Sve ono što babe prodaju na pijaci. Pored zelene salate tu je šargarepa, krompir, luk, patljidžan, paradajz i sve to spada pod zelen.

Sukobi u unutrašnjem biću žene lakog morala, usled nesuglasica kako treba postupiti u određenoj situaciji.

Nadrogirani lik koji luta po kraju. Prepoznaje se po krupnim zenicama koje su usmerene u neodređenom pravcu i glupostima koje priča.

Ovo je tuzna stvar za vecinu omaldine, koja ne moz' da bira gde ce se roditi i sta ce raditi... sto kaze moj deda, " Bog je nekom dao more za prvog komsiju, a tvom deda Milosavu tri njive, pa ori Milosave za beli 'lebac od jutra do mraka".
a svi znamo koliko je porodicno nasledje posla bitno, za sve starije narastaje, da vide kako njihov potomak cedno i temeljno nastavlja porodicni biznis... nema veze ako je u pitanju snajderska radnja, i ako se potomak jezi na rec igla, naucice, ima vremena... ili jos gore, ako je u pitanju neka njiva preko pola sela, nema veze sto je drzava u kurcu, i sto seljak ne moze da istera kraj sa krajem, porodicni posao se mora nastaviti, jer sta su roditelji uradili ako su tri generacije radile jedno te isto, i onda dodje cetvrti sin, i hoce da ide u skolu ... pa zajebi to bato!
Nekad, u raznim situacijama deca i uspeju da pobegnu u skolu, ali i to jedino, ako je u pitanju neke srednja poljoprivredna, da moze da se hvali da imaju i skolovan kadar, ili mozda neki zanat, da cisto zna da razlikuje cirilicu od latinice. ali vise od toga, ni u mislima...

Legendarni niški Ei Color TV, uglavnom starije serije (crno-beli).
Gotovo jedina električna stvar u domaćinstvu koja decenijama odoleva tehnološkom razvoju, što zbog sveopšte materijalne situacije, što zbog samog kvaliteta izrade.
Nadimak dobio po masi koja je tu negde u rangu drvenog sanduka punog jabuka i dimanzija istog.
Čitava večnost prodje dok se uključi.
Prvi modeli su bili bez daljinskog upravljača. I pored toga što je i hvatanje frekvecija ručno, ekran ispupčen, analogna slika u 4:3 i doživljaj gledanja ostavlja utisak da je TV samo obična kutija, svima nam je jače sećanje na "milje" koje je se na njemu nalazilo, nego emisija TVB1/2.
Neizostavan je iz kombinacije sa Loga ili Tera antenom.
Vrlo je verovatno da sadašnji LCD i plazme neće dočekati ni polovinu njegovog radnog staža. To je možda i do samog menadžmenta firme. Naime, kada je smeće poput VOX-a upalo na srpsko tržište, bilo je jasno da se njima isplate servisiranja isl.
Za razliku od njihovih, naš "Color" je imao i ima još uvek svoju dušu!
Mnogi ga danas čuvaju kao oldtimer ili pak neku vrstu nostalgije za mladjim danima...

Osoba kojoj se zvanje seljak daje kao pridev a ne kao imenica
(vidi pod 2)

Svi pevači i pevačice su "zvezde naše estrade". Tako bar kažu njihovi menadžeri. E, sad - zašto zvezde? Zato jer su najsličniji njima:

Patuljci:
Crveni - tek što su zakoračili na binu i još se crvene pred kamerama
Crni - isto im je to prvi nastup, ali publici padne mrak na oči kad ih čuju
Beli - prvi nastup i nadaju se tezgi u belom svetu
Braon - prvi nastup, ali boju ne bih da objašnjavam

Supernove:
Novi su, tek izašli iz fabrike, a već su superpopularni!

Crveni džinovi:
Već su neko vreme na estradi i crveni su od 'iljadarki koje im publika lepi na čelo (rano je još za evre)

Pulsari:
Njihove pesme se povremeno čuju na radiju, a nastupaju uglavnom u TV emisijama i to malo ređe, ali u (skoro) pravilnim vremenskim intervalima.

Crne rupe:
Tip 1: Kad uhvate bilo kakvu priliku da zarade koju kintu neće ih ništa zaustaviti da je zarade.
Tip 2: Nekad su bili popularni ili su pokušavali da budu popularni, ali sad su najčešće menaĐŽeri nekoj budućoj zvezdi (da ne kažem "patuljcima") iiiii... dobijaju procenat od njihovih nastupa.

