Luka Brasi, stari, iskusni beli vuk, čovek kome plač dece ne smeta, jecaj majki mami osmeh, a molbe za milost, i pozivanje na razum prolaze kao bela buka kroz more vrisaka, dok radi posao za koji je plaćen.
Jer plaćen je da razglašava loše vesti i on to radi.

Nema škole! Škole su opasne! Festivali? Tu se poštuju mere, nisu to deca. To su glasači. Penzioneri su glasači. Njih štitimo. Deca nisu bitna, deca se ne bune.
Zdravlje nacije? E mili moji, ništa ne razumete. Ništa to nije bitno. Izbori su bitni, sve ostalo je priprema da se dožive izbori. Da nije izbora, ja ne bi sedeo ovde a vi ne bi ste sedeli tamo! Razumete li vi to? Ja bih bio doktor, a ne struka. Stuka se plaća a ja radim samo svoj posao.

Na skali teškoće i iritantnosti, ugnježdeni odmah između jehovinih svedoka i tvrdokornih glasača Sulejmana Ugljanina. Sunčevu svetlost ne gledaju kroz prizmu već samo kao prisustvo i odsustvo iste. Mrze jebeni Beneton i Zvezdu iz Gornjeg Milanovca, ali zato raspoznaju više nijansi sive boje nego što najnoviji android kiborg htc galaxy smart phone ukupno ima boja. I što je najvažnije, razumeju se u umetnost. Ti se naravno ne razumeš, jer ti je sunce žuto, farmerke su ti plave, a komšijina živa ograda zelena.

Slava, rođendan, krštenje, veridba, sahrana, punoletstvo, ispraćaj, godišnjica. Posle svakog vida proslave mora da se nađe neka baba koja će da spakuje kilo kolača i da pošalje kući, za decu.

Jedan od generacijskih heroja, borac za pravdu, beli Nindža (Ninja)... Njegovi podvizi izlazili su u serijalu pisanih romana poznazih i kao plave sveske. Ergo, junak koji bi verovatno mogao prefrkati i Noris Čaka.
Drugi poznati junaci ovog serijala su njegov nerazdvojni drug Tabasko Pit, inače Australac i devojka Sumiko. Kroz serijal se provlače misli njegovog učitelja sensei Tanake, koji je moguće bio uzor za lik mudrog pacova Splintera u serijalu Nindža kornjače.
Velika je bila edukativna vrednost ovih pisanih romana, jer su mudrosti sensei Tanake bila napajane na duhovnom izvoru zen-budizma. Takodje su veoma edukativni opisi devojaka koje se uzgred pojavljuju, pa i same Sumiko. Sve u svemu, odlična literatura za uzrast do 12 godina. Deca koja danas odrastaju na digimonima i plejstejšnima i raznim četovima su veoma uskraćena. Ne čitaju knjige (osim fejsbuka), pa ni romane ni stripove. Sve u svemu, jedan Nindža bi tu ostao neshvaćen...
I nemoj neko da je rekao "američki nindža". Lesli jeste Amerikanac, ali Američki Nindža je njesra od filma koje nema nikakve veze sa njim.

nezaobilazan i preko potreban rekvizit za opstanak u prepunom sredstvu javnog prevoza poznatijem kao logor koncentracije različitih mirisa i ukusa. i miris i ukus protiv kojih se bore vaša potopljena pluća teraju vas da se, umesto za rukodržače (koje su grafitomani markerom odavno prekrstili u rukodrkače), hvatate za slamku spasa. to može biti obična plastična slamčica prethodno kupljenog soka ili kapućina, ali dovoljno duga da se teleskopski namontira na prethodno sačuvane i dopre da odškrinutog prozora kotrljajuće staje. obzirom da majstori (to su oni koji su položili majstorski ispit vratolomnog prevoženja živih ljudi) isključuju grejanje negde sredinom avgusta trujući vas svežinom omamljujućeg ugljenik-monoksida, vole i da istružu gumu (a to strašno smrdi) na putevima koji podsećaju na rošavost mesečevog reljefa prelazeći uporno preko najbolnijih kratera, slamka spasa je izum ravan reanimaciji. dakle, samo za korisnike GSP obavezna oprema - slamka spasa,dok se beli luk, raspeće i glogov kolac koriste za teranje zlih kontrolora vaših neposlušnih umova kod kojih odavno ne pali da nosite džokera u novčaniku, iako on zamenjuje svaku kartu.