Promenljive zvezde:
Čas ih vidiš, čas ih ne vidiš, a celo vreme su tu.

Najmlađe dete u porodici koje šaljete u prodavnicu kada vam gosti zatraže neko piće, koje, gle čuda, nemate u kući. Obavezna je imperativna rečenica: "Požuri!"

Adaptacija uzrečica "Majke mi" na novo okruženje i promenjene društvene ideale. Znače isto, al danas je Kurac odredjenom soju ljudi svetiji nego majka.

Za nepoverovati da je Eva na kraju ipak odlučila da uzbere jabuku s drveta, posle večnosti razmišljanja o svom izboru i nije se pokajala već je pojela svoje govno do kraja, samo da bi ispalo da je dobro postupila...

Ruralni izraz za totalnog neradnika, lezilebovića, lenštinu, nesposobnjakovića.

Pišoplotonja sa 40 godina još živi sa roditeljima, ali ne zato što je siromašan, već zato što ne sme/ne ume/ne želi da živi sam. Od roditelja se grebe za cigare i pivo i to mu savršeno odgovara. On ne planira da promeni išta u svom životu.

Ono što pišoplotonju razlikuje od običnog bednika je mišljenje o sebi. Bednik zna da je bednik, a pisoplotonja misli da je skroz baja. Pišoplotonja ima visoko mišljenje o sebi i ne pristaje ni na šta osim na najbolje. On puši davidoff, crni kada je u crnoj najk trenerci, a beli kada je u beloj. Svrha njegovog života je ispijanje espresa po kafićima. Obzirom da živi od penzija mame i tate , i da u 40-oj još uvek nije spoznao čari zaradjivanja sopstvenim radom, sklon je čašćavanju i galantnom ponašanju. Oblači se u delta sportu, i da nema kartončića sa cenama, on ne bi znao šta da kupi.

On nije završio fakultet jer ga profesori nisu voleli, a ne radi zato što ima neki misteriozni bol u lumbalnom delu ledja i ne sme da se napreže. A hteo bi on da radi, ali ne da mu se nešto.

Manevarski prostor u službi opravdanja za nešto loše odrađeno. Zlata vredi!

Kao što naša narodna književnost ima neke ustaljene fraze (dvori su uvek beli, ljuba je uvek verna, turčin je uvek zao...) tako i holivudski filmovi imaju 'fraze' bez kog nijedan holivudski komercijalni film nije holivudski.
- U akcionim filmovima, glavni junak ima beskonačno mnogo šaržera i svi se nalaze ispod sakoa ili odela.
- U tinejdžerskim komedijama, glavnu ribu u školi na kraju uvek smuva prosečni nesportski mršavko, a ne nabildovani udvarači (koji su uvek članovi školskog tima američkog fudbala);
- U hororima, kad je junak u kolima koja su isključena a mora da ih uključi da bi pobegao iz zajebane situacije (recimo juri ga 1000 zombija, ili ludi ubica sa motornom testerom) onda ta kola redovno postaju Jugo, jer se pale tek iz stotog pokušaja i to kada zombiji već kucaju na prozor ili kada ludi ubica testeriše krov;
- U akcionim krimićima, glavni kriminalci protivnici glavnog junaka su ruski mafijaši, ili Srbi sa ruskim naglaskom i ruskim imenima;
- U krimićima o policijskim istražiteljima glavni junak je uvek frajer u godinama oko kog se muva vrh riba i koji je neverovatno inteligentan;

*Unapred se izvinjavam jer sam nekoliko recenica bukvalno prepisao od jednog clana Vukajlije, sa jednog od podforuma*
Ja sam zaljubljen u jednu devojku sa Fejsbuka, ali ne znam kako da joj to saopstim. Mi smo slicnih godina, ali ona ima otvoren profil duze od mene, pa mi je nervoza ad joj pridjem. Ona uvek ima lepu profil sliku, a cesto je menja sa drugom isto lepom slikom. Meni je najdraza ona, kada se smeje, pa joj se vide beli zubi. Ja se tada postidim, jer mi se cini kao da me gleda. Sramota me je sto se ne smejem lepo kao ona i sto moji zubi nisu tako beli.
Ona ima lep rukopis i volim da je gledam dok pise smajlice. Njeni smajlici su sladji od smajlica drugih devojaka. Njen osmeh kao da se nazire u tim zutim krugovima.Kada mi posalje nesto lepo, ja se zarumenim i cupkam nogama. Ona je jako vesela i onako smesna, ali nije fer prema meni. Nikada nece prva da se javi.
Zato moram da se dovijam. Jednom sam cekao do kasno, vec je pao mrak, da joj cestitam rodjendan. Smislio sam romanticnu poruku i okacio joj na zid, a ona nije ni prokomentarisala. Bio sam mnogo tuzan i izbacivao sam samo tuzne statuse.
Kada vidim da je raspolozena, sudim seda joj i prokomentarisem status i zeljno ocekujem notifikaciju od nje. Ona se nekada pravi kao da joj nije stiglo obavestenje, a ja se snuzdim jer nema odgovora. Ponekad mi i odgovori, ali uglavnom kao da mi nije mesto i njenom virtuelnom svetu. Tada mi drugi lajkovi ne znace apsolutno nista.
Naucio sam koje pesme voli, pa sada kacim samo njih. Tako je ponekad namamim da mi nesto prokomentarise. Onda se uspanicim jer bi hteo da je sto vise zadrzi. Trudim se da joj odgovorim sto kasnije i zvucim nezainteresovano, ali mi ne uspeva. Kada mi dobro krene, umesa se neko sa strane, pa mi opet lose ide.
Ponekad se posvadjamo i ja sam onda tuzan, izbacujem samo tuzne statuse. Tih meseci kada ne govorimo, ja se vrlo lose osecam.
Najlepsi trenutci su mi kada mi posveti paznju pri dopisivanju. Ne ljutim se ni kada mi se krevelji. Samo strepim da se i drugima isto tako ne krevelji. Valjda se nekad iznerviram, pa joj pisem nebuloze. Nebuloze su upravo ono sto i dobijam sa druge strane posle toga.
Bojim se da izgovorim njeno ime, jer se tako zovu samo najdrazesnija bica. Volim sve pesme o njoj, jer su pesme o Marijama oduvek lepe. Nadam se da ce razumeti moju ljubav i udeliti mi poneki lajk. Ja nju zapravo toliko volim da mi profil bez nje nista ne znaci. Ona je fejsbuku mozda samo jedan profil, ali je meni ceo fejsbuk. Zato joj posvecujem ovo i nadam se da nece reci da sam bezveznjak.
Do diskonektovanja s ljubavlju tvoj ...

Nekad bejaše one kamere kao CATPILLAR bager, te su tri čoveka bila potrebna da je pomeraju. Tako da su i spotovi bili reprezentativni.Jedan kadar,pesma 3 minuta. Sve je trebalo da bude "pod konac".Nije bilo kompijuterske tehnike,niti neke naročite koreografije.Sve je bilo tako kako jeste, i mnoge pesme su i dan danas ostale popularne i slušane.
Dok danas, kada je tehnika daleko napredovala, u realizaciji Ivana Code, Dejana Milićevića, Visual infinity i ostalih mađioničara, bukvalno se od spota pravi filmski hit. Naravno, hiperfrejmovane kamere, stilisti, make-uperi, statisti, manekeni, besna kola i ziljave ribe dosta utiču na kvalitet spota, što opet sa druge strane, pokriva ne kvalitetnu muziku,tekst pesme i samog izvođača.

Е да ми је твој мозак на неколико дана да се одморим ко човек. Боли те курац, глуп си и тим се дичиш. Без пардона одваљујеш глупост и још си убеђен у то, ма у праву си душмани ти завиде. Изговара се са дозом сете и сажаљења јер вам је жао што са таквом особом уопште делите ваздух.

U nedostatku argumenata, a pa tradiciji i vaspitanju prvi argument prosečnog Srbina koji je uleteo u raspravu sa nekim ko je na višem intelektualnom nivou. U duhu tradicionalzma, nastavlja se uz par psovki, najčešće upućenih lično njemu ili pak nekim članovima porodice.

Narod koji nikad nije imao problema sa nejebicom.

Koreni ove opštepoznate izjave ljutnje potiču iz obdaništa. Majstori obrnute psihologije, deca, svakodnevno primenjuju ovu rečenicu kako bi došli do cilja. Ko je prvi izgovori - pobeda je njegova, jer drugom detetu ne preostaje ništa drugo nego da popusti, inače se uopšte neće ni igrati.

Prelepa.
Koristi se najčešće od strane starijih ljudi kada nekome hoće da nabace devojku.